Актуелно

Како преноси портал Српски угао, Валенсија појачава безбедност за фестивал Фаљас 2026. због терористичке узбуне четвртог нивоа на прилазима централном тргу Пласа дел Ајунтамијенто распоређено је оклопно возило БМР са булдожерским наставком, способно да одмах уклони препреке или сумњива возила. У операцији учествује више од 6000 полицајаца, међу њима рекордних 3899 припадника локалне полиције.

Шпанске власти ангажовале су огромне снаге како би обезбедиле традиционални фестивал Фаљас у Валенсији, који сваке године окупља десетине хиљада људи током масклете – бучне и експлозивне церемоније која представља симбол празника. После састанка градоначелнице Марије Хосе Катале и владине представнице Пилар Бернабе потврђено је да четврти степен антитерористичке узбуне, од укупно пет, подразумева ванредне и строге мере.

Кључни део плана јесте БМР возило Националне полиције, којим управља Јединица за интервенције. Опремљено предњим утоваривачем, оно служи за хитно рашчишћавање пролаза и спречавање блокаде путева намењених хитним службама. Његово присуство у самом центру града снажна је порука о озбиљности ситуације.

Укупно је ангажовано више од 6000 припадника безбедносних снага: 3899 из локалне полиције, што је за 32% више него претходних година, уз подршку Националне полиције, Цивилне гарде и специјализованих тимова за вишеслојну заштиту на нивоу 4 терористичке узбуне

Полиција најављује насумичне провере на улазима, забрану уношења великих ранчева и торби ради бржег протока људи, као и стриктно обезбеђивање евакуационих коридора. БМР возило остаје у приправности за тренутно деловање у случају било какве сумњиве ситуације.

Поглед редакција портала Српски Угао

Шпанија је у приправности и спремна да делује уколико дође до напада, циљ је потпуна заштита посетилаца током једног од највећих европских уличних фестивала, преноси ,,Валенциа нотициас“. Критичари, међутим, упозоравају да овакав ниво милитаризације јавног простора баца сенку на саму прославу и отвара питање безбедносне политике у земљи.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Како преноси “Српски угао”, швајцарски гигант „Нестлé“, познат по брендовима као што су „КитКат“ и „Несцафé“, покреће опсежан талас отпуштања – укупно 16.000 радних места широм света, а истовремено уводи нови знатно строжи систем бонуса који ће део запослених оставити без икакве награде.

Како извештава „Блоомберг Неwс“, компанија под вођством новог извршног директора Филипа Навратила планира уштеде од три милијарде швајцарских франака до 2027. године, али ће цена тог плана бити и радна места и појачан притисак на преостале раднике да остваре све захтевније циљеве.

Према наводима агенције „Реутерс“, највише ће бити погођени канцеларијски радници око 12.000 запослених, док ће додатних 4.000 радних места бити укинуто у производњи и ланцу снабдевања. Све је део програма „Фуел фор Гроwтх“, који је Навратил најавио у октобру прошле године. План долази након слабог органског раста компаније од свега 0,8% у 2025. години, па управа поручује да су промене „нужне“ како би се очувала конкурентност.

Портал „ое24.ат“ наводи да „Нестлé“ додатно пооштрава интерну културу учинка, уз готово нулту толеранцију за слабије резултате. Нови систем бонуса, како преноси Блоомберг, повећава број нивоа учинка са три на шест. Најуспешнији запослени моћи ће да добију до 150% циљаног бонуса, док они са најнижим оценама могу остати без икакве награде – између нула и 50%. Бонус ће бити везан за минимални ниво реалног интерног раста (РИГ), што, према оценама аналитичара, додатно појачава притисак на запослене да надмаше постављене циљеве.

