Актуелно

Италијанска банкарска група ,,УниЦредит“, под вођством контроверзног шефа Андреа Орцела, покренула је агресивну кампању за преузимање немачке ,,Цоммерзбанк“, што према синдикату Верди може довести до губитка више од 10.000 радних места. У случају фузије (спајање предузећа), хиљаде запослених у централама у Франкфурту и Минхену, као и у ИТ-у, администрацији и бацк-оффице службама, нашли би се на улици, упозорава немачки синдикат. Ова најава долази у тренутку када Берлин одлучно одбија „непријатељско преузимање“ системске банке, истичући важност очувања немачке финансијске независности.

Према речима Јана Душчека, руководиоца банкарског сектора у Верди-ју, банкарске фузије увек значе укидање дуплих структура и масовна смањења. „Андреа Орцел наставља да делује непредвидиво, играјући се поверењем радника и читаве немачке привреде“, истиче он у изјави за Билд. Посебно су угрожене позиције у сервисним центрима и филијалама, где би се спајањем локација могло доћи до великих преклапања. Ризик се не зауставља само на ,,Цоммерзбанк“, радна места су потенцијално угрожена и у немачкој филијали ,,УниЦредит-а“ и ,,ХyпоВереинсбанк“.

Ова епизода отвара ширу дебату о судбини европског банкарског сектора и заштити националних интереса у доба глобализације. Док ,,УниЦредит“ види прилику за јачање позиције у Немачкој, немачке власти и синдикати виде претњу за хиљаде породица и стабилност привреде. Верди категорички одбија такав сценарио, тражећи очување самосталности ,,Цоммерзбанк“ као кључног играча у немачком финансијском систему.

Поглед редакције портала Српски Угао

Немачки радници и политичари с правом страхују да би страначки профитни интереси могли да угрозе домаћу економију. Немачкој остаје приоритет да сачува радна места, пошто је цела привреда кренула низбрдицом, прети јој криза незапослености. Хоће ли Берлин успети да одбрани ,,Цоммерзбанк“ од италијанског апетита – време ће показати.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Како пише портал “Српски угао”, у марту 2026. године, док Блиски и Средњи исток горе у ратном пламену и расту глобалне тензије, а цене енергената поново скачу, Немци отварају поштанско сандуче и проналазе брошуру са насловом „Ворсорген фüр Крисен унд Катастропхен“ („Припрема за кризе и катастрофе“).

На илустрацији жена слаже конзерве и батерије. Међутим, за разлику од ранијих издања у новој верзији више нема умирујуће формулације да је рат „мало вероватан“.

Напротив, Савезни уред за заштиту становништва и помоћ у катастрофама (ББК) сада отворено наводи да „чак ни рат више није толико искључен као пре неколико година“. Брошура се у великом броју дели грађанима по сандучићима и општинама широм земље.

Тајминг је упадљив, усред кризе на Блиском истоку и док рат у Украјини траје годинама, Берлин шаље поруку грађанима да се сами припреме за ванредне ситуације.

Како преносе немачки медији Зидојче цајтунг (Сüддеутсцхе Зеитунг), Коректив (цоррецтив.орг) и портал Аугенгерадеаус, нова верзија брошуре представља значајну ревизију издања из 2019. године.

Из текста су уклоњене реченице које су раније смиривале јавност, а уведена су поглавља о заштити од експлозија, ваздушних напада, сајбер-напада и дезинформација. Брошура садржи и савете како разговарати са децом о могућим ратним сценаријима.

У „ББК“ наводе да су промене уведене након великог броја питања грађана после руског напада на Украјину и раста глобалне несигурности. Локалне верзије брошуре, попут „Сицхер ин Тауфкирцхен“(Сигурно у Тауфкирцхену), већ се дистрибуирају у Баварској, Хамбургу и другим немачким покрајинама.

Истовремено, критике су све гласније. Део медија и коментатора, међу њима и Цајт (ЗЕИТ) и Коректив, упозорава на могуће стварање непотребне панике и сматра да се оваквом комуникацијом грађани постепено навикавају на ратну реторику.

Скептици тврде да се тиме оправдавају велика улагања у одбрану и војску, која би према плановима министра Александера Добринта могла достићи десетине милијарди евра до краја деценије.

На друштвеним мрежама и форумима многи се питају да ли влада располаже сценаријима које јавност не познаје од могућих хибридних напада на инфраструктуру до ширег европског безбедносног конфликта.

Поглед редакције портала Српски Угао

Масовна дистрибуција оваквих брошура у Немачкој делује као сигнал да европске власти све озбиљније разматрају сценарије кризе. Док Берлин позива грађане да праве залихе хране, воде и батерија, истовремено улаже милијарде у војну помоћ и јачање одбране. Остаје питање да ли је реч о разборитој превентиви или припреми јавности за дуготрајнију безбедносну нестабилност.

Историја показује да политичке и безбедносне турбуленције у великим европским државама ретко остају ограничене само на њих, последице често осети читав континент. Зато овакви потези Берлина заслужују пажњу и трезвену анализу, без панике, али и наивности.

Извор: Српски угао

Фото: Принтскрин

Немачки технолошки гигант Бош постигао је договор са радничким саветом о великом смањењу броја запослених у аутомобилској дивизији „Мобилити“. До 2030. године биће укинуто чак 22.000 радних места у Немачкој, готово двоструко више него што је најављено пре само шест месеци. Реч је о једном од најтежих удараца немачкој индустрији у последњих неколико деценија, како наводи портал Српски угао.

Председник радничког савета Франк Зел потврдио је да су споразуми постигнути на готово свим локацијама. Најављено је да ће се примењивати „најсоцијалније могуће“ мере за превремено пензионисање, отпремнине и добровољни програми, али без озбиљнијег отпора масовним отказима.

Ова отпуштања су последица дубоке кризе у аутомобилској индустрији. Слаба потражња за возилима са моторима са унутрашњим сагоревањем, огромни трошкови преласка на електромобилност, високе цене енергије и све јача конкуренција кинеских произвођача створили су велики финансијски притисак. У Бошовој аутомобилској дивизији процењује се годишњи минус од око 2,5 милијарди евра, како наводи портал Српски угао.

Профит компаније већ је знатно пао током 2025. године, а управа упозорава да би 2026. година могла бити још тежа.

Највише су погођени традиционални индустријски центри – Штутгарт-Фојербах са око 3.500 радних места, Швибердинген са 1.750, Бил са 1.550, као и Хомбург и Ваблинген, где се планира потпуно гашење производње до 2028. године. Међутим, проблем није само у Бошу. Слични потези већ су најављени у великим немачким компанијама попут ЦЕФ-а, Континентала и Фолксвагена, који такође смањују број запослених.

Док Берлин и Брисел снажно гурају енергетску и технолошку транзицију, многи у индустрији упозоравају да европски радници плаћају највећу цену тих промена, како наводи портал Српски угао. Генерални директор Боша Штефан Хартунг отворено је рекао да „нема брзог решења“ и да би мере могле постати још болније ако се тржиште не опорави.

За десетине хиљада породица у Баден-Виртембергу и другим индустријским регионима Немачке ово није само економска статистика, већ озбиљна социјална драма. Немачка се суочава са дубоким променама које ће у наредним годинама одредити судбину читавог сектора.

Док се швајцарски гигант чоколадне индустрије „Линдт & Спрüнгли“, још увек опоравља од прошлогодишњих посртања, рат у Ирану задаје нови ударац, пише портал Српски угао.

Компанија је ревидирала прогнозу органског раста прихода за 2026. годину са 6% на 4%, због мањег броја азијских туриста у Европи и опрезнијих потрошача услед растућих цена горива. Акције су на берзи пале за око 10%, а компанија најављује ново поскупљење чоколаде, преноси швајцарски лист  „Неуе Зüрцхер Зеитунг“ (НЗЗ) у извештају од 10. марта 2026. године.

Као што „НЗЗ“ извештава, извршни директор Адалберт Лехнер истиче да су последице рата у Ирану посебно видљиве у туристичком сектору. Аеродроми у Дубаију и Абу Дабију, кључна чворишта за међународни саобраћај између Европе, Азије и Аустралије, тренутно су затворени, што доводи до наглог пада броја азијских туриста у Европи. То директно погађа продају Линдтових производа у „дутy-фрее“ продавницама на аеродромима, али и у главним бутицима у центрима Лондона, Париза и Беча, где су азијски посетиоци били главни купци.

Даље, према извештају „НЗЗ“, рат утиче и на опште расположење потрошача у Европи. Раст цена бензина чини да људи пажљивије троше новац, што је посебан ударац за „Линдт & Спрüнгли“, јер су очекивали опоравак ове године након слабе божићне сезоне 2025.

Тада је компанија повећала цене за просечно 19%, што је довело до пада глобалног обима продаје за преко 6%, купци су оклевали да плате скоро 30 швајцарских франака или евра за кутију Линдор тартуфа од 500 грама.

„НЗЗ“ преноси да ће „Линдт & Спрüнгли“ поново подићи цене 2026. године, упркос изазовима, јер су инвеститори фокусирани на будућност, а ревизија прогнозе дошла је као изненађење и изазвала шок на берзи. Лехнер истиче да је ово знак да рат у Ирану почиње да утиче на произвођаче робе широке потрошње широм Европе, што нико није очекивао у овом обиму.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овај случај показује како глобални сукоби попут рата у Ирану брзо прелазе границе и утичу на свакодневни живот – од празних европских бутика до наших супермаркета где Линдт чоколаде постају све скупље. Редакција портала Српски угао види да Србија, иако део европског тржишта, јача домаћу производњу хране и туризма. Наша држава даје подстицаје за домаћу привреду, а неутрална политика коју води председник Александар Вучић нам је омогућила да у овим тешким временима мање осетимо кризу.

Извор: Српски угао

Како портал Наше Место наводи према својим изворима, просторије у Сивцу које користе активисти „Младих Кула“, а које су у закуп издате од стране једног од двојице учесника овог инцидента, потом су поливене белом фарбом, уз покушај да се тај догађај представи као наводни напад и за њега оптуже активисти Српске напредне странке.

У општини Кула, насељеном месту Сивац, дошло је до туче између двојице блокадера – Драгољуба Неговановића и Јована Нићетина. Како ексклузивно сазнајемо, инцидент се догодио у породичној кући породице Неговановић у улици Корнелија Сентелекија, коју блокадери користе и за активности свог изборног штаба.

Према информацијама до којих смо дошли, сукоб је избио након расправе о фудбалским клубовима Црвена звезда и Партизан. Током туче Драгољуб Неговановић задобио је лаке телесне повреде, које су констатоване у Служби хитне медицинске помоћи у Кули.

О догађају је обавештен дежурни тужилац Основног јавног тужилаштва у Врбасу Ивана Славиковић, која се изјаснила да у овом случају нема елемената кривичног дела нити прекршаја, с обзиром на то да се инцидент догодио у приватној кући, која се по закону не сматра јавним местом.

Међутим, убрзо након догађаја на друштвеним мрежама појавиле су се објаве у којима је инцидент представљен као наводни напад од стране Српске напредне странке.
Према инсајдерским информацијама до којих је дошао наш портал, Драгољуба Неговановића у Хитну помоћ је довезао Марко Бошњак, одборник Покрета слободних грађана у Скупштини општине Кула. Управо након тога, поједини актери на друштвеним мрежама почели су да пласирају тврдње да је реч о политички мотивисаном инциденту.

Саговорници упућени у политичка дешавања у Кули тврде да се овакве ситуације све чешће покушавају искористити за подизање политичких тензија у јавности, посебно кроз поједине опозиционе групе и иницијативе попут организације „Млади Кула“, које овакве догађаје брзо пласирају на друштвене мреже и представљају их у политичком контексту.

Како наводе, део опозиције у Кули, заједно са појединим активистима иницијативе „Млади Кула“, све чешће покушава да овакве догађаје искористи за политичке обрачуне, јер, како тврде, у недостатку подршке грађана и немогућности да прикупе значајнији број гласова на изборима, прибегавају нападима и оптужбама на рачун Српске напредне странке.

Због тога се поставља питање – шта је следеће? Да ли ће се и убудуће приватни сукоби и личне расправе покушавати представити као политички инциденти?

Наши извори наводе и да постоји бојазан да би у наредном периоду могло доћи до нових покушаја стварања инцидената који би затим били представљени као политички обрачуни, уз унапред припремљене оптужбе на рачун активиста Српске напредне странке.

Извор: Наше место

Како преноси портал Српски угао, Валенсија појачава безбедност за фестивал Фаљас 2026. због терористичке узбуне четвртог нивоа на прилазима централном тргу Пласа дел Ајунтамијенто распоређено је оклопно возило БМР са булдожерским наставком, способно да одмах уклони препреке или сумњива возила. У операцији учествује више од 6000 полицајаца, међу њима рекордних 3899 припадника локалне полиције.

Шпанске власти ангажовале су огромне снаге како би обезбедиле традиционални фестивал Фаљас у Валенсији, који сваке године окупља десетине хиљада људи током масклете – бучне и експлозивне церемоније која представља симбол празника. После састанка градоначелнице Марије Хосе Катале и владине представнице Пилар Бернабе потврђено је да четврти степен антитерористичке узбуне, од укупно пет, подразумева ванредне и строге мере.

Кључни део плана јесте БМР возило Националне полиције, којим управља Јединица за интервенције. Опремљено предњим утоваривачем, оно служи за хитно рашчишћавање пролаза и спречавање блокаде путева намењених хитним службама. Његово присуство у самом центру града снажна је порука о озбиљности ситуације.

Укупно је ангажовано више од 6000 припадника безбедносних снага: 3899 из локалне полиције, што је за 32% више него претходних година, уз подршку Националне полиције, Цивилне гарде и специјализованих тимова за вишеслојну заштиту на нивоу 4 терористичке узбуне

Полиција најављује насумичне провере на улазима, забрану уношења великих ранчева и торби ради бржег протока људи, као и стриктно обезбеђивање евакуационих коридора. БМР возило остаје у приправности за тренутно деловање у случају било какве сумњиве ситуације.

Поглед редакција портала Српски Угао

Шпанија је у приправности и спремна да делује уколико дође до напада, циљ је потпуна заштита посетилаца током једног од највећих европских уличних фестивала, преноси ,,Валенциа нотициас“. Критичари, међутим, упозоравају да овакав ниво милитаризације јавног простора баца сенку на саму прославу и отвара питање безбедносне политике у земљи.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Како преноси “Српски угао”, швајцарски гигант „Нестлé“, познат по брендовима као што су „КитКат“ и „Несцафé“, покреће опсежан талас отпуштања – укупно 16.000 радних места широм света, а истовремено уводи нови знатно строжи систем бонуса који ће део запослених оставити без икакве награде.

Како извештава „Блоомберг Неwс“, компанија под вођством новог извршног директора Филипа Навратила планира уштеде од три милијарде швајцарских франака до 2027. године, али ће цена тог плана бити и радна места и појачан притисак на преостале раднике да остваре све захтевније циљеве.

Према наводима агенције „Реутерс“, највише ће бити погођени канцеларијски радници око 12.000 запослених, док ће додатних 4.000 радних места бити укинуто у производњи и ланцу снабдевања. Све је део програма „Фуел фор Гроwтх“, који је Навратил најавио у октобру прошле године. План долази након слабог органског раста компаније од свега 0,8% у 2025. години, па управа поручује да су промене „нужне“ како би се очувала конкурентност.

Портал „ое24.ат“ наводи да „Нестлé“ додатно пооштрава интерну културу учинка, уз готово нулту толеранцију за слабије резултате. Нови систем бонуса, како преноси Блоомберг, повећава број нивоа учинка са три на шест. Најуспешнији запослени моћи ће да добију до 150% циљаног бонуса, док они са најнижим оценама могу остати без икакве награде – између нула и 50%. Бонус ће бити везан за минимални ниво реалног интерног раста (РИГ), што, према оценама аналитичара, додатно појачава притисак на запослене да надмаше постављене циљеве.

У регионима где „Нестлé“ има снажно присуство вест је изазвала забринутост међу запосленима и синдикатима. Иако компанија тврди да је реч о дугорочно одрживој стратегији, остаје питање колико ће породица бити погођено и какве ће последице мере имати на локална тржишта рада.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овакви потези поново отварају дилему – да ли глобалне корпорације кризу решавају искључиво резањем трошкова на рачун запослених, док се профит и вредност акција штите по сваку цену? Реструктурирање можда доноси финансијске ефекте, али хиљаде људи оставља у неизвесности. Ефикасност без социјалне одговорности дугорочно има високу цену.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

У Кран-Монтани, где је пожар у бару „Ле Цонстеллатион“ однео животе и оставио десетине повређених, истрага се претворила у фарсу пуну пропуста, како пише швајцарски лист „Блицк“, преноси портал Српски угао. Петнаест адвоката породица жртава оптужује тужилаштво кантона Вале за седам тешких грешака, међу којима су губитак кључних доказа, цурење приватних података и провера сумњивог порекла кауције. Све то доводи у питање правду за страдале и разоткрива дубоке системске пукотине у швајцарском правосуђу. У Србији тужилаштво већ месецима демонстрира сличну неспособност. Докази су уништени на лицу места у случају надстрешнице у Новом Саду. Како медији разоткривају, тужиоца Младена Ненадића окривљују за правосудну саботажу, скривање доказа и заштиту криваца. Као и да су тужиоци попут Ненадића и Јосимовића игнорисали кључне исказе сведока као што је Ђуро Раца, који је указивао на могуће терористичке узроке (нпр. резонанцију), тиме омогућавајући да се трагедија прикрије и правда ускрати жртвама.

Како преноси „Блицк“, адвокати жртава у Швајцарској су саставили детаљан документ у којем наводе да је тужилаштво озбиљно потценило ризик од заташкавања, пустивши брачни пар Морети, власнике бара, на слободу само девет дана после трагедије 31. децембра. Тиме им је, тврде они, остављен простор да усагласе причу, контактирају запослене и уклоне трагове, укључујући гашење налога локала на друштвеним мрежама, са којих су могли нестати кључни видео-снимци опасних ефеката, попут прскалица за шампањац. Такав пропуст, упозоравају адвокати, довео је до неповратног губитка материјала и озбиљно угрозио цео поступак.

Још теже оптужбе односе се на испитивања 20. и 21. јануара када је тужилаштво, према наводима „Блицка“, дозволило супружницима заједничке паузе и увид у записнике у истој просторији. Тиме је практично отворена могућност за усаглашавање исказа усред истраге. Међу осталим пропустима наводе се лоше обезбеђивање доказа и нестанак видео-снимака, али је најскандалознији, по речима адвоката, седми случај. У спис је без икаквог разврставања убачен „УСБ“ са свим хитним позивима из кантона те вечери, чиме су приватни медицински подаци недужних грађана — од срчаних удара до других хитних интервенција — постали доступни свим странама у поступку. Тиме су, тврде они, грубо прекршени и лекарска тајна и право на приватност.

„Блицк“ даље наводи да тужилаштво није проверило порекло 200.000 швајцарских франака кауције, коју је Жак Морети уплатио 23. јануара, иако су такве провере стандардна мера у спречавању прања новца. Адвокати сада прете да ће се придружити захтеву за изузеће надлежних тужилаца, док генерална тужитељка Беатрис Пилоуд одбија да коментарише случај и шаље аутоматске одговоре да ће информације бити саопштаване искључиво путем званичних саопштења. Такав зид ћутања, како оцењује „Блицк“, додатно распирује сумње да се иза свега крије покушај контроле штете, а не потрага за истином.

Слична ситуација са пропустима тужилаштва види се и у Србији, где су медији разоткрили бројне грешке у истрази пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године, који је однео 16 живота. Тужилаштво је уклонило кључни видео-снимак из оптужнице да би заштитило Небојшу Бојовића и Милутина Милошевића, изопштило их из поступка упркос доказима о томе да су потписали сагласност да је објекат безбедан, а истрага је означена као нестручна и циљано опструирана — укључујући понижавање вештака, незаконита саслушања без бранилаца и дириговане оптужнице, уместо да се тражи пуна правда за жртве.

Поглед редакције портала Српски Угао

Случај у Кран-Монтани одавно више није само локална трагедија, већ међународни скандал, јер је међу жртвама било и Италијана, Срба, Француза, али и младих људи из других држава. Тужилаштво и власти кантона Вале показују мешавину ароганције и некомпетенције у којој правда за жртве остаје по страни, а бирократија штити саму себе. Овај случај опомиње да ни развијене демократије нису имуне на затворене кругове моћи, али да проблеми са тужилаштвом данас нису само проблем локалног кантона Вале, већ да се са истим суочавају и многе друге европске државе, међу којима је и Србија.

Извор: Српски угао