Актуелно

У Немачкој је током претходне године забележен значајан пораст кривичних дела са политичком позадином повезаном са левим екстремизмом. Према подацима Савезног министарства унутрашњих послова, број таквих дела порастао је за више од 35%, док су насилни инциденти забележили још израженији раст од 43%. Министар унутрашњих послова Алеxандер Добриндт (ЦСУ) упозорио је да овакав тренд представља озбиљан изазов за правни поредак и безбедност грађана, најавивши јачање примене устава и одлучнији обрачун са левим екстремизмом. Ни Србија, као део европског простора, није остала по страни. И овде се у појединим протестним и блокадерским акцијама све чешће поставља питање где престаје политички активизам, а где почињу притисак, инциденти и отворено насиље. Оно што је посебно алармантно јесте податак да који је нашој редакцији доставио Центар за друштвену стабилност да је пораст лево-екстремистичког, Антифа и зелено-радикалног насиља увећан 187% у односу на 2021. годину.

Забринутост у Немачкој изазивају напади на инфраструктуру и сукоби са полицијом. У појединим случајевима, попут саботаже електро-мреже у Берлину, за коју се везује група Вулкангруппе, последице су директно погодиле десетине хиљада грађана који су усред зиме остали без електричне енергије. Немачке безбедносне службе већ дуже упозоравају на радикализацију дела аутономних и екстремистичких група које делују под паролама антифашизма и климатског активизма, а које се све чешће доводе у везу са насилним методама, укључујући нападе на полицију и критичну инфраструктуру.

Слични обрасци могу се приметити и у Србији током појединих еколошких и политичких блокада, иако су неки случајеви мање радикални него у Немачкој, бројчано су много чешћи. У више наврата бележени су инциденти током протеста против инфраструктурних и рударских пројеката. Блокаде путева, сукоби са полицијом и оштећење имовине постали су део појединих окупљања, иако нису били одлика сваког протеста.

У низу случајева у Србији забележени су озбиљни инциденти који су превазилазили оквир мирног окупљања. Током еколошких протеста и блокада путева против пројеката рудника литијума, поједини блокадери показали су отворено насиље – физички су насртали на полицију, оштећивали имовину и нападали просторије Српске напредне странке. У јавности су забележени бројни случајеви упада у политичке просторије и напада на активисте на терену.

Конкретно, током јула и августа 2025. године у Ваљеву је група демонстраната разбијала стакла, демолирала и палила просторије СНС-а, што је довело до сукоба, хапшења и повређених. У августу исте године у Новом Саду маскирани блокадери, наоружани моткама, палицама и пиротехничким средствима, упадали су у више просторија СНС-а, међу њима и на Булевару ослобођења, у Косовској и Стражиловској улици. Том приликом демолиран је инвентар, паљене су заставе, просипана фарба и физички су нападани присутни активисти и симпатизери.

Забележени су и напади на новинаре који су покушавали да извештавају са лица места. У више наврата, током протеста и блокада, сниматељи и репортери били су изложени ометању, гађању и употреби бибер-спреја, што додатно показује колико лако насилна атмосфера може да се прелије и на оне чији је посао да обавесте јавност. Слични инциденти са бацањем бакљи, каменица, блокадама магистралних путева и железничких праваца бележени су и у Београду и другим градовима, што додатно појачава утисак да се образац радикализације протеста не може више игнорисати.

Поглед редакције портала Српски Угао

Левичари који се тако гласно ките „антифашизмом“ и „борбом за правду“ још једном су показали своје право лице – насиље, хаос и нетрпељивост према свему што није по њиховој мери. Уместо да бране демократију, они је руше циглама, паљењем просторија, нападима на неистомишљенике и саботажама, док део медија и политичара са леве стране такве поступке или прећуткује или оправдава наводним „друштвеним узроцима“. Леви екстремизам није никакво мање зло, већ озбиљна претња сваком уређеном друштву. Било да се појављује на немачким улицама или српским путевима, његов резултат је исти – страх, нестабилност и урушавање поретка. Редакција портала Српски Угао стоји на страни реда, закона и  поштеног човека, а против сваког екстремизма, посебно оног који се покушава представити као друштвени напредак.

Пише: Нина Стојановић,

Извор: Српски угао

Српска дијаспора поново показује своју дубоку оданост и нераскидиву везу са матицом. Срби широм света, ма где живели, увек су спремни да пруже подршку свом народу и очувају јединство са Србијом. Њихова љубав према отаџбини и спремност да помогну у кључним тренуцима представљају прави пример националне солидарности и поноса.