У регионима где „Нестлé“ има снажно присуство вест је изазвала забринутост међу запосленима и синдикатима. Иако компанија тврди да је реч о дугорочно одрживој стратегији, остаје питање колико ће породица бити погођено и какве ће последице мере имати на локална тржишта рада.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овакви потези поново отварају дилему – да ли глобалне корпорације кризу решавају искључиво резањем трошкова на рачун запослених, док се профит и вредност акција штите по сваку цену? Реструктурирање можда доноси финансијске ефекте, али хиљаде људи оставља у неизвесности. Ефикасност без социјалне одговорности дугорочно има високу цену.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

У Кран-Монтани, где је пожар у бару „Ле Цонстеллатион“ однео животе и оставио десетине повређених, истрага се претворила у фарсу пуну пропуста, како пише швајцарски лист „Блицк“, преноси портал Српски угао. Петнаест адвоката породица жртава оптужује тужилаштво кантона Вале за седам тешких грешака, међу којима су губитак кључних доказа, цурење приватних података и провера сумњивог порекла кауције. Све то доводи у питање правду за страдале и разоткрива дубоке системске пукотине у швајцарском правосуђу. У Србији тужилаштво већ месецима демонстрира сличну неспособност. Докази су уништени на лицу места у случају надстрешнице у Новом Саду. Како медији разоткривају, тужиоца Младена Ненадића окривљују за правосудну саботажу, скривање доказа и заштиту криваца. Као и да су тужиоци попут Ненадића и Јосимовића игнорисали кључне исказе сведока као што је Ђуро Раца, који је указивао на могуће терористичке узроке (нпр. резонанцију), тиме омогућавајући да се трагедија прикрије и правда ускрати жртвама.

Како преноси „Блицк“, адвокати жртава у Швајцарској су саставили детаљан документ у којем наводе да је тужилаштво озбиљно потценило ризик од заташкавања, пустивши брачни пар Морети, власнике бара, на слободу само девет дана после трагедије 31. децембра. Тиме им је, тврде они, остављен простор да усагласе причу, контактирају запослене и уклоне трагове, укључујући гашење налога локала на друштвеним мрежама, са којих су могли нестати кључни видео-снимци опасних ефеката, попут прскалица за шампањац. Такав пропуст, упозоравају адвокати, довео је до неповратног губитка материјала и озбиљно угрозио цео поступак.

Још теже оптужбе односе се на испитивања 20. и 21. јануара када је тужилаштво, према наводима „Блицка“, дозволило супружницима заједничке паузе и увид у записнике у истој просторији. Тиме је практично отворена могућност за усаглашавање исказа усред истраге. Међу осталим пропустима наводе се лоше обезбеђивање доказа и нестанак видео-снимака, али је најскандалознији, по речима адвоката, седми случај. У спис је без икаквог разврставања убачен „УСБ“ са свим хитним позивима из кантона те вечери, чиме су приватни медицински подаци недужних грађана — од срчаних удара до других хитних интервенција — постали доступни свим странама у поступку. Тиме су, тврде они, грубо прекршени и лекарска тајна и право на приватност.

„Блицк“ даље наводи да тужилаштво није проверило порекло 200.000 швајцарских франака кауције, коју је Жак Морети уплатио 23. јануара, иако су такве провере стандардна мера у спречавању прања новца. Адвокати сада прете да ће се придружити захтеву за изузеће надлежних тужилаца, док генерална тужитељка Беатрис Пилоуд одбија да коментарише случај и шаље аутоматске одговоре да ће информације бити саопштаване искључиво путем званичних саопштења. Такав зид ћутања, како оцењује „Блицк“, додатно распирује сумње да се иза свега крије покушај контроле штете, а не потрага за истином.

Слична ситуација са пропустима тужилаштва види се и у Србији, где су медији разоткрили бројне грешке у истрази пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године, који је однео 16 живота. Тужилаштво је уклонило кључни видео-снимак из оптужнице да би заштитило Небојшу Бојовића и Милутина Милошевића, изопштило их из поступка упркос доказима о томе да су потписали сагласност да је објекат безбедан, а истрага је означена као нестручна и циљано опструирана — укључујући понижавање вештака, незаконита саслушања без бранилаца и дириговане оптужнице, уместо да се тражи пуна правда за жртве.

Поглед редакције портала Српски Угао

Случај у Кран-Монтани одавно више није само локална трагедија, већ међународни скандал, јер је међу жртвама било и Италијана, Срба, Француза, али и младих људи из других држава. Тужилаштво и власти кантона Вале показују мешавину ароганције и некомпетенције у којој правда за жртве остаје по страни, а бирократија штити саму себе. Овај случај опомиње да ни развијене демократије нису имуне на затворене кругове моћи, али да проблеми са тужилаштвом данас нису само проблем локалног кантона Вале, већ да се са истим суочавају и многе друге европске државе, међу којима је и Србија.

Извор: Српски угао

Како портал Српски угао пише: Обилне снежне падавине које су погодиле источну Аустрију од петка довеле су до масовног колапса електромреже и саобраћаја.

У Бургенланду је око 5.000 домаћинстава без струје, а у Штајерској је десетине хиљада људи остало у мраку и хладноћи и то траје већ 48 сати, путеви су масовно блокирани палим дрвећем. Ватрогасне службе бележе рекордних 1.736 интервенција само у петак (20.02.2026) – највише у последњих 15 година, како извештавају “ОРФ”, “Клеине Зеитунг” и “Нацхрицхтен.ат”. Мокри снег, тежак и у слојевима од 30 центиметара, обарао је стубове далековода, остављајући грађане без основних услова. Аустрија је алпска земља навикнута на снег и зиму, али је и поред тог искуства поново показала озбиљне слабости чим су стигле јаче падавине.

Како преноси “ое24.ат”, у Бургенланду број погођених домаћинстава у окрузима Гисинг и Јенерсдорф порастао је током ноћи са петка на суботу због нових падова дрвећа на далеководе, док су екипе компаније “Нетз Бургенланд” кренуле у санацију тек у суботу (21.02.2026.) од 6 сати ујутру. У Штајерској, према Енергетским мрежама Штајерске, у петак ујутру било је више од 30.000 домаћинстава без струје, са више од 950 ван функције трафостаница и прекинутим високонапонским линијама – најтеже су погођени јужни, источни и западни делови покрајине, укључујући округе Лајбниц, југоисточну Штајерску, Дојчландсберг и околину “Граз”.

Посебно алармантно је оптерећење хитних служби. У Штајерској је ангажовано више од 4.000 ватрогасаца из 461 јединице, а упозорења “АТ-Алерт” система саветују избегавање шума и непотребних путовања због опасности од лома снега и дрвећа. У Бургенланду су забележене стотине сличних интервенција. Ипак, упркос томе што су прогнозе најављивале италијански циклон (поље ниског притиска) и мокар снег још од средине недеље, аустријске институције нису превентивно ојачале критичне делове инфраструктуре нити обезбедиле довољан број тимова унапред, што је продужило агонију и изазвало непотребне патње грађана.

Поглед редакције портала “Српски угао”

Они који стално критикују наше службе и институције, а идеализују „савршене“ системе на западу, треба да погледају реалност. Фебруар је, Аустрија је алпска земља која има велико искуство са снегом, па ипак и озбиљне проблеме. Десетине хиљада домаћинстава без струје, блокирани су путеви и преоптерећене ватрогасне службе и то због снега који је био најављен унапред.

Зато апелујемо на све Србе да престанимо да омаловажавамо своје и да верујемо да је код других увек боље. Удружимо се, помиримо се и ценимо оно што имамо. Снежни колапс у Бургенланду и Штајерској показује да ни „савршени“ системи нису непогрешиви. Уместо да се дивимо туђем, боље је да градимо и чувамо своје, јер у кризи се на крају ослањамо сами на себе.

Извор: Српски угао

Како пише портал Српски угао, у срцу Европе, где се деценијама хвалила стабилношћу и просперитетом, Швајцарска се 2025. године суочила са рекордним таласом корпоративних банкрота – преко 9.300 случајева, што је пораст од 54% у односу на претходну годину, како преноси швајцарски портал „20 Минутен“ у извештају новинара Фабијана Пешла. Ова криза, коју власти приписују ревизији закона о наплати дугова и банкротству, довела је до пропасти фирми попут соларног пионира „Мајер Бургер“, ланца продавница кућног декора „Депот“ и 156 година старе грађевинске фирме „Лерцх“, остављајући хиљаде радника без посла и доводећи у питање мит о швајцарској економској „непобедивости“.

Како извештава „20 Минутен“, ревизија закона, која је ступила на снагу 1. јануара 2025. године, обавезала је јавне повериоце – попут пореских управа и институција социјалног осигурања – да дугове наплаћују строже и чешће кроз поступке инсолвентности, уместо ранијих блажих метода. Ово је, према подацима сервиса „Дун & Брадстреет“, избацило на површину бројне скривене финансијске рупе, посебно у секторима са ниским маржама и високим задужењима. Критичари оптужују швајцарске власти да су реформу спровели без адекватне припреме, игноришући упозорења економиста о могућим масовним пропастима. Уместо да обезбеде прелазни период и заштитне механизме, власти су, како се наводи у извештају, практично отвориле врата „тржишној чистки“ која је највише погодила забавну индустрију (пораст банкрота од 94%), произвођаче трајних добара (89%) и ИТ сектор (77%). Појавили су се и регионални диспаритети – централна Швајцарска забележила је пораст од 61%, што додатно подгрева питање колико је систем уопште био спреман за последице сопствених одлука.

Фабијан Пешел у свом чланку истиче да су жртве кризе компаније из свих бранши, али посебно наглашава случај „Мајер Бургер“, где су немачке филијале пропале под притиском кинеске конкуренције и отказаних уговора, што је довело до затварања фабрика и отказа за стотине радника. Слично, „Депот“ је затворио 34 филијале у Швајцарској, остављајући 300 људи без посла, док је „Лерцх“ из Wинтертхура, са век и по традиције, престао са радом крајем јануара 2025. године уз 130 изгубљених радних места. Ови примери, како извор преноси, илуструју како је влада у Берну, уместо да ублажи удар и помогне реалном сектору да се прилагоди, гурнула велики број фирми у амбис, стављајући бирократску ригидност испред економских последица. Критике се посебно усмеравају на изостанак подршке за мала и средња предузећа, која су најрањивија, док су велики системи – банке и фармацеутски гиганти, остали практично нетакнути.

Швајцарске власти тврде да је циљ реформе повећање транспарентности и спречавање вештачког одржавања неодрживих фирми. Као аргумент наводе и то да је оснивање нових предузећа порасло за 5% у 2025. години, на укупно 55.651 новорегистровану компанију, нарочито у некретнинама и ИТ сектору. Међутим, како извештава „20 Минутен“, то „динамично освежење“ тржишта долази по цену масовних губитака радних места и раста социјалне несигурности, што озбиљно доводи у питање етичност политике која се представља као техничка корекција, а у пракси изгледа као хладан рез. Регионалне разлике са јачим ударом у централним и југозападним кантонима, додатно појачавају утисак неуједначене примене и слабог планирања, па се оптужбе за некомпетентност федералних и кантоналних власти све чешће чују и ван стручних кругова.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ова швајцарска криза је упозорење да ни системи који годинама граде имиџ „савршене уређености“ нису имуни на ароганцију власти и реформе спроведене без осећаја за последице. Када се „транспарентност“ сведе на бирократску дисциплину, а економија на статистику, стварни људи постају колатерал – радници који остају без хлеба, породице које преко ноћи улазе у несигурност, локалне заједнице које губе послодавце и идентитет. Берн би морао јасно да одговори на питање које се упорно потискује – да ли је цена овакве „ефикасности“ заиста вредна хиљада поломљених судбина и ко ће политички и морално преузети одговорност када се испостави да је наводни ред произвео хаос?

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Како пише портал “Српски угао”, Шведска се годинама представља као држава високих стандарда људских права, али подаци о сакаћењу женских гениталија (ФГМ – Фемале Генитал Мутилатион) отварају озбиљна питања о примени закона.

Социалстyрелсен (Социјалстирелсен – Национални одбор за здравље и социјалну заштиту) процењује да у земљи живи око 68.000 жена које су већ подвргнуте овом облику насиља, док је између 13.000 и 28.000 девојчица и даље у ризику.

Упркос томе, у последњих десет година покренуто је свега шест кривичних поступака, а изречена је само једна правоснажна пресуда, наводи портал www.1177.се.

Статистика додатно забрињава, од укупно 501 пријаве током протекле деценије, подигнуто је само шест оптужница против особа за које се тврди да су обрезивале и сакатиле девојчице и девојке.

Године 2023. забележен је рекордан број пријава – чак 87 случајева – али ниједна оптужница није подигнута. Иако закон из 1982. године предвиђа казну затвора до десет година, пракса показује да се поступци ретко покрећу и још ређе завршавају осудом.

Власти наводе да је велики број случајева извршен ван Шведске или пре доласка жртава у земљу, што отежава прикупљање доказа. Жртве често ћуте због страха од породице и стигматизације. Здравствени радници и школе, који имају обавезу пријављивања, у појединим случајевима избегавају да покрену поступак, наводно из бојазни од сукоба са заједницама.

Луул Јама (Луул Џама) из организације Еxистера (Ексистера) упозорава да је потребно преиспитати начин на који се о овом проблему говори и како се питања постављају у здравственим и образовним установама.

Критичари сматрају да се држава превише обазире на могуће оптужбе за расизам или стигматизацију одређених култура, па се примена закона одвија опрезно и споро. Тиме се, како тврде, ствара утисак институционалне пасивности. Постоји закон, али његова примена остаје минимална.

Случај ФГМ у Шведској показује раскорак између нормативног оквира и стварности. Док број жена које су прошле кроз ову праксу остаје висок, судски епилог је готово невидљив. То покреће питање да ли су механизми заштите деце и жена довољно ефикасни и да ли систем реагује благовремено.

Поглед редакције портала Српски Угао

Шест оптужница и једна пресуда за десет година, наспрам десетина хиљада потенцијалних жртава, указују на озбиљан проблем у спровођењу закона. Када статистика показује јаз између пријава и судских одлука, поверење у институције слаби. Заштита деце не сме бити тема политичких калкулација нити страха од оптужби. Закон има смисла само ако се примењује доследно и без изузетака. У супротном, он остаје мртво слово на папиру, док ризик по најрањивије траје.

Према УН-у и Конвенцији о правима детета, сви људи у свим земљама имају право на своја тела. Сакаћење женских гениталија крши људска права девојчица и жена и забрањено је у свим земљама ЕУ.

Такође је забрањено у неколико земаља у којима се уобичајено практикује, као што су Египат и Сомалија. У Шведској свако ко изврши или планира да изврши сакаћење женских гениталија може бити осуђен на затворску казну.

Чак и ако се сакаћење догоди у другој земљи, особа која обично живи у Шведској може бити осуђена. Ако се оно догодило пре миграције у Шведску, то није кривично дело према шведском закону.

У Шведској је женско обрезивање (генитално сакаћење, ФГМ) строго забрањено законом још од 1982. године, а пракса се углавном не врши унутар земље, али према званичним проценама ,,Социалстyрелсен-а” (Национални одбор за здравство и социјалну заштиту) из 2023. године, око 68.000 жена и девојчица у Шведској је било подвргнуто овом поступку пре и после доласка у земљу.

Велики број миграната из земаље где је ова пракса традицинална, попут Сомалије, повећавају ову статистистику, број је порастао у односу на раније процене (нпр. 38.000 из 2015. године). Процењује се да је 13.000 – 23.000 девојчица потенцијално у ризику.

Шведска се истовремено снажно залаже за инклузију и једнакост, па НВО и школски систем активно промовишу ЛГБТQ+ права и родну равноправност, укључујући едукацију о разноликости полних идентитета.

У неким школама и јавним установама постоје гендер-неутрални тоалети (често као додатак стандардним мушким и женским), како би се омогућила сигурност и комфор за децу која истражују свој родни идентитет, или се идентификују као небинарни.

Ово се често саркастично коментарише као да постоје „три тоалета: за дечаке, за девојчице и за оне који још нису сигурни шта ће да буду“, али у стварности је циљ солидарност са свима, од сакаћења до промене свести, иако то изазива дебате о приоритетима у друштву.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Како пише портал Српски Угао у даљем тексту: У Аустрији влада хаос у апотекама, јер несташице лекова погађају чак 1.300 препарата, са посебним проблемима код медикамената за дијабетес и антибиотских капи за очи, док је вакцина против лишаја постала права реткост упркос обећањима бесплатне дистрибуције, што је изазвало оштре критике лекарских удружења и фармацеутских удружења, а министарство здравља покушава да умири јавност тврдњама о алтернативама, како извештавају аустријски медији попут ОРФ-а и Курија.

Како „Пхаго“, највећи аустријски савез фармацеутских велепродаја преноси у свом извештају, ситуација је нарочито алармантна код лекова за дијабетес, где су испоруке ограничене на недељне контингенте због глобалне потражње, а антибиотске капи за очи и даље масовно недостају, што доводи до фрустрација међу пацијентима и лекарима. Бечка лекарска комора према изјавама своје потпредседнице Нагма Камалејан-Шмид, оптужује власти да су обећања о бесплатној вакцини против лишаја за старије од 60 година – уведена још од новембра 2025. године – празна слова на папиру, јер тренутно нема доза у апотекама, а следећа већа испорука се очекује тек у мају.

Министарство здравља, како извештавају медији попут „Дие Прессе“ и „Кроне“, инсистира да постоје алтернативе од других произвођача за већину лекова и да се вакцине континуирано допуњавају, али ово смиривање делује површно у светлу дугогодишњих проблема са ланцима снабдевања, где Аустрија показује слабости у планирању и координацији, остављајући грађане у неизвесности.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ова криза открива дубоке пукотине у аустријском здравственом систему, где бирократска инертност и зависност од глобалних ланаца снабдевања угрожавају животе, док власти више брину о спиновању вести него о брзим решењима, што је још један доказ како европске земље попут Аустрије падају на испиту када је у питању заштита сопствених грађана.

Извор: Српски угао

Како пише признати амерички публициста и политички стратег Роџер Стоун, дугогодишњи саветник председника Доналда Трампа, европска политика према Балкану представља пример двоструких стандарда који данас долазе до изражаја у расправама о Гренланду.

На америчком порталу „Стоун Колд Трут“, који води Стоун, објављен је текст под насловом „Глобалистички ужаси на Балкану разоткривају лицемерје Европе по питању Гренланда“. У тексту се, како пише признати амерички публициста, указује на противречности у ставовима западних сила када је реч о суверенитету и територијалном интегритету.

– Док председник Доналд Трамп маневрише да преузме стратешку контролу над Гренландом због кључних приоритета националне безбедности САД, Данска је одговорила са неверицом, тврдећи да постоји потенцијално кршење њиховог суверенитета и да ниједна земља нема право да им одузме територију. Па ипак, управо то су Данска и њихови глобалистички партнери урадили Србима на Балкану – наводи Стоун у уводу текста.

Подсећајући на догађаје из 1999. године, он пише да је НАТО савез, предвођен администрацијом Била Клинтона, уз учешће Данске, покренуо рат против Србије. Како пише признати амерички публициста, након 78 дана бомбардовања, у којем је страдало и рањено на хиљаде људи, Србија је била приморана на уступке, а њен суверенитет нарушен.

Стоун истиче да су након војне интервенције уследиле политичке и институционалне промене, укључујући усвајање Резолуције 1244 Савета безбедности УН и Кумановског војно-техничког споразума. Према његовим речима, касније једнострано проглашење независности Косова 2008. године признале су САД и бројне европске земље, међу којима и Данска.

Како пише признати амерички публициста, западне силе су тај процес представиле као чин „ослобођења и демократије“, док се истовремено противе идеји да САД постигну договор са Гренландом.

– Када су у питању глобалисти, они рутински делују по двоструким стандардима заснованим на хировима удаљених елита. Док председник Трамп говори о понуди бољег договора Гренланду, третира се као аутократа и агресор – наводи Стоун.

У тексту се прави паралела између историјских права Србије на Косово и данске управе над Гренландом, уз оцену да су западне интервенције на Балкану пример селективне примене принципа међународног права.

Стоун закључује да су, како наводи, поступци западних земаља током деведесетих година довели до дугорочних последица на Балкану, те да се данашње критике америчке политике према Гренланду не могу посматрати изоловано од те историје.

Извор: НС уживо