Актуелно

Како портал Српски угао пише: Обилне снежне падавине које су погодиле источну Аустрију од петка довеле су до масовног колапса електромреже и саобраћаја.

У Бургенланду је око 5.000 домаћинстава без струје, а у Штајерској је десетине хиљада људи остало у мраку и хладноћи и то траје већ 48 сати, путеви су масовно блокирани палим дрвећем. Ватрогасне службе бележе рекордних 1.736 интервенција само у петак (20.02.2026) – највише у последњих 15 година, како извештавају “ORF”, “Kleine Zeitung” и “Nachrichten.at”. Мокри снег, тежак и у слојевима од 30 центиметара, обарао је стубове далековода, остављајући грађане без основних услова. Аустрија је алпска земља навикнута на снег и зиму, али је и поред тог искуства поново показала озбиљне слабости чим су стигле јаче падавине.

Како преноси “oe24.at”, у Бургенланду број погођених домаћинстава у окрузима Гисинг и Јенерсдорф порастао је током ноћи са петка на суботу због нових падова дрвећа на далеководе, док су екипе компаније “Netz Burgenland” кренуле у санацију тек у суботу (21.02.2026.) од 6 сати ујутру. У Штајерској, према Енергетским мрежама Штајерске, у петак ујутру било је више од 30.000 домаћинстава без струје, са више од 950 ван функције трафостаница и прекинутим високонапонским линијама – најтеже су погођени јужни, источни и западни делови покрајине, укључујући округе Лајбниц, југоисточну Штајерску, Дојчландсберг и околину “Graz”.

Посебно алармантно је оптерећење хитних служби. У Штајерској је ангажовано више од 4.000 ватрогасаца из 461 јединице, а упозорења “AT-Alert” система саветују избегавање шума и непотребних путовања због опасности од лома снега и дрвећа. У Бургенланду су забележене стотине сличних интервенција. Ипак, упркос томе што су прогнозе најављивале италијански циклон (поље ниског притиска) и мокар снег још од средине недеље, аустријске институције нису превентивно ојачале критичне делове инфраструктуре нити обезбедиле довољан број тимова унапред, што је продужило агонију и изазвало непотребне патње грађана.

Поглед редакције портала “Српски угао”

Они који стално критикују наше службе и институције, а идеализују „савршене“ системе на западу, треба да погледају реалност. Фебруар је, Аустрија је алпска земља која има велико искуство са снегом, па ипак и озбиљне проблеме. Десетине хиљада домаћинстава без струје, блокирани су путеви и преоптерећене ватрогасне службе и то због снега који је био најављен унапред.

Зато апелујемо на све Србе да престанимо да омаловажавамо своје и да верујемо да је код других увек боље. Удружимо се, помиримо се и ценимо оно што имамо. Снежни колапс у Бургенланду и Штајерској показује да ни „савршени“ системи нису непогрешиви. Уместо да се дивимо туђем, боље је да градимо и чувамо своје, јер у кризи се на крају ослањамо сами на себе.

Извор: Српски угао

Како пише портал Српски угао, у срцу Европе, где се деценијама хвалила стабилношћу и просперитетом, Швајцарска се 2025. године суочила са рекордним таласом корпоративних банкрота – преко 9.300 случајева, што је пораст од 54% у односу на претходну годину, како преноси швајцарски портал „20 Минутен“ у извештају новинара Фабијана Пешла. Ова криза, коју власти приписују ревизији закона о наплати дугова и банкротству, довела је до пропасти фирми попут соларног пионира „Мајер Бургер“, ланца продавница кућног декора „Депот“ и 156 година старе грађевинске фирме „Lerch“, остављајући хиљаде радника без посла и доводећи у питање мит о швајцарској економској „непобедивости“.

Како извештава „20 Минутен“, ревизија закона, која је ступила на снагу 1. јануара 2025. године, обавезала је јавне повериоце – попут пореских управа и институција социјалног осигурања – да дугове наплаћују строже и чешће кроз поступке инсолвентности, уместо ранијих блажих метода. Ово је, према подацима сервиса „Дун & Брадстреет“, избацило на површину бројне скривене финансијске рупе, посебно у секторима са ниским маржама и високим задужењима. Критичари оптужују швајцарске власти да су реформу спровели без адекватне припреме, игноришући упозорења економиста о могућим масовним пропастима. Уместо да обезбеде прелазни период и заштитне механизме, власти су, како се наводи у извештају, практично отвориле врата „тржишној чистки“ која је највише погодила забавну индустрију (пораст банкрота од 94%), произвођаче трајних добара (89%) и ИТ сектор (77%). Појавили су се и регионални диспаритети – централна Швајцарска забележила је пораст од 61%, што додатно подгрева питање колико је систем уопште био спреман за последице сопствених одлука.

Фабијан Пешел у свом чланку истиче да су жртве кризе компаније из свих бранши, али посебно наглашава случај „Мајер Бургер“, где су немачке филијале пропале под притиском кинеске конкуренције и отказаних уговора, што је довело до затварања фабрика и отказа за стотине радника. Слично, „Депот“ је затворио 34 филијале у Швајцарској, остављајући 300 људи без посла, док је „Lerch“ из Winterthura, са век и по традиције, престао са радом крајем јануара 2025. године уз 130 изгубљених радних места. Ови примери, како извор преноси, илуструју како је влада у Берну, уместо да ублажи удар и помогне реалном сектору да се прилагоди, гурнула велики број фирми у амбис, стављајући бирократску ригидност испред економских последица. Критике се посебно усмеравају на изостанак подршке за мала и средња предузећа, која су најрањивија, док су велики системи – банке и фармацеутски гиганти, остали практично нетакнути.

Швајцарске власти тврде да је циљ реформе повећање транспарентности и спречавање вештачког одржавања неодрживих фирми. Као аргумент наводе и то да је оснивање нових предузећа порасло за 5% у 2025. години, на укупно 55.651 новорегистровану компанију, нарочито у некретнинама и ИТ сектору. Међутим, како извештава „20 Минутен“, то „динамично освежење“ тржишта долази по цену масовних губитака радних места и раста социјалне несигурности, што озбиљно доводи у питање етичност политике која се представља као техничка корекција, а у пракси изгледа као хладан рез. Регионалне разлике са јачим ударом у централним и југозападним кантонима, додатно појачавају утисак неуједначене примене и слабог планирања, па се оптужбе за некомпетентност федералних и кантоналних власти све чешће чују и ван стручних кругова.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ова швајцарска криза је упозорење да ни системи који годинама граде имиџ „савршене уређености“ нису имуни на ароганцију власти и реформе спроведене без осећаја за последице. Када се „транспарентност“ сведе на бирократску дисциплину, а економија на статистику, стварни људи постају колатерал – радници који остају без хлеба, породице које преко ноћи улазе у несигурност, локалне заједнице које губе послодавце и идентитет. Берн би морао јасно да одговори на питање које се упорно потискује – да ли је цена овакве „ефикасности“ заиста вредна хиљада поломљених судбина и ко ће политички и морално преузети одговорност када се испостави да је наводни ред произвео хаос?

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Како пише портал “Српски угао”, Шведска се годинама представља као држава високих стандарда људских права, али подаци о сакаћењу женских гениталија (FGM – Female Genital Mutilation) отварају озбиљна питања о примени закона.

Socialstyrelsen (Socijalstirelsen – Национални одбор за здравље и социјалну заштиту) процењује да у земљи живи око 68.000 жена које су већ подвргнуте овом облику насиља, док је између 13.000 и 28.000 девојчица и даље у ризику.

Упркос томе, у последњих десет година покренуто је свега шест кривичних поступака, а изречена је само једна правоснажна пресуда, наводи портал www.1177.се.

Статистика додатно забрињава, од укупно 501 пријаве током протекле деценије, подигнуто је само шест оптужница против особа за које се тврди да су обрезивале и сакатиле девојчице и девојке.

Године 2023. забележен је рекордан број пријава – чак 87 случајева – али ниједна оптужница није подигнута. Иако закон из 1982. године предвиђа казну затвора до десет година, пракса показује да се поступци ретко покрећу и још ређе завршавају осудом.

Власти наводе да је велики број случајева извршен ван Шведске или пре доласка жртава у земљу, што отежава прикупљање доказа. Жртве често ћуте због страха од породице и стигматизације. Здравствени радници и школе, који имају обавезу пријављивања, у појединим случајевима избегавају да покрену поступак, наводно из бојазни од сукоба са заједницама.

Luul Jama (Луул Џама) из организације Еxistera (Ексистера) упозорава да је потребно преиспитати начин на који се о овом проблему говори и како се питања постављају у здравственим и образовним установама.

Критичари сматрају да се држава превише обазире на могуће оптужбе за расизам или стигматизацију одређених култура, па се примена закона одвија опрезно и споро. Тиме се, како тврде, ствара утисак институционалне пасивности. Постоји закон, али његова примена остаје минимална.

Случај ФГМ у Шведској показује раскорак између нормативног оквира и стварности. Док број жена које су прошле кроз ову праксу остаје висок, судски епилог је готово невидљив. То покреће питање да ли су механизми заштите деце и жена довољно ефикасни и да ли систем реагује благовремено.

Поглед редакције портала Српски Угао

Шест оптужница и једна пресуда за десет година, наспрам десетина хиљада потенцијалних жртава, указују на озбиљан проблем у спровођењу закона. Када статистика показује јаз између пријава и судских одлука, поверење у институције слаби. Заштита деце не сме бити тема политичких калкулација нити страха од оптужби. Закон има смисла само ако се примењује доследно и без изузетака. У супротном, он остаје мртво слово на папиру, док ризик по најрањивије траје.

Према УН-у и Конвенцији о правима детета, сви људи у свим земљама имају право на своја тела. Сакаћење женских гениталија крши људска права девојчица и жена и забрањено је у свим земљама ЕУ.

Такође је забрањено у неколико земаља у којима се уобичајено практикује, као што су Египат и Сомалија. У Шведској свако ко изврши или планира да изврши сакаћење женских гениталија може бити осуђен на затворску казну.

Чак и ако се сакаћење догоди у другој земљи, особа која обично живи у Шведској може бити осуђена. Ако се оно догодило пре миграције у Шведску, то није кривично дело према шведском закону.

У Шведској је женско обрезивање (генитално сакаћење, ФГМ) строго забрањено законом још од 1982. године, а пракса се углавном не врши унутар земље, али према званичним проценама ,,Социалстyрелсен-а” (Национални одбор за здравство и социјалну заштиту) из 2023. године, око 68.000 жена и девојчица у Шведској је било подвргнуто овом поступку пре и после доласка у земљу.

Велики број миграната из земаље где је ова пракса традицинална, попут Сомалије, повећавају ову статистистику, број је порастао у односу на раније процене (нпр. 38.000 из 2015. године). Процењује се да је 13.000 – 23.000 девојчица потенцијално у ризику.

Шведска се истовремено снажно залаже за инклузију и једнакост, па НВО и школски систем активно промовишу ЛГБТQ+ права и родну равноправност, укључујући едукацију о разноликости полних идентитета.

У неким школама и јавним установама постоје гендер-неутрални тоалети (често као додатак стандардним мушким и женским), како би се омогућила сигурност и комфор за децу која истражују свој родни идентитет, или се идентификују као небинарни.

Ово се често саркастично коментарише као да постоје „три тоалета: за дечаке, за девојчице и за оне који још нису сигурни шта ће да буду“, али у стварности је циљ солидарност са свима, од сакаћења до промене свести, иако то изазива дебате о приоритетима у друштву.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Како пише портал Српски Угао у даљем тексту: У Аустрији влада хаос у апотекама, јер несташице лекова погађају чак 1.300 препарата, са посебним проблемима код медикамената за дијабетес и антибиотских капи за очи, док је вакцина против лишаја постала права реткост упркос обећањима бесплатне дистрибуције, што је изазвало оштре критике лекарских удружења и фармацеутских удружења, а министарство здравља покушава да умири јавност тврдњама о алтернативама, како извештавају аустријски медији попут ОРФ-а и Курија.

Како „Phago“, највећи аустријски савез фармацеутских велепродаја преноси у свом извештају, ситуација је нарочито алармантна код лекова за дијабетес, где су испоруке ограничене на недељне контингенте због глобалне потражње, а антибиотске капи за очи и даље масовно недостају, што доводи до фрустрација међу пацијентима и лекарима. Бечка лекарска комора према изјавама своје потпредседнице Нагма Камалејан-Шмид, оптужује власти да су обећања о бесплатној вакцини против лишаја за старије од 60 година – уведена још од новембра 2025. године – празна слова на папиру, јер тренутно нема доза у апотекама, а следећа већа испорука се очекује тек у мају.

Министарство здравља, како извештавају медији попут „Die Presse“ и „Krone“, инсистира да постоје алтернативе од других произвођача за већину лекова и да се вакцине континуирано допуњавају, али ово смиривање делује површно у светлу дугогодишњих проблема са ланцима снабдевања, где Аустрија показује слабости у планирању и координацији, остављајући грађане у неизвесности.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ова криза открива дубоке пукотине у аустријском здравственом систему, где бирократска инертност и зависност од глобалних ланаца снабдевања угрожавају животе, док власти више брину о спиновању вести него о брзим решењима, што је још један доказ како европске земље попут Аустрије падају на испиту када је у питању заштита сопствених грађана.

Извор: Српски угао

Како пише признати амерички публициста и политички стратег Роџер Стоун, дугогодишњи саветник председника Доналда Трампа, европска политика према Балкану представља пример двоструких стандарда који данас долазе до изражаја у расправама о Гренланду.

На америчком порталу „Стоун Колд Трут“, који води Стоун, објављен је текст под насловом „Глобалистички ужаси на Балкану разоткривају лицемерје Европе по питању Гренланда“. У тексту се, како пише признати амерички публициста, указује на противречности у ставовима западних сила када је реч о суверенитету и територијалном интегритету.

– Док председник Доналд Трамп маневрише да преузме стратешку контролу над Гренландом због кључних приоритета националне безбедности САД, Данска је одговорила са неверицом, тврдећи да постоји потенцијално кршење њиховог суверенитета и да ниједна земља нема право да им одузме територију. Па ипак, управо то су Данска и њихови глобалистички партнери урадили Србима на Балкану – наводи Стоун у уводу текста.

Подсећајући на догађаје из 1999. године, он пише да је НАТО савез, предвођен администрацијом Била Клинтона, уз учешће Данске, покренуо рат против Србије. Како пише признати амерички публициста, након 78 дана бомбардовања, у којем је страдало и рањено на хиљаде људи, Србија је била приморана на уступке, а њен суверенитет нарушен.

Стоун истиче да су након војне интервенције уследиле политичке и институционалне промене, укључујући усвајање Резолуције 1244 Савета безбедности УН и Кумановског војно-техничког споразума. Према његовим речима, касније једнострано проглашење независности Косова 2008. године признале су САД и бројне европске земље, међу којима и Данска.

Како пише признати амерички публициста, западне силе су тај процес представиле као чин „ослобођења и демократије“, док се истовремено противе идеји да САД постигну договор са Гренландом.

– Када су у питању глобалисти, они рутински делују по двоструким стандардима заснованим на хировима удаљених елита. Док председник Трамп говори о понуди бољег договора Гренланду, третира се као аутократа и агресор – наводи Стоун.

У тексту се прави паралела између историјских права Србије на Косово и данске управе над Гренландом, уз оцену да су западне интервенције на Балкану пример селективне примене принципа међународног права.

Стоун закључује да су, како наводи, поступци западних земаља током деведесетих година довели до дугорочних последица на Балкану, те да се данашње критике америчке политике према Гренланду не могу посматрати изоловано од те историје.

Извор: НС уживо

Како преноси портал Српски угао, У Швајцарској је оглас за посао на порталу „jobs.ch“ изазвао прави скандал почетком године, тражећи „вођу тима за медицинске сестре са срцем и умом – не Генерација З!“, чиме је експлицитно искључена цела генерација због наводног „менталитета боловања понедељком/петком“ и превеликог фокуса на балансирања између посла и приватног живота. Као што преноси швајцарски недељник „NZZ“, ово је ретка јавна манифестација фрустрације послодаваца према млађим радницима који су мање отпорни на стрес, склони брзим променама посла и захтевима за сталном подршком. Подаци показују да они брже налазе нове послове, али и да компаније све мање толеришу њихове „нове вредности“, што доводи до сукоба генерација на тржишту рада.

Извештај „NZZ-a“ истиче да је компанија одбила да коментарише, али да се претпоставља да је оглас заснован на конкретним искуствима са Генерацијом З, коју карактеришу стереотипи попут претераног нагласка на приватни живот, одбијања превеликог притиска и брзог губитка мотивације без сталних похвала. Јаел Мајер, представница ове генерације и суоснивач агенције „Зеам“ (маркетиншка агенција) , назвала је то „скандалозним“ и позвала на боље разумевање млађих, док Паскал Шајвилер из Alixio групе (ХР консултантска и услужна група) дипломатично примећује да се њихови ставови о раду не уклапају у очекивања старијих менаџера, посебно у контексту ранијег недостатка радне снаге када су млади били „презахтевни“.

Аналитички гледано, NZZ наводи податке из „Alixio“ барометра за 2026. годину, где млађи од 30 година брже налазе посао након отказа (у просеку за мање од 2 месеца, наспрам 4 за оне преко 50), али и да су ретко отпуштани (само 2% међу отпуштенима), што сугерише да послодавци не избегавају Генерацију З у потпуности, већ селективно критикују њихове „позитивне“ особине попут технолошке писмености и друштвене оријентације, које се често претварају у недостатак издржљивости. Са порастом незапослености у Швајцарској са 2,2% на 2,8% од 2022. до 2025. године, према „СЕЦО“ извештају, послодавци поново добијају предност, а анонимни извори из агенција за запошљавање признају „прикривену пристрасност“ према млађима, оптужујући их за тражење „савршеног посла“ без спремности на стрес.

Ово није ново – генерације у сукобу су константа, а NZZ подсећа да и Генерација З једног дана може постати „стара“ пред Генерацијом Алфа. Критички, ови стереотипи имају основа у реалности – подаци Рандстада показују да Ген З мења послодавце брже (просечан стаж у првих 5 година само 1,1 година, наспрам 2,9 за бејби бумере), што указује на недостатак лојалности и отпорности, уместо на „нову радну етику“. Уплићући сличне критике из ранијих анализа, попут оне о којима је раније писао портал Српски Угао која истиче да Ген З бира послове по комфору и очекује „мажење“ од послодаваца са сталним похвалама и емпатијом, док избегава мукотрпан рад и критику због васпитања без фрустрација и утицаја друштвених мрежа, види се глобални тренд где млађи виде рад као Инстаграм ‘феед’ пун лајкова, а не као процес грешака и понављања.

У Србији се Генерација З током студентских блокада факултета након трагедије у Новом Саду 2024. показала дубоко разједињеном и неспремном да схвати шире друштвене последице својих (не)акција. Они који су учествовали у блокадама факултета деловали су деструктивно – игнорисали су осећања породица жртава, реметили нормалан ток образовања и живота других студената, а фокусирали су се на сопствене захтеве без реалног разматрања колатералне штете коју су наносили друштву у целини. Са друге стране, већи део генерације остао је потпуно незаинтересован, пасивно посматрајући ситуацију са стране и бирајући линију мањег отпора, јер је било лакше без факултета и обавеза, иако им је таква апатија дугорочно штетила сопственом образовању и перспективи. Ова двојна слика – деструкција са једне и пасивност са друге стране – показује генерацију која још није развила осећај за колективну одговорност, солидарност или разумевање да личне удобности не смеју бити изнад основних друштвених потреба и емпатије према другима.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овај швајцарски случај потврђује наше раније запажање да Генерација З, са својим захтевима за тренутним успехом и емоционалном подршком, угрожава стабилност тржишта рада, јер родитељи и дигиталне мреже стварају илузију да је посао забава без притиска. Уместо да се мазе, млади би требало да науче отпорност кроз мукотрпан рад, јер реалност није филтерисана слика – она захтева одговорност, а не брзо повлачење код прве критике, што доводи до флуктуације и смањења продуктивности у свим друштвима.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

Фото: Илустрација Српски угао

Како пише “Српски угао”, немачки градови и општине налазе се усред најтеже финансијске кризе од завршетка Другог светског рата. Растућа социјална потрошња, високи расходи за запослене и пад пореских прихода гурају локалне буџете све дубље у минус. Последице већ осећају грађани, а без темељне реформе односа између савезне владе, покрајина и општина, ситуација прети да измакне контроли.

Прошле године дефицит градова и општина у територијалним покрајинама достигао је око 31 милијарду евра, што је највећи минус у историји Савезне Републике. „Градови ово више не могу да издрже“, упозорава Буркхард Јунг, градоначелник Лајпцига и председник Удружења немачких градова, истичући да се земља налази у највећој општинској финансијској кризи у послератном периоду.

Криза је посебно изражена у структурно слабим регионима, попут Рурске области, где је привредна база ослабљена, а број дуготрајно незапослених висок. Ипак, ни раније богате општине на југу земље више нису поштеђене. Након суфицита од укупно 41 милијарду евра између 2015. године и 2022. године, резерве су у последње три године потпуно потрошене.

Последице су већ видљиве. У Хајделбергу су смањена средства за бригу о деци, укинуте поједине аутобуске линије, а културне установе су повећале цене улазница. У Килу је уведено замрзавање буџета, док је у Магдебургу забрањено попуњавање слободних радних места. Паркирање, порези и таксе поскупели су широм земље.

Разлози за ову ситуацију су вишеструки. Слаба економија смањила је приходе, па је порез на трговину прошле године пао на 61,7 милијарди евра. Иако су укупни приходи општина од 2022. године до 2025. године порасли за око 12%, расходи су порасли двоструко брже. Општине данас сносе око четвртину свих државних расхода, а добијају тек 14 одсто укупних пореских прихода.

Поглед редакције портала Српски Угао

Највећи терет представљају трошкови запослених и социјална потрошња. Број запослених у општинама порастао је за 300.000 у последњих десет година, док су социјални расходи достигли више од 90 милијарди евра годишње. Посебно расту издаци за децу и младе, помоћ особама са инвалидитетом и трошкови дуготрајне неге, који општине годишње оптерећују са више од пет милијарди евра.

Пише: Стефан Стојановић

Како портал “Српски угао” пише: Швајцарска медијска и политичка сцена систематски демонизује полицију, представљајући је као расистичку и сексистичку институцију на основу појединачних случајева и површних извештаја, према колумни Себастијана Брилмана у Ноје Цирхер Цајтунгу од 5. фебруара 2026. – још један пример како се цела професија жртвује за политичке и медијске циљеве.У Лозани су објављена два извештаја који оптужују полицију за расизам и сексизам. Закључак је хитна потреба за реформама. Али главни извештај се заснива на испитивању једва десет особа и 14 додатних онлајн – анегдоте, не целовита слика за хиљаде полицајаца. Пре тога, смрт младог возача скутера после потере изазвала је оптужбе за расизам, иако боја коже није била видљива. Градска власт је преурањено говорила о „структурном расизму“.

Слична ситуација у Берну, новинари су приказали брутално поступање према тражиоцу азила као случај сличан Џорџу Флојду. Суд је ослободио полицајце – није било кривичног дела. У Базелу је извештај довео до смене скоро целог руководства, иако парламент није нашао озбиљне прекршаје.

Појединачни инциденти користе се да се оптужи читав сталеж. Левица, посебно Млади социјалисти, назива полицију „расистичком институцијом“ и тражи њено укидање. Полицајци свакодневно ризикују живот, хапсе криминалце који сутра излазе, а добијају само увреде и оптужбе. Многи напуштају посао из фрустрације.

Полиција мора бити под надзором, али генерализација на основу анегдота није правда – то је хајка. Док грађани зависе од полиције за безбедност, медији и политика претварају је у главног кривца. Ово није критика – ово је уништавање институције која штити друштво.

Поглед редакције портала Српски Угао

Швајцарска показује како се лако створи нови непријатељ – довољно је узети појединачне случајеве и претворити их у системски проблем. Ми смо имали сличан проблем док су трајали протести у Србији, константни напади на полицију, вређање и провокације. Полиција је такође демонизована, на улици, свакој раскрсници на било ком задатку. То је очигледан систем по ком левица и екстремисти нападају. Полиција посебно код нас заслужује поштовање, а не сталну хајку. Не заборавимо да нас је она бранила на Косову и Метохији. Много полицајаца је страдало од стране НАТО-а и Албанских екстремиста. Полиција је уз војску гарант безбедности и понос нације.

Извор: Српски угао