Актуелно

Бечка полиција јутрос око осам часова покренула је велику акцију и уклонила нелегални климатски камп који је око 20 активиста подигло на земљишту предвиђеном за изградњу нове велике евент-арене у бечком кварту Ст. Марx. Како преносе аустријски медији и полиција, скуп није био пријављен, због чега је уследила интервенција. Део демонстраната напустио је локацију без отпора, док су други покушали да пруже отпор подизањем барикада и дрвене куле.

Према извештајима портала „ое24.ат“ и „хеуте.ат“, полиција је још у раним јутарњим сатима на терен послала већи број припадника. Активисти из иницијативе „Ст. Марx фüр Алле“ и покрета „Климацамп“ заузели су део простора, поставили шаторе и покушали да зауставе планирану изградњу комерцијалне арене капацитета до 20.000 места. Акција је трајала више сати, а полиција је на крају потпуно рашчистила локацију и уклонила све бесправно постављене објекте.

Протест је део шире кампање против пројекта градске управе Беча и компаније „Wиен Холдинг“, која заједно са немачким „ЦТС Евентимом“ планира изградњу модерне мултифункционалне хале. Активисти тврде да желе да сачувају тај простор као „бесплатан јавни парк за све“, док њихови критичари подсећају да је реч о запуштеном земљишту које годинама користи тек мали број људи, док би нова арена, према најавама инвеститора, могла да донесе нова радна места, већи туристички промет и више културних и забавних садржаја.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овај случај још једном показује како радикални климатски активисти, иако малобројни, могу озбиљно да ометају развој савремених европских градова. Уместо да своје ставове износе кроз законске процедуре и јавне расправе, они се одлучују за нелегалну окупацију простора и директан сукоб са полицијом, при чему трошак на крају сносе порески обвезници. Град Беч има право да о развоју одлучује у интересу већине грађана, а не под притиском гласне мањине која под паролом екологије блокира инвестиције и инфраструктурни напредак. Овакви протести не нуде решења за климатске изазове, већ служе као параван за радикализам и опструкцију.

Пише: мр. Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

Како преноси “Српски угао”, у готово празној продавници у главној улици једног берлинског кварта, последњи купци журе да уграбе робу са распродаје под натписом „све мора да иде“.

Полице су скоро испражњене, светла трепере, а власник са сетним осмехом последњи пут спушта ролетну. Тако данас изгледа масовно гашење физичких продавница у Немачкој.

Како преноси БИЛД, позивајући се на најновију прогнозу Удружења трговаца „Ханделсвербанд Деутсцхланда“ (ХДЕ), од 2015. године затворено је око 70.000 радњи, а до краја 2026. године њихов број пашће на рекордно ниских 296.600 – први пут испод 300.000 од уједињења Немачке.

Према подацима које преноси БИЛД, немачки малопродајни сектор у 2026. години очекује затварање још 4.900 продавница, чак и када се урачунају нова отварања. Реч је о наставку драматичног пада који је додатно убрзан током пандемије корона вируса – само током 2021. и 2022. године нестало је више од 22.000 објеката. Данас, како упозорава ХДЕ, многи немачки градски центри већ видљиво пате од празних локала и губитка трговачког живота.

Најтеже је погођен такозвани нон-фоод сектор – продавнице моде, обуће, намештаја и парфимерије. Компанија „Геррy Wебер“ потпуно је угасила своје филијале, „Хаммер“ затвара 44 продавнице, „Етерна“ чак 50, док су „Гöртз, Wормланд“ и „Парфüмерие Пиепер“, већ дубоко у процесу гашења. ХДЕ наводи да је током 2025. године регистрован чак 2.571 стечај у малопродаји, што је највише у последњих десет година.

Главни узроци, како наводи БИЛД позивајући се на ХДЕ, јесу високи трошкови енергије, растући намети на плате, бирократија и експлозивни раст онлајн куповине. Немачки потрошачи, суочени са економском стагнацијом и општом неизвесношћу, све више стежу новчаник или се уздржавају од куповине. Уместо да пружи снажнију подршку малим и средњим трговцима, савезна власт, према критикама, својом енергетском политиком и зеленом агендом додатно погоршава ионако тешку ситуацију.

Поглед редакције портала Српски Угао

Немачка, некадашња локомотива европске привреде, све очигледније показује колико погубна може да буде политика која се не сусреће са економском реалношћу. Претерана регулација и изостанак стварне подршке традиционалној трговини довели су до тога да и најјача економија Старог континента почне да губи своје основне стубове – живе градске центре и мале радње. Ово је озбиљна опомена да наметање све већих трошкова привреди, уз давање предности политичким пројектима Европске уније над стварним потребама тржишта, неминовно води у пропадање.

Извор: Српски угао

На једној од најпрометнијих алпских железничких линија између Иннсбруцка и граничне станице Бреннер дошло је до озбиљног инцидента празан теретни воз је у петак поподне искочио из шина, што је довело до потпуне обуставе саобраћаја на овој кључној рути према Италији, пише Српски угао. Према саопштењу аустријске државне железнице ОББ, пруга ће остати затворена најмање до суботе у току дана, а путници су принуђени на заменски аутобуски превоз и дужа чекања управо уочи великог ускршњег путничког таласа.

Како преноси ОРФ Тирол, несрећа се догодила око 14.55 часова, када је празан теретни воз напуштао станицу Бреннер, која се налази на италијанској страни границе. Код једне скретнице (Wеицхе) искочило је више вагона. Срећом, није било повређених лица, нити је воз превозио опасне материје, или путнике. Ипак, инцидент је моментално блокирао целокупан саобраћај између Иннсбруцка и Бреннера, како регионални, тако и међународни возови ка Италији.

Аустријске власти су брзо реаговале и организовале заменски превоз за регионалне путнике аутобуси саобраћају између Стеинацх ам Бреннер и Бреннера, док се даљински возови замењују аутобусима на релацији Иннсбруцк Хауптбахнхоф – Бреннер. Путници су упозорени да рачунају на знатна кашњења, а у неким случајевима и до пола сата дуже путовање. Ова обустава долази у најнезгоднијем могућем тренутку, на самом почетку Васкршњег викенда, када хиљаде људи креће на пут ка југу Европе.

Узрок искочења још увек није познат, а истрага је у току. ОББ је саопштио да се очекује да ће пруга бити ослобођена „у току суботе“, иако се раније помињало „субота ујутро“. Ово није први пут да Бреннер-бахн, витална артерија за теретни и путнички саобраћај између Аустрије и Италије, показује рањивост пред непредвиђеним догађајима. У прошлости су сличне незгоде доводиле до вишедневних обустава и великих трошкова.

Поглед редакције портала Српски Угао

Инцидент је изазвао талас незадовољства међу путницима, посебно онима који су планирали породична путовања за Васкрс. Многи су на друштвеним мрежама поделили фрустрације због хаоса на једној од најважнијих европских транзитних рута. Док се Европа суочава са све већим притиском на железничку инфраструктуру, Нарочито због низа железничких несрећа у Шпанији овакви догађаји подсећају да чак и у развијеним земљама попут Аустрије. Мале техничке грешке могу да изазову ланчане поремећаје, јер несреће се свуда дешавају.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Италијански политичар Лука Гирелли, члан Покрајинског одбора и шеф сектора за безбедност и имиграције странке Лега Салвини Премиер у Кремони, дао је снажну изјаву у којој је оштро критиковао НАТО агресију на Србију 1999. године, истичући личну драму због српског порекла са мајчине стране и кршење италијанског Устава.

„Члан 11. италијанског Устава, који је ступио на снагу 1948. године, свечано каже да се Италија ‘одриче рата као инструмента агресије против слободе других народа и као средства за решавање међународних спорова’. Овај пацифистички принцип је фундаментални стуб правног система и спољне политике земље“, поручио је Гирелли.

