Актуелно

У Валенсији су хиљаде демонстраната, наступајући у одбрану каталонског језика, скандирале „Еспаñол ел qуе но боте“ – ко не скаче, тај је Шпанац. Овај агресивни и искључујући поклич, који носи јасне елементе примитивног теста лојалности, није усамљен случај.

Исти механизам виђен је на украјинском Мајдану, а последњих месеци и на студентским протестима у Србији, под паролом „Ко не скаче, тај је ћаци“. Ово примитивно скандирање се претворило у масовно лудило и својеврсно секташење – ритуал у коме се колективна хистерија намеће као обавеза, а свако ко не учествује одмах се проглашава непријатељем. Није то код нас дошло случајно, већ као део шире агенде која треба да дестабилизује суверене државе и уведе их у хаос, што најбоље показује крвави украјински пример.

Како преноси шпански портал ,,ОКДиарио“, на манифестацији одржаној 25. априла на тргу Сант Агустí у Валенсији окупиле су се хиљаде присталица каталонског сепаратизма. Учесници су носили заставе Валенсијске заједнице, каталонске естеладе и палестинске заставе, док су узвикивали пароле у одбрану каталноског језика.

Међу њима се јасно чуло скандирање „Еспаñол ел qуе но боте“, којим се сви који не учествују у колективном ритуалу скакања означавају као „Шпанци“, односно као страни елемент и непријатељ идентитета. Овај антишпански (сепаратистички) поклич, како извештава ОКДиарио, постао је вирални симбол искључивости на протесту који је организовала екстремно лева, сепаратистичка оргнизација ,,Ацциó Цултурал дел Паíс Валенциà“, уз подршку левог спектра и каталанистичких група.

Иста логика примењена је пре више од деценије у Украјини. Током Еуромајдана 2013/2014. године масовно се скандирало „Хто не скаче, тој Москаљ“ – ко не скаче, тај је Москаљ. Парола се орила хладним кијевским трговима и брзо је постала симбол антируског расположења, али и начин да се свако ко не учествује у колективном ритуалу означи као издајник и припадник „непријатељског народа“.

Тај примитивни механизам није остао само на протестима. Преселио се на стадионе, војне параде и јавне скупове, додатно продубљујући етничке поделе које су претходиле крвавом сукобу.

Сличан тренд захватио је и студентске протесте у Србији током 2025. и 2026. године. На блокадама факултета, улицама Новог Сада, Београда и других градова, редовно се чује „Ко не скаче, тај је ћаци“, где се „ћаци“ користи као погрдан назив за присталице Српске напредне странке.

Уместо аргументоване дебате и политичке борбе, прибегава се најпримитивнијем облику колективне етикете, истом оном обрасцу који смо видели у Валенсији и Кијеву.

Поглед редакције портала Српски Угао

Тренд „ко не скаче, тај је непријатељ“ није безазлена фолклорна забава, већ опасан механизам који разара друштвену кохезију. Он претвара политичко неслагање у етничку или идеолошку мржњу, намеће обавезно учешће у масовној хистерији и свакога ко мисли другачије проглашава издајником.

Било да је реч о каталонским сепаратистима, украјинским националистима или српским „блокадерима“, у основи је исти примитивизам који води ка поларизацији, насиљу и урушавању елементарних цивилизацијских норми. Друштво у коме се лојалност доказује скакањем није слободно друштво, већ друштво руље.

Посебно је забрињавајуће што се овакав механизам све чешће користи и у Србији, где се политичке разлике претварају у моралну осуду и линч на улицама. Уместо јачања институција и културе дијалога, младе генерације уче да је довољно викати и скакати да би се неко прогласио непријатељем народа.

То није пут ка бољем друштву, већ пут ка новим поделама и сукобима које смо већ превише пута платили високом ценом.

Пише: Нина Стојановић

Извор: српски угао

Немачка Луфтханса група отказаће до октобра чак 20.000 кратких летова широм Европе. Разлог је драматичан раст цене керозина који се, према званичним подацима, више него удвостручио од избијања сукоба на Блиском истоку – тачније, од америчко-израелског рата против Ирана и блокаде Хормушког мореуза, кључног пролаза за 20% светске нафте. Ова мера штедње, која је већ ступила на снагу, требало би да донесе уштеду од око 40.000 тона керозина, уз дневно отказивање око 120 летова до краја маја и преусмеравање путника преко већих чворишта. У тренутку када мудра дипломатија председника Александра Вучића омогућава Србији да одржи стабилност и енергетску безбедност упркос глобалним турбуленцијама, Немачка и Европа плаћају високу цену сопствених геополитичких грешака.

Како преноси швајцарски портал „Блицк“, позивајући се на саопштење Луфтханса групе од 16. априла, мера је део хитног пакета уштеде услед затегнуте ситуације на тржишту енергената. Од 20. априла већ су почела отказивања непрофитабилних кратких рута, првенствено из Франкфурта и Минхена, а највише ће бити погођене линије ка пољским градовима Бидгошчу и Жешову, као и ка Ставангеру у Норвешкој. Луфтханса је већ 18. априла трајно угасила своју регионалну ћерку Луфтханса ЦитyЛине и повукла свих 27 оперативних авиона типа „Цанадаир ЦРЈ“ из саобраћаја. До краја лета планира се и повлачење последњих четири „Аирбус А340-600“ и два „Боеинг 747-400“, док ће зимски распоред 2026/27. донети додатно смањење капацитета на кратким и средњим релацијама. Према подацима Међународне агенције за енергију (ИЕА), Европа има можда још шест недеља залиха керозина ако се блокада Хормуза настави, што је довело до панике на аеродромима и додатних отказивања код КЛМ-а и других компанија.

Ове мере Луфтхансе представљају озбиљан ударац на европски авио-саобраћај, али и огледало погрешне геополитике Запада која је довела до овакве катастрофе. Уместо дипломатског решавања сукоба на Блиском истоку, подршка агресивним потезима САД и Израела против Ирана резултирала је затварањем виталних нафтних рута, експлозијом цена сирове нафте (преко 140 одсто скока у неким периодима) и керозина који је са око 750 долара по тони пре кризе скочио на преко 1.700 долара. То није само проблем авио-компанија – криза се прелива и на копнени саобраћај. У Немачкој су цене дизела и бензина скочиле за више од 0,50 евра по литру упркос владиним хитним мерама попут смањења пореза на минерална уља (1,9 милијарди евра помоћи) и ограничења дневног поскупљења на пумпама. Логистика је у хаосу, камиони стоје, цене превоза робе расту, а инфлација једе куповну моћ грађана. Европа, зависна од увоза из Залива, сада жање плодове сопствене ароганције и санкционе политике која је уништила енергетску стабилност.

Многи путници из региона користе Франкфурт и Минхен као главна чворишта за летове ка Западној Европи и прекоокеанским дестинацијама. Отказивања и преусмеравања довешће до већег броја преседања, дужег путовања и виших цена карата – процене показују да ће дуголинијски летови поскупети за просечно 88 евра по путнику, а европски за 29 евра. У тренутку када се регионални туризам и пословне везе са Немачком и Швајцарском интензивно развијају, оваква нестабилност подсећа колико је зависност од великих страних хубова и колико може коштати свака геополитичка криза на Блиском истоку. Док Луфтханса убрзано пензионише флоту и гаси ћерке компаније да би преживела, српски путници и привреда осећају минималне последице захваљујући одговорним мерама државе.

Неупитно је да ће се ова криза осетити и код нас – раст светских цена нафте неминовно притиска и наше тржиште, а сваки поремећај у ланцима снабдевања може утицати на туризам, извоз и свакодневни живот. Мудра и прагматична дипломатија председника Александра Вучића, уз стратешке договоре са партнерима попут Русије, омогућава несметано функционисање. Држава држи све под контролом – субвенције и смањење акциза на гориво задржавају цене дизела на 213 динара, а бензина на 188 динара по литру, минимална поскупљења од свега пар динара док Европа тоне у хаос. Србија има веће резерве горива него 75% земаља ЕУ, рафинерије раде пуним капацитетом, а Влада активно ублажава ударе на буџет како би заштитила грађане и привреду.

Поглед редакције портала Српски Угао

Немачку и ЕУ погрешна геополитика довела је до самоуништења – виших цена карата, отказаних летова, скупљег бензина и дизела за камионе, хаоса у ланцима снабдевања и инфлације која уништава стандард. Ми, насупрот томе, показујемо да се одговорном политиком и дипломатском вештином може сачувати стабилност чак и у глобалној олуји. Председник Вучић и држава поново доказују да Србија није део проблема, већ пример како се кризама супротставља.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Док угледни швајцарски лист „Неуе Зüрцхер Зеитунг“ оштро критикује немачког канцелара Фридриха Мерца због злоупотребе параграфа 188 Кривичног законика, који се од алата за заштиту локалних политичара претворио у репресивно оружје против сопственог народа, Србија се све јасније профилисала као прави бастион слободе говора у Европи. У Немачкој хиљаде истрага против грађана због критике власти сведоче о „ефекту хлађења“ демократије, а у Србији председник Александар Вучић истрајава на принципу толеранције према оштрим, често и бруталним критикама, одбијајући да иде путем немачке репресије и то упркос томе што је лично мета координисаног таласа мржње и претњи.

У Немачкој, како истиче новинар Себастијан Ланге у НЗЗ-у, параграф 188 постао је средство врхунских моћника да ућуткају сваку непријатну критику. Уместо да штити општинске одборнике, закон служи канцелару Мерцу и његовим сарадницима да покрећу хиљаде поступака против грађана који их на друштвеним мрежама називају „народним штеточинама“ или „слабићима“. Специјализоване адвокатске канцеларије лове увреде по интернету, а судови су преоптерећени. Мерц је лично постао симбол ове праксе, још из периода опозиције поднео је стотине тужби, а агенције попут „Со Доне“ систематски скенирају мреже и финансирају се узимајући половину одштете, претварајући државни апарат у лични извор прихода и политичке контроле.

Потпуно супротно томе, Србија на челу са председником Вучићем показује завидну отпорност на говор мржње. Председник је током протекле године био изложен бруталном таласу увреда, лажи и претњи, које су саставни део блокадерског насиља. Учесници протеста и блокада на друштвеним мрежама објавили су хиљаде претњи смрћу и вулгарних увреда упућених њему и члановима његове породице. Ти напади неретко прелазе у отворену криминализацију личног живота и породице, али држава није посезала за масовним кривичним гоњењем обичних грађана због изречених речи, што сведочи о дубокој разлици у политичкој култури.

На недавној конференцији за новинаре председник Вучић је јасно поручио да неће ићи стопама немачког канцелара. „Нећу радити исто што и Мерц“, изјавио је, наглашавајући да верује у снагу аргумената, а не у репресију државног апарата против слободног изражавања мишљења, ма колико оно било непријатно или нефер. Тиме је још једном потврдио да Србија бира пут отвореног дијалога уместо немачког модела који подразумева посебан третман за политичаре.

Док Фридрих Мерц користи параграф 188 као лични штит и извор финансирања кроз масовне тужбе, председник Србије Александар Вучић показује праву државничку зрелост. Он не само да трпи најтеже нападе, већ активно осуђује оне који прелазе границу вербалног насиља и улазе у претње и кампању лажи усмерену против њега и његове породице. Тиме Србија доказује да је могуће бранити достојанство институција без гушења слободе говора, лекција коју Берлин очигледно још није спреман да научи.

Поглед редакције портала Српски Угао

Фридрих Мерц показао се као типичан представник европске политичке елите која слободу говора види само као привилегију за себе и своје. Уместо да се суочи са критиком, он је претворио правосуђе у оруђе личне одмазде, финансирајући се и политички јачајући преко тужби против сопственог народа, класичан пример моћника који се плаше да изађу из својих кабинета. Насупрот њему, наш председник остаје пример политичара који, упркос бруталним нападима, лажима, претњама својој породици и криминализацији личног живота, одбија да уведе немачки модел цензуре. То не значи да треба толерисати оне који шире мржњу и претње, такви заслужују јасну осуду и законску реакцију када пређу у директно насиље.

Пише: Нина Стојановић

Фото: принтскрин

Извор: Српски угао

У Немачкој је током претходне године забележен значајан пораст кривичних дела са политичком позадином повезаном са левим екстремизмом. Према подацима Савезног министарства унутрашњих послова, број таквих дела порастао је за више од 35%, док су насилни инциденти забележили још израженији раст од 43%. Министар унутрашњих послова Алеxандер Добриндт (ЦСУ) упозорио је да овакав тренд представља озбиљан изазов за правни поредак и безбедност грађана, најавивши јачање примене устава и одлучнији обрачун са левим екстремизмом. Ни Србија, као део европског простора, није остала по страни. И овде се у појединим протестним и блокадерским акцијама све чешће поставља питање где престаје политички активизам, а где почињу притисак, инциденти и отворено насиље. Оно што је посебно алармантно јесте податак да који је нашој редакцији доставио Центар за друштвену стабилност да је пораст лево-екстремистичког, Антифа и зелено-радикалног насиља увећан 187% у односу на 2021. годину.

Забринутост у Немачкој изазивају напади на инфраструктуру и сукоби са полицијом. У појединим случајевима, попут саботаже електро-мреже у Берлину, за коју се везује група Вулкангруппе, последице су директно погодиле десетине хиљада грађана који су усред зиме остали без електричне енергије. Немачке безбедносне службе већ дуже упозоравају на радикализацију дела аутономних и екстремистичких група које делују под паролама антифашизма и климатског активизма, а које се све чешће доводе у везу са насилним методама, укључујући нападе на полицију и критичну инфраструктуру.

Слични обрасци могу се приметити и у Србији током појединих еколошких и политичких блокада, иако су неки случајеви мање радикални него у Немачкој, бројчано су много чешћи. У више наврата бележени су инциденти током протеста против инфраструктурних и рударских пројеката. Блокаде путева, сукоби са полицијом и оштећење имовине постали су део појединих окупљања, иако нису били одлика сваког протеста.

У низу случајева у Србији забележени су озбиљни инциденти који су превазилазили оквир мирног окупљања. Током еколошких протеста и блокада путева против пројеката рудника литијума, поједини блокадери показали су отворено насиље – физички су насртали на полицију, оштећивали имовину и нападали просторије Српске напредне странке. У јавности су забележени бројни случајеви упада у политичке просторије и напада на активисте на терену.

Конкретно, током јула и августа 2025. године у Ваљеву је група демонстраната разбијала стакла, демолирала и палила просторије СНС-а, што је довело до сукоба, хапшења и повређених. У августу исте године у Новом Саду маскирани блокадери, наоружани моткама, палицама и пиротехничким средствима, упадали су у више просторија СНС-а, међу њима и на Булевару ослобођења, у Косовској и Стражиловској улици. Том приликом демолиран је инвентар, паљене су заставе, просипана фарба и физички су нападани присутни активисти и симпатизери.

Забележени су и напади на новинаре који су покушавали да извештавају са лица места. У више наврата, током протеста и блокада, сниматељи и репортери били су изложени ометању, гађању и употреби бибер-спреја, што додатно показује колико лако насилна атмосфера може да се прелије и на оне чији је посао да обавесте јавност. Слични инциденти са бацањем бакљи, каменица, блокадама магистралних путева и железничких праваца бележени су и у Београду и другим градовима, што додатно појачава утисак да се образац радикализације протеста не може више игнорисати.

Поглед редакције портала Српски Угао

Левичари који се тако гласно ките „антифашизмом“ и „борбом за правду“ још једном су показали своје право лице – насиље, хаос и нетрпељивост према свему што није по њиховој мери. Уместо да бране демократију, они је руше циглама, паљењем просторија, нападима на неистомишљенике и саботажама, док део медија и политичара са леве стране такве поступке или прећуткује или оправдава наводним „друштвеним узроцима“. Леви екстремизам није никакво мање зло, већ озбиљна претња сваком уређеном друштву. Било да се појављује на немачким улицама или српским путевима, његов резултат је исти – страх, нестабилност и урушавање поретка. Редакција портала Српски Угао стоји на страни реда, закона и  поштеног човека, а против сваког екстремизма, посебно оног који се покушава представити као друштвени напредак.

Пише: Нина Стојановић,

Извор: Српски угао

Српска дијаспора поново показује своју дубоку оданост и нераскидиву везу са матицом. Срби широм света, ма где живели, увек су спремни да пруже подршку свом народу и очувају јединство са Србијом. Њихова љубав према отаџбини и спремност да помогну у кључним тренуцима представљају прави пример националне солидарности и поноса.

О томе сведочи и слика послата редакцији портала Српски Угао испред цркве Светог апостола Луке у Вићенци у Италији, на којој се јасно истичу поруке „Косово је Србија“ на италијанском и српском језику.

Истовремено, пријатељска Италија, пре свега кроз странку Лега, која је део владајуће коалиције, континуирано легитимише територијални суверенитет Републике Србије. Позивајући се на Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација, део странке Лега и њени представници одбијају да признају самопроглашену независност тзв. Косова. Ова принципијелна подршка додатно учвршћује пријатељске односе између два народа и показује да се поштовање међународног права и даље цени у италијанској политици.

Поглед редакције портала Српски Угао

Наша мисија је да што више информишемо италијански народ о овом питању кроз једноставна и јасна питања. Шта би било да регион Лацио где се налази Рим сутра прогласи независност, да се та област одцепи и тиме угрози целокупну егзистенцију, територијални интегритет и идентитет Италијана? Да ли бисте то прихватили? Баш као што ми Срби не прихватамо отцепљење Косова и Метохије, тако и Лега разуме и поштује тај став – јер принцип је исти за све народе.

Пише: Стефан Богдановић

Текст и фото: Српски угао

Немачка фабрика Волксwаген у Оснабрику, где се још увек склапају кабриолети „Т-Рок“ и модели Поршеа, могла би већ за годину и по дана почети да производи компоненте за израелски систем противваздушне одбране „Гвоздена купола“ уместо путничких аутомобила. Како извештава аустријски „Дер Стандард“ позивајући се на изворе блиске преговорима, Волксwаген води разговоре са израелском компанијом „Рафаел Адванцед Дефенце Сyстемс“ о преоријентацији фабрике која запошљава око 2.300 радника, чија би се производња аутомобила окончала средином 2027. године.

Према писању „Дер Стандард-а“ од 4. априла 2026. године, план подразумева да фабрика у Оснабрику производи тешке камионе за транспорт, лансере и генераторе за „Гвоздену куполу“, али не и саме ракете пресретаче. Овај потез долази након што је немачки одбрамбени гигант „Рајнметал“ одбио да преузме фабрику за производњу оклопних возила на точковима, оставивши будућност локације у Доњој Саксонији неизвесном.

Европска аутомобилска индустрија, суочена са слабом потражњом за возилима, кинеском конкуренцијом и високим трошковима преласка на електричне аутомобиле, све отвореније тражи спас у сектору наоружања који доживљава прави процват због геополитичких напетости. Како даље преноси „Дер Стандард“, француско-немачка компанија КНДС већ је преузела некадашњу фабрику возова „Алстом“ у Герлицу у Саксонији, где се сада уместо вагона производе делови за тенкове. Француски „Рено“ планира да заједно са компанијом „Тургис Гаиллард“ производи војне дронове, док финска „Валмет Аутомотиве“ преусмерава капацитете ка оклопним возилима како би надокнадила пад поруџбина из аутомобилске индустрије.

Аналитичари попут немачког стручњака Јиргена Пипера оцењују да је улазак аутомобилских произвођача и добављача у одбрамбени сектор „тренд“ у Немачкој и ширеј Европи. Компаније са дугом војном историјом, попут Рајнметала, бележе рекордне профите и раст запослености, док аутомобилски гиганти попут Мерцедеса смањују радну снагу. Овај помак омогућава пренос знања из аутомобилске производње – прецизне механике, електронике и система – директно у војну технику.

Поглед редакције портала Српски Угао

Док Европа убрзано преусмерава фабрике ка одбрамбеној индустрији, ова вест показује колико се брзо мењају индустријски приоритети у условима растућих безбедносних ризика. Сличан заокрет виђен је и у Европи током Другог светског рата, када су бројне аутомобилске фабрике са цивилне производње прешле на војну технику. У Немачкој је фабрика Волксwаген у Волфсбургу уместо „народног аутомобила“ масовно производила војна возила Кüбелwаген и Сцхwиммwаген, док су Даимлер-Бенз, Опел и БМW израђивали камионе, тенкове и авионске моторе. На сличан начин радиле су и британске, француске и америчке фабрике, од Форда и Генерал Моторса до Вауxхалла. Аутомобилска индустрија показала се као један од кључних ослонаца ратне машинерије, јер су њени погони, прецизна механика и обучена радна снага могли брзо да буду пребачени на производњу оружја и војних возила.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Бечка полиција јутрос око осам часова покренула је велику акцију и уклонила нелегални климатски камп који је око 20 активиста подигло на земљишту предвиђеном за изградњу нове велике евент-арене у бечком кварту Ст. Марx. Како преносе аустријски медији и полиција, скуп није био пријављен, због чега је уследила интервенција. Део демонстраната напустио је локацију без отпора, док су други покушали да пруже отпор подизањем барикада и дрвене куле.

Према извештајима портала „ое24.ат“ и „хеуте.ат“, полиција је још у раним јутарњим сатима на терен послала већи број припадника. Активисти из иницијативе „Ст. Марx фüр Алле“ и покрета „Климацамп“ заузели су део простора, поставили шаторе и покушали да зауставе планирану изградњу комерцијалне арене капацитета до 20.000 места. Акција је трајала више сати, а полиција је на крају потпуно рашчистила локацију и уклонила све бесправно постављене објекте.

Протест је део шире кампање против пројекта градске управе Беча и компаније „Wиен Холдинг“, која заједно са немачким „ЦТС Евентимом“ планира изградњу модерне мултифункционалне хале. Активисти тврде да желе да сачувају тај простор као „бесплатан јавни парк за све“, док њихови критичари подсећају да је реч о запуштеном земљишту које годинама користи тек мали број људи, док би нова арена, према најавама инвеститора, могла да донесе нова радна места, већи туристички промет и више културних и забавних садржаја.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овај случај још једном показује како радикални климатски активисти, иако малобројни, могу озбиљно да ометају развој савремених европских градова. Уместо да своје ставове износе кроз законске процедуре и јавне расправе, они се одлучују за нелегалну окупацију простора и директан сукоб са полицијом, при чему трошак на крају сносе порески обвезници. Град Беч има право да о развоју одлучује у интересу већине грађана, а не под притиском гласне мањине која под паролом екологије блокира инвестиције и инфраструктурни напредак. Овакви протести не нуде решења за климатске изазове, већ служе као параван за радикализам и опструкцију.

Пише: мр. Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

Како преноси “Српски угао”, у готово празној продавници у главној улици једног берлинског кварта, последњи купци журе да уграбе робу са распродаје под натписом „све мора да иде“.

Полице су скоро испражњене, светла трепере, а власник са сетним осмехом последњи пут спушта ролетну. Тако данас изгледа масовно гашење физичких продавница у Немачкој.

Како преноси БИЛД, позивајући се на најновију прогнозу Удружења трговаца „Ханделсвербанд Деутсцхланда“ (ХДЕ), од 2015. године затворено је око 70.000 радњи, а до краја 2026. године њихов број пашће на рекордно ниских 296.600 – први пут испод 300.000 од уједињења Немачке.

Према подацима које преноси БИЛД, немачки малопродајни сектор у 2026. години очекује затварање још 4.900 продавница, чак и када се урачунају нова отварања. Реч је о наставку драматичног пада који је додатно убрзан током пандемије корона вируса – само током 2021. и 2022. године нестало је више од 22.000 објеката. Данас, како упозорава ХДЕ, многи немачки градски центри већ видљиво пате од празних локала и губитка трговачког живота.

Најтеже је погођен такозвани нон-фоод сектор – продавнице моде, обуће, намештаја и парфимерије. Компанија „Геррy Wебер“ потпуно је угасила своје филијале, „Хаммер“ затвара 44 продавнице, „Етерна“ чак 50, док су „Гöртз, Wормланд“ и „Парфüмерие Пиепер“, већ дубоко у процесу гашења. ХДЕ наводи да је током 2025. године регистрован чак 2.571 стечај у малопродаји, што је највише у последњих десет година.

Главни узроци, како наводи БИЛД позивајући се на ХДЕ, јесу високи трошкови енергије, растући намети на плате, бирократија и експлозивни раст онлајн куповине. Немачки потрошачи, суочени са економском стагнацијом и општом неизвесношћу, све више стежу новчаник или се уздржавају од куповине. Уместо да пружи снажнију подршку малим и средњим трговцима, савезна власт, према критикама, својом енергетском политиком и зеленом агендом додатно погоршава ионако тешку ситуацију.

Поглед редакције портала Српски Угао

Немачка, некадашња локомотива европске привреде, све очигледније показује колико погубна може да буде политика која се не сусреће са економском реалношћу. Претерана регулација и изостанак стварне подршке традиционалној трговини довели су до тога да и најјача економија Старог континента почне да губи своје основне стубове – живе градске центре и мале радње. Ово је озбиљна опомена да наметање све већих трошкова привреди, уз давање предности политичким пројектима Европске уније над стварним потребама тржишта, неминовно води у пропадање.

Извор: Српски угао

На једној од најпрометнијих алпских железничких линија између Иннсбруцка и граничне станице Бреннер дошло је до озбиљног инцидента празан теретни воз је у петак поподне искочио из шина, што је довело до потпуне обуставе саобраћаја на овој кључној рути према Италији, пише Српски угао. Према саопштењу аустријске државне железнице ОББ, пруга ће остати затворена најмање до суботе у току дана, а путници су принуђени на заменски аутобуски превоз и дужа чекања управо уочи великог ускршњег путничког таласа.

Како преноси ОРФ Тирол, несрећа се догодила око 14.55 часова, када је празан теретни воз напуштао станицу Бреннер, која се налази на италијанској страни границе. Код једне скретнице (Wеицхе) искочило је више вагона. Срећом, није било повређених лица, нити је воз превозио опасне материје, или путнике. Ипак, инцидент је моментално блокирао целокупан саобраћај између Иннсбруцка и Бреннера, како регионални, тако и међународни возови ка Италији.

Аустријске власти су брзо реаговале и организовале заменски превоз за регионалне путнике аутобуси саобраћају између Стеинацх ам Бреннер и Бреннера, док се даљински возови замењују аутобусима на релацији Иннсбруцк Хауптбахнхоф – Бреннер. Путници су упозорени да рачунају на знатна кашњења, а у неким случајевима и до пола сата дуже путовање. Ова обустава долази у најнезгоднијем могућем тренутку, на самом почетку Васкршњег викенда, када хиљаде људи креће на пут ка југу Европе.

Узрок искочења још увек није познат, а истрага је у току. ОББ је саопштио да се очекује да ће пруга бити ослобођена „у току суботе“, иако се раније помињало „субота ујутро“. Ово није први пут да Бреннер-бахн, витална артерија за теретни и путнички саобраћај између Аустрије и Италије, показује рањивост пред непредвиђеним догађајима. У прошлости су сличне незгоде доводиле до вишедневних обустава и великих трошкова.

Поглед редакције портала Српски Угао

Инцидент је изазвао талас незадовољства међу путницима, посебно онима који су планирали породична путовања за Васкрс. Многи су на друштвеним мрежама поделили фрустрације због хаоса на једној од најважнијих европских транзитних рута. Док се Европа суочава са све већим притиском на железничку инфраструктуру, Нарочито због низа железничких несрећа у Шпанији овакви догађаји подсећају да чак и у развијеним земљама попут Аустрије. Мале техничке грешке могу да изазову ланчане поремећаје, јер несреће се свуда дешавају.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао