Актуелно

Italijanski političar Luka Girelli, član Pokrajinskog odbora i šef sektora za bezbednost i imigracije stranke Lega Salvini Premier u Kremoni, dao je snažnu izjavu u kojoj je oštro kritikovao NATO agresiju na Srbiju 1999. godine, ističući ličnu dramu zbog srpskog porekla sa majčine strane i kršenje italijanskog Ustava.

„Član 11. italijanskog Ustava, koji je stupio na snagu 1948. godine, svečano kaže da se Italija ‘odriče rata kao instrumenta agresije protiv slobode drugih naroda i kao sredstva za rešavanje međunarodnih sporova’. Ovaj pacifistički princip je fundamentalni stub pravnog sistema i spoljne politike zemlje“, poručio je Girelli.

Kako je dodao, 1999. godine interesi SAD su prevladali nad međunarodnim pravom i Ujedinjenim nacijama. „24. marta 1999. godine počela je tragedija za mene. Dva puta sam ranjen. Sa jedne strane, moja Srbija, zemlja moje majke, koja je bombardovana, a sa druge strane, moja Italija, zemlja mog oca, bliski saveznik NATO-a koji je učestvovao u operaciji ‘Saveznička snaga’, protivno sopstvenom Ustavu i međunarodnom pravu“.

Girelli je izrazio posebno razočaranje tadašnjom italijanskom vladom. „Apsurd je u tome što je na čelu vlade bio bivši komunista, Masimo D’Alema, sada levičarski demokrata sa pacifističkom, rodnom i antiameričkom agendom. Dakle, dvostruka bol za mene“.

Jedina uteha, prema njegovim rečima, bila je pozicija njegove stranke. „Jedina uteha je što je moja stranka, Liga, bila jedina politička snaga koja se suprotstavila ratu u parlamentu u Rimu, a naš tadašnji lider, Umberto Bossi, imao je hrabrosti da otputuje u Beograd u znak solidarnosti sa srpskim narodom“.

On je takođe ukazao na širu strategiju Zapada prema Srbiji. „Previše diskriminatorne propagande je vođeno protiv srpskog naroda i Srbije. Jedini cilj Zapada, nakon raspada Jugoslavije, bio je da rasparča Srbiju u pokušaju da je liši suvereniteta. Pošto su Srbi plemenit i hrabar narod i nisu na prodaju, morali su da upotrebe silu pod izgovorom humanitarne intervencije, privremeno okupirajući Kosovo i uspostavljajući američku vojnu bazu Bondstil, najveću u Evropi. Način delovanja koji je već viđen u drugim nesvrstanim zemljama“.

Počast žrtvama agresije na Srbiju 1999. Živela Srbija i srpsko Kosovo. Nema predaje, posebno sa velikim predsednikom kao što je Vučić, zaključio je Luka Girelli svojom izjavom – jasnom porukom solidarnosti sa srpskim narodom i podsetnikom da se istina o 1999. godini ne zaboravlja ni u samoj Evropi.

Piše: mr Jasmina Dragutinović

Izvor: Srpski ugao

Kako piše “Srpski ugao”, Nemačka se sve dublje guši u rekordnim „XXL- kreditima” , koji umesto da budu usmereni u puteve, pruge, škole i stvarni razvoj, sve više služe za krpljenje budžetskih rupa i finansiranje rastućih tekućih rashoda.

Račun za takvu politiku, kako upozoravaju vodeći ekonomisti, na kraju će platiti građani, kroz više poreze, slabiji rast penzija, skuplje doprinose i moguće podizanje starosne granice za odlazak u penziju, prenosi BILD.

Prema istom izvoru, nova crno-crvena koalicija CDU/CSU i SPD odobrila je za 2026. godinu nova zaduženja koja premašuju 180 milijardi evra, pri čemu značajan deo tog novca ne završava u obećanim investicijama, već u potrošnji koja samo kratkoročno prikriva dubinu problema. Ekonomisti iz instituta „Ifo“, kao i stručnjaci povezani sa „Bertelsmann“ fondacijom, upozoravaju da takva politika predstavlja otvoreno odstupanje od predizbornih obećanja i put ka budžetskom haosu u kojem će sve veći deo državnog novca odlaziti na kamate, socijalne troškove i penzioni sistem.