Како је додао, 1999. године интереси САД су превладали над међународним правом и Уједињеним нацијама. „24. марта 1999. године почела је трагедија за мене. Два пута сам рањен. Са једне стране, моја Србија, земља моје мајке, која је бомбардована, а са друге стране, моја Италија, земља мог оца, блиски савезник НАТО-а који је учествовао у операцији ‘Савезничка снага’, противно сопственом Уставу и међународном праву“.

Гирелли је изразио посебно разочарање тадашњом италијанском владом. „Апсурд је у томе што је на челу владе био бивши комуниста, Масимо Д’Алема, сада левичарски демократа са пацифистичком, родном и антиамеричком агендом. Дакле, двострука бол за мене“.

Једина утеха, према његовим речима, била је позиција његове странке. „Једина утеха је што је моја странка, Лига, била једина политичка снага која се супротставила рату у парламенту у Риму, а наш тадашњи лидер, Умберто Босси, имао је храбрости да отпутује у Београд у знак солидарности са српским народом“.

Он је такође указао на ширу стратегију Запада према Србији. „Превише дискриминаторне пропаганде је вођено против српског народа и Србије. Једини циљ Запада, након распада Југославије, био је да распарча Србију у покушају да је лиши суверенитета. Пошто су Срби племенит и храбар народ и нису на продају, морали су да употребе силу под изговором хуманитарне интервенције, привремено окупирајући Косово и успостављајући америчку војну базу Бондстил, највећу у Европи. Начин деловања који је већ виђен у другим несврстаним земљама“.

Почаст жртвама агресије на Србију 1999. Живела Србија и српско Косово. Нема предаје, посебно са великим председником као што је Вучић, закључио је Лука Гирелли својом изјавом – јасном поруком солидарности са српским народом и подсетником да се истина о 1999. години не заборавља ни у самој Европи.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

Како пише “Српски угао”, Немачка се све дубље гуши у рекордним „XXЛ- кредитима” , који уместо да буду усмерени у путеве, пруге, школе и стварни развој, све више служе за крпљење буџетских рупа и финансирање растућих текућих расхода.

Рачун за такву политику, како упозоравају водећи економисти, на крају ће платити грађани, кроз више порезе, слабији раст пензија, скупље доприносе и могуће подизање старосне границе за одлазак у пензију, преноси БИЛД.

Према истом извору, нова црно-црвена коалиција ЦДУ/ЦСУ и СПД одобрила је за 2026. годину нова задужења која премашују 180 милијарди евра, при чему значајан део тог новца не завршава у обећаним инвестицијама, већ у потрошњи која само краткорочно прикрива дубину проблема. Економисти из института „Ифо“, као и стручњаци повезани са „Бертелсманн“ фондацијом, упозоравају да таква политика представља отворено одступање од предизборних обећања и пут ка буџетском хаосу у којем ће све већи део државног новца одлазити на камате, социјалне трошкове и пензиони систем.

Посебно алармантна постаје ситуација са пензијама. Оне ове године номинално повећавају за 4,24%, али стручњаци упозоравају да би тај раст могао остати само број на папиру, јер ће инфлација, пореска оптерећења и раст животних трошкова великим делом поништити свако формално повећање. БИЛД наводи да се већ озбиљно разматрају мере попут каснијег одласка у пензију и слабијег будућег усклађивања пензија, пошто демографски притисак, све мање запослених на једног пензионера – немачки систем гура ка тачки пуцања.

Ту се притисак не завршава. Немачки порески обвезници могли би ускоро да се суоче са новим таласом оптерећења, јер растући трошкови камата, социјалних давања, здравства и неге траже све више новца.

У игри су, према проценама економиста, повећање ПДВ-а, виши доприноси за здравствено и социјално осигурање, па чак и увођење или проширење нових облика опорезивања имовине. Другим речима, држава која је годинама другима држала предавања о штедњи и дисциплини сада сопствене промашаје покушава да наплати од грађана, који већ осећају притисак скупе свакодневице.

Још погубније је то што се огроман дуг не користи као развојни инструмент, већ као политички фластер за систем који је замена за озбиљну реформу. Уместо да пресече бирократију, рационализује расходе и спроведе дубинске промене у пензионом и социјалном систему, Берлин бира лакши пут – ново задуживање и одлагање суочавања са истином.

Таква политика не решава кризу, већ је само пребацује на будуће генерације, које ће наследити и дугове и слабији привредни потенцијал. Због тога све чешће одзвањају упозорења да се Немачка креће ка „окамењеној држави”, у којој готово сав новац одлази на одржавање прескупог апарата, док за стварни развој остаје све мање простора.

Под додатним притиском налази се и чувена немачка „Сцхулденбремсе”, уставна кочница задуживања, која је годинама представљана као симбол одговорности и финансијске озбиљности.

Данас се управо тај принцип све отвореније потискује, релативизује или заобилази кроз посебне фондове и ванредне конструкције. Тиме се руши и последњи мит о Немачкој као беспрекорном чувару европске фискалне дисциплине.

Поглед редакције портала Српски Угао

Док Берлин Европи годинама дели лекције о фискалној дисциплини, штедњи и одговорности, сама Немачка сада све отвореније показује да се све више гуши у дуговима. Уместо озбиљних реформи, бира задуживање и не штити грађане, већ припрема терен за више порезе и слабије пензије. То је суштина немачког лицемерја – једно се проповеда другима, а сасвим друго спроводи код куће. Србија такву промену односа снага види веома јасно. Док се нама годинама са Запада држе предавања о „одговорној политици”, управо највећа европска економија показује знаке дубоке унутрашње слабости. Немачка данас више није неприкосновени симбол сигурности и узора, већ озбиљно упозорење како и велика сила може почети да слаби када изгуби меру, правац и одговорност према сопственом народу.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Италијанска банкарска група ,,УниЦредит“, под вођством контроверзног шефа Андреа Орцела, покренула је агресивну кампању за преузимање немачке ,,Цоммерзбанк“, што према синдикату Верди може довести до губитка више од 10.000 радних места. У случају фузије (спајање предузећа), хиљаде запослених у централама у Франкфурту и Минхену, као и у ИТ-у, администрацији и бацк-оффице службама, нашли би се на улици, упозорава немачки синдикат. Ова најава долази у тренутку када Берлин одлучно одбија „непријатељско преузимање“ системске банке, истичући важност очувања немачке финансијске независности.

Према речима Јана Душчека, руководиоца банкарског сектора у Верди-ју, банкарске фузије увек значе укидање дуплих структура и масовна смањења. „Андреа Орцел наставља да делује непредвидиво, играјући се поверењем радника и читаве немачке привреде“, истиче он у изјави за Билд. Посебно су угрожене позиције у сервисним центрима и филијалама, где би се спајањем локација могло доћи до великих преклапања. Ризик се не зауставља само на ,,Цоммерзбанк“, радна места су потенцијално угрожена и у немачкој филијали ,,УниЦредит-а“ и ,,ХyпоВереинсбанк“.

Ова епизода отвара ширу дебату о судбини европског банкарског сектора и заштити националних интереса у доба глобализације. Док ,,УниЦредит“ види прилику за јачање позиције у Немачкој, немачке власти и синдикати виде претњу за хиљаде породица и стабилност привреде. Верди категорички одбија такав сценарио, тражећи очување самосталности ,,Цоммерзбанк“ као кључног играча у немачком финансијском систему.

Поглед редакције портала Српски Угао

Немачки радници и политичари с правом страхују да би страначки профитни интереси могли да угрозе домаћу економију. Немачкој остаје приоритет да сачува радна места, пошто је цела привреда кренула низбрдицом, прети јој криза незапослености. Хоће ли Берлин успети да одбрани ,,Цоммерзбанк“ од италијанског апетита – време ће показати.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Како пише портал “Српски угао”, у марту 2026. године, док Блиски и Средњи исток горе у ратном пламену и расту глобалне тензије, а цене енергената поново скачу, Немци отварају поштанско сандуче и проналазе брошуру са насловом „Ворсорген фüр Крисен унд Катастропхен“ („Припрема за кризе и катастрофе“).

На илустрацији жена слаже конзерве и батерије. Међутим, за разлику од ранијих издања у новој верзији више нема умирујуће формулације да је рат „мало вероватан“.

Напротив, Савезни уред за заштиту становништва и помоћ у катастрофама (ББК) сада отворено наводи да „чак ни рат више није толико искључен као пре неколико година“. Брошура се у великом броју дели грађанима по сандучићима и општинама широм земље.

Тајминг је упадљив, усред кризе на Блиском истоку и док рат у Украјини траје годинама, Берлин шаље поруку грађанима да се сами припреме за ванредне ситуације.

Како преносе немачки медији Зидојче цајтунг (Сüддеутсцхе Зеитунг), Коректив (цоррецтив.орг) и портал Аугенгерадеаус, нова верзија брошуре представља значајну ревизију издања из 2019. године.

Из текста су уклоњене реченице које су раније смиривале јавност, а уведена су поглавља о заштити од експлозија, ваздушних напада, сајбер-напада и дезинформација. Брошура садржи и савете како разговарати са децом о могућим ратним сценаријима.

У „ББК“ наводе да су промене уведене након великог броја питања грађана после руског напада на Украјину и раста глобалне несигурности. Локалне верзије брошуре, попут „Сицхер ин Тауфкирцхен“(Сигурно у Тауфкирцхену), већ се дистрибуирају у Баварској, Хамбургу и другим немачким покрајинама.

Истовремено, критике су све гласније. Део медија и коментатора, међу њима и Цајт (ЗЕИТ) и Коректив, упозорава на могуће стварање непотребне панике и сматра да се оваквом комуникацијом грађани постепено навикавају на ратну реторику.

Скептици тврде да се тиме оправдавају велика улагања у одбрану и војску, која би према плановима министра Александера Добринта могла достићи десетине милијарди евра до краја деценије.

На друштвеним мрежама и форумима многи се питају да ли влада располаже сценаријима које јавност не познаје од могућих хибридних напада на инфраструктуру до ширег европског безбедносног конфликта.

Поглед редакције портала Српски Угао

Масовна дистрибуција оваквих брошура у Немачкој делује као сигнал да европске власти све озбиљније разматрају сценарије кризе. Док Берлин позива грађане да праве залихе хране, воде и батерија, истовремено улаже милијарде у војну помоћ и јачање одбране. Остаје питање да ли је реч о разборитој превентиви или припреми јавности за дуготрајнију безбедносну нестабилност.

Историја показује да политичке и безбедносне турбуленције у великим европским државама ретко остају ограничене само на њих, последице често осети читав континент. Зато овакви потези Берлина заслужују пажњу и трезвену анализу, без панике, али и наивности.

Извор: Српски угао

Фото: Принтскрин

Немачки технолошки гигант Бош постигао је договор са радничким саветом о великом смањењу броја запослених у аутомобилској дивизији „Мобилити“. До 2030. године биће укинуто чак 22.000 радних места у Немачкој, готово двоструко више него што је најављено пре само шест месеци. Реч је о једном од најтежих удараца немачкој индустрији у последњих неколико деценија, како наводи портал Српски угао.

Председник радничког савета Франк Зел потврдио је да су споразуми постигнути на готово свим локацијама. Најављено је да ће се примењивати „најсоцијалније могуће“ мере за превремено пензионисање, отпремнине и добровољни програми, али без озбиљнијег отпора масовним отказима.

Ова отпуштања су последица дубоке кризе у аутомобилској индустрији. Слаба потражња за возилима са моторима са унутрашњим сагоревањем, огромни трошкови преласка на електромобилност, високе цене енергије и све јача конкуренција кинеских произвођача створили су велики финансијски притисак. У Бошовој аутомобилској дивизији процењује се годишњи минус од око 2,5 милијарди евра, како наводи портал Српски угао.

Профит компаније већ је знатно пао током 2025. године, а управа упозорава да би 2026. година могла бити још тежа.

Највише су погођени традиционални индустријски центри – Штутгарт-Фојербах са око 3.500 радних места, Швибердинген са 1.750, Бил са 1.550, као и Хомбург и Ваблинген, где се планира потпуно гашење производње до 2028. године. Међутим, проблем није само у Бошу. Слични потези већ су најављени у великим немачким компанијама попут ЦЕФ-а, Континентала и Фолксвагена, који такође смањују број запослених.

Док Берлин и Брисел снажно гурају енергетску и технолошку транзицију, многи у индустрији упозоравају да европски радници плаћају највећу цену тих промена, како наводи портал Српски угао. Генерални директор Боша Штефан Хартунг отворено је рекао да „нема брзог решења“ и да би мере могле постати још болније ако се тржиште не опорави.

За десетине хиљада породица у Баден-Виртембергу и другим индустријским регионима Немачке ово није само економска статистика, већ озбиљна социјална драма. Немачка се суочава са дубоким променама које ће у наредним годинама одредити судбину читавог сектора.

Док се швајцарски гигант чоколадне индустрије „Линдт & Спрüнгли“, још увек опоравља од прошлогодишњих посртања, рат у Ирану задаје нови ударац, пише портал Српски угао.

Компанија је ревидирала прогнозу органског раста прихода за 2026. годину са 6% на 4%, због мањег броја азијских туриста у Европи и опрезнијих потрошача услед растућих цена горива. Акције су на берзи пале за око 10%, а компанија најављује ново поскупљење чоколаде, преноси швајцарски лист  „Неуе Зüрцхер Зеитунг“ (НЗЗ) у извештају од 10. марта 2026. године.

Као што „НЗЗ“ извештава, извршни директор Адалберт Лехнер истиче да су последице рата у Ирану посебно видљиве у туристичком сектору. Аеродроми у Дубаију и Абу Дабију, кључна чворишта за међународни саобраћај између Европе, Азије и Аустралије, тренутно су затворени, што доводи до наглог пада броја азијских туриста у Европи. То директно погађа продају Линдтових производа у „дутy-фрее“ продавницама на аеродромима, али и у главним бутицима у центрима Лондона, Париза и Беча, где су азијски посетиоци били главни купци.

Даље, према извештају „НЗЗ“, рат утиче и на опште расположење потрошача у Европи. Раст цена бензина чини да људи пажљивије троше новац, што је посебан ударац за „Линдт & Спрüнгли“, јер су очекивали опоравак ове године након слабе божићне сезоне 2025.

Тада је компанија повећала цене за просечно 19%, што је довело до пада глобалног обима продаје за преко 6%, купци су оклевали да плате скоро 30 швајцарских франака или евра за кутију Линдор тартуфа од 500 грама.

„НЗЗ“ преноси да ће „Линдт & Спрüнгли“ поново подићи цене 2026. године, упркос изазовима, јер су инвеститори фокусирани на будућност, а ревизија прогнозе дошла је као изненађење и изазвала шок на берзи. Лехнер истиче да је ово знак да рат у Ирану почиње да утиче на произвођаче робе широке потрошње широм Европе, што нико није очекивао у овом обиму.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овај случај показује како глобални сукоби попут рата у Ирану брзо прелазе границе и утичу на свакодневни живот – од празних европских бутика до наших супермаркета где Линдт чоколаде постају све скупље. Редакција портала Српски угао види да Србија, иако део европског тржишта, јача домаћу производњу хране и туризма. Наша држава даје подстицаје за домаћу привреду, а неутрална политика коју води председник Александар Вучић нам је омогућила да у овим тешким временима мање осетимо кризу.

Извор: Српски угао