Aktuelno Arhive | Stranica 4 od 23

IMG-7418-1024x512.jpeg.pagespeed.ce.OMXn79Z2YG

Eksperimenti levo-liberalne vlade gurnuli Austriju u bankrot!

Jelena Trifunović septembar 17, 2025

Austrija se suočava sa ozbiljnim problemima, rastući javni dug, sve glasnija upozorenja iz Brisela, neuspešne penzione reforme i inflacija koja svakodnevno nagriza životni standard. Brojke pokazuju alarmantno stanje, a građani sve više gube poverenje u institucije, prenosi portal Srpski ugao.

Prema podacima Statistike Austrije, javni dug je u prvom kvartalu 2025. dostigao 412,6 milijardi evra – 18,5 milijardi više nego krajem prošle godine. Udeo duga u BDP-u porastao je na 84,9 odsto, daleko iznad Mastrihtskog limita od 60%. Evropska komisija već je preporučila pokretanje postupka prekomernog deficita, što znači da Beč gubi finansijsku disciplinu koja je nekada bila njegov zaštitni znak.

Ova država danas ima i najveće socijalne rashode u svetu među članicama OECD-a. Prema proceni za 2024, oni iznose 31,6% BDP-a, više nego u Francuskoj i Finskoj. Iako se ovaj model predstavljao kao „socijalna država“, jasno je da je politika levičarske vlade, koja se zalaže za dolazak migranata i sve veće fondove namenjene njima, dovela do eksplozije troškova. Milijarde se izdvajaju za socijalne programe, a prosečan Austrijanac sve teže može da plati kiriju, gorivo ili grejanje tokom cele zime.

Vladajuća koalicija – Socijaldemokratska partija Austrije (SPÖ – crveni), Zeleni (zeleni) i NEOS – Nova Austrija i Liberalni forum (ružičasti), uz tihi pristanak Narodne partije Austrije (ÖVP – crni) – obećava pakete štednje, ali oni se uglavnom svode na povećanje poreza. U međuvremenu, deficit države ostaje na 4,5% BDP-a, a izgledi za smanjenje su sve slabiji. Poseban akcenat u svemu ima NEOS, najmanja partija u koaliciji, koja svojim ideološkim eksperimentima i neiskusnim kadrovima dodatno komplikuje život običnim ljudima.

Situacija podseća na staru izreku – dok selo gori, baba se češlja. Austrijski političari se bave marginalijama, a realni problemi – inflacija, deindustrijalizacija, rast migracija i demografski pad – ostaju bez odgovora. Za razliku od ove zemlje, Srbija pokazuje suprotnu sliku rast plata i penzija. Dolazak investicija iz celog sveta i veliki infrastrukturni projekti čine nas perspektivnim i sve atraktivnijom investitorima. Standard građana Srbije raste iz dana u dan, a zemlja beleži stabilan privredni rast uprkos globalnim krizama.

Vreme je da se završi sa zabludama. Austrija više nije uzor u Evropi, već propala država finansijski i moralno. Dok njihovi političari traže izgovore, Srbija izrasta u primer stabilnosti i razvoja, potvrđujući da se odgovornom politikom i jasnom vizijom može graditi uspešna i snažna država.

Izvor: srpski ugao.rs

Pokrajinski sekretarijat: Poljoprivrednici u Vojvodini imaju najveću podršku u Srbiji – blokada ispred Vlade politički motivisana

Jelena Trifunović septembar 15, 2025

Nakon što su poljoprivrednici danas traktorima blokirali saobraćaj ispred zgrade Pokrajinske vlade, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine poručuje da je njihov budžet za 2025. godinu veći za 219,4% u odnosu na 2015. Sekretarijat ocenjuje da je protest politički motivisan.

Saopštenje prenosimo u celosti:

– Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine dužan je da reaguje na današnje okupljanje poljoprivrednika koji su traktorima blokirali saobraćaj ispred zgrade Pokrajinske vlade.

Budžet Pokrajinskog sekretartijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine je danas veći za 219.4% u odnosu na budžet iz 2015. godine, kada je na čelu Pokrajinske vlade bio Bojan Pajtić!

Budžet za 2025. godinu iznosi 13.194.402.375,62 dinara.

Posebno podsećamo nezadovoljne poljoprivrednike blokadere da poljoprivrednik iz Vojvodine ima povlašćen položaj u poljoprivredi Srbije, jer pored podsticaja koje koristi iz budžeta Republike Srbije koristi i bespovratna sredstva iz budžeta AP Vojvodine. Svaki poljoprivrednik u Vojvodini ima pravo da konkuriše na povraćaj bespovratnih sredstava za poljoprivrednu proizvodnju na konkursima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, gde je povraćaj sredstava od 60-90%.

Najznačajniji podsticaj za individualne poljoprivredne proizviđače je nabavka mehanizacije, a samo ove godine raspisan je konkurs u visini od 550 miliona dinara. U poslednje tri godine za nabavku nove mehanizacije za poljoprivrednike u AP Vojvodini izdvojeno je preko 14 miliona evra.

Pored toga, svaki poljoprivrednik u Vojvodini ima mogućnost da konkuriše za opremu za navodnjavanje. U poslednjih pet godina Pokrajinski sekretarijat je odobrio bespovratna sredstva u vrednosti od dve milijarde dinara (17 miliona evra). U 2025. godini iznos bespovratnih sredstvata za navodnjavanje iznosi 450 miliona dinara. 459 poljoprivrednih gazdinstava u ovoj godini ostvarilo je pravo na sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje, a subvencionisana površina poljoprivrednog zemljišta na kojoj će se koristiti oprema za navodnjavanje je preko 4000 hektara .

Za ulaganje u preradu primarnih poljioprivrednih proizvoda u 2025. godini izdvojeno je 111 miliona dinara bespovratnih sredstava za individualne poljoprivredne proizvođače.

Za meru „Podrška mladima u ruralnim područjima“ u 2025. godini opredeljena su sredstva u visini od 200 miliona dinara bespovratnih sredstava za mlade individualne poljoprivredne proizvođače.

Za unapređenje stočarske proizvodnje kroz nabavku grla i odgajivački program u 2025. godini opredeljeno je 290 miliona dinara bespovratnih sredstava.

Posebno se u pokrajinskom sekretarijatu vodi računa o borbi potiv suše, te se svake godine uloži više od milijardu dinara u izgradnju dvonamenskih sistema za navodnjavanje. U poslednje dve godine izvršeni su radovi na 66.377 hektara, što predstavlja sistemsku meru u borbi pritiv suše, zajedno sa sistemskim merama u pošumnjavanju u koje Pokrajisnki sekretarijat godišnje ulaže preko 300 miliona dinara.

Poljoprivrednici koji su blokirali saobraćaj ispred Banovine zahtevaju kredite sa 1% kamate. Podsećamo da u AP Vojvodini postoji Fond za razvoj poljoprivrede koji nudi kreditnu podršku upravo sa 1% kamate, kako za seme, repro materijal, tako i za opremu i nabavku stoke i podizanje višegodišnjih zasada i kupovinu poljoprivrednog zemljišta, i to godinama unazad. Fond raspolaže sa oko 800 miliona dinara za kreditnu podršku. U 2025. godini raspisano je 14 kraditnih linija za sve sektore poljoprivredne proizvodnje.

Nakon svega urađenog, sprovedenog i ispunjenog, postavljamo pitanje, čime ste to tačno nezadovoljni?
Pokrajinski sekretarijat je uvek otvoren za razgovor, savete i sugestije, a ne i za ultimatume.

Na osnovu svega iznetog, može se steći utisak da je današnja blokada zgrade Pokrajinske vlade isključivo politički motivisana – stoji u saopštenju.

Izvor: ns uživo.rs

Tržišna inspekcija kontroliše primenu Uredbe o ograničavanju marži

Jelena Trifunović septembar 8, 2025

Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da su ekonomske mere koje se odnose na sniženje cena u maloprodajnim lancima već dale efekat i da su građani zadovoljni.

Mali je izjavio da je tržišna inspekcija započela kontrolu primene Uredbe o ograničavanju marži u maloprodajnim objektima i istakao da se sa trgovinskim lancima kontinuirano vodi dijalog o snižavanju cena na koje se uredba odnosi, kao i da lanci pokazuju spremnost da snize cene.

Mali je rekao da je trgovinskim lancima dato vreme da usklade sisteme i isprave eventualne nepravilnosti.

„Tamo gde su marže više od 20 odsto cene sigurno idu dole, molim i građane da nam pomognu, ako primate nešto što mi ne vidimo. Gde možemo da usmerimo inspekciju, bez zloupotreba, to ćemo uraditi“, rekao je Mali na konferenciji za medije na kojoj je predstavljen novi krug nagradne igre Uzmi račun I pobedi, a na pitanje o najavljenoj kontroli tržišne inspekcije.

Istakao je da se posle sedam dana primene mere o snižavanju cena vidi efekat na životni standard građana u pozitivnom smislu.

Naglasio je da će izmenama i dopunama zakona o trgovini, kao i zakonom o zaštiti potrošača i zakonom o nelegalnim tržišnim praksama, koji će biti doneti ove godine, sistemski biti rešeno pitanje cena u maloprodajnim lancima.

Govoreći o tome kako će novi set ekonomskih mera uticati na životni standard građana, Mali je rekao da je ekonomska politika deceniju unazad uvek bila usmerena ka tome da građani žive bolje i da se vidi briga prema njima.

Dodao je da nove ekonomske mere imaju dva smera, jedno je sniženje cena na proizvode sa maržom većom od 20 odsto i smanjenje kamatnih stopa na potrošačke i stambene kredite, kao i smanjenje računa za struju za najugroženije.

„S druge strane imate podizanje životnog standarda direktno kroz podizanje plata, penzija,kao i minimalne zarade koja će od 1. oktobra biti 500 evra, a sa redovnim povećanjem od 1. januara 550 evra. Veliki su to pomaci napred“, istakao je Mali.

Dodao je da je pre 10 godina godina minimalna zarada 15.700 dinara, kao i da su penzije tri godine zaredom povećavane u dvocifrenom iznosu.

(VIDEO) Hrvati konačno priznali: U Jasenovcu se desio genocid nad srpskim narodom

Jelena Trifunović septembar 2, 2025

Bivši predsednik Republike Hrvatske i poslednji predsednik Predsedništva SFRJ, Stjepan Mesić, jasno i nedvosmisleno je izjavio da se u logoru Jasenovac dogodio genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Kako prenosi ns uživo, ova izjava dolazi u okviru ekskluzivnog intervjua datog Centru za društvenu stabilnost u Zagrebu, kao deo dokumentarnog filma „Anatomija obmane – Vukovar“, poslednjeg dela trilogije koja se bavi temama rata i istine na prostoru bivše Jugoslavije.

-Samo nepismen čovek može reći da nije bilo genocida u Jasenovcu- izjavio je Mesić, komentarišući sve češće pokušaje relativizacije i negacije zločina koji su počinjeni u tom logoru smrti tokom Drugog svetskog rata.

Kompletan video njegove izjave možete pogledati ispod.

View this post on Instagram

A post shared by Centar za društvenu stabilnost (@czds_novisad)

Podsećamo, u ustaškom logoru smrti Jasenovac je stradalo 700.000 ljudi, a najviše ubijenih je upravo bilo Srba.

Izvor: NS uživo

Tri decenije od „Oluje“: Najveće stradanje i progon Srba u novijoj istoriji

Igor Crnogorac avgust 3, 2025

Trideset godina je prošlo od vojno-policijske akcije „Oluja“, u kojoj je, prema podacima centra „Veritas“, sa prostora Republike Srpske Krajine proterano više od 220.000 Srba, a život izgubilo najmanje 1.900 ljudi. Ova akcija hrvatskih snaga ostavila je trag duboke patnje i gubitka za srpski narod.

Napad je započeo u ranim jutarnjim časovima 4. avgusta 1995. i trajao do 7. avgusta, a akcije su se potom proširile i na delove Republike Srpske u septembru iste godine. Područja severne Dalmacije, Like, Korduna i Banije – koja su bila pod zaštitom UN – bila su izložena intenzivnim napadima.

Na sastanku održanom 31. jula na Brionima, najviši hrvatski zvaničnici, na čelu sa predsednikom Franjom Tuđmanom, definisali su završne korake za napad. Iz transkripata tog susreta proizlazi da je ključni cilj bio „nestanak Srba“ sa tih prostora, uz paralelno medijsko plasiranje poruka o poštovanju ljudskih prava.

U operaciji je učestvovalo između 130.000 i 150.000 pripadnika hrvatskih snaga, uz podršku jedinica iz Hrvatskog veća odbrane i tzv. Armije BiH. Nasuprot tome, odbrana RSK brojala je oko 34.000 ljudi, mahom rezervista.

Već u popodnevnim satima 4. avgusta, započela je masovna evakuacija stanovništva, koje je krenulo u dva pravca – preko Srba u Lici i preko Dvora u Baniji. Narednog dana, 5. avgusta, hrvatske snage su ušle u Knin, dok su izbegličke kolone postajale meta napada. Jedan od najstrašnijih zločina dogodio se na Petrovačkoj cesti, kada je avijacija Hrvatske otvorila vatru na civile. Poginulo je deset osoba, među kojima četvoro dece.

Oni koji nisu uspeli da izbegnu, često su stradali u napadima koji su nastavljeni i nakon formalnog završetka operacije. Ministar odbrane Gojko Šušak objavio je 7. avgusta da je „Oluja“ okončana.

Izveštaj OEBS-a od 10. avgusta potvrđuje da su hrvatske snage, uključujući i policijske jedinice, sistematski palile kuće i imovinu Srba.

Savet bezbednosti UN je 10. avgusta usvojio rezoluciju br. 1009, kojom je pozvana Hrvatska da zaštiti preostale civile i njihovu imovinu.

Izbegli Srbi su većinom utočište našli u Srbiji i Republici Srpskoj, gde su, između ostalog, građani Prijedora i Banjaluke pokazali veliku solidarnost.

Nakon „Oluje“, u septembru su usledile nove akcije pod imenima „Maestral“ i „Una“, usmerene ka teritoriji Republike Srpske.

Međunarodni krivični tribunal u Hagu je 2011. godine u prvostepenoj presudi zaključio da je „Oluja“ predstavljala udruženi zločinački poduhvat, s Tuđmanom na čelu, čiji je cilj bio trajno proterivanje srpskog stanovništva. Ipak, generali Ante Gotovina i Mladen Markač su u žalbenom postupku oslobođeni odgovornosti.

Od 2014. godine, Srbija i Republika Srpska zajedno obeležavaju Dan sećanja na stradale u „Oluji“, dok Hrvatska taj datum slavi kao Dan pobede.

Državna ceremonija povodom tridesetogodišnjice ovog tragičnog događaja održaće se danas, 3. avgusta u 19.30 časova u Sremskim Karlovcima, pod sloganom „Oluja je pogrom – Pamtimo zauvek“. Tom prilikom obratiće se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, a parastos žrtvama služiće patrijarh Porfirije.

„Pamtimo sa tugom i poštovanjem sve žrtve i stradalnike i ostajemo čvrsto posvećeni očuvanju istine, pravde i sećanja“, poručili su iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

(Foto: Istorijski arhiv Kikinda)

Tuga na Krajiškom višeboju – preminuo takmičar iz Kikinde

Igor Crnogorac jul 27, 2025

Nebojša Muratović (50) iz Kikinde, preminuo je pošto mu je naglo pozlilo na 15. Krajiškom višeboju u Banatskom Velikom Selu. Muratović je hitno prebačen u Opštu bolnicu u Kikindi gde je, uprkos naporima lekara, preminuo.

Vest je potvrđena iz Udruženja „Krajiški višeboj“, organizatora manifestacije.

– Po svemu sudeći, izdalo ga je srce. Nebojša se iznenada srušio. On je ranijih godina bio učesnik takmičenja Strongmen, a na ovom član ekipe „Krajišnici“ iz Banatskog Velikog Sela. Ovakva tragedija nikada se nije dogodila na ovom takmičenju. Upućujemo najdublje saučešće porodici Nebojše Muratovića – saopštili su članovi Udruženja „Krajiški višeboj“.

Usled tragičnog ishoda, takmičenje je odmah prekinuto, a ostatak programa otkazan.

S. V. O.

Tri godine zatvora zbog nesreće u kojoj je smrtno stradala jedna osoba

Igor Crnogorac jul 27, 2025

Zbog izazivanja saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom, 42-godišnji M. V. iz Nakova pravnosnažno je osuđen na tri godine zatvora. Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je presudu Višeg suda u Zrenjaninu, čime je okončan krivični postupak pokrenut na osnovu optužnice Višeg javnog tužilaštva.

M. V. je proglašen krivim za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Osim zatvorske kazne, izrečena mu je i petogodišnja zabrana upravljanja motornim vozilima „B“ kategorije.

Nesreća se dogodila 10. juna 2023. godine nedaleko od Nakova. Prema presudi, vozač je u trenutku udesa bio u stanju srednje alkoholisanosti, a kretao se brzinom od 190 kilometara na sat. U jednom momentu izgubio je kontrolu nad vozilom i prešao u suprotnu traku, gde je direktno udario u automobil kojim je upravljao I. B.

Od siline sudara, vozilo u koje je udario izletelo je sa puta i prevrnulo se. I. B. je preminuo na licu mesta od posledica teških telesnih povreda.

Prvi upisni rok na Univerzitetu u Novom Sadu počinje u ponedeljak, a u Beogradu 21. jula

Igor Crnogorac jul 11, 2025

Senat Univerziteta u Novom Sadu utvrdio je termine konkursnih rokova za upis nove generacije studenata u školskoj 2025/2026. godini. Prvi upisni rok na osnovnim i integrisanim studijama na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu počinje 14. jula elektronskom prijavom, onlajn prijavom ili pretprijavom na fakultetima koji omogućavaju ove načine prijave, odnosno 16. jula prijavom kandidata, a završava se upisom kandidata do 15. avgusta 2025. godine. Prijemni ispiti će se održati od 24. jula do 1. avgusta 2025. godine.

Drugi upisni rok trajaće od 27. avgusta do 30. septembra, s tim da će prijemni ispiti na većini fakulteta biti održani 8. i 9. septembra 2025. godine.

Zbog specifičnosti prijemnog ispita i prethodne provere sposobnosti kandidata za upis na pojedine studijske programe koji se realizuju na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, Akademiji umetnosti, Pedagoškom fakultetu i Učiteljskom fakultetu na mađarskom nastavnom jeziku, termini održavanja prijemnih ispita na navedenim fakultetima mogu odstupiti od utvrđenih termina konkursnih rokova za upis studenata na svim nivoima studija na Univerzitetu u Novom Sadu u školskoj 2025/2026. godini.

Ukupan broj studenata koji se mogu upisati u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija koji se finansiraju iz budžeta AP Vojvodine na fakultetima u sastavu Univerziteta u Novom Sadu u školskoj 2025/2026. godini je 5.670.

Termini prvog upisnog roka

Prijava kandidata: od 16. do 22. jula 2025. godine

Elektronska prijava, onlajn prijava ili pretprijava kandidata od 14. do 22. jula 2025. godine (prema uputstvu na internet stranici fakulteta koji omoguće ove načine prijave)

Prijemni ispiti: od 24. jula do 1. avgusta 2025. godine.

Završetak prvog upisnog roka: 15. avgust 2025. godine.

Termini drugog upisnog roka

Prijava kandidata: 4. i 5. septembar 2025. godine.

Elektronska prijava, onlajn prijava ili pretprijava kandidata od 27. avgusta do 5. septembra 2025. godine (prema uputstvu na internet stranici fakulteta koji omoguće ove načine prijave).

Prijemni ispiti: 8. i 9. septembar 2025. godine.

Završetak drugog upisnog roka: 30. septembar 2025. godine.

Master, specijalističke i doktorske studije

Krajnji termini za prijavu kandidata: prvi rok – 31. oktobar, drugi rok – 14. novembar, treći rok – 5. decembar, četvrti rok – 18. decembar 2025. godine.Beogradski univerzitet usvojio termine prijemnih ispita za akademsku 2025/2026.

Senat Univerziteta u Beogradu usvojio je termine sprovođenja konkursa za upis nove generacije studenata na studijske programe za sve nivoe akademskih studija visokoškolskih ustanova, objavio je Univerzitet u Beogradu (BU).

Kako se navodi u objavi BU na mreži Instagram, prvi upisni rok za osnovne akademske studije, integrisane akademske studije i osnovne strukovne studije počinje prijavljivanjem kandidata na fakultetima od 21. jula do 23. jula.

Polaganje prijemnog ispita realizuje se od 24. jula do 29. jula, a konačne rang liste biće objavljene do 4. avgusta, dok će se upis nove generacije studenata sprovesti zaključno s 7. avgustom, precizirao je Univerzitet. Svi detalji u vezi sa polaganjem prijemnih ispita i tačnim terminima biće objavljeni na pojedinačnim fakultetima.

Drugi upisni rok počinje prijavljivanjem kandidata 1. septembra i završava se upisom kandidata do 16. septembra, dok treći upisni rok počinje prijavom kandidata 1. oktobra, a predviđeno je da se završi upisom studenata do 13. oktobra. Premijer Srbije prof. dr Đuro Macut izjavio je prošle nedelje da je Vlada Srbije usvojila odluku o upisnim kvotama za fakultete za narednu akademsku godinu, osim za tri fakulteta u Beogradu, za koje će kvote biti definisane kada budu počeli sa nadoknadom nastave.

Nastavno-umetničko-naučno veće Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, jednog od fakulteta kojima nisu odobrene upisne kvote, donelo je odluku o nadoknadi nastave za akademsku 2024/25 godinu. Osim FDU, na tom spisku fakulteta kojima nisu odobrene kvote su i beogradski Fakultet primenjenih umetnosti (FPU), koji je u međuvremenu takođe doneo odluku o nadoknadi nastave, kao i Filozofski fakultet.

EU daje novac za borbu protiv mržnje i diskriminacije – mogu da se prijave i pojedinci

Igor Crnogorac jul 11, 2025

Evropska unija raspisala je konkurs za projekte koji se bore protiv diskriminacije i mržnje, a priliku da konkurišu imaju i organizacije i pojedinci iz Srbije (EUpravo zato/ EU mogućnosti).

Konkurs pod nazivom EQUAL 2025, sprovodi se u okviru programa CERV (Građani, jednakost, prava i vrednosti). Otvoren je do 23. oktobra 2025. godine.

Ovaj poziv namenjen je organizacijama civilnog društva, neformalnim grupama, pojedincima, kao i javnim i privatnim pravnim licima. Dakle, ako imate ideju za projekat koji doprinosi borbi protiv diskriminacije i nejednakosti, možete konkurisati – bilo da ste udruženje građana, omladinska grupa, lokalna ustanova ili samo pojedinac koji želi da nešto promeni u svom okruženju.

Teme koje konkurs obuhvata tiču se borbe protiv raznih oblika diskriminacije i mržnje. Posebna pažnja posvećena je zaštiti prava LGBTIQ osoba i promociji njihove ravnopravnosti, zatim suzbijanju govora mržnje i predrasuda prema muslimanima i Jevrejima, kao i borbi protiv rasizma i ksenofobije. Takođe se podstiče uključivanje raznolikosti i jednakih šansi u radnom okruženju, kako u državnim institucijama, tako i u privatnim firmama. Konkurs se obraća i lokalnim vlastima, nudeći im podršku u sprovođenju mera koje doprinose suzbijanju netolerancije i diskriminacije u svim njenim oblicima.

Glavni cilj poziva je da se promoviše jednakost i da se spreči nejednako postupanje prema ljudima na osnovu toga što su različitog pola, rase, vere, starosti, seksualne orijentacije ili imaju invaliditet. Drugim rečima, želi se društvo u kojem svi imaju jednake šanse, bez obzira na to ko su i odakle dolaze. Konkurs takođe podstiče razvijanje politika koje uzimaju u obzir sve oblike preplitanja diskriminacije – na primer, kada neko istovremeno doživljava diskriminaciju i zbog boje kože i zbog vere.

Te informacije možete pronaći na zvaničnim stranicama programa CERV, kao i u okviru starih konkursa poput „Evropa za građane“, programa za prava i jednakost (REC) i alata Daphne. Ove stranice mogu vam pomoći da dobijete ideju kako da što bolje oblikujete svoju prijavu i prilagodite je ciljevima konkursa.

Konkurs EQUAL 2025 je prilika da građani i organizacije iz cele Evrope, pa i iz Srbije, predlože konkretne ideje i projekte kojima bi se borili protiv netolerancije i nepravde – bilo da se ona dešava na ulici, na internetu, na radnom mestu ili u školi.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i ove je godine podnela Narodnoj skupštini redovni godišnji izveštaj za 2024. godinu. U njemu je navela da je tokom godine bilo postupano u više od 3.600 predmeta, uključujući najmanje 700 po pritužbama građana.

Kao najčešći osnovi diskriminacije navodili su se pol, invaliditet, zdravstveno stanje i starosna dob, najčešće u oblastima rada i zapošljavanja, zdravstvene zaštite, obrazovanja i pružanja javnih usluga. Posebno je istaknuta ukrštena diskriminacija, poput one prema trudnicama ili osobama sa invaliditetom.

Institucija je tokom godine uputila 422 preporuke, podnela više inicijativa i prijava, a preporuke su prihvaćene u 85 odsto slučajeva.

(Izvor: Dnevnik)

Bez ovog uverenja nema upisa u srednju školu – rokovi su kratki, uradite sve na vreme

Igor Crnogorac jul 4, 2025

Nakon što u subotu 5. jula bude objavljen raspored učenika po srednjim školama, roditelji i staratelji moraju što pre da obave važan korak – da obezbede lekarsko uverenje za upis.

Lekarski pregled za upis u srednju školu obavlja se u domu zdravlja u mestu prebivališta. Prilikom dolaska na pregled, roditelji treba da imaju kod sebe popunjenu uplatnicu, da prethodno uplate iznos za preglede i da dođu sa detetom koje se upisuje u školu.

Dom zdravlja potom automatski šalje potvrdu u elektronskom obliku na nacionalni portal za upis u srednje škole – Moja srednja škola. Roditelji će dobiti i papirnu potvrdu.

Ovo uverenje je obavezan deo dokumentacije za upis u srednje stručne škole i ne važi za gimnazije.

Škole neće moći da upišu učenika ako potvrda nije vidljiva na portalu. Zbog toga je važno da se pregled obavi odmah nakon objave rasporeda, kako bi bilo dovoljno vremena da dokument stigne u sistem pre početka upisa.

Roditeljima se savetuje da ne čekaju poslednji trenutak, kako bi izbegli gužve i moguće tehničke probleme.

U subotu, 5. jula će, osim objavljivanja konačnih rezultata raspodele po školama i obrazovnim profilima, biti poznata i preostala, slobodna mesta za upis u drugom krugu. Istog dana popunjavaće se i predavati liste želja za drugi upisni krug, elektronskim putem i neposredno u školi.

Konačni raspored učenika po školama u drugom upisnom krugu biće objavljen u nedelju, 6. jula. Prijave za upis u srednje škole podnosiće se u ponedeljak i u utorak, 7. i 8. jula.