Posebno alarmantna postaje situacija sa penzijama. One ove godine nominalno povećavaju za 4,24%, ali stručnjaci upozoravaju da bi taj rast mogao ostati samo broj na papiru, jer će inflacija, poreska opterećenja i rast životnih troškova velikim delom poništiti svako formalno povećanje. BILD navodi da se već ozbiljno razmatraju mere poput kasnijeg odlaska u penziju i slabijeg budućeg usklađivanja penzija, pošto demografski pritisak, sve manje zaposlenih na jednog penzionera – nemački sistem gura ka tački pucanja.

Tu se pritisak ne završava. Nemački poreski obveznici mogli bi uskoro da se suoče sa novim talasom opterećenja, jer rastući troškovi kamata, socijalnih davanja, zdravstva i nege traže sve više novca.

U igri su, prema procenama ekonomista, povećanje PDV-a, viši doprinosi za zdravstveno i socijalno osiguranje, pa čak i uvođenje ili proširenje novih oblika oporezivanja imovine. Drugim rečima, država koja je godinama drugima držala predavanja o štednji i disciplini sada sopstvene promašaje pokušava da naplati od građana, koji već osećaju pritisak skupe svakodnevice.

Još pogubnije je to što se ogroman dug ne koristi kao razvojni instrument, već kao politički flaster za sistem koji je zamena za ozbiljnu reformu. Umesto da preseče birokratiju, racionalizuje rashode i sprovede dubinske promene u penzionom i socijalnom sistemu, Berlin bira lakši put – novo zaduživanje i odlaganje suočavanja sa istinom.

Takva politika ne rešava krizu, već je samo prebacuje na buduće generacije, koje će naslediti i dugove i slabiji privredni potencijal. Zbog toga sve češće odzvanjaju upozorenja da se Nemačka kreće ka „okamenjenoj državi”, u kojoj gotovo sav novac odlazi na održavanje preskupog aparata, dok za stvarni razvoj ostaje sve manje prostora.

Pod dodatnim pritiskom nalazi se i čuvena nemačka „Schuldenbremse”, ustavna kočnica zaduživanja, koja je godinama predstavljana kao simbol odgovornosti i finansijske ozbiljnosti.

Danas se upravo taj princip sve otvorenije potiskuje, relativizuje ili zaobilazi kroz posebne fondove i vanredne konstrukcije. Time se ruši i poslednji mit o Nemačkoj kao besprekornom čuvaru evropske fiskalne discipline.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Dok Berlin Evropi godinama deli lekcije o fiskalnoj disciplini, štednji i odgovornosti, sama Nemačka sada sve otvorenije pokazuje da se sve više guši u dugovima. Umesto ozbiljnih reformi, bira zaduživanje i ne štiti građane, već priprema teren za više poreze i slabije penzije. To je suština nemačkog licemerja – jedno se propoveda drugima, a sasvim drugo sprovodi kod kuće. Srbija takvu promenu odnosa snaga vidi veoma jasno. Dok se nama godinama sa Zapada drže predavanja o „odgovornoj politici”, upravo najveća evropska ekonomija pokazuje znake duboke unutrašnje slabosti. Nemačka danas više nije neprikosnoveni simbol sigurnosti i uzora, već ozbiljno upozorenje kako i velika sila može početi da slabi kada izgubi meru, pravac i odgovornost prema sopstvenom narodu.

