Актуелно

У емисији „НИУС Ливе ам Абенд“ од 19. децембра 2025. немачки десно оријентисани портал НИУС оштро је критиковао канцелара Фридриха Мерца (ЦДУ) због подршке новом пакету помоћи Украјини.

Емисија је Мерцов приступ на самиту ЕУ у Бриселу назвала његовим „Ватерлоом“ – великим поразом.

Мерц је заговарао директно коришћење замрзнуте руске имовине (преко 200 милијарди евра) за финансирање Украјине. Међутим, договорен је бескаматни зајам од 90 милијарди евра за наредне две године, финансиран новим заједничким дуговима ЕУ, а не руским новцем. Водитељ Андреас Дорфманн и гости истакли су да је ово уступак Русији и слабост Мерца, јер Путин сада види да се рат „исплати“. Критиковали су Мерца што оптерећује немачке пореске обвезнике уместо да користи руска средства.

Друга главна тема била је дебата о проширењу овлашћења Савезне обавештајне службе (БНД). Емисија је насловом „Дозвола за убијање?“ упозорила на нацрт новог закона о БНД-у, који предвиђа веће могућности за операције у иностранству. Агентима би било дозвољено да врше саботаже, уништавају непријатељску опрему или чак дозволе одређене преступе за заштиту извора. Гости су упоредили ово са „Џејмс Бондом“, изражавајући забринутост да Немачка прелази на агресивнију обавештајну политику.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ове теме показују дубоку поделу у немачкој политици – Мерцова подршка огромној помоћи Украјини и јачању обавештајних служби види се као наставак рата без краја на терет европских грађана. Уместо мира, Берлин бира ескалацију, што само продужава сукоб и слаби Европу.

Извор. Српски угао

Немачки недељник „Шпигл“ (Дер Спиегел), познат по либералном и проевропском уредничком профилу, објавио је насловну причу под драматичним насловом: „Како Доналд Трамп издаје Европљане Владимиру Путину“. Текст је брзо постао вирална тема на друштвеним мрежама и у духу препознатљиве „Шпигл“ драматургије, гради слику америчког председника и руског лидера као „два негативца са истим циљем“ – наводним слабљењем Европе и трансатлантског савеза. Такав оквир међутим, више говори о нервози у европским престоницама него о хладној анализи чињеница.

Аутор у „Шпиглу“ тврди да Трамп „презире Европу“ и да води билатералне разговоре са Москвом, остављајући Украјину и европске савезнике по страни. Као аргумент се помињу наводни процурели транскрипти и разговори европских лидера – попут Макрона, Мерца и Рутеа – у којима се изражава бојазан да би Вашингтон могао да „прода“ украјинско питање ради брзог договора. По „Шпигловој“ логици, Европа се суочава са „опасним савезом“ Вашингтона и Кремља, а кључна дилема гласи – зашто Стари континент нема сопствену стратегију, већ реагује тек када се тон из САД промени?

У таквом наративу, реч „издаја“ звучи као хладноратовски рефрен, али и као политички мегафон – она појачава страх, сужава простор за нијансе и гура читаоца у бинарну поделу на „добре“ и „зле“. Истовремено, чињеница је да Трамп од повратка у Белу кућу, јавно инсистира на брзом завршетку рата и тврди да жели директан канал преговора – што европске елите тумаче као ризик од договора „преко главе“ савезника. У медијским извештајима се помињу и емисари, контакти и „оквири“ могућег споразума уз тврдње да се разматрају компромиси и безбедносне гаранције, али управо ту „Шпигл“ иде најдаље – сваку идеју о преговорима унапред представља као капитулацију Европе.

Трампова порука да не жели „бесконачне састанке без резултата“ у Вашингтону има и унутрашњополитичку димензију – трошкови, бирачи и замор од дугих ратова. Проблем настаје када се европска реакција сведе на моралну панику, уместо на озбиљно питање – шта Европа реално може сама, а шта очекује од САД. У том смислу, „Шпиглов“ текст делује као алармно звоно, али и као огледало једне дубље слабости – европског ослањања на амерички кишобран уз истовремену навику да се одлуке из Вашингтона дочекују као обавеза, а не као променљива политичка реалност.

Поглед редакције портала Српски Угао

Трамп не „издаје“ Европу, већ је присиљава да одрасте. Европска унија, са својим бирократским централизмом и слабим војним капацитетима, није у стању да сама решава кризе на свом прагу. Оптужбе из „Шпигла“ више личе на плач због губитка америчког покровитељства него на објективну анализу. Уместо хистерије, Европљанима би боље дошло да прихвате реалност и допринесу решењу, уместо да кукају над наводном „издајом“.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Немачка привреда наставља да се суочава са озбиљним проблемима. Према подацима кредитне агенције Цредитреформ у 2025. години у тој земљи се очекује око 23.900 стечајева предузећа, што је више од осам одсто у односу на прошлу годину и највиши ниво још од 2014. године. Како пише швајцарски лист „Неуе Зüрцхер Зеитунг“, то практично значи да сваке године, у просеку, три фирме на сат подносе захтев за стечај, пише портал Српски угао.

Највише су погођена мала предузећа са до десет запослених, која чине више од 81 одсто свих банкрота, односно око 19.500 случајева. Посебно тешка ситуација забележена је у секторима трговине, услуга и здравства, где су у стечај отишли и поједини велики системи, укључујући ланце болница и домова за негу.

Укупни губици за повериоце, међу којима су банке, добављачи и запослени, процењују се на око 57 милијарди евра. Истовремено, угрожено је приближно 285.000 радних места широм земље.

Шеф истраживања у Цредитреформу Патрик-Лудвиг Ханцш наводи да су главни разлози за овакав развој ситуације високи дугови предузећа, отежан приступ кредитима, скупа енергија и сложена регулатива. „Многа предузећа послују на ивици одрживости, а привредни опоравак се и даље не назире“, упозорава Ханцш.

Иако немачка влада за 2026. годину најављује велике инвестиције у инфраструктуру и одбрану, економисти не очекују брз преокрет. Напротив, процењује се да би број стечајева могао да остане на високом нивоу или чак додатно порасте.

Ови подаци, према оцени стручњака, указују на дубље структурне проблеме немачке економије и пад њене конкурентности на глобалном тржишту.

Поглед редакције портала Српски Угао

Док немачка власт истиче резултате улагања у зелену транзицију и друге политичке пројекте, реални сектор трпи озбиљне последице. Високи трошкови енергије, сложена бирократија и пореско оптерећење посебно погађају мала и средња предузећа, која чине окосницу немачке привреде. Уместо растерећења привреде и стварања повољнијих услова за пословање, реформски захвати изостају. Последице су видљиве у хиљадама затворених фирми и стотинама хиљада угрожених радних места. Уколико не дође до промене економске политике, Немачка би могла да се суочи са дуготрајним падом привредне активности.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

У Немачкој се продубљује јаз између оних који могу да поднесу растуће трошкове живота и оних који с њима више не излазе на крај. Нова студија највећих немачких организација у области социјалног старања „Паритäтисцхен Гесамтвербанда“ показује да је број људи у ризику од сиромаштва знатно већи него што званична статистика бележи. Разлог је једноставан. Уобичајени прорачуни занемарују стварне трошкове становања, укључујући струју и гас, који су последњих година нагло скочили.

Према проширеној методологији, око 5,4 милиона људи више улази у категорију угрожених. У тој групи просечно домаћинство даје готово половину својих примања само за кров над главом. За многе то значи сталну борбу са заосталим рачунима и одрицање од основних потреба. Посебно тешко погађају их растуће цене енергије. Оне су постале највећа ставка кућног буџета, а притисак се додатно појачао након увођења европских санкција Русији, које су пореметиле тржиште и довеле до нових поскупљења.

Социјалне организације упозоравају да се ради о тихој кризи која се шири. Људи са стабилним послом данас се чешће окрећу хуманитарним организацијама, док се они који су већ били на рубу још брже падају у дугове. Све то мења слику немачких градова, где питање становања постаје највећи извор несигурности.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ови подаци показују да високе цене енергије не погађају само економски најслабије него урушавају осећај сигурности читавих заједница. Одлуке донете на вишем нивоу носе последице које се најјасније виде у кућним буџетима људи. Сматрамо да је време да власти у Немачкој јасније кажу како намеравају да зауставе овај тренд и понуде решења која ће људима вратити осећај да могу да живе достојанствено.

Извор: Српски угао

Нова америчка Национална стратегија безбедности (НСС) отворено означава Европску унију као „проблем“ који подрива национални суверенитет и представља претњу америчким интересима. У документу се Брисел критикује због гушења суверенитета, цензуре слободе говора, катастрофалне миграционе политике и слепог праћења „штетне идеологије климатских промена“. Ако се трендови наставе, Европа ће за 20 година бити „непрепознатљива“, упозорава НСС, уз назнаку ризика од „цивилизацијског нестанка“. Као решење, документ види подршку „патриотским“ десничарским снагама и активну улогу САД у „повратку традиционалним вредностима“ на континенту.

Према писању „Дефенсе Оне“, у проширеној верзији стратегије Доналд Трамп планира да Аустрију, Италију, Мађарску и Пољску „извуче“ из Европске уније и врати им пуни суверенитет, што би био први корак ка дезинтеграцији Уније као кључног глобалистичког пројекта у Европи. Ђорђа Мелони, некада посматрана као „умерена“ у Бриселу, сада је један од главних савезника Вашингтона у сукобу са „бриселском бирократијом“. Рим и Беч, уз Будимпешту и Варшаву, постају полуге за рушење система изнутра.

Из јавне критике глобализма назире се и скривени интерес: разбијена Европа била би лакша за контролу кроз билатералне односе, без јединственог блока који би могао да се супротстави америчким захтевима.

Брисел је у шоку — Урсула фон дер Лајен одбацује оптужбе, Каја Калас их назива „провокацијом“, док европски лидери признају да су делови документа „неприхватљиви“. Насупрот томе, немачки АфД, италијанска Лига и аустријски ФПÖ поздрављају нову стратегију, тврдећи да су добили „моћног савезника преко океана“.

Најтежи ударац усмерен је ка Украјини: Вашингтон тражи хитан мир „по сваку цену“, без гаранција за Кијев и уз блокаду даљег ширења НАТО-а. Ера америчког „кишобрана“ над Европом, стоји у документу, практично је завршена.

Поглед редакције портала Српски Угао

Србија нема разлога да жали за Европском унијом која се, чини се, пред нашим очима распада. Док нас годинама условљавају „европским путем“, сами творци тог пројекта сада га руше, а патриотске десничарске снаге у кључним државама постају савезници у борби за суверенитет и очување традиционалних вредности.

Трампова доктрина оголила је истину: Брисел је био продужена рука Вашингтона. У тренутку када је престао да служи америчким интересима, постао је мета. Разбијена Европа биће лакша за билатералну контролу.

Европа се буди из трансатлантског сна.
Србија је одавно будна.

Извор: Српски угао

Завршна фаза пројекта: Немачка покреће вађење стратешког литијума, пише портал Српски угао.

Аустралијска компанија „Вулцан Енергy“ у Немачкој улази у завршну фазу припрема за почетак вађења литјума у Горњем Рајнском Грабену, једном од најперспективнијих геотермалних подручја у Европи. Компанија је објавила да је финансијски пакет за пројекат вредан 2,2 милијарде евра коначно затворен, што означава велики помак за европску енергетску и индустријску политику.

Немачки државни Фонд за сировине улаже до 150 милиона евра у ову иницијативу. То је уједно и први пројекат у којем фонд учествује. Додатних 120 милиона обезбеђује аустралијска агенција за извозне кредите. Оваква комбинација јавне и међународне подршке потврђује значај литјума као стратешки важне руде за будућност енергетске транзиције.

Савезна министарка економије Катарина Рајхе изјавила је за Ханделсблатт да је политика сировина данас питање националне отпорности. Према њеним речима, свако ко жели да очува индустријску снагу мора имати стабилне, диверзификоване и одрживе изворе важних минерала. Управо зато, наглашава она, поред глобалних партнерстава неопходна је и домаћа производња.

Пројекат „Вулцан Енергy“ заснива се на иновативном процесу производње литјум-хидроксид монохидрата из геотермалне слане воде, уз паралелну производњу топлоте и електричне енергије из обновљивих извора. У првој фази биће изграђено постројење за екстракцију у региону Јужни Палатинат и постројење за прераду у индустријском парку Франкфурт Хохст. Радови су већ у току, а комерцијална производња планирана је за 2028. годину.

Поглед редакције портала Српски Угао

Подршка оваквим пројектима показује колико је паметно улагати у технологије које спајају одрживост и индустријски развој. Литјум постаје најважнији ресурс савремене економије и добро је видети да Европа јача сопствене капацитете у том правцу.

Извор: Српски угао

Аустрија тоне у безбедносни хаос – Беч хитно тражи 1.500 додатних полицајаца, јер тренутна власт, коалиција СПÖ и ÖВП, годинама игнорише масовну имиграцију и криминал који долази са њом, пише портал Српски угао.

Док градоначелник Лудвиг (СПÖ) и министар Карнер (ÖВП) држе лепе говоре о „интеграцији“, свако треће кривично дело у престоници почине странци, а Сиријци и Авганистанци предњаче у статистици.

Уместо да признају катастрофалну политику отворених граница, они премештају преко 900 полицајаца из Беча у друге савезне покрајине, прави удар на већ преоптерећену полицију.

Беч, некада симбол реда и сигурности, данас је град у којем се ноћне патроле отказују, полицајци раде преко 100 прековремених сати месечно, а инспекције су сведене на минимум.

Криминал експлодира, напади ножевима, силовања, пљачке, све чешће са истим профилом починилаца. СПÖ и ÖВП и даље живе у паралелном свету где је решење „још више дијалога“ и „пројеката инклузије“, док грађани страхују да изађу на улицу после мрака.

Милиони евра се троше на смештај и „подршку“ онима који су, према званичној статистици, главни извор проблема.

Доминик Непп из ФПÖ отворено каже, власт је сама крива. Отворене границе 2015. године и одбијање масовних депортација, меко судство и политика „добродошлице“, довели су до тога да Беч губи контролу над сопственим улицама. Премештање 900 полицајаца из престонице није „оптимизација“ – то је бекство од одговорности. Уместо да појачају редове и крену у праву офанзиву против криминала, СПÖ и ÖВП распршују снаге и надају се да ће се хаос некако сам смирити.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ово изгледа као класичан пример како „европске вредности“ на папиру постају ноћна мора у реалности. Док политичари држе предавања о хуманости, обични грађани плаћају цену крвљу и страхом. Аустрија данас показује шта се дешава кад се безбедност жртвује за идеологију – градови постају гета, а полиција постаје декорација. Ако Беч хитно не добије 1.500 нових полицајаца, ускоро ће бити касно за лепе речи. Време је за дела, или ће цела земља платити рачун за деценију политичког слепила и кукавичлука.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Док се Њујорк гуши под таласом бесмисленог левичарског лудила у коме се гласа и бира било ко, само да није републиканац, амерички водитељ БПД подкаста и предузетник Патрик Бет-Дејвид упозорио је јавност речима које се шире далеко преко Атлантског океана: „Оног тренутка када они преузму власт, уништиће земљу.“

Амерички конзервативизам који је у својој суштини одбрана слободног тржишта, хришћанских вредности и националног суверенитета, данас је постао вођа ширег светског фронта патриота који се супротстављају глобалистичкој мрежи. На једној страни стоје Антифа, моћне НВО, зелени и ЛГБТ лобији, левичарски медији и бирократија из Брисела и Вашингтона. На другој страни су суверенисти – Орбан, Мелони, Фицо, Вучић, Трамп и милиони обичних људи који бране породицу, веру и државу.

Последњих месеци сведочимо синхронизованим нападима на све лидере који одбијају да клекну пред глобалистичким диктатом. Протести у Словачкој против Роберта Фица, уличне побуне у Мађарској против Орбана, медијски линч над Ђорђом Мелони, покушаји дестабилизације Србије кроз плаћене демонстрације и непрекидни притисак на Доналда Трампа, све је то део исте матрице. Када аргументи понестану, долази до физичког насиља.

За лево-либералне „Антифа“ структуре више као да ни није важан повод за окупљања и насилне протесте – јуче екологија, данас Палестина, сутра „борба против корупције“, а образац исти – насиље и ућуткивање противника. На последњем протесту у Хесену у Немачкој, мета је била омладина АфД-а, опозициона странка чији су активисти нападнути под изговором „антифашизма“. Истовремено су гореле улице Софије, где су сличне групе, наводно против корупције, прибегавале насилним и екстремистичким методама. Све више делује да су теме само изговор, а прави циљ – притисак на непожељну опозицију или власт и преузимање потпуне контроле јавног простора. Како би остварили свој циљ спремни су на најрадикалније потезе.

Трагичан доказ је убиство младог америчког конзервативца Чарлса Кирка, оснивача покрета Турнинг Поинт УСА, који је 10. септембра 2025. хладнокрвно ликвидиран на универзитету у Јути само зато што је јавно бранио традиционалне вредности и суверенитет Америке. Његова смрт није случајност, она је порука свима који се усуђују да мисле другачије.

Свет се неповратно мења. Глобалистичка агенда губи тло под ногама. Здрава идеја националне суверености, породице и вере поново јача, од Америке преко Европе до срца Балкана. Зато они у очају посежу за насиљем, јер знају да време ради против њих.

Поглед редакције портала Српски Угао

Док се плаћеници са улица и из страних фондација труде да сруше председника Србије Александра Вучића и дестабилизују Србију, народ све јасније види ко ради за кога. Ова хистерија је последњи трзај једне умируће идеологије. Сувереност, родољубље и стабилност победиће, јер другачије не може и не сме да буде.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Уз велико интересовање медија и појачано присуство полиције, пред Савезним управним судом у Грацу у среду је одржано саслушање немачке климатске активисткиње Ање Виндл у јавности познатије као „Клима Шакира“. Она се жали на двогодишњу забрану боравка коју јој је изрекла Савезна канцеларија за имиграцију и азил уз образложење да њене активности представљају „угрожавање јавног реда и безбедности“.

Суд још није донео одлуку. Како је саопштено, пресуда ће стићи у писаном облику. Виндл је по завршетку саслушања кратко поручила да ће „сачекати и видети“, али и да ће убудуће бити „мало послушнија“ у Аустрији ако је то услов да остане у земљи. Њен адвокат Ралф Нидерхамер оценио је поступак као коректан, али је подсетио да се овакве мере иначе примењују на озбиљније прекршиоце закона.

Активисткиња је пред судијом признала да јој смета што се мирни протести третирају као безбедносни ризик. Појаснила је да њена група никада није блокирала аутопутеве нити је угрозила критичну инфраструктуру, иако је у јавности било најаве да би то могли да ураде. „Нисмо толико глупи“, рекла је Виндл, нагласивши да је циљ био скретање пажње, а не изазивање инцидената.

Испред суда окупила се група присталица „Последње генерације“, која је одржала протест подршке. Док су једни захтевали укидање забране боравка, други су говорили о опасности од протеривања активиста у моменту када је, како су навели, „дебата о климатској политици важнија него икад“.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ања Виндл је данас лице читаве екипе блокадера који своје акције продају као борбу за планету, а заправо тестирају границе туђе толеранције и стрпљења. Свесно је више пута покушавала да блокира саобраћај и инфраструкуру, рачунајући да ће иза пар парола о „клими“ све бити опроштено. Сада, када јој прети протеривање, нагло мења плочу, извињава се држави и обећава „послушност“. Аустрија сада не одлучује само о једној студенткињи, већ и о томе да ли ће наградити модел уцене блокадама или послати јасну поруку да се политички протест не води преко леђа грађана који само покушавају да стигну на посао, код лекара или кући.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Тесла тоне у Европи. Продаја је преполовљена у Француској, Шведској и Данској док кинески БYД, Xиаоми и европски концерни преотимају тржиште, Тесла бележи драматичан пад регистрације електричних аутомобила у већини земаља ЕУ. Према подацима објављеним 1. децембра 2025. продаја је у Француској пала за 50%, у Шведској 48%, а у Данској чак 53% у односу на исти период прошле године.

Чак ни дуго најављивана „освежена“ верзија Модела Y („Јунипер“), која је стигла са минималним визуелним изменама и нешто сиромашнијим дизајном ентеријера, није успела да заустави слободан пад. Аналитичари су једногласни, Теслина гама делује застарело, ентеријери јефтино, а конкуренција нуди више технологије за мање новца.

Једина светла тачка је Норвешка, тамо је у новембру регистровано преко 6.000 нових Тесли, скоро три пута више него лане, чиме је оборен годишњи рекорд већ у 11. месецу. Разлог је прост, Норвешка је практично укинула аутомобиле са СУС моторима, а државним субвенцијама и даље фаворизују Тесла моделе.

Поглед редакције портала Српски Угао

Европљани масовно беже од Тесле, Реалност је сурова, кинески брендови већ следеће године улазе пуним капацитетом са ценама испод 25.000 евра и гаранцијом од 8 година. Када тај талас стигне до старог континента, преостали Теслини фанови ће, или прећи на јефтиније Кинезе, или ће наставити да плаћају премију за „амерички сан“ који је одавно престао да буде најпаметнији избор.

Пише: Стфеан Стојановић

Извор: Српски угао