Актуелно

Nemačka privreda nastavlja da se suočava sa ozbiljnim problemima. Prema podacima kreditne agencije Creditreform u 2025. godini u toj zemlji se očekuje oko 23.900 stečajeva preduzeća, što je više od osam odsto u odnosu na prošlu godinu i najviši nivo još od 2014. godine. Kako piše švajcarski list „Neue Zürcher Zeitung“, to praktično znači da svake godine, u proseku, tri firme na sat podnose zahtev za stečaj, piše portal Srpski ugao.

Najviše su pogođena mala preduzeća sa do deset zaposlenih, koja čine više od 81 odsto svih bankrota, odnosno oko 19.500 slučajeva. Posebno teška situacija zabeležena je u sektorima trgovine, usluga i zdravstva, gde su u stečaj otišli i pojedini veliki sistemi, uključujući lance bolnica i domova za negu.

Ukupni gubici za poverioce, među kojima su banke, dobavljači i zaposleni, procenjuju se na oko 57 milijardi evra. Istovremeno, ugroženo je približno 285.000 radnih mesta širom zemlje.

Šef istraživanja u Creditreformu Patrik-Ludvig Hancš navodi da su glavni razlozi za ovakav razvoj situacije visoki dugovi preduzeća, otežan pristup kreditima, skupa energija i složena regulativa. „Mnoga preduzeća posluju na ivici održivosti, a privredni oporavak se i dalje ne nazire“, upozorava Hancš.

Iako nemačka vlada za 2026. godinu najavljuje velike investicije u infrastrukturu i odbranu, ekonomisti ne očekuju brz preokret. Naprotiv, procenjuje se da bi broj stečajeva mogao da ostane na visokom nivou ili čak dodatno poraste.

Ovi podaci, prema oceni stručnjaka, ukazuju na dublje strukturne probleme nemačke ekonomije i pad njene konkurentnosti na globalnom tržištu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Dok nemačka vlast ističe rezultate ulaganja u zelenu tranziciju i druge političke projekte, realni sektor trpi ozbiljne posledice. Visoki troškovi energije, složena birokratija i poresko opterećenje posebno pogađaju mala i srednja preduzeća, koja čine okosnicu nemačke privrede. Umesto rasterećenja privrede i stvaranja povoljnijih uslova za poslovanje, reformski zahvati izostaju. Posledice su vidljive u hiljadama zatvorenih firmi i stotinama hiljada ugroženih radnih mesta. Ukoliko ne dođe do promene ekonomske politike, Nemačka bi mogla da se suoči sa dugotrajnim padom privredne aktivnosti.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

U Nemačkoj se produbljuje jaz između onih koji mogu da podnesu rastuće troškove života i onih koji s njima više ne izlaze na kraj. Nova studija najvećih nemačkih organizacija u oblasti socijalnog staranja „Paritätischen Gesamtverbanda“ pokazuje da je broj ljudi u riziku od siromaštva znatno veći nego što zvanična statistika beleži. Razlog je jednostavan. Uobičajeni proračuni zanemaruju stvarne troškove stanovanja, uključujući struju i gas, koji su poslednjih godina naglo skočili.

Prema proširenoj metodologiji, oko 5,4 miliona ljudi više ulazi u kategoriju ugroženih. U toj grupi prosečno domaćinstvo daje gotovo polovinu svojih primanja samo za krov nad glavom. Za mnoge to znači stalnu borbu sa zaostalim računima i odricanje od osnovnih potreba. Posebno teško pogađaju ih rastuće cene energije. One su postale najveća stavka kućnog budžeta, a pritisak se dodatno pojačao nakon uvođenja evropskih sankcija Rusiji, koje su poremetile tržište i dovele do novih poskupljenja.

Socijalne organizacije upozoravaju da se radi o tihoj krizi koja se širi. Ljudi sa stabilnim poslom danas se češće okreću humanitarnim organizacijama, dok se oni koji su već bili na rubu još brže padaju u dugove. Sve to menja sliku nemačkih gradova, gde pitanje stanovanja postaje najveći izvor nesigurnosti.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ovi podaci pokazuju da visoke cene energije ne pogađaju samo ekonomski najslabije nego urušavaju osećaj sigurnosti čitavih zajednica. Odluke donete na višem nivou nose posledice koje se najjasnije vide u kućnim budžetima ljudi. Smatramo da je vreme da vlasti u Nemačkoj jasnije kažu kako nameravaju da zaustave ovaj trend i ponude rešenja koja će ljudima vratiti osećaj da mogu da žive dostojanstveno.

