Актуелно

U Valensiji su hiljade demonstranata, nastupajući u odbranu katalonskog jezika, skandirale „Español el que no bote“ – ko ne skače, taj je Španac. Ovaj agresivni i isključujući poklič, koji nosi jasne elemente primitivnog testa lojalnosti, nije usamljen slučaj.

Isti mehanizam viđen je na ukrajinskom Majdanu, a poslednjih meseci i na studentskim protestima u Srbiji, pod parolom „Ko ne skače, taj je ćaci“. Ovo primitivno skandiranje se pretvorilo u masovno ludilo i svojevrsno sektašenje – ritual u kome se kolektivna histerija nameće kao obaveza, a svako ko ne učestvuje odmah se proglašava neprijateljem. Nije to kod nas došlo slučajno, već kao deo šire agende koja treba da destabilizuje suverene države i uvede ih u haos, što najbolje pokazuje krvavi ukrajinski primer.

Kako prenosi španski portal ,,OKDiario“, na manifestaciji održanoj 25. aprila na trgu Sant Agustí u Valensiji okupile su se hiljade pristalica katalonskog separatizma. Učesnici su nosili zastave Valensijske zajednice, katalonske estelade i palestinske zastave, dok su uzvikivali parole u odbranu katalnoskog jezika.

Među njima se jasno čulo skandiranje „Español el que no bote“, kojim se svi koji ne učestvuju u kolektivnom ritualu skakanja označavaju kao „Španci“, odnosno kao strani element i neprijatelj identiteta. Ovaj antišpanski (separatistički) poklič, kako izveštava OKDiario, postao je viralni simbol isključivosti na protestu koji je organizovala ekstremno leva, separatistička orgnizacija ,,Acció Cultural del País Valencià“, uz podršku levog spektra i katalanističkih grupa.

Ista logika primenjena je pre više od decenije u Ukrajini. Tokom Euromajdana 2013/2014. godine masovno se skandiralo „Hto ne skače, toj Moskalj“ – ko ne skače, taj je Moskalj. Parola se orila hladnim kijevskim trgovima i brzo je postala simbol antiruskog raspoloženja, ali i način da se svako ko ne učestvuje u kolektivnom ritualu označi kao izdajnik i pripadnik „neprijateljskog naroda“.

Taj primitivni mehanizam nije ostao samo na protestima. Preselio se na stadione, vojne parade i javne skupove, dodatno produbljujući etničke podele koje su prethodile krvavom sukobu.

Sličan trend zahvatio je i studentske proteste u Srbiji tokom 2025. i 2026. godine. Na blokadama fakulteta, ulicama Novog Sada, Beograda i drugih gradova, redovno se čuje „Ko ne skače, taj je ćaci“, gde se „ćaci“ koristi kao pogrdan naziv za pristalice Srpske napredne stranke.

Umesto argumentovane debate i političke borbe, pribegava se najprimitivnijem obliku kolektivne etikete, istom onom obrascu koji smo videli u Valensiji i Kijevu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Trend „ko ne skače, taj je neprijatelj“ nije bezazlena folklorna zabava, već opasan mehanizam koji razara društvenu koheziju. On pretvara političko neslaganje u etničku ili ideološku mržnju, nameće obavezno učešće u masovnoj histeriji i svakoga ko misli drugačije proglašava izdajnikom.

Bilo da je reč o katalonskim separatistima, ukrajinskim nacionalistima ili srpskim „blokaderima“, u osnovi je isti primitivizam koji vodi ka polarizaciji, nasilju i urušavanju elementarnih civilizacijskih normi. Društvo u kome se lojalnost dokazuje skakanjem nije slobodno društvo, već društvo rulje.

Posebno je zabrinjavajuće što se ovakav mehanizam sve češće koristi i u Srbiji, gde se političke razlike pretvaraju u moralnu osudu i linč na ulicama. Umesto jačanja institucija i kulture dijaloga, mlade generacije uče da je dovoljno vikati i skakati da bi se neko proglasio neprijateljem naroda.

To nije put ka boljem društvu, već put ka novim podelama i sukobima koje smo već previše puta platili visokom cenom.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: srpski ugao

Nemačka Lufthansa grupa otkazaće do oktobra čak 20.000 kratkih letova širom Evrope. Razlog je dramatičan rast cene kerozina koji se, prema zvaničnim podacima, više nego udvostručio od izbijanja sukoba na Bliskom istoku – tačnije, od američko-izraelskog rata protiv Irana i blokade Hormuškog moreuza, ključnog prolaza za 20% svetske nafte. Ova mera štednje, koja je već stupila na snagu, trebalo bi da donese uštedu od oko 40.000 tona kerozina, uz dnevno otkazivanje oko 120 letova do kraja maja i preusmeravanje putnika preko većih čvorišta. U trenutku kada mudra diplomatija predsednika Aleksandra Vučića omogućava Srbiji da održi stabilnost i energetsku bezbednost uprkos globalnim turbulencijama, Nemačka i Evropa plaćaju visoku cenu sopstvenih geopolitičkih grešaka.

Kako prenosi švajcarski portal „Blick“, pozivajući se na saopštenje Lufthansa grupe od 16. aprila, mera je deo hitnog paketa uštede usled zategnute situacije na tržištu energenata. Od 20. aprila već su počela otkazivanja neprofitabilnih kratkih ruta, prvenstveno iz Frankfurta i Minhena, a najviše će biti pogođene linije ka poljskim gradovima Bidgošču i Žešovu, kao i ka Stavangeru u Norveškoj. Lufthansa je već 18. aprila trajno ugasila svoju regionalnu ćerku Lufthansa CityLine i povukla svih 27 operativnih aviona tipa „Canadair CRJ“ iz saobraćaja. Do kraja leta planira se i povlačenje poslednjih četiri „Airbus A340-600“ i dva „Boeing 747-400“, dok će zimski raspored 2026/27. doneti dodatno smanjenje kapaciteta na kratkim i srednjim relacijama. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), Evropa ima možda još šest nedelja zaliha kerozina ako se blokada Hormuza nastavi, što je dovelo do panike na aerodromima i dodatnih otkazivanja kod KLM-a i drugih kompanija.

Ove mere Lufthanse predstavljaju ozbiljan udarac na evropski avio-saobraćaj, ali i ogledalo pogrešne geopolitike Zapada koja je dovela do ovakve katastrofe. Umesto diplomatskog rešavanja sukoba na Bliskom istoku, podrška agresivnim potezima SAD i Izraela protiv Irana rezultirala je zatvaranjem vitalnih naftnih ruta, eksplozijom cena sirove nafte (preko 140 odsto skoka u nekim periodima) i kerozina koji je sa oko 750 dolara po toni pre krize skočio na preko 1.700 dolara. To nije samo problem avio-kompanija – kriza se preliva i na kopneni saobraćaj. U Nemačkoj su cene dizela i benzina skočile za više od 0,50 evra po litru uprkos vladinim hitnim merama poput smanjenja poreza na mineralna ulja (1,9 milijardi evra pomoći) i ograničenja dnevnog poskupljenja na pumpama. Logistika je u haosu, kamioni stoje, cene prevoza robe rastu, a inflacija jede kupovnu moć građana. Evropa, zavisna od uvoza iz Zaliva, sada žanje plodove sopstvene arogancije i sankcione politike koja je uništila energetsku stabilnost.

Mnogi putnici iz regiona koriste Frankfurt i Minhen kao glavna čvorišta za letove ka Zapadnoj Evropi i prekookeanskim destinacijama. Otkazivanja i preusmeravanja dovešće do većeg broja presedanja, dužeg putovanja i viših cena karata – procene pokazuju da će dugolinijski letovi poskupeti za prosečno 88 evra po putniku, a evropski za 29 evra. U trenutku kada se regionalni turizam i poslovne veze sa Nemačkom i Švajcarskom intenzivno razvijaju, ovakva nestabilnost podseća koliko je zavisnost od velikih stranih hubova i koliko može koštati svaka geopolitička kriza na Bliskom istoku. Dok Lufthansa ubrzano penzioniše flotu i gasi ćerke kompanije da bi preživela, srpski putnici i privreda osećaju minimalne posledice zahvaljujući odgovornim merama države.

Neupitno je da će se ova kriza osetiti i kod nas – rast svetskih cena nafte neminovno pritiska i naše tržište, a svaki poremećaj u lancima snabdevanja može uticati na turizam, izvoz i svakodnevni život. Mudra i pragmatična diplomatija predsednika Aleksandra Vučića, uz strateške dogovore sa partnerima poput Rusije, omogućava nesmetano funkcionisanje. Država drži sve pod kontrolom – subvencije i smanjenje akciza na gorivo zadržavaju cene dizela na 213 dinara, a benzina na 188 dinara po litru, minimalna poskupljenja od svega par dinara dok Evropa tone u haos. Srbija ima veće rezerve goriva nego 75% zemalja EU, rafinerije rade punim kapacitetom, a Vlada aktivno ublažava udare na budžet kako bi zaštitila građane i privredu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Nemačku i EU pogrešna geopolitika dovela je do samouništenja – viših cena karata, otkazanih letova, skupljeg benzina i dizela za kamione, haosa u lancima snabdevanja i inflacije koja uništava standard. Mi, nasuprot tome, pokazujemo da se odgovornom politikom i diplomatskom veštinom može sačuvati stabilnost čak i u globalnoj oluji. Predsednik Vučić i država ponovo dokazuju da Srbija nije deo problema, već primer kako se krizama suprotstavlja.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Dok ugledni švajcarski list „Neue Zürcher Zeitung“ oštro kritikuje nemačkog kancelara Fridriha Merca zbog zloupotrebe paragrafa 188 Krivičnog zakonika, koji se od alata za zaštitu lokalnih političara pretvorio u represivno oružje protiv sopstvenog naroda, Srbija se sve jasnije profilisala kao pravi bastion slobode govora u Evropi. U Nemačkoj hiljade istraga protiv građana zbog kritike vlasti svedoče o „efektu hlađenja“ demokratije, a u Srbiji predsednik Aleksandar Vučić istrajava na principu tolerancije prema oštrim, često i brutalnim kritikama, odbijajući da ide putem nemačke represije i to uprkos tome što je lično meta koordinisanog talasa mržnje i pretnji.

U Nemačkoj, kako ističe novinar Sebastijan Lange u NZZ-u, paragraf 188 postao je sredstvo vrhunskih moćnika da ućutkaju svaku neprijatnu kritiku. Umesto da štiti opštinske odbornike, zakon služi kancelaru Mercu i njegovim saradnicima da pokreću hiljade postupaka protiv građana koji ih na društvenim mrežama nazivaju „narodnim štetočinama“ ili „slabićima“. Specijalizovane advokatske kancelarije love uvrede po internetu, a sudovi su preopterećeni. Merc je lično postao simbol ove prakse, još iz perioda opozicije podneo je stotine tužbi, a agencije poput „So Done“ sistematski skeniraju mreže i finansiraju se uzimajući polovinu odštete, pretvarajući državni aparat u lični izvor prihoda i političke kontrole.

Potpuno suprotno tome, Srbija na čelu sa predsednikom Vučićem pokazuje zavidnu otpornost na govor mržnje. Predsednik je tokom protekle godine bio izložen brutalnom talasu uvreda, laži i pretnji, koje su sastavni deo blokaderskog nasilja. Učesnici protesta i blokada na društvenim mrežama objavili su hiljade pretnji smrću i vulgarnih uvreda upućenih njemu i članovima njegove porodice. Ti napadi neretko prelaze u otvorenu kriminalizaciju ličnog života i porodice, ali država nije posezala za masovnim krivičnim gonjenjem običnih građana zbog izrečenih reči, što svedoči o dubokoj razlici u političkoj kulturi.

Na nedavnoj konferenciji za novinare predsednik Vučić je jasno poručio da neće ići stopama nemačkog kancelara. „Neću raditi isto što i Merc“, izjavio je, naglašavajući da veruje u snagu argumenata, a ne u represiju državnog aparata protiv slobodnog izražavanja mišljenja, ma koliko ono bilo neprijatno ili nefer. Time je još jednom potvrdio da Srbija bira put otvorenog dijaloga umesto nemačkog modela koji podrazumeva poseban tretman za političare.

Dok Fridrih Merc koristi paragraf 188 kao lični štit i izvor finansiranja kroz masovne tužbe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazuje pravu državničku zrelost. On ne samo da trpi najteže napade, već aktivno osuđuje one koji prelaze granicu verbalnog nasilja i ulaze u pretnje i kampanju laži usmerenu protiv njega i njegove porodice. Time Srbija dokazuje da je moguće braniti dostojanstvo institucija bez gušenja slobode govora, lekcija koju Berlin očigledno još nije spreman da nauči.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Fridrih Merc pokazao se kao tipičan predstavnik evropske političke elite koja slobodu govora vidi samo kao privilegiju za sebe i svoje. Umesto da se suoči sa kritikom, on je pretvorio pravosuđe u oruđe lične odmazde, finansirajući se i politički jačajući preko tužbi protiv sopstvenog naroda, klasičan primer moćnika koji se plaše da izađu iz svojih kabineta. Nasuprot njemu, naš predsednik ostaje primer političara koji, uprkos brutalnim napadima, lažima, pretnjama svojoj porodici i kriminalizaciji ličnog života, odbija da uvede nemački model cenzure. To ne znači da treba tolerisati one koji šire mržnju i pretnje, takvi zaslužuju jasnu osudu i zakonsku reakciju kada pređu u direktno nasilje.

Piše: Nina Stojanović

Foto: printskrin

Izvor: Srpski ugao

U Nemačkoj je tokom prethodne godine zabeležen značajan porast krivičnih dela sa političkom pozadinom povezanom sa levim ekstremizmom. Prema podacima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, broj takvih dela porastao je za više od 35%, dok su nasilni incidenti zabeležili još izraženiji rast od 43%. Ministar unutrašnjih poslova Alexander Dobrindt (CSU) upozorio je da ovakav trend predstavlja ozbiljan izazov za pravni poredak i bezbednost građana, najavivši jačanje primene ustava i odlučniji obračun sa levim ekstremizmom. Ni Srbija, kao deo evropskog prostora, nije ostala po strani. I ovde se u pojedinim protestnim i blokaderskim akcijama sve češće postavlja pitanje gde prestaje politički aktivizam, a gde počinju pritisak, incidenti i otvoreno nasilje. Ono što je posebno alarmantno jeste podatak da koji je našoj redakciji dostavio Centar za društvenu stabilnost da je porast levo-ekstremističkog, Antifa i zeleno-radikalnog nasilja uvećan 187% u odnosu na 2021. godinu.

Zabrinutost u Nemačkoj izazivaju napadi na infrastrukturu i sukobi sa policijom. U pojedinim slučajevima, poput sabotaže elektro-mreže u Berlinu, za koju se vezuje grupa Vulkangruppe, posledice su direktno pogodile desetine hiljada građana koji su usred zime ostali bez električne energije. Nemačke bezbednosne službe već duže upozoravaju na radikalizaciju dela autonomnih i ekstremističkih grupa koje deluju pod parolama antifašizma i klimatskog aktivizma, a koje se sve češće dovode u vezu sa nasilnim metodama, uključujući napade na policiju i kritičnu infrastrukturu.

Slični obrasci mogu se primetiti i u Srbiji tokom pojedinih ekoloških i političkih blokada, iako su neki slučajevi manje radikalni nego u Nemačkoj, brojčano su mnogo češći. U više navrata beleženi su incidenti tokom protesta protiv infrastrukturnih i rudarskih projekata. Blokade puteva, sukobi sa policijom i oštećenje imovine postali su deo pojedinih okupljanja, iako nisu bili odlika svakog protesta.

U nizu slučajeva u Srbiji zabeleženi su ozbiljni incidenti koji su prevazilazili okvir mirnog okupljanja. Tokom ekoloških protesta i blokada puteva protiv projekata rudnika litijuma, pojedini blokaderi pokazali su otvoreno nasilje – fizički su nasrtali na policiju, oštećivali imovinu i napadali prostorije Srpske napredne stranke. U javnosti su zabeleženi brojni slučajevi upada u političke prostorije i napada na aktiviste na terenu.

Konkretno, tokom jula i avgusta 2025. godine u Valjevu je grupa demonstranata razbijala stakla, demolirala i palila prostorije SNS-a, što je dovelo do sukoba, hapšenja i povređenih. U avgustu iste godine u Novom Sadu maskirani blokaderi, naoružani motkama, palicama i pirotehničkim sredstvima, upadali su u više prostorija SNS-a, među njima i na Bulevaru oslobođenja, u Kosovskoj i Stražilovskoj ulici. Tom prilikom demoliran je inventar, paljene su zastave, prosipana farba i fizički su napadani prisutni aktivisti i simpatizeri.

Zabeleženi su i napadi na novinare koji su pokušavali da izveštavaju sa lica mesta. U više navrata, tokom protesta i blokada, snimatelji i reporteri bili su izloženi ometanju, gađanju i upotrebi biber-spreja, što dodatno pokazuje koliko lako nasilna atmosfera može da se prelije i na one čiji je posao da obaveste javnost. Slični incidenti sa bacanjem baklji, kamenica, blokadama magistralnih puteva i železničkih pravaca beleženi su i u Beogradu i drugim gradovima, što dodatno pojačava utisak da se obrazac radikalizacije protesta ne može više ignorisati.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Levičari koji se tako glasno kite „antifašizmom“ i „borbom za pravdu“ još jednom su pokazali svoje pravo lice – nasilje, haos i netrpeljivost prema svemu što nije po njihovoj meri. Umesto da brane demokratiju, oni je ruše ciglama, paljenjem prostorija, napadima na neistomišljenike i sabotažama, dok deo medija i političara sa leve strane takve postupke ili prećutkuje ili opravdava navodnim „društvenim uzrocima“. Levi ekstremizam nije nikakvo manje zlo, već ozbiljna pretnja svakom uređenom društvu. Bilo da se pojavljuje na nemačkim ulicama ili srpskim putevima, njegov rezultat je isti – strah, nestabilnost i urušavanje poretka. Redakcija portala Srpski Ugao stoji na strani reda, zakona i  poštenog čoveka, a protiv svakog ekstremizma, posebno onog koji se pokušava predstaviti kao društveni napredak.

Piše: Nina Stojanović,

Izvor: Srpski ugao

Srpska dijaspora ponovo pokazuje svoju duboku odanost i neraskidivu vezu sa maticom. Srbi širom sveta, ma gde živeli, uvek su spremni da pruže podršku svom narodu i očuvaju jedinstvo sa Srbijom. Njihova ljubav prema otadžbini i spremnost da pomognu u ključnim trenucima predstavljaju pravi primer nacionalne solidarnosti i ponosa.

O tome svedoči i slika poslata redakciji portala Srpski Ugao ispred crkve Svetog apostola Luke u Vićenci u Italiji, na kojoj se jasno ističu poruke „Kosovo je Srbija“ na italijanskom i srpskom jeziku.

Istovremeno, prijateljska Italija, pre svega kroz stranku Lega, koja je deo vladajuće koalicije, kontinuirano legitimiše teritorijalni suverenitet Republike Srbije. Pozivajući se na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, deo stranke Lega i njeni predstavnici odbijaju da priznaju samoproglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Ova principijelna podrška dodatno učvršćuje prijateljske odnose između dva naroda i pokazuje da se poštovanje međunarodnog prava i dalje ceni u italijanskoj politici.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Naša misija je da što više informišemo italijanski narod o ovom pitanju kroz jednostavna i jasna pitanja. Šta bi bilo da region Lacio gde se nalazi Rim sutra proglasi nezavisnost, da se ta oblast odcepi i time ugrozi celokupnu egzistenciju, teritorijalni integritet i identitet Italijana? Da li biste to prihvatili? Baš kao što mi Srbi ne prihvatamo otcepljenje Kosova i Metohije, tako i Lega razume i poštuje taj stav – jer princip je isti za sve narode.

Piše: Stefan Bogdanović

Tekst i foto: Srpski ugao

Nemačka fabrika Volkswagen u Osnabriku, gde se još uvek sklapaju kabrioleti „T-Rok“ i modeli Poršea, mogla bi već za godinu i po dana početi da proizvodi komponente za izraelski sistem protivvazdušne odbrane „Gvozdena kupola“ umesto putničkih automobila. Kako izveštava austrijski „Der Standard“ pozivajući se na izvore bliske pregovorima, Volkswagen vodi razgovore sa izraelskom kompanijom „Rafael Advanced Defence Systems“ o preorijentaciji fabrike koja zapošljava oko 2.300 radnika, čija bi se proizvodnja automobila okončala sredinom 2027. godine.

Prema pisanju „Der Standard-a“ od 4. aprila 2026. godine, plan podrazumeva da fabrika u Osnabriku proizvodi teške kamione za transport, lansere i generatore za „Gvozdenu kupolu“, ali ne i same rakete presretače. Ovaj potez dolazi nakon što je nemački odbrambeni gigant „Rajnmetal“ odbio da preuzme fabriku za proizvodnju oklopnih vozila na točkovima, ostavivši budućnost lokacije u Donjoj Saksoniji neizvesnom.

Evropska automobilska industrija, suočena sa slabom potražnjom za vozilima, kineskom konkurencijom i visokim troškovima prelaska na električne automobile, sve otvorenije traži spas u sektoru naoružanja koji doživljava pravi procvat zbog geopolitičkih napetosti. Kako dalje prenosi „Der Standard“, francusko-nemačka kompanija KNDS već je preuzela nekadašnju fabriku vozova „Alstom“ u Gerlicu u Saksoniji, gde se sada umesto vagona proizvode delovi za tenkove. Francuski „Reno“ planira da zajedno sa kompanijom „Turgis Gaillard“ proizvodi vojne dronove, dok finska „Valmet Automotive“ preusmerava kapacitete ka oklopnim vozilima kako bi nadoknadila pad porudžbina iz automobilske industrije.

Analitičari poput nemačkog stručnjaka Jirgena Pipera ocenjuju da je ulazak automobilskih proizvođača i dobavljača u odbrambeni sektor „trend“ u Nemačkoj i širej Evropi. Kompanije sa dugom vojnom istorijom, poput Rajnmetala, beleže rekordne profite i rast zaposlenosti, dok automobilski giganti poput Mercedesa smanjuju radnu snagu. Ovaj pomak omogućava prenos znanja iz automobilske proizvodnje – precizne mehanike, elektronike i sistema – direktno u vojnu tehniku.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Dok Evropa ubrzano preusmerava fabrike ka odbrambenoj industriji, ova vest pokazuje koliko se brzo menjaju industrijski prioriteti u uslovima rastućih bezbednosnih rizika. Sličan zaokret viđen je i u Evropi tokom Drugog svetskog rata, kada su brojne automobilske fabrike sa civilne proizvodnje prešle na vojnu tehniku. U Nemačkoj je fabrika Volkswagen u Volfsburgu umesto „narodnog automobila“ masovno proizvodila vojna vozila Kübelwagen i Schwimmwagen, dok su Daimler-Benz, Opel i BMW izrađivali kamione, tenkove i avionske motore. Na sličan način radile su i britanske, francuske i američke fabrike, od Forda i General Motorsa do Vauxhalla. Automobilska industrija pokazala se kao jedan od ključnih oslonaca ratne mašinerije, jer su njeni pogoni, precizna mehanika i obučena radna snaga mogli brzo da budu prebačeni na proizvodnju oružja i vojnih vozila.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Bečka policija jutros oko osam časova pokrenula je veliku akciju i uklonila nelegalni klimatski kamp koji je oko 20 aktivista podiglo na zemljištu predviđenom za izgradnju nove velike event-arene u bečkom kvartu St. Marx. Kako prenose austrijski mediji i policija, skup nije bio prijavljen, zbog čega je usledila intervencija. Deo demonstranata napustio je lokaciju bez otpora, dok su drugi pokušali da pruže otpor podizanjem barikada i drvene kule.

Prema izveštajima portala „oe24.at“ i „heute.at“, policija je još u ranim jutarnjim satima na teren poslala veći broj pripadnika. Aktivisti iz inicijative „St. Marx für Alle“ i pokreta „Klimacamp“ zauzeli su deo prostora, postavili šatore i pokušali da zaustave planiranu izgradnju komercijalne arene kapaciteta do 20.000 mesta. Akcija je trajala više sati, a policija je na kraju potpuno raščistila lokaciju i uklonila sve bespravno postavljene objekte.

Protest je deo šire kampanje protiv projekta gradske uprave Beča i kompanije „Wien Holding“, koja zajedno sa nemačkim „CTS Eventimom“ planira izgradnju moderne multifunkcionalne hale. Aktivisti tvrde da žele da sačuvaju taj prostor kao „besplatan javni park za sve“, dok njihovi kritičari podsećaju da je reč o zapuštenom zemljištu koje godinama koristi tek mali broj ljudi, dok bi nova arena, prema najavama investitora, mogla da donese nova radna mesta, veći turistički promet i više kulturnih i zabavnih sadržaja.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ovaj slučaj još jednom pokazuje kako radikalni klimatski aktivisti, iako malobrojni, mogu ozbiljno da ometaju razvoj savremenih evropskih gradova. Umesto da svoje stavove iznose kroz zakonske procedure i javne rasprave, oni se odlučuju za nelegalnu okupaciju prostora i direktan sukob sa policijom, pri čemu trošak na kraju snose poreski obveznici. Grad Beč ima pravo da o razvoju odlučuje u interesu većine građana, a ne pod pritiskom glasne manjine koja pod parolom ekologije blokira investicije i infrastrukturni napredak. Ovakvi protesti ne nude rešenja za klimatske izazove, već služe kao paravan za radikalizam i opstrukciju.

Piše: mr. Jasmina Dragutinović

Izvor: Srpski ugao

Kako prenosi “Srpski ugao”, u gotovo praznoj prodavnici u glavnoj ulici jednog berlinskog kvarta, poslednji kupci žure da ugrabe robu sa rasprodaje pod natpisom „sve mora da ide“.

Police su skoro ispražnjene, svetla trepere, a vlasnik sa setnim osmehom poslednji put spušta roletnu. Tako danas izgleda masovno gašenje fizičkih prodavnica u Nemačkoj.

Kako prenosi BILD, pozivajući se na najnoviju prognozu Udruženja trgovaca „Handelsverband Deutschlanda“ (HDE), od 2015. godine zatvoreno je oko 70.000 radnji, a do kraja 2026. godine njihov broj pašće na rekordno niskih 296.600 – prvi put ispod 300.000 od ujedinjenja Nemačke.

Prema podacima koje prenosi BILD, nemački maloprodajni sektor u 2026. godini očekuje zatvaranje još 4.900 prodavnica, čak i kada se uračunaju nova otvaranja. Reč je o nastavku dramatičnog pada koji je dodatno ubrzan tokom pandemije korona virusa – samo tokom 2021. i 2022. godine nestalo je više od 22.000 objekata. Danas, kako upozorava HDE, mnogi nemački gradski centri već vidljivo pate od praznih lokala i gubitka trgovačkog života.

Najteže je pogođen takozvani non-food sektor – prodavnice mode, obuće, nameštaja i parfimerije. Kompanija „Gerry Weber“ potpuno je ugasila svoje filijale, „Hammer“ zatvara 44 prodavnice, „Eterna“ čak 50, dok su „Görtz, Wormland“ i „Parfümerie Pieper“, već duboko u procesu gašenja. HDE navodi da je tokom 2025. godine registrovan čak 2.571 stečaj u maloprodaji, što je najviše u poslednjih deset godina.

Glavni uzroci, kako navodi BILD pozivajući se na HDE, jesu visoki troškovi energije, rastući nameti na plate, birokratija i eksplozivni rast onlajn kupovine. Nemački potrošači, suočeni sa ekonomskom stagnacijom i opštom neizvesnošću, sve više stežu novčanik ili se uzdržavaju od kupovine. Umesto da pruži snažniju podršku malim i srednjim trgovcima, savezna vlast, prema kritikama, svojom energetskom politikom i zelenom agendom dodatno pogoršava ionako tešku situaciju.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Nemačka, nekadašnja lokomotiva evropske privrede, sve očiglednije pokazuje koliko pogubna može da bude politika koja se ne susreće sa ekonomskom realnošću. Preterana regulacija i izostanak stvarne podrške tradicionalnoj trgovini doveli su do toga da i najjača ekonomija Starog kontinenta počne da gubi svoje osnovne stubove – žive gradske centre i male radnje. Ovo je ozbiljna opomena da nametanje sve većih troškova privredi, uz davanje prednosti političkim projektima Evropske unije nad stvarnim potrebama tržišta, neminovno vodi u propadanje.

Izvor: Srpski ugao

Na jednoj od najprometnijih alpskih železničkih linija između Innsbrucka i granične stanice Brenner došlo je do ozbiljnog incidenta prazan teretni voz je u petak popodne iskočio iz šina, što je dovelo do potpune obustave saobraćaja na ovoj ključnoj ruti prema Italiji, piše Srpski ugao. Prema saopštenju austrijske državne železnice OBB, pruga će ostati zatvorena najmanje do subote u toku dana, a putnici su prinuđeni na zamenski autobuski prevoz i duža čekanja upravo uoči velikog uskršnjeg putničkog talasa.

Kako prenosi ORF Tirol, nesreća se dogodila oko 14.55 časova, kada je prazan teretni voz napuštao stanicu Brenner, koja se nalazi na italijanskoj strani granice. Kod jedne skretnice (Weiche) iskočilo je više vagona. Srećom, nije bilo povređenih lica, niti je voz prevozio opasne materije, ili putnike. Ipak, incident je momentalno blokirao celokupan saobraćaj između Innsbrucka i Brennera, kako regionalni, tako i međunarodni vozovi ka Italiji.

Austrijske vlasti su brzo reagovale i organizovale zamenski prevoz za regionalne putnike autobusi saobraćaju između Steinach am Brenner i Brennera, dok se daljinski vozovi zamenjuju autobusima na relaciji Innsbruck Hauptbahnhof – Brenner. Putnici su upozoreni da računaju na znatna kašnjenja, a u nekim slučajevima i do pola sata duže putovanje. Ova obustava dolazi u najnezgodnijem mogućem trenutku, na samom početku Vaskršnjeg vikenda, kada hiljade ljudi kreće na put ka jugu Evrope.

Uzrok iskočenja još uvek nije poznat, a istraga je u toku. OBB je saopštio da se očekuje da će pruga biti oslobođena „u toku subote“, iako se ranije pominjalo „subota ujutro“. Ovo nije prvi put da Brenner-bahn, vitalna arterija za teretni i putnički saobraćaj između Austrije i Italije, pokazuje ranjivost pred nepredviđenim događajima. U prošlosti su slične nezgode dovodile do višednevnih obustava i velikih troškova.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Incident je izazvao talas nezadovoljstva među putnicima, posebno onima koji su planirali porodična putovanja za Vaskrs. Mnogi su na društvenim mrežama podelili frustracije zbog haosa na jednoj od najvažnijih evropskih tranzitnih ruta. Dok se Evropa suočava sa sve većim pritiskom na železničku infrastrukturu, Naročito zbog niza železničkih nesreća u Španiji ovakvi događaji podsećaju da čak i u razvijenim zemljama poput Austrije. Male tehničke greške mogu da izazovu lančane poremećaje, jer nesreće se svuda dešavaju.

Piše: Stefan Stojanović

Izvor: Srpski ugao