О томе сведочи и слика послата редакцији портала Српски Угао испред цркве Светог апостола Луке у Вићенци у Италији, на којој се јасно истичу поруке „Косово је Србија“ на италијанском и српском језику.

Истовремено, пријатељска Италија, пре свега кроз странку Лега, која је део владајуће коалиције, континуирано легитимише територијални суверенитет Републике Србије. Позивајући се на Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација, део странке Лега и њени представници одбијају да признају самопроглашену независност тзв. Косова. Ова принципијелна подршка додатно учвршћује пријатељске односе између два народа и показује да се поштовање међународног права и даље цени у италијанској политици.

Поглед редакције портала Српски Угао

Наша мисија је да што више информишемо италијански народ о овом питању кроз једноставна и јасна питања. Шта би било да регион Лацио где се налази Рим сутра прогласи независност, да се та област одцепи и тиме угрози целокупну егзистенцију, територијални интегритет и идентитет Италијана? Да ли бисте то прихватили? Баш као што ми Срби не прихватамо отцепљење Косова и Метохије, тако и Лега разуме и поштује тај став – јер принцип је исти за све народе.

Пише: Стефан Богдановић

Текст и фото: Српски угао

Немачка фабрика Волксwаген у Оснабрику, где се још увек склапају кабриолети „Т-Рок“ и модели Поршеа, могла би већ за годину и по дана почети да производи компоненте за израелски систем противваздушне одбране „Гвоздена купола“ уместо путничких аутомобила. Како извештава аустријски „Дер Стандард“ позивајући се на изворе блиске преговорима, Волксwаген води разговоре са израелском компанијом „Рафаел Адванцед Дефенце Сyстемс“ о преоријентацији фабрике која запошљава око 2.300 радника, чија би се производња аутомобила окончала средином 2027. године.

Према писању „Дер Стандард-а“ од 4. априла 2026. године, план подразумева да фабрика у Оснабрику производи тешке камионе за транспорт, лансере и генераторе за „Гвоздену куполу“, али не и саме ракете пресретаче. Овај потез долази након што је немачки одбрамбени гигант „Рајнметал“ одбио да преузме фабрику за производњу оклопних возила на точковима, оставивши будућност локације у Доњој Саксонији неизвесном.

Европска аутомобилска индустрија, суочена са слабом потражњом за возилима, кинеском конкуренцијом и високим трошковима преласка на електричне аутомобиле, све отвореније тражи спас у сектору наоружања који доживљава прави процват због геополитичких напетости. Како даље преноси „Дер Стандард“, француско-немачка компанија КНДС већ је преузела некадашњу фабрику возова „Алстом“ у Герлицу у Саксонији, где се сада уместо вагона производе делови за тенкове. Француски „Рено“ планира да заједно са компанијом „Тургис Гаиллард“ производи војне дронове, док финска „Валмет Аутомотиве“ преусмерава капацитете ка оклопним возилима како би надокнадила пад поруџбина из аутомобилске индустрије.

Аналитичари попут немачког стручњака Јиргена Пипера оцењују да је улазак аутомобилских произвођача и добављача у одбрамбени сектор „тренд“ у Немачкој и ширеј Европи. Компаније са дугом војном историјом, попут Рајнметала, бележе рекордне профите и раст запослености, док аутомобилски гиганти попут Мерцедеса смањују радну снагу. Овај помак омогућава пренос знања из аутомобилске производње – прецизне механике, електронике и система – директно у војну технику.

Поглед редакције портала Српски Угао

Док Европа убрзано преусмерава фабрике ка одбрамбеној индустрији, ова вест показује колико се брзо мењају индустријски приоритети у условима растућих безбедносних ризика. Сличан заокрет виђен је и у Европи током Другог светског рата, када су бројне аутомобилске фабрике са цивилне производње прешле на војну технику. У Немачкој је фабрика Волксwаген у Волфсбургу уместо „народног аутомобила“ масовно производила војна возила Кüбелwаген и Сцхwиммwаген, док су Даимлер-Бенз, Опел и БМW израђивали камионе, тенкове и авионске моторе. На сличан начин радиле су и британске, француске и америчке фабрике, од Форда и Генерал Моторса до Вауxхалла. Аутомобилска индустрија показала се као један од кључних ослонаца ратне машинерије, јер су њени погони, прецизна механика и обучена радна снага могли брзо да буду пребачени на производњу оружја и војних возила.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Бечка полиција јутрос око осам часова покренула је велику акцију и уклонила нелегални климатски камп који је око 20 активиста подигло на земљишту предвиђеном за изградњу нове велике евент-арене у бечком кварту Ст. Марx. Како преносе аустријски медији и полиција, скуп није био пријављен, због чега је уследила интервенција. Део демонстраната напустио је локацију без отпора, док су други покушали да пруже отпор подизањем барикада и дрвене куле.