Izvor: Srpski ugao

Nova američka Nacionalna strategija bezbednosti (NSS) otvoreno označava Evropsku uniju kao „problem“ koji podriva nacionalni suverenitet i predstavlja pretnju američkim interesima. U dokumentu se Brisel kritikuje zbog gušenja suvereniteta, cenzure slobode govora, katastrofalne migracione politike i slepog praćenja „štetne ideologije klimatskih promena“. Ako se trendovi nastave, Evropa će za 20 godina biti „neprepoznatljiva“, upozorava NSS, uz naznaku rizika od „civilizacijskog nestanka“. Kao rešenje, dokument vidi podršku „patriotskim“ desničarskim snagama i aktivnu ulogu SAD u „povratku tradicionalnim vrednostima“ na kontinentu.

Prema pisanju „Defense One“, u proširenoj verziji strategije Donald Tramp planira da Austriju, Italiju, Mađarsku i Poljsku „izvuče“ iz Evropske unije i vrati im puni suverenitet, što bi bio prvi korak ka dezintegraciji Unije kao ključnog globalističkog projekta u Evropi. Đorđa Meloni, nekada posmatrana kao „umerena“ u Briselu, sada je jedan od glavnih saveznika Vašingtona u sukobu sa „briselskom birokratijom“. Rim i Beč, uz Budimpeštu i Varšavu, postaju poluge za rušenje sistema iznutra.

Iz javne kritike globalizma nazire se i skriveni interes: razbijena Evropa bila bi lakša za kontrolu kroz bilateralne odnose, bez jedinstvenog bloka koji bi mogao da se suprotstavi američkim zahtevima.

Brisel je u šoku — Ursula fon der Lajen odbacuje optužbe, Kaja Kalas ih naziva „provokacijom“, dok evropski lideri priznaju da su delovi dokumenta „neprihvatljivi“. Nasuprot tome, nemački AfD, italijanska Liga i austrijski FPÖ pozdravljaju novu strategiju, tvrdeći da su dobili „moćnog saveznika preko okeana“.

Najteži udarac usmeren je ka Ukrajini: Vašington traži hitan mir „po svaku cenu“, bez garancija za Kijev i uz blokadu daljeg širenja NATO-a. Era američkog „kišobrana“ nad Evropom, stoji u dokumentu, praktično je završena.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Srbija nema razloga da žali za Evropskom unijom koja se, čini se, pred našim očima raspada. Dok nas godinama uslovljavaju „evropskim putem“, sami tvorci tog projekta sada ga ruše, a patriotske desničarske snage u ključnim državama postaju saveznici u borbi za suverenitet i očuvanje tradicionalnih vrednosti.

Trampova doktrina ogolila je istinu: Brisel je bio produžena ruka Vašingtona. U trenutku kada je prestao da služi američkim interesima, postao je meta. Razbijena Evropa biće lakša za bilateralnu kontrolu.

Evropa se budi iz transatlantskog sna.
Srbija je odavno budna.

Izvor: Srpski ugao

Završna faza projekta: Nemačka pokreće vađenje strateškog litijuma, piše portal Srpski ugao.

Australijska kompanija „Vulcan Energy“ u Nemačkoj ulazi u završnu fazu priprema za početak vađenja litjuma u Gornjem Rajnskom Grabenu, jednom od najperspektivnijih geotermalnih područja u Evropi. Kompanija je objavila da je finansijski paket za projekat vredan 2,2 milijarde evra konačno zatvoren, što označava veliki pomak za evropsku energetsku i industrijsku politiku.

Nemački državni Fond za sirovine ulaže do 150 miliona evra u ovu inicijativu. To je ujedno i prvi projekat u kojem fond učestvuje. Dodatnih 120 miliona obezbeđuje australijska agencija za izvozne kredite. Ovakva kombinacija javne i međunarodne podrške potvrđuje značaj litjuma kao strateški važne rude za budućnost energetske tranzicije.

Savezna ministarka ekonomije Katarina Rajhe izjavila je za Handelsblatt da je politika sirovina danas pitanje nacionalne otpornosti. Prema njenim rečima, svako ko želi da očuva industrijsku snagu mora imati stabilne, diverzifikovane i održive izvore važnih minerala. Upravo zato, naglašava ona, pored globalnih partnerstava neophodna je i domaća proizvodnja.

Projekat „Vulcan Energy“ zasniva se na inovativnom procesu proizvodnje litjum-hidroksid monohidrata iz geotermalne slane vode, uz paralelnu proizvodnju toplote i električne energije iz obnovljivih izvora. U prvoj fazi biće izgrađeno postrojenje za ekstrakciju u regionu Južni Palatinat i postrojenje za preradu u industrijskom parku Frankfurt Hohst. Radovi su već u toku, a komercijalna proizvodnja planirana je za 2028. godinu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Podrška ovakvim projektima pokazuje koliko je pametno ulagati u tehnologije koje spajaju održivost i industrijski razvoj. Litjum postaje najvažniji resurs savremene ekonomije i dobro je videti da Evropa jača sopstvene kapacitete u tom pravcu.

Izvor: Srpski ugao

Austrija tone u bezbednosni haos – Beč hitno traži 1.500 dodatnih policajaca, jer trenutna vlast, koalicija SPÖ i ÖVP, godinama ignoriše masovnu imigraciju i kriminal koji dolazi sa njom, piše portal Srpski ugao.

Dok gradonačelnik Ludvig (SPÖ) i ministar Karner (ÖVP) drže lepe govore o „integraciji“, svako treće krivično delo u prestonici počine stranci, a Sirijci i Avganistanci prednjače u statistici.

Umesto da priznaju katastrofalnu politiku otvorenih granica, oni premeštaju preko 900 policajaca iz Beča u druge savezne pokrajine, pravi udar na već preopterećenu policiju.

Beč, nekada simbol reda i sigurnosti, danas je grad u kojem se noćne patrole otkazuju, policajci rade preko 100 prekovremenih sati mesečno, a inspekcije su svedene na minimum.

Kriminal eksplodira, napadi noževima, silovanja, pljačke, sve češće sa istim profilom počinilaca. SPÖ i ÖVP i dalje žive u paralelnom svetu gde je rešenje „još više dijaloga“ i „projekata inkluzije“, dok građani strahuju da izađu na ulicu posle mraka.

Milioni evra se troše na smeštaj i „podršku“ onima koji su, prema zvaničnoj statistici, glavni izvor problema.

Dominik Nepp iz FPÖ otvoreno kaže, vlast je sama kriva. Otvorene granice 2015. godine i odbijanje masovnih deportacija, meko sudstvo i politika „dobrodošlice“, doveli su do toga da Beč gubi kontrolu nad sopstvenim ulicama. Premeštanje 900 policajaca iz prestonice nije „optimizacija“ – to je bekstvo od odgovornosti. Umesto da pojačaju redove i krenu u pravu ofanzivu protiv kriminala, SPÖ i ÖVP raspršuju snage i nadaju se da će se haos nekako sam smiriti.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ovo izgleda kao klasičan primer kako „evropske vrednosti“ na papiru postaju noćna mora u realnosti. Dok političari drže predavanja o humanosti, obični građani plaćaju cenu krvlju i strahom. Austrija danas pokazuje šta se dešava kad se bezbednost žrtvuje za ideologiju – gradovi postaju geta, a policija postaje dekoracija. Ako Beč hitno ne dobije 1.500 novih policajaca, uskoro će biti kasno za lepe reči. Vreme je za dela, ili će cela zemlja platiti račun za deceniju političkog slepila i kukavičluka.

Piše: Stefan Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Dok se Njujork guši pod talasom besmislenog levičarskog ludila u kome se glasa i bira bilo ko, samo da nije republikanac, američki voditelj BPD podkasta i preduzetnik Patrik Bet-Dejvid upozorio je javnost rečima koje se šire daleko preko Atlantskog okeana: „Onog trenutka kada oni preuzmu vlast, uništiće zemlju.“

Američki konzervativizam koji je u svojoj suštini odbrana slobodnog tržišta, hrišćanskih vrednosti i nacionalnog suvereniteta, danas je postao vođa šireg svetskog fronta patriota koji se suprotstavljaju globalističkoj mreži. Na jednoj strani stoje Antifa, moćne NVO, zeleni i LGBT lobiji, levičarski mediji i birokratija iz Brisela i Vašingtona. Na drugoj strani su suverenisti – Orban, Meloni, Fico, Vučić, Tramp i milioni običnih ljudi koji brane porodicu, veru i državu.

Poslednjih meseci svedočimo sinhronizovanim napadima na sve lidere koji odbijaju da kleknu pred globalističkim diktatom. Protesti u Slovačkoj protiv Roberta Fica, ulične pobune u Mađarskoj protiv Orbana, medijski linč nad Đorđom Meloni, pokušaji destabilizacije Srbije kroz plaćene demonstracije i neprekidni pritisak na Donalda Trampa, sve je to deo iste matrice. Kada argumenti ponestanu, dolazi do fizičkog nasilja.

Za levo-liberalne „Antifa“ strukture više kao da ni nije važan povod za okupljanja i nasilne proteste – juče ekologija, danas Palestina, sutra „borba protiv korupcije“, a obrazac isti – nasilje i ućutkivanje protivnika. Na poslednjem protestu u Hesenu u Nemačkoj, meta je bila omladina AfD-a, opoziciona stranka čiji su aktivisti napadnuti pod izgovorom „antifašizma“. Istovremeno su gorele ulice Sofije, gde su slične grupe, navodno protiv korupcije, pribegavale nasilnim i ekstremističkim metodama. Sve više deluje da su teme samo izgovor, a pravi cilj – pritisak na nepoželjnu opoziciju ili vlast i preuzimanje potpune kontrole javnog prostora. Kako bi ostvarili svoj cilj spremni su na najradikalnije poteze.

Tragičan dokaz je ubistvo mladog američkog konzervativca Čarlsa Kirka, osnivača pokreta Turning Point USA, koji je 10. septembra 2025. hladnokrvno likvidiran na univerzitetu u Juti samo zato što je javno branio tradicionalne vrednosti i suverenitet Amerike. Njegova smrt nije slučajnost, ona je poruka svima koji se usuđuju da misle drugačije.

Svet se nepovratno menja. Globalistička agenda gubi tlo pod nogama. Zdrava ideja nacionalne suverenosti, porodice i vere ponovo jača, od Amerike preko Evrope do srca Balkana. Zato oni u očaju posežu za nasiljem, jer znaju da vreme radi protiv njih.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Dok se plaćenici sa ulica i iz stranih fondacija trude da sruše predsednika Srbije Aleksandra Vučića i destabilizuju Srbiju, narod sve jasnije vidi ko radi za koga. Ova histerija je poslednji trzaj jedne umiruće ideologije. Suverenost, rodoljublje i stabilnost pobediće, jer drugačije ne može i ne sme da bude.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Uz veliko interesovanje medija i pojačano prisustvo policije, pred Saveznim upravnim sudom u Gracu u sredu je održano saslušanje nemačke klimatske aktivistkinje Anje Vindl u javnosti poznatije kao „Klima Šakira“. Ona se žali na dvogodišnju zabranu boravka koju joj je izrekla Savezna kancelarija za imigraciju i azil uz obrazloženje da njene aktivnosti predstavljaju „ugrožavanje javnog reda i bezbednosti“.

Sud još nije doneo odluku. Kako je saopšteno, presuda će stići u pisanom obliku. Vindl je po završetku saslušanja kratko poručila da će „sačekati i videti“, ali i da će ubuduće biti „malo poslušnija“ u Austriji ako je to uslov da ostane u zemlji. Njen advokat Ralf Niderhamer ocenio je postupak kao korektan, ali je podsetio da se ovakve mere inače primenjuju na ozbiljnije prekršioce zakona.

Aktivistkinja je pred sudijom priznala da joj smeta što se mirni protesti tretiraju kao bezbednosni rizik. Pojasnila je da njena grupa nikada nije blokirala autoputeve niti je ugrozila kritičnu infrastrukturu, iako je u javnosti bilo najave da bi to mogli da urade. „Nismo toliko glupi“, rekla je Vindl, naglasivši da je cilj bio skretanje pažnje, a ne izazivanje incidenata.

Ispred suda okupila se grupa pristalica „Poslednje generacije“, koja je održala protest podrške. Dok su jedni zahtevali ukidanje zabrane boravka, drugi su govorili o opasnosti od proterivanja aktivista u momentu kada je, kako su naveli, „debata o klimatskoj politici važnija nego ikad“.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Anja Vindl je danas lice čitave ekipe blokadera koji svoje akcije prodaju kao borbu za planetu, a zapravo testiraju granice tuđe tolerancije i strpljenja. Svesno je više puta pokušavala da blokira saobraćaj i infrastrukuru, računajući da će iza par parola o „klimi“ sve biti oprošteno. Sada, kada joj preti proterivanje, naglo menja ploču, izvinjava se državi i obećava „poslušnost“. Austrija sada ne odlučuje samo o jednoj studentkinji, već i o tome da li će nagraditi model ucene blokadama ili poslati jasnu poruku da se politički protest ne vodi preko leđa građana koji samo pokušavaju da stignu na posao, kod lekara ili kući.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Tesla tone u Evropi. Prodaja je prepolovljena u Francuskoj, Švedskoj i Danskoj dok kineski BYD, Xiaomi i evropski koncerni preotimaju tržište, Tesla beleži dramatičan pad registracije električnih automobila u većini zemalja EU. Prema podacima objavljenim 1. decembra 2025. prodaja je u Francuskoj pala za 50%, u Švedskoj 48%, a u Danskoj čak 53% u odnosu na isti period prošle godine.

Čak ni dugo najavljivana „osvežena“ verzija Modela Y („Juniper“), koja je stigla sa minimalnim vizuelnim izmenama i nešto siromašnijim dizajnom enterijera, nije uspela da zaustavi slobodan pad. Analitičari su jednoglasni, Teslina gama deluje zastarelo, enterijeri jeftino, a konkurencija nudi više tehnologije za manje novca.

Jedina svetla tačka je Norveška, tamo je u novembru registrovano preko 6.000 novih Tesli, skoro tri puta više nego lane, čime je oboren godišnji rekord već u 11. mesecu. Razlog je prost, Norveška je praktično ukinula automobile sa SUS motorima, a državnim subvencijama i dalje favorizuju Tesla modele.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Evropljani masovno beže od Tesle, Realnost je surova, kineski brendovi već sledeće godine ulaze punim kapacitetom sa cenama ispod 25.000 evra i garancijom od 8 godina. Kada taj talas stigne do starog kontinenta, preostali Teslini fanovi će, ili preći na jeftinije Kineze, ili će nastaviti da plaćaju premiju za „američki san“ koji je odavno prestao da bude najpametniji izbor.

Piše: Stfean Stojanović

Izvor: Srpski ugao

U Malmeu će 2. decembra biti održana panel-diskusija „EU Enlargement: Kosovo“ u organizaciji „Malmö“ univerziteta i „Europe Direct Lund“.

Događaj je najavljen kao javni seminar posvećen evropskom putu Kosova i političkim izazovima na tom putu, ali bez prisustva učesnika koji bi predstavili stav Srbije ili srpske zajednice u Skandinaviji.

Na panelu će govoriti Valon Junuzi sa „Malmö“ univerziteta, David Silander sa Linaeus univerziteta, kao i predstavnica kosovske ambasade Škëndije Geci Sherifi, koja će se uključiti onlajn. Moderator je Inge Eriksson.

Fondacija Institut Srpski Most obratila se organizatorima sa zahtevom da njen predstavnik prisustvuje događaju u svojstvu aktera u diskusiji ili makar dobije potvrdu o učešću u javnoj raspravi. Do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Panel će biti održan u Malmeu Stadsbiblioteku, u sali „Röda rummet“, od 18.00 do 19.30.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Redakcija smatra da se javne tribine o tzv. Kosovu ne mogu nazivati uravnoteženim raspravama ukoliko se unapred isključi predstavnik Srbije ili srpske zajednice. Smatramo da je važno da glas svih strana bude ravnopravno predstavljen kako bi publika imala potpunu sliku političkog i pravnog konteksta pitanja Kosova i Metohije.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao