Актуелно

Kako portal Srpski ugao piše: Obilne snežne padavine koje su pogodile istočnu Austriju od petka dovele su do masovnog kolapsa elektromreže i saobraćaja.

U Burgenlandu je oko 5.000 domaćinstava bez struje, a u Štajerskoj je desetine hiljada ljudi ostalo u mraku i hladnoći i to traje već 48 sati, putevi su masovno blokirani palim drvećem. Vatrogasne službe beleže rekordnih 1.736 intervencija samo u petak (20.02.2026) – najviše u poslednjih 15 godina, kako izveštavaju “ORF”, “Kleine Zeitung” i “Nachrichten.at”. Mokri sneg, težak i u slojevima od 30 centimetara, obarao je stubove dalekovoda, ostavljajući građane bez osnovnih uslova. Austrija je alpska zemlja naviknuta na sneg i zimu, ali je i pored tog iskustva ponovo pokazala ozbiljne slabosti čim su stigle jače padavine.

Kako prenosi “oe24.at”, u Burgenlandu broj pogođenih domaćinstava u okruzima Gising i Jenersdorf porastao je tokom noći sa petka na subotu zbog novih padova drveća na dalekovode, dok su ekipe kompanije “Netz Burgenland” krenule u sanaciju tek u subotu (21.02.2026.) od 6 sati ujutru. U Štajerskoj, prema Energetskim mrežama Štajerske, u petak ujutru bilo je više od 30.000 domaćinstava bez struje, sa više od 950 van funkcije trafostanica i prekinutim visokonaponskim linijama – najteže su pogođeni južni, istočni i zapadni delovi pokrajine, uključujući okruge Lajbnic, jugoistočnu Štajersku, Dojčlandsberg i okolinu “Graz”.

Posebno alarmantno je opterećenje hitnih službi. U Štajerskoj je angažovano više od 4.000 vatrogasaca iz 461 jedinice, a upozorenja “AT-Alert” sistema savetuju izbegavanje šuma i nepotrebnih putovanja zbog opasnosti od loma snega i drveća. U Burgenlandu su zabeležene stotine sličnih intervencija. Ipak, uprkos tome što su prognoze najavljivale italijanski ciklon (polje niskog pritiska) i mokar sneg još od sredine nedelje, austrijske institucije nisu preventivno ojačale kritične delove infrastrukture niti obezbedile dovoljan broj timova unapred, što je produžilo agoniju i izazvalo nepotrebne patnje građana.

Pogled redakcije portala “Srpski ugao”

Oni koji stalno kritikuju naše službe i institucije, a idealizuju „savršene“ sisteme na zapadu, treba da pogledaju realnost. Februar je, Austrija je alpska zemlja koja ima veliko iskustvo sa snegom, pa ipak i ozbiljne probleme. Desetine hiljada domaćinstava bez struje, blokirani su putevi i preopterećene vatrogasne službe i to zbog snega koji je bio najavljen unapred.

Zato apelujemo na sve Srbe da prestanimo da omalovažavamo svoje i da verujemo da je kod drugih uvek bolje. Udružimo se, pomirimo se i cenimo ono što imamo. Snežni kolaps u Burgenlandu i Štajerskoj pokazuje da ni „savršeni“ sistemi nisu nepogrešivi. Umesto da se divimo tuđem, bolje je da gradimo i čuvamo svoje, jer u krizi se na kraju oslanjamo sami na sebe.

Izvor: Srpski ugao

Kako piše portal Srpski ugao, u srcu Evrope, gde se decenijama hvalila stabilnošću i prosperitetom, Švajcarska se 2025. godine suočila sa rekordnim talasom korporativnih bankrota – preko 9.300 slučajeva, što je porast od 54% u odnosu na prethodnu godinu, kako prenosi švajcarski portal „20 Minuten“ u izveštaju novinara Fabijana Pešla. Ova kriza, koju vlasti pripisuju reviziji zakona o naplati dugova i bankrotstvu, dovela je do propasti firmi poput solarnog pionira „Majer Burger“, lanca prodavnica kućnog dekora „Depot“ i 156 godina stare građevinske firme „Lerch“, ostavljajući hiljade radnika bez posla i dovodeći u pitanje mit o švajcarskoj ekonomskoj „nepobedivosti“.

Kako izveštava „20 Minuten“, revizija zakona, koja je stupila na snagu 1. januara 2025. godine, obavezala je javne poverioce – poput poreskih uprava i institucija socijalnog osiguranja – da dugove naplaćuju strože i češće kroz postupke insolventnosti, umesto ranijih blažih metoda. Ovo je, prema podacima servisa „Dun & Bradstreet“, izbacilo na površinu brojne skrivene finansijske rupe, posebno u sektorima sa niskim maržama i visokim zaduženjima. Kritičari optužuju švajcarske vlasti da su reformu sproveli bez adekvatne pripreme, ignorišući upozorenja ekonomista o mogućim masovnim propastima. Umesto da obezbede prelazni period i zaštitne mehanizme, vlasti su, kako se navodi u izveštaju, praktično otvorile vrata „tržišnoj čistki“ koja je najviše pogodila zabavnu industriju (porast bankrota od 94%), proizvođače trajnih dobara (89%) i IT sektor (77%). Pojavili su se i regionalni dispariteti – centralna Švajcarska zabeležila je porast od 61%, što dodatno podgreva pitanje koliko je sistem uopšte bio spreman za posledice sopstvenih odluka.

Fabijan Pešel u svom članku ističe da su žrtve krize kompanije iz svih branši, ali posebno naglašava slučaj „Majer Burger“, gde su nemačke filijale propale pod pritiskom kineske konkurencije i otkazanih ugovora, što je dovelo do zatvaranja fabrika i otkaza za stotine radnika. Slično, „Depot“ je zatvorio 34 filijale u Švajcarskoj, ostavljajući 300 ljudi bez posla, dok je „Lerch“ iz Winterthura, sa vek i po tradicije, prestao sa radom krajem januara 2025. godine uz 130 izgubljenih radnih mesta. Ovi primeri, kako izvor prenosi, ilustruju kako je vlada u Bernu, umesto da ublaži udar i pomogne realnom sektoru da se prilagodi, gurnula veliki broj firmi u ambis, stavljajući birokratsku rigidnost ispred ekonomskih posledica. Kritike se posebno usmeravaju na izostanak podrške za mala i srednja preduzeća, koja su najranjivija, dok su veliki sistemi – banke i farmaceutski giganti, ostali praktično netaknuti.

Švajcarske vlasti tvrde da je cilj reforme povećanje transparentnosti i sprečavanje veštačkog održavanja neodrživih firmi. Kao argument navode i to da je osnivanje novih preduzeća poraslo za 5% u 2025. godini, na ukupno 55.651 novoregistrovanu kompaniju, naročito u nekretninama i IT sektoru. Međutim, kako izveštava „20 Minuten“, to „dinamično osveženje“ tržišta dolazi po cenu masovnih gubitaka radnih mesta i rasta socijalne nesigurnosti, što ozbiljno dovodi u pitanje etičnost politike koja se predstavlja kao tehnička korekcija, a u praksi izgleda kao hladan rez. Regionalne razlike sa jačim udarom u centralnim i jugozapadnim kantonima, dodatno pojačavaju utisak neujednačene primene i slabog planiranja, pa se optužbe za nekompetentnost federalnih i kantonalnih vlasti sve češće čuju i van stručnih krugova.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ova švajcarska kriza je upozorenje da ni sistemi koji godinama grade imidž „savršene uređenosti“ nisu imuni na aroganciju vlasti i reforme sprovedene bez osećaja za posledice. Kada se „transparentnost“ svede na birokratsku disciplinu, a ekonomija na statistiku, stvarni ljudi postaju kolateral – radnici koji ostaju bez hleba, porodice koje preko noći ulaze u nesigurnost, lokalne zajednice koje gube poslodavce i identitet. Bern bi morao jasno da odgovori na pitanje koje se uporno potiskuje – da li je cena ovakve „efikasnosti“ zaista vredna hiljada polomljenih sudbina i ko će politički i moralno preuzeti odgovornost kada se ispostavi da je navodni red proizveo haos?

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Kako piše portal “Srpski ugao”, Švedska se godinama predstavlja kao država visokih standarda ljudskih prava, ali podaci o sakaćenju ženskih genitalija (FGM – Female Genital Mutilation) otvaraju ozbiljna pitanja o primeni zakona.

Socialstyrelsen (Socijalstirelsen – Nacionalni odbor za zdravlje i socijalnu zaštitu) procenjuje da u zemlji živi oko 68.000 žena koje su već podvrgnute ovom obliku nasilja, dok je između 13.000 i 28.000 devojčica i dalje u riziku.

Uprkos tome, u poslednjih deset godina pokrenuto je svega šest krivičnih postupaka, a izrečena je samo jedna pravosnažna presuda, navodi portal www.1177.se.

Statistika dodatno zabrinjava, od ukupno 501 prijave tokom protekle decenije, podignuto je samo šest optužnica protiv osoba za koje se tvrdi da su obrezivale i sakatile devojčice i devojke.

Godine 2023. zabeležen je rekordan broj prijava – čak 87 slučajeva – ali nijedna optužnica nije podignuta. Iako zakon iz 1982. godine predviđa kaznu zatvora do deset godina, praksa pokazuje da se postupci retko pokreću i još ređe završavaju osudom.

Vlasti navode da je veliki broj slučajeva izvršen van Švedske ili pre dolaska žrtava u zemlju, što otežava prikupljanje dokaza. Žrtve često ćute zbog straha od porodice i stigmatizacije. Zdravstveni radnici i škole, koji imaju obavezu prijavljivanja, u pojedinim slučajevima izbegavaju da pokrenu postupak, navodno iz bojazni od sukoba sa zajednicama.

Luul Jama (Luul Džama) iz organizacije Existera (Eksistera) upozorava da je potrebno preispitati način na koji se o ovom problemu govori i kako se pitanja postavljaju u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama.

Kritičari smatraju da se država previše obazire na moguće optužbe za rasizam ili stigmatizaciju određenih kultura, pa se primena zakona odvija oprezno i sporo. Time se, kako tvrde, stvara utisak institucionalne pasivnosti. Postoji zakon, ali njegova primena ostaje minimalna.

Slučaj FGM u Švedskoj pokazuje raskorak između normativnog okvira i stvarnosti. Dok broj žena koje su prošle kroz ovu praksu ostaje visok, sudski epilog je gotovo nevidljiv. To pokreće pitanje da li su mehanizmi zaštite dece i žena dovoljno efikasni i da li sistem reaguje blagovremeno.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Šest optužnica i jedna presuda za deset godina, naspram desetina hiljada potencijalnih žrtava, ukazuju na ozbiljan problem u sprovođenju zakona. Kada statistika pokazuje jaz između prijava i sudskih odluka, poverenje u institucije slabi. Zaštita dece ne sme biti tema političkih kalkulacija niti straha od optužbi. Zakon ima smisla samo ako se primenjuje dosledno i bez izuzetaka. U suprotnom, on ostaje mrtvo slovo na papiru, dok rizik po najranjivije traje.

Prema UN-u i Konvenciji o pravima deteta, svi ljudi u svim zemljama imaju pravo na svoja tela. Sakaćenje ženskih genitalija krši ljudska prava devojčica i žena i zabranjeno je u svim zemljama EU.

Takođe je zabranjeno u nekoliko zemalja u kojima se uobičajeno praktikuje, kao što su Egipat i Somalija. U Švedskoj svako ko izvrši ili planira da izvrši sakaćenje ženskih genitalija može biti osuđen na zatvorsku kaznu.

Čak i ako se sakaćenje dogodi u drugoj zemlji, osoba koja obično živi u Švedskoj može biti osuđena. Ako se ono dogodilo pre migracije u Švedsku, to nije krivično delo prema švedskom zakonu.

U Švedskoj je žensko obrezivanje (genitalno sakaćenje, FGM) strogo zabranjeno zakonom još od 1982. godine, a praksa se uglavnom ne vrši unutar zemlje, ali prema zvaničnim procenama ,,Socialstyrelsen-a” (Nacionalni odbor za zdravstvo i socijalnu zaštitu) iz 2023. godine, oko 68.000 žena i devojčica u Švedskoj je bilo podvrgnuto ovom postupku pre i posle dolaska u zemlju.

Veliki broj migranata iz zemalje gde je ova praksa tradicinalna, poput Somalije, povećavaju ovu statististiku, broj je porastao u odnosu na ranije procene (npr. 38.000 iz 2015. godine). Procenjuje se da je 13.000 – 23.000 devojčica potencijalno u riziku.

Švedska se istovremeno snažno zalaže za inkluziju i jednakost, pa NVO i školski sistem aktivno promovišu LGBTQ+ prava i rodnu ravnopravnost, uključujući edukaciju o raznolikosti polnih identiteta.

U nekim školama i javnim ustanovama postoje gender-neutralni toaleti (često kao dodatak standardnim muškim i ženskim), kako bi se omogućila sigurnost i komfor za decu koja istražuju svoj rodni identitet, ili se identifikuju kao nebinarni.

Ovo se često sarkastično komentariše kao da postoje „tri toaleta: za dečake, za devojčice i za one koji još nisu sigurni šta će da budu“, ali u stvarnosti je cilj solidarnost sa svima, od sakaćenja do promene svesti, iako to izaziva debate o prioritetima u društvu.

Piše: Stefan Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Kako piše portal Srpski Ugao u daljem tekstu: U Austriji vlada haos u apotekama, jer nestašice lekova pogađaju čak 1.300 preparata, sa posebnim problemima kod medikamenata za dijabetes i antibiotskih kapi za oči, dok je vakcina protiv lišaja postala prava retkost uprkos obećanjima besplatne distribucije, što je izazvalo oštre kritike lekarskih udruženja i farmaceutskih udruženja, a ministarstvo zdravlja pokušava da umiri javnost tvrdnjama o alternativama, kako izveštavaju austrijski mediji poput ORF-a i Kurija.

Kako „Phago“, najveći austrijski savez farmaceutskih veleprodaja prenosi u svom izveštaju, situacija je naročito alarmantna kod lekova za dijabetes, gde su isporuke ograničene na nedeljne kontingente zbog globalne potražnje, a antibiotske kapi za oči i dalje masovno nedostaju, što dovodi do frustracija među pacijentima i lekarima. Bečka lekarska komora prema izjavama svoje potpredsednice Nagma Kamalejan-Šmid, optužuje vlasti da su obećanja o besplatnoj vakcini protiv lišaja za starije od 60 godina – uvedena još od novembra 2025. godine – prazna slova na papiru, jer trenutno nema doza u apotekama, a sledeća veća isporuka se očekuje tek u maju.

Ministarstvo zdravlja, kako izveštavaju mediji poput „Die Presse“ i „Krone“, insistira da postoje alternative od drugih proizvođača za većinu lekova i da se vakcine kontinuirano dopunjavaju, ali ovo smirivanje deluje površno u svetlu dugogodišnjih problema sa lancima snabdevanja, gde Austrija pokazuje slabosti u planiranju i koordinaciji, ostavljajući građane u neizvesnosti.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ova kriza otkriva duboke pukotine u austrijskom zdravstvenom sistemu, gde birokratska inertnost i zavisnost od globalnih lanaca snabdevanja ugrožavaju živote, dok vlasti više brinu o spinovanju vesti nego o brzim rešenjima, što je još jedan dokaz kako evropske zemlje poput Austrije padaju na ispitu kada je u pitanju zaštita sopstvenih građana.

Izvor: Srpski ugao

Kako piše priznati američki publicista i politički strateg Rodžer Stoun, dugogodišnji savetnik predsednika Donalda Trampa, evropska politika prema Balkanu predstavlja primer dvostrukih standarda koji danas dolaze do izražaja u raspravama o Grenlandu.

Na američkom portalu „Stoun Kold Trut“, koji vodi Stoun, objavljen je tekst pod naslovom „Globalistički užasi na Balkanu razotkrivaju licemerje Evrope po pitanju Grenlanda“. U tekstu se, kako piše priznati američki publicista, ukazuje na protivrečnosti u stavovima zapadnih sila kada je reč o suverenitetu i teritorijalnom integritetu.

– Dok predsednik Donald Tramp manevriše da preuzme stratešku kontrolu nad Grenlandom zbog ključnih prioriteta nacionalne bezbednosti SAD, Danska je odgovorila sa nevericom, tvrdeći da postoji potencijalno kršenje njihovog suvereniteta i da nijedna zemlja nema pravo da im oduzme teritoriju. Pa ipak, upravo to su Danska i njihovi globalistički partneri uradili Srbima na Balkanu – navodi Stoun u uvodu teksta.

Podsećajući na događaje iz 1999. godine, on piše da je NATO savez, predvođen administracijom Bila Klintona, uz učešće Danske, pokrenuo rat protiv Srbije. Kako piše priznati američki publicista, nakon 78 dana bombardovanja, u kojem je stradalo i ranjeno na hiljade ljudi, Srbija je bila primorana na ustupke, a njen suverenitet narušen.

Stoun ističe da su nakon vojne intervencije usledile političke i institucionalne promene, uključujući usvajanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma. Prema njegovim rečima, kasnije jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine priznale su SAD i brojne evropske zemlje, među kojima i Danska.

Kako piše priznati američki publicista, zapadne sile su taj proces predstavile kao čin „oslobođenja i demokratije“, dok se istovremeno protive ideji da SAD postignu dogovor sa Grenlandom.

– Kada su u pitanju globalisti, oni rutinski deluju po dvostrukim standardima zasnovanim na hirovima udaljenih elita. Dok predsednik Tramp govori o ponudi boljeg dogovora Grenlandu, tretira se kao autokrata i agresor – navodi Stoun.

U tekstu se pravi paralela između istorijskih prava Srbije na Kosovo i danske uprave nad Grenlandom, uz ocenu da su zapadne intervencije na Balkanu primer selektivne primene principa međunarodnog prava.

Stoun zaključuje da su, kako navodi, postupci zapadnih zemalja tokom devedesetih godina doveli do dugoročnih posledica na Balkanu, te da se današnje kritike američke politike prema Grenlandu ne mogu posmatrati izolovano od te istorije.

Izvor: NS uživo

Kako prenosi portal Srpski ugao, U Švajcarskoj je oglas za posao na portalu „jobs.ch“ izazvao pravi skandal početkom godine, tražeći „vođu tima za medicinske sestre sa srcem i umom – ne Generacija Z!“, čime je eksplicitno isključena cela generacija zbog navodnog „mentaliteta bolovanja ponedeljkom/petkom“ i prevelikog fokusa na balansiranja između posla i privatnog života. Kao što prenosi švajcarski nedeljnik „NZZ“, ovo je retka javna manifestacija frustracije poslodavaca prema mlađim radnicima koji su manje otporni na stres, skloni brzim promenama posla i zahtevima za stalnom podrškom. Podaci pokazuju da oni brže nalaze nove poslove, ali i da kompanije sve manje tolerišu njihove „nove vrednosti“, što dovodi do sukoba generacija na tržištu rada.

Izveštaj „NZZ-a“ ističe da je kompanija odbila da komentariše, ali da se pretpostavlja da je oglas zasnovan na konkretnim iskustvima sa Generacijom Z, koju karakterišu stereotipi poput preteranog naglaska na privatni život, odbijanja prevelikog pritiska i brzog gubitka motivacije bez stalnih pohvala. Jael Majer, predstavnica ove generacije i suosnivač agencije „Zeam“ (marketinška agencija) , nazvala je to „skandaloznim“ i pozvala na bolje razumevanje mlađih, dok Paskal Šajviler iz Alixio grupe (HR konsultantska i uslužna grupa) diplomatično primećuje da se njihovi stavovi o radu ne uklapaju u očekivanja starijih menadžera, posebno u kontekstu ranijeg nedostatka radne snage kada su mladi bili „prezahtevni“.

Analitički gledano, NZZ navodi podatke iz „Alixio“ barometra za 2026. godinu, gde mlađi od 30 godina brže nalaze posao nakon otkaza (u proseku za manje od 2 meseca, naspram 4 za one preko 50), ali i da su retko otpuštani (samo 2% među otpuštenima), što sugeriše da poslodavci ne izbegavaju Generaciju Z u potpunosti, već selektivno kritikuju njihove „pozitivne“ osobine poput tehnološke pismenosti i društvene orijentacije, koje se često pretvaraju u nedostatak izdržljivosti. Sa porastom nezaposlenosti u Švajcarskoj sa 2,2% na 2,8% od 2022. do 2025. godine, prema „SECO“ izveštaju, poslodavci ponovo dobijaju prednost, a anonimni izvori iz agencija za zapošljavanje priznaju „prikrivenu pristrasnost“ prema mlađima, optužujući ih za traženje „savršenog posla“ bez spremnosti na stres.

Ovo nije novo – generacije u sukobu su konstanta, a NZZ podseća da i Generacija Z jednog dana može postati „stara“ pred Generacijom Alfa. Kritički, ovi stereotipi imaju osnova u realnosti – podaci Randstada pokazuju da Gen Z menja poslodavce brže (prosečan staž u prvih 5 godina samo 1,1 godina, naspram 2,9 za bejbi bumere), što ukazuje na nedostatak lojalnosti i otpornosti, umesto na „novu radnu etiku“. Uplićući slične kritike iz ranijih analiza, poput one o kojima je ranije pisao portal Srpski Ugao koja ističe da Gen Z bira poslove po komforu i očekuje „maženje“ od poslodavaca sa stalnim pohvalama i empatijom, dok izbegava mukotrpan rad i kritiku zbog vaspitanja bez frustracija i uticaja društvenih mreža, vidi se globalni trend gde mlađi vide rad kao Instagram ‘feed’ pun lajkova, a ne kao proces grešaka i ponavljanja.

U Srbiji se Generacija Z tokom studentskih blokada fakulteta nakon tragedije u Novom Sadu 2024. pokazala duboko razjedinjenom i nespremnom da shvati šire društvene posledice svojih (ne)akcija. Oni koji su učestvovali u blokadama fakulteta delovali su destruktivno – ignorisali su osećanja porodica žrtava, remetili normalan tok obrazovanja i života drugih studenata, a fokusirali su se na sopstvene zahteve bez realnog razmatranja kolateralne štete koju su nanosili društvu u celini. Sa druge strane, veći deo generacije ostao je potpuno nezainteresovan, pasivno posmatrajući situaciju sa strane i birajući liniju manjeg otpora, jer je bilo lakše bez fakulteta i obaveza, iako im je takva apatija dugoročno štetila sopstvenom obrazovanju i perspektivi. Ova dvojna slika – destrukcija sa jedne i pasivnost sa druge strane – pokazuje generaciju koja još nije razvila osećaj za kolektivnu odgovornost, solidarnost ili razumevanje da lične udobnosti ne smeju biti iznad osnovnih društvenih potreba i empatije prema drugima.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ovaj švajcarski slučaj potvrđuje naše ranije zapažanje da Generacija Z, sa svojim zahtevima za trenutnim uspehom i emocionalnom podrškom, ugrožava stabilnost tržišta rada, jer roditelji i digitalne mreže stvaraju iluziju da je posao zabava bez pritiska. Umesto da se maze, mladi bi trebalo da nauče otpornost kroz mukotrpan rad, jer realnost nije filterisana slika – ona zahteva odgovornost, a ne brzo povlačenje kod prve kritike, što dovodi do fluktuacije i smanjenja produktivnosti u svim društvima.

Piše: mr Jasmina Dragutinović

Izvor: Srpski ugao

Foto: Ilustracija Srpski ugao

Kako piše “Srpski ugao”, nemački gradovi i opštine nalaze se usred najteže finansijske krize od završetka Drugog svetskog rata. Rastuća socijalna potrošnja, visoki rashodi za zaposlene i pad poreskih prihoda guraju lokalne budžete sve dublje u minus. Posledice već osećaju građani, a bez temeljne reforme odnosa između savezne vlade, pokrajina i opština, situacija preti da izmakne kontroli.

Prošle godine deficit gradova i opština u teritorijalnim pokrajinama dostigao je oko 31 milijardu evra, što je najveći minus u istoriji Savezne Republike. „Gradovi ovo više ne mogu da izdrže“, upozorava Burkhard Jung, gradonačelnik Lajpciga i predsednik Udruženja nemačkih gradova, ističući da se zemlja nalazi u najvećoj opštinskoj finansijskoj krizi u posleratnom periodu.

Kriza je posebno izražena u strukturno slabim regionima, poput Rurske oblasti, gde je privredna baza oslabljena, a broj dugotrajno nezaposlenih visok. Ipak, ni ranije bogate opštine na jugu zemlje više nisu pošteđene. Nakon suficita od ukupno 41 milijardu evra između 2015. godine i 2022. godine, rezerve su u poslednje tri godine potpuno potrošene.

Posledice su već vidljive. U Hajdelbergu su smanjena sredstva za brigu o deci, ukinute pojedine autobuske linije, a kulturne ustanove su povećale cene ulaznica. U Kilu je uvedeno zamrzavanje budžeta, dok je u Magdeburgu zabranjeno popunjavanje slobodnih radnih mesta. Parkiranje, porezi i takse poskupeli su širom zemlje.

Razlozi za ovu situaciju su višestruki. Slaba ekonomija smanjila je prihode, pa je porez na trgovinu prošle godine pao na 61,7 milijardi evra. Iako su ukupni prihodi opština od 2022. godine do 2025. godine porasli za oko 12%, rashodi su porasli dvostruko brže. Opštine danas snose oko četvrtinu svih državnih rashoda, a dobijaju tek 14 odsto ukupnih poreskih prihoda.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Najveći teret predstavljaju troškovi zaposlenih i socijalna potrošnja. Broj zaposlenih u opštinama porastao je za 300.000 u poslednjih deset godina, dok su socijalni rashodi dostigli više od 90 milijardi evra godišnje. Posebno rastu izdaci za decu i mlade, pomoć osobama sa invaliditetom i troškovi dugotrajne nege, koji opštine godišnje opterećuju sa više od pet milijardi evra.

Piše: Stefan Stojanović

Kako portal “Srpski ugao” piše: Švajcarska medijska i politička scena sistematski demonizuje policiju, predstavljajući je kao rasističku i seksističku instituciju na osnovu pojedinačnih slučajeva i površnih izveštaja, prema kolumni Sebastijana Brilmana u Noje Cirher Cajtungu od 5. februara 2026. – još jedan primer kako se cela profesija žrtvuje za političke i medijske ciljeve.U Lozani su objavljena dva izveštaja koji optužuju policiju za rasizam i seksizam. Zaključak je hitna potreba za reformama. Ali glavni izveštaj se zasniva na ispitivanju jedva deset osoba i 14 dodatnih onlajn – anegdote, ne celovita slika za hiljade policajaca. Pre toga, smrt mladog vozača skutera posle potere izazvala je optužbe za rasizam, iako boja kože nije bila vidljiva. Gradska vlast je preuranjeno govorila o „strukturnom rasizmu“.

Slična situacija u Bernu, novinari su prikazali brutalno postupanje prema tražiocu azila kao slučaj sličan Džordžu Flojdu. Sud je oslobodio policajce – nije bilo krivičnog dela. U Bazelu je izveštaj doveo do smene skoro celog rukovodstva, iako parlament nije našao ozbiljne prekršaje.

Pojedinačni incidenti koriste se da se optuži čitav stalež. Levica, posebno Mladi socijalisti, naziva policiju „rasističkom institucijom“ i traži njeno ukidanje. Policajci svakodnevno rizikuju život, hapse kriminalce koji sutra izlaze, a dobijaju samo uvrede i optužbe. Mnogi napuštaju posao iz frustracije.

Policija mora biti pod nadzorom, ali generalizacija na osnovu anegdota nije pravda – to je hajka. Dok građani zavise od policije za bezbednost, mediji i politika pretvaraju je u glavnog krivca. Ovo nije kritika – ovo je uništavanje institucije koja štiti društvo.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Švajcarska pokazuje kako se lako stvori novi neprijatelj – dovoljno je uzeti pojedinačne slučajeve i pretvoriti ih u sistemski problem. Mi smo imali sličan problem dok su trajali protesti u Srbiji, konstantni napadi na policiju, vređanje i provokacije. Policija je takođe demonizovana, na ulici, svakoj raskrsnici na bilo kom zadatku. To je očigledan sistem po kom levica i ekstremisti napadaju. Policija posebno kod nas zaslužuje poštovanje, a ne stalnu hajku. Ne zaboravimo da nas je ona branila na Kosovu i Metohiji. Mnogo policajaca je stradalo od strane NATO-a i Albanskih ekstremista. Policija je uz vojsku garant bezbednosti i ponos nacije.

Izvor: Srpski ugao