Piše: mr Jasmina Dragutinović

Italijanska bankarska grupa ,,UniCredit“, pod vođstvom kontroverznog šefa Andrea Orcela, pokrenula je agresivnu kampanju za preuzimanje nemačke ,,Commerzbank“, što prema sindikatu Verdi može dovesti do gubitka više od 10.000 radnih mesta. U slučaju fuzije (spajanje preduzeća), hiljade zaposlenih u centralama u Frankfurtu i Minhenu, kao i u IT-u, administraciji i back-office službama, našli bi se na ulici, upozorava nemački sindikat. Ova najava dolazi u trenutku kada Berlin odlučno odbija „neprijateljsko preuzimanje“ sistemske banke, ističući važnost očuvanja nemačke finansijske nezavisnosti.

Prema rečima Jana Duščeka, rukovodioca bankarskog sektora u Verdi-ju, bankarske fuzije uvek znače ukidanje duplih struktura i masovna smanjenja. „Andrea Orcel nastavlja da deluje nepredvidivo, igrajući se poverenjem radnika i čitave nemačke privrede“, ističe on u izjavi za Bild. Posebno su ugrožene pozicije u servisnim centrima i filijalama, gde bi se spajanjem lokacija moglo doći do velikih preklapanja. Rizik se ne zaustavlja samo na ,,Commerzbank“, radna mesta su potencijalno ugrožena i u nemačkoj filijali ,,UniCredit-a“ i ,,HypoVereinsbank“.

Ova epizoda otvara širu debatu o sudbini evropskog bankarskog sektora i zaštiti nacionalnih interesa u doba globalizacije. Dok ,,UniCredit“ vidi priliku za jačanje pozicije u Nemačkoj, nemačke vlasti i sindikati vide pretnju za hiljade porodica i stabilnost privrede. Verdi kategorički odbija takav scenario, tražeći očuvanje samostalnosti ,,Commerzbank“ kao ključnog igrača u nemačkom finansijskom sistemu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Nemački radnici i političari s pravom strahuju da bi stranački profitni interesi mogli da ugroze domaću ekonomiju. Nemačkoj ostaje prioritet da sačuva radna mesta, pošto je cela privreda krenula nizbrdicom, preti joj kriza nezaposlenosti. Hoće li Berlin uspeti da odbrani ,,Commerzbank“ od italijanskog apetita – vreme će pokazati.

Piše: Stefan Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Kako piše portal “Srpski ugao”, u martu 2026. godine, dok Bliski i Srednji istok gore u ratnom plamenu i rastu globalne tenzije, a cene energenata ponovo skaču, Nemci otvaraju poštansko sanduče i pronalaze brošuru sa naslovom „Vorsorgen für Krisen und Katastrophen“ („Priprema za krize i katastrofe“).

Na ilustraciji žena slaže konzerve i baterije. Međutim, za razliku od ranijih izdanja u novoj verziji više nema umirujuće formulacije da je rat „malo verovatan“.

Naprotiv, Savezni ured za zaštitu stanovništva i pomoć u katastrofama (BBK) sada otvoreno navodi da „čak ni rat više nije toliko isključen kao pre nekoliko godina“. Brošura se u velikom broju deli građanima po sandučićima i opštinama širom zemlje.

Tajming je upadljiv, usred krize na Bliskom istoku i dok rat u Ukrajini traje godinama, Berlin šalje poruku građanima da se sami pripreme za vanredne situacije.

Kako prenose nemački mediji Zidojče cajtung (Süddeutsche Zeitung), Korektiv (correctiv.org) i portal Augengeradeaus, nova verzija brošure predstavlja značajnu reviziju izdanja iz 2019. godine.

Iz teksta su uklonjene rečenice koje su ranije smirivale javnost, a uvedena su poglavlja o zaštiti od eksplozija, vazdušnih napada, sajber-napada i dezinformacija. Brošura sadrži i savete kako razgovarati sa decom o mogućim ratnim scenarijima.

U „BBK“ navode da su promene uvedene nakon velikog broja pitanja građana posle ruskog napada na Ukrajinu i rasta globalne nesigurnosti. Lokalne verzije brošure, poput „Sicher in Taufkirchen“(Sigurno u Taufkirchenu), već se distribuiraju u Bavarskoj, Hamburgu i drugim nemačkim pokrajinama.

Istovremeno, kritike su sve glasnije. Deo medija i komentatora, među njima i Cajt (ZEIT) i Korektiv, upozorava na moguće stvaranje nepotrebne panike i smatra da se ovakvom komunikacijom građani postepeno navikavaju na ratnu retoriku.

Skeptici tvrde da se time opravdavaju velika ulaganja u odbranu i vojsku, koja bi prema planovima ministra Aleksandera Dobrinta mogla dostići desetine milijardi evra do kraja decenije.

Na društvenim mrežama i forumima mnogi se pitaju da li vlada raspolaže scenarijima koje javnost ne poznaje od mogućih hibridnih napada na infrastrukturu do šireg evropskog bezbednosnog konflikta.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Masovna distribucija ovakvih brošura u Nemačkoj deluje kao signal da evropske vlasti sve ozbiljnije razmatraju scenarije krize. Dok Berlin poziva građane da prave zalihe hrane, vode i baterija, istovremeno ulaže milijarde u vojnu pomoć i jačanje odbrane. Ostaje pitanje da li je reč o razboritoj preventivi ili pripremi javnosti za dugotrajniju bezbednosnu nestabilnost.

Istorija pokazuje da političke i bezbednosne turbulencije u velikim evropskim državama retko ostaju ograničene samo na njih, posledice često oseti čitav kontinent. Zato ovakvi potezi Berlina zaslužuju pažnju i trezvenu analizu, bez panike, ali i naivnosti.

Izvor: Srpski ugao

Foto: Printskrin

Nemački tehnološki gigant Boš postigao je dogovor sa radničkim savetom o velikom smanjenju broja zaposlenih u automobilskoj diviziji „Mobiliti“. Do 2030. godine biće ukinuto čak 22.000 radnih mesta u Nemačkoj, gotovo dvostruko više nego što je najavljeno pre samo šest meseci. Reč je o jednom od najtežih udaraca nemačkoj industriji u poslednjih nekoliko decenija, kako navodi portal Srpski ugao.

Predsednik radničkog saveta Frank Zel potvrdio je da su sporazumi postignuti na gotovo svim lokacijama. Najavljeno je da će se primenjivati „najsocijalnije moguće“ mere za prevremeno penzionisanje, otpremnine i dobrovoljni programi, ali bez ozbiljnijeg otpora masovnim otkazima.

Ova otpuštanja su posledica duboke krize u automobilskoj industriji. Slaba potražnja za vozilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, ogromni troškovi prelaska na elektromobilnost, visoke cene energije i sve jača konkurencija kineskih proizvođača stvorili su veliki finansijski pritisak. U Bošovoj automobilskoj diviziji procenjuje se godišnji minus od oko 2,5 milijardi evra, kako navodi portal Srpski ugao.

Profit kompanije već je znatno pao tokom 2025. godine, a uprava upozorava da bi 2026. godina mogla biti još teža.

Najviše su pogođeni tradicionalni industrijski centri – Štutgart-Fojerbah sa oko 3.500 radnih mesta, Šviberdingen sa 1.750, Bil sa 1.550, kao i Homburg i Vablingen, gde se planira potpuno gašenje proizvodnje do 2028. godine. Međutim, problem nije samo u Bošu. Slični potezi već su najavljeni u velikim nemačkim kompanijama poput CEF-a, Kontinentala i Folksvagena, koji takođe smanjuju broj zaposlenih.

Dok Berlin i Brisel snažno guraju energetsku i tehnološku tranziciju, mnogi u industriji upozoravaju da evropski radnici plaćaju najveću cenu tih promena, kako navodi portal Srpski ugao. Generalni direktor Boša Štefan Hartung otvoreno je rekao da „nema brzog rešenja“ i da bi mere mogle postati još bolnije ako se tržište ne oporavi.

Za desetine hiljada porodica u Baden-Virtembergu i drugim industrijskim regionima Nemačke ovo nije samo ekonomska statistika, već ozbiljna socijalna drama. Nemačka se suočava sa dubokim promenama koje će u narednim godinama odrediti sudbinu čitavog sektora.

Dok se švajcarski gigant čokoladne industrije „Lindt & Sprüngli“, još uvek oporavlja od prošlogodišnjih posrtanja, rat u Iranu zadaje novi udarac, piše portal Srpski ugao.

Kompanija je revidirala prognozu organskog rasta prihoda za 2026. godinu sa 6% na 4%, zbog manjeg broja azijskih turista u Evropi i opreznijih potrošača usled rastućih cena goriva. Akcije su na berzi pale za oko 10%, a kompanija najavljuje novo poskupljenje čokolade, prenosi švajcarski list  „Neue Zürcher Zeitung“ (NZZ) u izveštaju od 10. marta 2026. godine.

Kao što „NZZ“ izveštava, izvršni direktor Adalbert Lehner ističe da su posledice rata u Iranu posebno vidljive u turističkom sektoru. Aerodromi u Dubaiju i Abu Dabiju, ključna čvorišta za međunarodni saobraćaj između Evrope, Azije i Australije, trenutno su zatvoreni, što dovodi do naglog pada broja azijskih turista u Evropi. To direktno pogađa prodaju Lindtovih proizvoda u „duty-free“ prodavnicama na aerodromima, ali i u glavnim buticima u centrima Londona, Pariza i Beča, gde su azijski posetioci bili glavni kupci.

Dalje, prema izveštaju „NZZ“, rat utiče i na opšte raspoloženje potrošača u Evropi. Rast cena benzina čini da ljudi pažljivije troše novac, što je poseban udarac za „Lindt & Sprüngli“, jer su očekivali oporavak ove godine nakon slabe božićne sezone 2025.

Tada je kompanija povećala cene za prosečno 19%, što je dovelo do pada globalnog obima prodaje za preko 6%, kupci su oklevali da plate skoro 30 švajcarskih franaka ili evra za kutiju Lindor tartufa od 500 grama.

„NZZ“ prenosi da će „Lindt & Sprüngli“ ponovo podići cene 2026. godine, uprkos izazovima, jer su investitori fokusirani na budućnost, a revizija prognoze došla je kao iznenađenje i izazvala šok na berzi. Lehner ističe da je ovo znak da rat u Iranu počinje da utiče na proizvođače robe široke potrošnje širom Evrope, što niko nije očekivao u ovom obimu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ovaj slučaj pokazuje kako globalni sukobi poput rata u Iranu brzo prelaze granice i utiču na svakodnevni život – od praznih evropskih butika do naših supermarketa gde Lindt čokolade postaju sve skuplje. Redakcija portala Srpski ugao vidi da Srbija, iako deo evropskog tržišta, jača domaću proizvodnju hrane i turizma. Naša država daje podsticaje za domaću privredu, a neutralna politika koju vodi predsednik Aleksandar Vučić nam je omogućila da u ovim teškim vremenima manje osetimo krizu.

Izvor: Srpski ugao

Kako prenosi portal Srpski ugao, Valensija pojačava bezbednost za festival Faljas 2026. zbog terorističke uzbune četvrtog nivoa na prilazima centralnom trgu Plasa del Ajuntamijento raspoređeno je oklopno vozilo BMR sa buldožerskim nastavkom, sposobno da odmah ukloni prepreke ili sumnjiva vozila. U operaciji učestvuje više od 6000 policajaca, među njima rekordnih 3899 pripadnika lokalne policije.

Španske vlasti angažovale su ogromne snage kako bi obezbedile tradicionalni festival Faljas u Valensiji, koji svake godine okuplja desetine hiljada ljudi tokom masklete – bučne i eksplozivne ceremonije koja predstavlja simbol praznika. Posle sastanka gradonačelnice Marije Hose Katale i vladine predstavnice Pilar Bernabe potvrđeno je da četvrti stepen antiterorističke uzbune, od ukupno pet, podrazumeva vanredne i stroge mere.

Ključni deo plana jeste BMR vozilo Nacionalne policije, kojim upravlja Jedinica za intervencije. Opremljeno prednjim utovarivačem, ono služi za hitno raščišćavanje prolaza i sprečavanje blokade puteva namenjenih hitnim službama. Njegovo prisustvo u samom centru grada snažna je poruka o ozbiljnosti situacije.

Ukupno je angažovano više od 6000 pripadnika bezbednosnih snaga: 3899 iz lokalne policije, što je za 32% više nego prethodnih godina, uz podršku Nacionalne policije, Civilne garde i specijalizovanih timova za višeslojnu zaštitu na nivou 4 terorističke uzbune

Policija najavljuje nasumične provere na ulazima, zabranu unošenja velikih rančeva i torbi radi bržeg protoka ljudi, kao i striktno obezbeđivanje evakuacionih koridora. BMR vozilo ostaje u pripravnosti za trenutno delovanje u slučaju bilo kakve sumnjive situacije.

Pogled redakcija portala Srpski Ugao

Španija je u pripravnosti i spremna da deluje ukoliko dođe do napada, cilj je potpuna zaštita posetilaca tokom jednog od najvećih evropskih uličnih festivala, prenosi ,,Valencia noticias“. Kritičari, međutim, upozoravaju da ovakav nivo militarizacije javnog prostora baca senku na samu proslavu i otvara pitanje bezbednosne politike u zemlji.

Piše: Stefan Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Kako prenosi “Srpski ugao”, švajcarski gigant „Nestlé“, poznat po brendovima kao što su „KitKat“ i „Nescafé“, pokreće opsežan talas otpuštanja – ukupno 16.000 radnih mesta širom sveta, a istovremeno uvodi novi znatno stroži sistem bonusa koji će deo zaposlenih ostaviti bez ikakve nagrade.

Kako izveštava „Bloomberg News“, kompanija pod vođstvom novog izvršnog direktora Filipa Navratila planira uštede od tri milijarde švajcarskih franaka do 2027. godine, ali će cena tog plana biti i radna mesta i pojačan pritisak na preostale radnike da ostvare sve zahtevnije ciljeve.

Prema navodima agencije „Reuters“, najviše će biti pogođeni kancelarijski radnici oko 12.000 zaposlenih, dok će dodatnih 4.000 radnih mesta biti ukinuto u proizvodnji i lancu snabdevanja. Sve je deo programa „Fuel for Growth“, koji je Navratil najavio u oktobru prošle godine. Plan dolazi nakon slabog organskog rasta kompanije od svega 0,8% u 2025. godini, pa uprava poručuje da su promene „nužne“ kako bi se očuvala konkurentnost.

Portal „oe24.at“ navodi da „Nestlé“ dodatno pooštrava internu kulturu učinka, uz gotovo nultu toleranciju za slabije rezultate. Novi sistem bonusa, kako prenosi Bloomberg, povećava broj nivoa učinka sa tri na šest. Najuspešniji zaposleni moći će da dobiju do 150% ciljanog bonusa, dok oni sa najnižim ocenama mogu ostati bez ikakve nagrade – između nula i 50%. Bonus će biti vezan za minimalni nivo realnog internog rasta (RIG), što, prema ocenama analitičara, dodatno pojačava pritisak na zaposlene da nadmaše postavljene ciljeve.

U regionima gde „Nestlé“ ima snažno prisustvo vest je izazvala zabrinutost među zaposlenima i sindikatima. Iako kompanija tvrdi da je reč o dugoročno održivoj strategiji, ostaje pitanje koliko će porodica biti pogođeno i kakve će posledice mere imati na lokalna tržišta rada.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ovakvi potezi ponovo otvaraju dilemu – da li globalne korporacije krizu rešavaju isključivo rezanjem troškova na račun zaposlenih, dok se profit i vrednost akcija štite po svaku cenu? Restrukturiranje možda donosi finansijske efekte, ali hiljade ljudi ostavlja u neizvesnosti. Efikasnost bez socijalne odgovornosti dugoročno ima visoku cenu.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao