Актуелно

U Nemačkoj je tokom prethodne godine zabeležen značajan porast krivičnih dela sa političkom pozadinom povezanom sa levim ekstremizmom. Prema podacima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, broj takvih dela porastao je za više od 35%, dok su nasilni incidenti zabeležili još izraženiji rast od 43%. Ministar unutrašnjih poslova Alexander Dobrindt (CSU) upozorio je da ovakav trend predstavlja ozbiljan izazov za pravni poredak i bezbednost građana, najavivši jačanje primene ustava i odlučniji obračun sa levim ekstremizmom. Ni Srbija, kao deo evropskog prostora, nije ostala po strani. I ovde se u pojedinim protestnim i blokaderskim akcijama sve češće postavlja pitanje gde prestaje politički aktivizam, a gde počinju pritisak, incidenti i otvoreno nasilje. Ono što je posebno alarmantno jeste podatak da koji je našoj redakciji dostavio Centar za društvenu stabilnost da je porast levo-ekstremističkog, Antifa i zeleno-radikalnog nasilja uvećan 187% u odnosu na 2021. godinu.

Zabrinutost u Nemačkoj izazivaju napadi na infrastrukturu i sukobi sa policijom. U pojedinim slučajevima, poput sabotaže elektro-mreže u Berlinu, za koju se vezuje grupa Vulkangruppe, posledice su direktno pogodile desetine hiljada građana koji su usred zime ostali bez električne energije. Nemačke bezbednosne službe već duže upozoravaju na radikalizaciju dela autonomnih i ekstremističkih grupa koje deluju pod parolama antifašizma i klimatskog aktivizma, a koje se sve češće dovode u vezu sa nasilnim metodama, uključujući napade na policiju i kritičnu infrastrukturu.

Slični obrasci mogu se primetiti i u Srbiji tokom pojedinih ekoloških i političkih blokada, iako su neki slučajevi manje radikalni nego u Nemačkoj, brojčano su mnogo češći. U više navrata beleženi su incidenti tokom protesta protiv infrastrukturnih i rudarskih projekata. Blokade puteva, sukobi sa policijom i oštećenje imovine postali su deo pojedinih okupljanja, iako nisu bili odlika svakog protesta.

U nizu slučajeva u Srbiji zabeleženi su ozbiljni incidenti koji su prevazilazili okvir mirnog okupljanja. Tokom ekoloških protesta i blokada puteva protiv projekata rudnika litijuma, pojedini blokaderi pokazali su otvoreno nasilje – fizički su nasrtali na policiju, oštećivali imovinu i napadali prostorije Srpske napredne stranke. U javnosti su zabeleženi brojni slučajevi upada u političke prostorije i napada na aktiviste na terenu.

Konkretno, tokom jula i avgusta 2025. godine u Valjevu je grupa demonstranata razbijala stakla, demolirala i palila prostorije SNS-a, što je dovelo do sukoba, hapšenja i povređenih. U avgustu iste godine u Novom Sadu maskirani blokaderi, naoružani motkama, palicama i pirotehničkim sredstvima, upadali su u više prostorija SNS-a, među njima i na Bulevaru oslobođenja, u Kosovskoj i Stražilovskoj ulici. Tom prilikom demoliran je inventar, paljene su zastave, prosipana farba i fizički su napadani prisutni aktivisti i simpatizeri.

Zabeleženi su i napadi na novinare koji su pokušavali da izveštavaju sa lica mesta. U više navrata, tokom protesta i blokada, snimatelji i reporteri bili su izloženi ometanju, gađanju i upotrebi biber-spreja, što dodatno pokazuje koliko lako nasilna atmosfera može da se prelije i na one čiji je posao da obaveste javnost. Slični incidenti sa bacanjem baklji, kamenica, blokadama magistralnih puteva i železničkih pravaca beleženi su i u Beogradu i drugim gradovima, što dodatno pojačava utisak da se obrazac radikalizacije protesta ne može više ignorisati.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Levičari koji se tako glasno kite „antifašizmom“ i „borbom za pravdu“ još jednom su pokazali svoje pravo lice – nasilje, haos i netrpeljivost prema svemu što nije po njihovoj meri. Umesto da brane demokratiju, oni je ruše ciglama, paljenjem prostorija, napadima na neistomišljenike i sabotažama, dok deo medija i političara sa leve strane takve postupke ili prećutkuje ili opravdava navodnim „društvenim uzrocima“. Levi ekstremizam nije nikakvo manje zlo, već ozbiljna pretnja svakom uređenom društvu. Bilo da se pojavljuje na nemačkim ulicama ili srpskim putevima, njegov rezultat je isti – strah, nestabilnost i urušavanje poretka. Redakcija portala Srpski Ugao stoji na strani reda, zakona i  poštenog čoveka, a protiv svakog ekstremizma, posebno onog koji se pokušava predstaviti kao društveni napredak.

Piše: Nina Stojanović,

Izvor: Srpski ugao

Srpska dijaspora ponovo pokazuje svoju duboku odanost i neraskidivu vezu sa maticom. Srbi širom sveta, ma gde živeli, uvek su spremni da pruže podršku svom narodu i očuvaju jedinstvo sa Srbijom. Njihova ljubav prema otadžbini i spremnost da pomognu u ključnim trenucima predstavljaju pravi primer nacionalne solidarnosti i ponosa.

O tome svedoči i slika poslata redakciji portala Srpski Ugao ispred crkve Svetog apostola Luke u Vićenci u Italiji, na kojoj se jasno ističu poruke „Kosovo je Srbija“ na italijanskom i srpskom jeziku.

Istovremeno, prijateljska Italija, pre svega kroz stranku Lega, koja je deo vladajuće koalicije, kontinuirano legitimiše teritorijalni suverenitet Republike Srbije. Pozivajući se na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, deo stranke Lega i njeni predstavnici odbijaju da priznaju samoproglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Ova principijelna podrška dodatno učvršćuje prijateljske odnose između dva naroda i pokazuje da se poštovanje međunarodnog prava i dalje ceni u italijanskoj politici.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Naša misija je da što više informišemo italijanski narod o ovom pitanju kroz jednostavna i jasna pitanja. Šta bi bilo da region Lacio gde se nalazi Rim sutra proglasi nezavisnost, da se ta oblast odcepi i time ugrozi celokupnu egzistenciju, teritorijalni integritet i identitet Italijana? Da li biste to prihvatili? Baš kao što mi Srbi ne prihvatamo otcepljenje Kosova i Metohije, tako i Lega razume i poštuje taj stav – jer princip je isti za sve narode.

Piše: Stefan Bogdanović

Tekst i foto: Srpski ugao

Nemačka fabrika Volkswagen u Osnabriku, gde se još uvek sklapaju kabrioleti „T-Rok“ i modeli Poršea, mogla bi već za godinu i po dana početi da proizvodi komponente za izraelski sistem protivvazdušne odbrane „Gvozdena kupola“ umesto putničkih automobila. Kako izveštava austrijski „Der Standard“ pozivajući se na izvore bliske pregovorima, Volkswagen vodi razgovore sa izraelskom kompanijom „Rafael Advanced Defence Systems“ o preorijentaciji fabrike koja zapošljava oko 2.300 radnika, čija bi se proizvodnja automobila okončala sredinom 2027. godine.

Prema pisanju „Der Standard-a“ od 4. aprila 2026. godine, plan podrazumeva da fabrika u Osnabriku proizvodi teške kamione za transport, lansere i generatore za „Gvozdenu kupolu“, ali ne i same rakete presretače. Ovaj potez dolazi nakon što je nemački odbrambeni gigant „Rajnmetal“ odbio da preuzme fabriku za proizvodnju oklopnih vozila na točkovima, ostavivši budućnost lokacije u Donjoj Saksoniji neizvesnom.

Evropska automobilska industrija, suočena sa slabom potražnjom za vozilima, kineskom konkurencijom i visokim troškovima prelaska na električne automobile, sve otvorenije traži spas u sektoru naoružanja koji doživljava pravi procvat zbog geopolitičkih napetosti. Kako dalje prenosi „Der Standard“, francusko-nemačka kompanija KNDS već je preuzela nekadašnju fabriku vozova „Alstom“ u Gerlicu u Saksoniji, gde se sada umesto vagona proizvode delovi za tenkove. Francuski „Reno“ planira da zajedno sa kompanijom „Turgis Gaillard“ proizvodi vojne dronove, dok finska „Valmet Automotive“ preusmerava kapacitete ka oklopnim vozilima kako bi nadoknadila pad porudžbina iz automobilske industrije.

Analitičari poput nemačkog stručnjaka Jirgena Pipera ocenjuju da je ulazak automobilskih proizvođača i dobavljača u odbrambeni sektor „trend“ u Nemačkoj i širej Evropi. Kompanije sa dugom vojnom istorijom, poput Rajnmetala, beleže rekordne profite i rast zaposlenosti, dok automobilski giganti poput Mercedesa smanjuju radnu snagu. Ovaj pomak omogućava prenos znanja iz automobilske proizvodnje – precizne mehanike, elektronike i sistema – direktno u vojnu tehniku.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Dok Evropa ubrzano preusmerava fabrike ka odbrambenoj industriji, ova vest pokazuje koliko se brzo menjaju industrijski prioriteti u uslovima rastućih bezbednosnih rizika. Sličan zaokret viđen je i u Evropi tokom Drugog svetskog rata, kada su brojne automobilske fabrike sa civilne proizvodnje prešle na vojnu tehniku. U Nemačkoj je fabrika Volkswagen u Volfsburgu umesto „narodnog automobila“ masovno proizvodila vojna vozila Kübelwagen i Schwimmwagen, dok su Daimler-Benz, Opel i BMW izrađivali kamione, tenkove i avionske motore. Na sličan način radile su i britanske, francuske i američke fabrike, od Forda i General Motorsa do Vauxhalla. Automobilska industrija pokazala se kao jedan od ključnih oslonaca ratne mašinerije, jer su njeni pogoni, precizna mehanika i obučena radna snaga mogli brzo da budu prebačeni na proizvodnju oružja i vojnih vozila.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Bečka policija jutros oko osam časova pokrenula je veliku akciju i uklonila nelegalni klimatski kamp koji je oko 20 aktivista podiglo na zemljištu predviđenom za izgradnju nove velike event-arene u bečkom kvartu St. Marx. Kako prenose austrijski mediji i policija, skup nije bio prijavljen, zbog čega je usledila intervencija. Deo demonstranata napustio je lokaciju bez otpora, dok su drugi pokušali da pruže otpor podizanjem barikada i drvene kule.

Prema izveštajima portala „oe24.at“ i „heute.at“, policija je još u ranim jutarnjim satima na teren poslala veći broj pripadnika. Aktivisti iz inicijative „St. Marx für Alle“ i pokreta „Klimacamp“ zauzeli su deo prostora, postavili šatore i pokušali da zaustave planiranu izgradnju komercijalne arene kapaciteta do 20.000 mesta. Akcija je trajala više sati, a policija je na kraju potpuno raščistila lokaciju i uklonila sve bespravno postavljene objekte.

Protest je deo šire kampanje protiv projekta gradske uprave Beča i kompanije „Wien Holding“, koja zajedno sa nemačkim „CTS Eventimom“ planira izgradnju moderne multifunkcionalne hale. Aktivisti tvrde da žele da sačuvaju taj prostor kao „besplatan javni park za sve“, dok njihovi kritičari podsećaju da je reč o zapuštenom zemljištu koje godinama koristi tek mali broj ljudi, dok bi nova arena, prema najavama investitora, mogla da donese nova radna mesta, veći turistički promet i više kulturnih i zabavnih sadržaja.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ovaj slučaj još jednom pokazuje kako radikalni klimatski aktivisti, iako malobrojni, mogu ozbiljno da ometaju razvoj savremenih evropskih gradova. Umesto da svoje stavove iznose kroz zakonske procedure i javne rasprave, oni se odlučuju za nelegalnu okupaciju prostora i direktan sukob sa policijom, pri čemu trošak na kraju snose poreski obveznici. Grad Beč ima pravo da o razvoju odlučuje u interesu većine građana, a ne pod pritiskom glasne manjine koja pod parolom ekologije blokira investicije i infrastrukturni napredak. Ovakvi protesti ne nude rešenja za klimatske izazove, već služe kao paravan za radikalizam i opstrukciju.

Piše: mr. Jasmina Dragutinović

Izvor: Srpski ugao

Kako prenosi “Srpski ugao”, u gotovo praznoj prodavnici u glavnoj ulici jednog berlinskog kvarta, poslednji kupci žure da ugrabe robu sa rasprodaje pod natpisom „sve mora da ide“.

Police su skoro ispražnjene, svetla trepere, a vlasnik sa setnim osmehom poslednji put spušta roletnu. Tako danas izgleda masovno gašenje fizičkih prodavnica u Nemačkoj.

Kako prenosi BILD, pozivajući se na najnoviju prognozu Udruženja trgovaca „Handelsverband Deutschlanda“ (HDE), od 2015. godine zatvoreno je oko 70.000 radnji, a do kraja 2026. godine njihov broj pašće na rekordno niskih 296.600 – prvi put ispod 300.000 od ujedinjenja Nemačke.

Prema podacima koje prenosi BILD, nemački maloprodajni sektor u 2026. godini očekuje zatvaranje još 4.900 prodavnica, čak i kada se uračunaju nova otvaranja. Reč je o nastavku dramatičnog pada koji je dodatno ubrzan tokom pandemije korona virusa – samo tokom 2021. i 2022. godine nestalo je više od 22.000 objekata. Danas, kako upozorava HDE, mnogi nemački gradski centri već vidljivo pate od praznih lokala i gubitka trgovačkog života.

Najteže je pogođen takozvani non-food sektor – prodavnice mode, obuće, nameštaja i parfimerije. Kompanija „Gerry Weber“ potpuno je ugasila svoje filijale, „Hammer“ zatvara 44 prodavnice, „Eterna“ čak 50, dok su „Görtz, Wormland“ i „Parfümerie Pieper“, već duboko u procesu gašenja. HDE navodi da je tokom 2025. godine registrovan čak 2.571 stečaj u maloprodaji, što je najviše u poslednjih deset godina.

Glavni uzroci, kako navodi BILD pozivajući se na HDE, jesu visoki troškovi energije, rastući nameti na plate, birokratija i eksplozivni rast onlajn kupovine. Nemački potrošači, suočeni sa ekonomskom stagnacijom i opštom neizvesnošću, sve više stežu novčanik ili se uzdržavaju od kupovine. Umesto da pruži snažniju podršku malim i srednjim trgovcima, savezna vlast, prema kritikama, svojom energetskom politikom i zelenom agendom dodatno pogoršava ionako tešku situaciju.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Nemačka, nekadašnja lokomotiva evropske privrede, sve očiglednije pokazuje koliko pogubna može da bude politika koja se ne susreće sa ekonomskom realnošću. Preterana regulacija i izostanak stvarne podrške tradicionalnoj trgovini doveli su do toga da i najjača ekonomija Starog kontinenta počne da gubi svoje osnovne stubove – žive gradske centre i male radnje. Ovo je ozbiljna opomena da nametanje sve većih troškova privredi, uz davanje prednosti političkim projektima Evropske unije nad stvarnim potrebama tržišta, neminovno vodi u propadanje.

Izvor: Srpski ugao

Na jednoj od najprometnijih alpskih železničkih linija između Innsbrucka i granične stanice Brenner došlo je do ozbiljnog incidenta prazan teretni voz je u petak popodne iskočio iz šina, što je dovelo do potpune obustave saobraćaja na ovoj ključnoj ruti prema Italiji, piše Srpski ugao. Prema saopštenju austrijske državne železnice OBB, pruga će ostati zatvorena najmanje do subote u toku dana, a putnici su prinuđeni na zamenski autobuski prevoz i duža čekanja upravo uoči velikog uskršnjeg putničkog talasa.

Kako prenosi ORF Tirol, nesreća se dogodila oko 14.55 časova, kada je prazan teretni voz napuštao stanicu Brenner, koja se nalazi na italijanskoj strani granice. Kod jedne skretnice (Weiche) iskočilo je više vagona. Srećom, nije bilo povređenih lica, niti je voz prevozio opasne materije, ili putnike. Ipak, incident je momentalno blokirao celokupan saobraćaj između Innsbrucka i Brennera, kako regionalni, tako i međunarodni vozovi ka Italiji.

Austrijske vlasti su brzo reagovale i organizovale zamenski prevoz za regionalne putnike autobusi saobraćaju između Steinach am Brenner i Brennera, dok se daljinski vozovi zamenjuju autobusima na relaciji Innsbruck Hauptbahnhof – Brenner. Putnici su upozoreni da računaju na znatna kašnjenja, a u nekim slučajevima i do pola sata duže putovanje. Ova obustava dolazi u najnezgodnijem mogućem trenutku, na samom početku Vaskršnjeg vikenda, kada hiljade ljudi kreće na put ka jugu Evrope.

Uzrok iskočenja još uvek nije poznat, a istraga je u toku. OBB je saopštio da se očekuje da će pruga biti oslobođena „u toku subote“, iako se ranije pominjalo „subota ujutro“. Ovo nije prvi put da Brenner-bahn, vitalna arterija za teretni i putnički saobraćaj između Austrije i Italije, pokazuje ranjivost pred nepredviđenim događajima. U prošlosti su slične nezgode dovodile do višednevnih obustava i velikih troškova.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Incident je izazvao talas nezadovoljstva među putnicima, posebno onima koji su planirali porodična putovanja za Vaskrs. Mnogi su na društvenim mrežama podelili frustracije zbog haosa na jednoj od najvažnijih evropskih tranzitnih ruta. Dok se Evropa suočava sa sve većim pritiskom na železničku infrastrukturu, Naročito zbog niza železničkih nesreća u Španiji ovakvi događaji podsećaju da čak i u razvijenim zemljama poput Austrije. Male tehničke greške mogu da izazovu lančane poremećaje, jer nesreće se svuda dešavaju.

Piše: Stefan Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Italijanski političar Luka Girelli, član Pokrajinskog odbora i šef sektora za bezbednost i imigracije stranke Lega Salvini Premier u Kremoni, dao je snažnu izjavu u kojoj je oštro kritikovao NATO agresiju na Srbiju 1999. godine, ističući ličnu dramu zbog srpskog porekla sa majčine strane i kršenje italijanskog Ustava.

„Član 11. italijanskog Ustava, koji je stupio na snagu 1948. godine, svečano kaže da se Italija ‘odriče rata kao instrumenta agresije protiv slobode drugih naroda i kao sredstva za rešavanje međunarodnih sporova’. Ovaj pacifistički princip je fundamentalni stub pravnog sistema i spoljne politike zemlje“, poručio je Girelli.

Kako je dodao, 1999. godine interesi SAD su prevladali nad međunarodnim pravom i Ujedinjenim nacijama. „24. marta 1999. godine počela je tragedija za mene. Dva puta sam ranjen. Sa jedne strane, moja Srbija, zemlja moje majke, koja je bombardovana, a sa druge strane, moja Italija, zemlja mog oca, bliski saveznik NATO-a koji je učestvovao u operaciji ‘Saveznička snaga’, protivno sopstvenom Ustavu i međunarodnom pravu“.

Girelli je izrazio posebno razočaranje tadašnjom italijanskom vladom. „Apsurd je u tome što je na čelu vlade bio bivši komunista, Masimo D’Alema, sada levičarski demokrata sa pacifističkom, rodnom i antiameričkom agendom. Dakle, dvostruka bol za mene“.

Jedina uteha, prema njegovim rečima, bila je pozicija njegove stranke. „Jedina uteha je što je moja stranka, Liga, bila jedina politička snaga koja se suprotstavila ratu u parlamentu u Rimu, a naš tadašnji lider, Umberto Bossi, imao je hrabrosti da otputuje u Beograd u znak solidarnosti sa srpskim narodom“.

On je takođe ukazao na širu strategiju Zapada prema Srbiji. „Previše diskriminatorne propagande je vođeno protiv srpskog naroda i Srbije. Jedini cilj Zapada, nakon raspada Jugoslavije, bio je da rasparča Srbiju u pokušaju da je liši suvereniteta. Pošto su Srbi plemenit i hrabar narod i nisu na prodaju, morali su da upotrebe silu pod izgovorom humanitarne intervencije, privremeno okupirajući Kosovo i uspostavljajući američku vojnu bazu Bondstil, najveću u Evropi. Način delovanja koji je već viđen u drugim nesvrstanim zemljama“.

Počast žrtvama agresije na Srbiju 1999. Živela Srbija i srpsko Kosovo. Nema predaje, posebno sa velikim predsednikom kao što je Vučić, zaključio je Luka Girelli svojom izjavom – jasnom porukom solidarnosti sa srpskim narodom i podsetnikom da se istina o 1999. godini ne zaboravlja ni u samoj Evropi.

Piše: mr Jasmina Dragutinović

Izvor: Srpski ugao

Kako piše “Srpski ugao”, Nemačka se sve dublje guši u rekordnim „XXL- kreditima” , koji umesto da budu usmereni u puteve, pruge, škole i stvarni razvoj, sve više služe za krpljenje budžetskih rupa i finansiranje rastućih tekućih rashoda.

Račun za takvu politiku, kako upozoravaju vodeći ekonomisti, na kraju će platiti građani, kroz više poreze, slabiji rast penzija, skuplje doprinose i moguće podizanje starosne granice za odlazak u penziju, prenosi BILD.

Prema istom izvoru, nova crno-crvena koalicija CDU/CSU i SPD odobrila je za 2026. godinu nova zaduženja koja premašuju 180 milijardi evra, pri čemu značajan deo tog novca ne završava u obećanim investicijama, već u potrošnji koja samo kratkoročno prikriva dubinu problema. Ekonomisti iz instituta „Ifo“, kao i stručnjaci povezani sa „Bertelsmann“ fondacijom, upozoravaju da takva politika predstavlja otvoreno odstupanje od predizbornih obećanja i put ka budžetskom haosu u kojem će sve veći deo državnog novca odlaziti na kamate, socijalne troškove i penzioni sistem.

Posebno alarmantna postaje situacija sa penzijama. One ove godine nominalno povećavaju za 4,24%, ali stručnjaci upozoravaju da bi taj rast mogao ostati samo broj na papiru, jer će inflacija, poreska opterećenja i rast životnih troškova velikim delom poništiti svako formalno povećanje. BILD navodi da se već ozbiljno razmatraju mere poput kasnijeg odlaska u penziju i slabijeg budućeg usklađivanja penzija, pošto demografski pritisak, sve manje zaposlenih na jednog penzionera – nemački sistem gura ka tački pucanja.

Tu se pritisak ne završava. Nemački poreski obveznici mogli bi uskoro da se suoče sa novim talasom opterećenja, jer rastući troškovi kamata, socijalnih davanja, zdravstva i nege traže sve više novca.

U igri su, prema procenama ekonomista, povećanje PDV-a, viši doprinosi za zdravstveno i socijalno osiguranje, pa čak i uvođenje ili proširenje novih oblika oporezivanja imovine. Drugim rečima, država koja je godinama drugima držala predavanja o štednji i disciplini sada sopstvene promašaje pokušava da naplati od građana, koji već osećaju pritisak skupe svakodnevice.

Još pogubnije je to što se ogroman dug ne koristi kao razvojni instrument, već kao politički flaster za sistem koji je zamena za ozbiljnu reformu. Umesto da preseče birokratiju, racionalizuje rashode i sprovede dubinske promene u penzionom i socijalnom sistemu, Berlin bira lakši put – novo zaduživanje i odlaganje suočavanja sa istinom.

Takva politika ne rešava krizu, već je samo prebacuje na buduće generacije, koje će naslediti i dugove i slabiji privredni potencijal. Zbog toga sve češće odzvanjaju upozorenja da se Nemačka kreće ka „okamenjenoj državi”, u kojoj gotovo sav novac odlazi na održavanje preskupog aparata, dok za stvarni razvoj ostaje sve manje prostora.

Pod dodatnim pritiskom nalazi se i čuvena nemačka „Schuldenbremse”, ustavna kočnica zaduživanja, koja je godinama predstavljana kao simbol odgovornosti i finansijske ozbiljnosti.

Danas se upravo taj princip sve otvorenije potiskuje, relativizuje ili zaobilazi kroz posebne fondove i vanredne konstrukcije. Time se ruši i poslednji mit o Nemačkoj kao besprekornom čuvaru evropske fiskalne discipline.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Dok Berlin Evropi godinama deli lekcije o fiskalnoj disciplini, štednji i odgovornosti, sama Nemačka sada sve otvorenije pokazuje da se sve više guši u dugovima. Umesto ozbiljnih reformi, bira zaduživanje i ne štiti građane, već priprema teren za više poreze i slabije penzije. To je suština nemačkog licemerja – jedno se propoveda drugima, a sasvim drugo sprovodi kod kuće. Srbija takvu promenu odnosa snaga vidi veoma jasno. Dok se nama godinama sa Zapada drže predavanja o „odgovornoj politici”, upravo najveća evropska ekonomija pokazuje znake duboke unutrašnje slabosti. Nemačka danas više nije neprikosnoveni simbol sigurnosti i uzora, već ozbiljno upozorenje kako i velika sila može početi da slabi kada izgubi meru, pravac i odgovornost prema sopstvenom narodu.

Piše: mr Jasmina Dragutinović