Према извештајима портала „ое24.ат“ и „хеуте.ат“, полиција је још у раним јутарњим сатима на терен послала већи број припадника. Активисти из иницијативе „Ст. Марx фüр Алле“ и покрета „Климацамп“ заузели су део простора, поставили шаторе и покушали да зауставе планирану изградњу комерцијалне арене капацитета до 20.000 места. Акција је трајала више сати, а полиција је на крају потпуно рашчистила локацију и уклонила све бесправно постављене објекте.

Протест је део шире кампање против пројекта градске управе Беча и компаније „Wиен Холдинг“, која заједно са немачким „ЦТС Евентимом“ планира изградњу модерне мултифункционалне хале. Активисти тврде да желе да сачувају тај простор као „бесплатан јавни парк за све“, док њихови критичари подсећају да је реч о запуштеном земљишту које годинама користи тек мали број људи, док би нова арена, према најавама инвеститора, могла да донесе нова радна места, већи туристички промет и више културних и забавних садржаја.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овај случај још једном показује како радикални климатски активисти, иако малобројни, могу озбиљно да ометају развој савремених европских градова. Уместо да своје ставове износе кроз законске процедуре и јавне расправе, они се одлучују за нелегалну окупацију простора и директан сукоб са полицијом, при чему трошак на крају сносе порески обвезници. Град Беч има право да о развоју одлучује у интересу већине грађана, а не под притиском гласне мањине која под паролом екологије блокира инвестиције и инфраструктурни напредак. Овакви протести не нуде решења за климатске изазове, већ служе као параван за радикализам и опструкцију.

Пише: мр. Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

Како преноси “Српски угао”, у готово празној продавници у главној улици једног берлинског кварта, последњи купци журе да уграбе робу са распродаје под натписом „све мора да иде“.

Полице су скоро испражњене, светла трепере, а власник са сетним осмехом последњи пут спушта ролетну. Тако данас изгледа масовно гашење физичких продавница у Немачкој.

Како преноси БИЛД, позивајући се на најновију прогнозу Удружења трговаца „Ханделсвербанд Деутсцхланда“ (ХДЕ), од 2015. године затворено је око 70.000 радњи, а до краја 2026. године њихов број пашће на рекордно ниских 296.600 – први пут испод 300.000 од уједињења Немачке.

Према подацима које преноси БИЛД, немачки малопродајни сектор у 2026. години очекује затварање још 4.900 продавница, чак и када се урачунају нова отварања. Реч је о наставку драматичног пада који је додатно убрзан током пандемије корона вируса – само током 2021. и 2022. године нестало је више од 22.000 објеката. Данас, како упозорава ХДЕ, многи немачки градски центри већ видљиво пате од празних локала и губитка трговачког живота.

Најтеже је погођен такозвани нон-фоод сектор – продавнице моде, обуће, намештаја и парфимерије. Компанија „Геррy Wебер“ потпуно је угасила своје филијале, „Хаммер“ затвара 44 продавнице, „Етерна“ чак 50, док су „Гöртз, Wормланд“ и „Парфüмерие Пиепер“, већ дубоко у процесу гашења. ХДЕ наводи да је током 2025. године регистрован чак 2.571 стечај у малопродаји, што је највише у последњих десет година.

Главни узроци, како наводи БИЛД позивајући се на ХДЕ, јесу високи трошкови енергије, растући намети на плате, бирократија и експлозивни раст онлајн куповине. Немачки потрошачи, суочени са економском стагнацијом и општом неизвесношћу, све више стежу новчаник или се уздржавају од куповине. Уместо да пружи снажнију подршку малим и средњим трговцима, савезна власт, према критикама, својом енергетском политиком и зеленом агендом додатно погоршава ионако тешку ситуацију.

Поглед редакције портала Српски Угао

Немачка, некадашња локомотива европске привреде, све очигледније показује колико погубна може да буде политика која се не сусреће са економском реалношћу. Претерана регулација и изостанак стварне подршке традиционалној трговини довели су до тога да и најјача економија Старог континента почне да губи своје основне стубове – живе градске центре и мале радње. Ово је озбиљна опомена да наметање све већих трошкова привреди, уз давање предности политичким пројектима Европске уније над стварним потребама тржишта, неминовно води у пропадање.

Извор: Српски угао

На једној од најпрометнијих алпских железничких линија између Иннсбруцка и граничне станице Бреннер дошло је до озбиљног инцидента празан теретни воз је у петак поподне искочио из шина, што је довело до потпуне обуставе саобраћаја на овој кључној рути према Италији, пише Српски угао. Према саопштењу аустријске државне железнице ОББ, пруга ће остати затворена најмање до суботе у току дана, а путници су принуђени на заменски аутобуски превоз и дужа чекања управо уочи великог ускршњег путничког таласа.

Како преноси ОРФ Тирол, несрећа се догодила око 14.55 часова, када је празан теретни воз напуштао станицу Бреннер, која се налази на италијанској страни границе. Код једне скретнице (Wеицхе) искочило је више вагона. Срећом, није било повређених лица, нити је воз превозио опасне материје, или путнике. Ипак, инцидент је моментално блокирао целокупан саобраћај између Иннсбруцка и Бреннера, како регионални, тако и међународни возови ка Италији.

Аустријске власти су брзо реаговале и организовале заменски превоз за регионалне путнике аутобуси саобраћају између Стеинацх ам Бреннер и Бреннера, док се даљински возови замењују аутобусима на релацији Иннсбруцк Хауптбахнхоф – Бреннер. Путници су упозорени да рачунају на знатна кашњења, а у неким случајевима и до пола сата дуже путовање. Ова обустава долази у најнезгоднијем могућем тренутку, на самом почетку Васкршњег викенда, када хиљаде људи креће на пут ка југу Европе.

Узрок искочења још увек није познат, а истрага је у току. ОББ је саопштио да се очекује да ће пруга бити ослобођена „у току суботе“, иако се раније помињало „субота ујутро“. Ово није први пут да Бреннер-бахн, витална артерија за теретни и путнички саобраћај између Аустрије и Италије, показује рањивост пред непредвиђеним догађајима. У прошлости су сличне незгоде доводиле до вишедневних обустава и великих трошкова.

Поглед редакције портала Српски Угао

Инцидент је изазвао талас незадовољства међу путницима, посебно онима који су планирали породична путовања за Васкрс. Многи су на друштвеним мрежама поделили фрустрације због хаоса на једној од најважнијих европских транзитних рута. Док се Европа суочава са све већим притиском на железничку инфраструктуру, Нарочито због низа железничких несрећа у Шпанији овакви догађаји подсећају да чак и у развијеним земљама попут Аустрије. Мале техничке грешке могу да изазову ланчане поремећаје, јер несреће се свуда дешавају.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Италијански политичар Лука Гирелли, члан Покрајинског одбора и шеф сектора за безбедност и имиграције странке Лега Салвини Премиер у Кремони, дао је снажну изјаву у којој је оштро критиковао НАТО агресију на Србију 1999. године, истичући личну драму због српског порекла са мајчине стране и кршење италијанског Устава.

„Члан 11. италијанског Устава, који је ступио на снагу 1948. године, свечано каже да се Италија ‘одриче рата као инструмента агресије против слободе других народа и као средства за решавање међународних спорова’. Овај пацифистички принцип је фундаментални стуб правног система и спољне политике земље“, поручио је Гирелли.

Како је додао, 1999. године интереси САД су превладали над међународним правом и Уједињеним нацијама. „24. марта 1999. године почела је трагедија за мене. Два пута сам рањен. Са једне стране, моја Србија, земља моје мајке, која је бомбардована, а са друге стране, моја Италија, земља мог оца, блиски савезник НАТО-а који је учествовао у операцији ‘Савезничка снага’, противно сопственом Уставу и међународном праву“.

Гирелли је изразио посебно разочарање тадашњом италијанском владом. „Апсурд је у томе што је на челу владе био бивши комуниста, Масимо Д’Алема, сада левичарски демократа са пацифистичком, родном и антиамеричком агендом. Дакле, двострука бол за мене“.

Једина утеха, према његовим речима, била је позиција његове странке. „Једина утеха је што је моја странка, Лига, била једина политичка снага која се супротставила рату у парламенту у Риму, а наш тадашњи лидер, Умберто Босси, имао је храбрости да отпутује у Београд у знак солидарности са српским народом“.

Он је такође указао на ширу стратегију Запада према Србији. „Превише дискриминаторне пропаганде је вођено против српског народа и Србије. Једини циљ Запада, након распада Југославије, био је да распарча Србију у покушају да је лиши суверенитета. Пошто су Срби племенит и храбар народ и нису на продају, морали су да употребе силу под изговором хуманитарне интервенције, привремено окупирајући Косово и успостављајући америчку војну базу Бондстил, највећу у Европи. Начин деловања који је већ виђен у другим несврстаним земљама“.

Почаст жртвама агресије на Србију 1999. Живела Србија и српско Косово. Нема предаје, посебно са великим председником као што је Вучић, закључио је Лука Гирелли својом изјавом – јасном поруком солидарности са српским народом и подсетником да се истина о 1999. години не заборавља ни у самој Европи.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

Како пише “Српски угао”, Немачка се све дубље гуши у рекордним „XXЛ- кредитима” , који уместо да буду усмерени у путеве, пруге, школе и стварни развој, све више служе за крпљење буџетских рупа и финансирање растућих текућих расхода.

Рачун за такву политику, како упозоравају водећи економисти, на крају ће платити грађани, кроз више порезе, слабији раст пензија, скупље доприносе и могуће подизање старосне границе за одлазак у пензију, преноси БИЛД.

Према истом извору, нова црно-црвена коалиција ЦДУ/ЦСУ и СПД одобрила је за 2026. годину нова задужења која премашују 180 милијарди евра, при чему значајан део тог новца не завршава у обећаним инвестицијама, већ у потрошњи која само краткорочно прикрива дубину проблема. Економисти из института „Ифо“, као и стручњаци повезани са „Бертелсманн“ фондацијом, упозоравају да таква политика представља отворено одступање од предизборних обећања и пут ка буџетском хаосу у којем ће све већи део државног новца одлазити на камате, социјалне трошкове и пензиони систем.

Посебно алармантна постаје ситуација са пензијама. Оне ове године номинално повећавају за 4,24%, али стручњаци упозоравају да би тај раст могао остати само број на папиру, јер ће инфлација, пореска оптерећења и раст животних трошкова великим делом поништити свако формално повећање. БИЛД наводи да се већ озбиљно разматрају мере попут каснијег одласка у пензију и слабијег будућег усклађивања пензија, пошто демографски притисак, све мање запослених на једног пензионера – немачки систем гура ка тачки пуцања.

Ту се притисак не завршава. Немачки порески обвезници могли би ускоро да се суоче са новим таласом оптерећења, јер растући трошкови камата, социјалних давања, здравства и неге траже све више новца.

У игри су, према проценама економиста, повећање ПДВ-а, виши доприноси за здравствено и социјално осигурање, па чак и увођење или проширење нових облика опорезивања имовине. Другим речима, држава која је годинама другима држала предавања о штедњи и дисциплини сада сопствене промашаје покушава да наплати од грађана, који већ осећају притисак скупе свакодневице.

Још погубније је то што се огроман дуг не користи као развојни инструмент, већ као политички фластер за систем који је замена за озбиљну реформу. Уместо да пресече бирократију, рационализује расходе и спроведе дубинске промене у пензионом и социјалном систему, Берлин бира лакши пут – ново задуживање и одлагање суочавања са истином.

Таква политика не решава кризу, већ је само пребацује на будуће генерације, које ће наследити и дугове и слабији привредни потенцијал. Због тога све чешће одзвањају упозорења да се Немачка креће ка „окамењеној држави”, у којој готово сав новац одлази на одржавање прескупог апарата, док за стварни развој остаје све мање простора.

Под додатним притиском налази се и чувена немачка „Сцхулденбремсе”, уставна кочница задуживања, која је годинама представљана као симбол одговорности и финансијске озбиљности.

Данас се управо тај принцип све отвореније потискује, релативизује или заобилази кроз посебне фондове и ванредне конструкције. Тиме се руши и последњи мит о Немачкој као беспрекорном чувару европске фискалне дисциплине.

Поглед редакције портала Српски Угао

Док Берлин Европи годинама дели лекције о фискалној дисциплини, штедњи и одговорности, сама Немачка сада све отвореније показује да се све више гуши у дуговима. Уместо озбиљних реформи, бира задуживање и не штити грађане, већ припрема терен за више порезе и слабије пензије. То је суштина немачког лицемерја – једно се проповеда другима, а сасвим друго спроводи код куће. Србија такву промену односа снага види веома јасно. Док се нама годинама са Запада држе предавања о „одговорној политици”, управо највећа европска економија показује знаке дубоке унутрашње слабости. Немачка данас више није неприкосновени симбол сигурности и узора, већ озбиљно упозорење како и велика сила може почети да слаби када изгуби меру, правац и одговорност према сопственом народу.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић