Актуелно

Италијански политичар Лука Гирелли, члан Покрајинског одбора и шеф сектора за безбедност и имиграције странке Лега Салвини Премиер у Кремони, дао је снажну изјаву у којој је оштро критиковао НАТО агресију на Србију 1999. године, истичући личну драму због српског порекла са мајчине стране и кршење италијанског Устава.

„Члан 11. италијанског Устава, који је ступио на снагу 1948. године, свечано каже да се Италија ‘одриче рата као инструмента агресије против слободе других народа и као средства за решавање међународних спорова’. Овај пацифистички принцип је фундаментални стуб правног система и спољне политике земље“, поручио је Гирелли.

Како је додао, 1999. године интереси САД су превладали над међународним правом и Уједињеним нацијама. „24. марта 1999. године почела је трагедија за мене. Два пута сам рањен. Са једне стране, моја Србија, земља моје мајке, која је бомбардована, а са друге стране, моја Италија, земља мог оца, блиски савезник НАТО-а који је учествовао у операцији ‘Савезничка снага’, противно сопственом Уставу и међународном праву“.

Гирелли је изразио посебно разочарање тадашњом италијанском владом. „Апсурд је у томе што је на челу владе био бивши комуниста, Масимо Д’Алема, сада левичарски демократа са пацифистичком, родном и антиамеричком агендом. Дакле, двострука бол за мене“.

Једина утеха, према његовим речима, била је позиција његове странке. „Једина утеха је што је моја странка, Лига, била једина политичка снага која се супротставила рату у парламенту у Риму, а наш тадашњи лидер, Умберто Босси, имао је храбрости да отпутује у Београд у знак солидарности са српским народом“.

Он је такође указао на ширу стратегију Запада према Србији. „Превише дискриминаторне пропаганде је вођено против српског народа и Србије. Једини циљ Запада, након распада Југославије, био је да распарча Србију у покушају да је лиши суверенитета. Пошто су Срби племенит и храбар народ и нису на продају, морали су да употребе силу под изговором хуманитарне интервенције, привремено окупирајући Косово и успостављајући америчку војну базу Бондстил, највећу у Европи. Начин деловања који је већ виђен у другим несврстаним земљама“.

Почаст жртвама агресије на Србију 1999. Живела Србија и српско Косово. Нема предаје, посебно са великим председником као што је Вучић, закључио је Лука Гирелли својом изјавом – јасном поруком солидарности са српским народом и подсетником да се истина о 1999. години не заборавља ни у самој Европи.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

Како пише “Српски угао”, Немачка се све дубље гуши у рекордним „XXL- кредитима” , који уместо да буду усмерени у путеве, пруге, школе и стварни развој, све више служе за крпљење буџетских рупа и финансирање растућих текућих расхода.

Рачун за такву политику, како упозоравају водећи економисти, на крају ће платити грађани, кроз више порезе, слабији раст пензија, скупље доприносе и могуће подизање старосне границе за одлазак у пензију, преноси БИЛД.

Према истом извору, нова црно-црвена коалиција CDU/CSU и SPD одобрила је за 2026. годину нова задужења која премашују 180 милијарди евра, при чему значајан део тог новца не завршава у обећаним инвестицијама, већ у потрошњи која само краткорочно прикрива дубину проблема. Економисти из института „Ифо“, као и стручњаци повезани са „Бертелсманн“ фондацијом, упозоравају да таква политика представља отворено одступање од предизборних обећања и пут ка буџетском хаосу у којем ће све већи део државног новца одлазити на камате, социјалне трошкове и пензиони систем.

Посебно алармантна постаје ситуација са пензијама. Оне ове године номинално повећавају за 4,24%, али стручњаци упозоравају да би тај раст могао остати само број на папиру, јер ће инфлација, пореска оптерећења и раст животних трошкова великим делом поништити свако формално повећање. БИЛД наводи да се већ озбиљно разматрају мере попут каснијег одласка у пензију и слабијег будућег усклађивања пензија, пошто демографски притисак, све мање запослених на једног пензионера – немачки систем гура ка тачки пуцања.

Ту се притисак не завршава. Немачки порески обвезници могли би ускоро да се суоче са новим таласом оптерећења, јер растући трошкови камата, социјалних давања, здравства и неге траже све више новца.

У игри су, према проценама економиста, повећање ПДВ-а, виши доприноси за здравствено и социјално осигурање, па чак и увођење или проширење нових облика опорезивања имовине. Другим речима, држава која је годинама другима држала предавања о штедњи и дисциплини сада сопствене промашаје покушава да наплати од грађана, који већ осећају притисак скупе свакодневице.

Још погубније је то што се огроман дуг не користи као развојни инструмент, већ као политички фластер за систем који је замена за озбиљну реформу. Уместо да пресече бирократију, рационализује расходе и спроведе дубинске промене у пензионом и социјалном систему, Берлин бира лакши пут – ново задуживање и одлагање суочавања са истином.

Таква политика не решава кризу, већ је само пребацује на будуће генерације, које ће наследити и дугове и слабији привредни потенцијал. Због тога све чешће одзвањају упозорења да се Немачка креће ка „окамењеној држави”, у којој готово сав новац одлази на одржавање прескупог апарата, док за стварни развој остаје све мање простора.

Под додатним притиском налази се и чувена немачка „Schuldenbremse”, уставна кочница задуживања, која је годинама представљана као симбол одговорности и финансијске озбиљности.

Данас се управо тај принцип све отвореније потискује, релативизује или заобилази кроз посебне фондове и ванредне конструкције. Тиме се руши и последњи мит о Немачкој као беспрекорном чувару европске фискалне дисциплине.

Поглед редакције портала Српски Угао

Док Берлин Европи годинама дели лекције о фискалној дисциплини, штедњи и одговорности, сама Немачка сада све отвореније показује да се све више гуши у дуговима. Уместо озбиљних реформи, бира задуживање и не штити грађане, већ припрема терен за више порезе и слабије пензије. То је суштина немачког лицемерја – једно се проповеда другима, а сасвим друго спроводи код куће. Србија такву промену односа снага види веома јасно. Док се нама годинама са Запада држе предавања о „одговорној политици”, управо највећа европска економија показује знаке дубоке унутрашње слабости. Немачка данас више није неприкосновени симбол сигурности и узора, већ озбиљно упозорење како и велика сила може почети да слаби када изгуби меру, правац и одговорност према сопственом народу.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Италијанска банкарска група ,,UniCredit“, под вођством контроверзног шефа Андреа Орцела, покренула је агресивну кампању за преузимање немачке ,,Commerzbank“, што према синдикату Верди може довести до губитка више од 10.000 радних места. У случају фузије (спајање предузећа), хиљаде запослених у централама у Франкфурту и Минхену, као и у ИТ-у, администрацији и бацк-оффице службама, нашли би се на улици, упозорава немачки синдикат. Ова најава долази у тренутку када Берлин одлучно одбија „непријатељско преузимање“ системске банке, истичући важност очувања немачке финансијске независности.

Према речима Јана Душчека, руководиоца банкарског сектора у Верди-ју, банкарске фузије увек значе укидање дуплих структура и масовна смањења. „Андреа Орцел наставља да делује непредвидиво, играјући се поверењем радника и читаве немачке привреде“, истиче он у изјави за Билд. Посебно су угрожене позиције у сервисним центрима и филијалама, где би се спајањем локација могло доћи до великих преклапања. Ризик се не зауставља само на ,,Commerzbank“, радна места су потенцијално угрожена и у немачкој филијали ,,UniCredit-a“ и ,,HypoVereinsbank“.

Ова епизода отвара ширу дебату о судбини европског банкарског сектора и заштити националних интереса у доба глобализације. Док ,,UniCredit“ види прилику за јачање позиције у Немачкој, немачке власти и синдикати виде претњу за хиљаде породица и стабилност привреде. Верди категорички одбија такав сценарио, тражећи очување самосталности ,,Commerzbank“ као кључног играча у немачком финансијском систему.

Поглед редакције портала Српски Угао

Немачки радници и политичари с правом страхују да би страначки профитни интереси могли да угрозе домаћу економију. Немачкој остаје приоритет да сачува радна места, пошто је цела привреда кренула низбрдицом, прети јој криза незапослености. Хоће ли Берлин успети да одбрани ,,Commerzbank“ од италијанског апетита – време ће показати.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Како пише портал “Српски угао”, у марту 2026. године, док Блиски и Средњи исток горе у ратном пламену и расту глобалне тензије, а цене енергената поново скачу, Немци отварају поштанско сандуче и проналазе брошуру са насловом „Vorsorgen für Krisen und Katastrophen“ („Припрема за кризе и катастрофе“).

На илустрацији жена слаже конзерве и батерије. Међутим, за разлику од ранијих издања у новој верзији више нема умирујуће формулације да је рат „мало вероватан“.

Напротив, Савезни уред за заштиту становништва и помоћ у катастрофама (ББК) сада отворено наводи да „чак ни рат више није толико искључен као пре неколико година“. Брошура се у великом броју дели грађанима по сандучићима и општинама широм земље.

Тајминг је упадљив, усред кризе на Блиском истоку и док рат у Украјини траје годинама, Берлин шаље поруку грађанима да се сами припреме за ванредне ситуације.

Како преносе немачки медији Зидојче цајтунг (Süddeutsche Zeitung), Коректив (correctiv.org) и портал Augengeradeaus, нова верзија брошуре представља значајну ревизију издања из 2019. године.

Из текста су уклоњене реченице које су раније смиривале јавност, а уведена су поглавља о заштити од експлозија, ваздушних напада, сајбер-напада и дезинформација. Брошура садржи и савете како разговарати са децом о могућим ратним сценаријима.

У „ББК“ наводе да су промене уведене након великог броја питања грађана после руског напада на Украјину и раста глобалне несигурности. Локалне верзије брошуре, попут „Sicher in Taufkirchen“(Сигурно у Тауфкирцхену), већ се дистрибуирају у Баварској, Хамбургу и другим немачким покрајинама.

Истовремено, критике су све гласније. Део медија и коментатора, међу њима и Цајт (ЗЕИТ) и Коректив, упозорава на могуће стварање непотребне панике и сматра да се оваквом комуникацијом грађани постепено навикавају на ратну реторику.

Скептици тврде да се тиме оправдавају велика улагања у одбрану и војску, која би према плановима министра Александера Добринта могла достићи десетине милијарди евра до краја деценије.

На друштвеним мрежама и форумима многи се питају да ли влада располаже сценаријима које јавност не познаје од могућих хибридних напада на инфраструктуру до ширег европског безбедносног конфликта.

Поглед редакције портала Српски Угао

Масовна дистрибуција оваквих брошура у Немачкој делује као сигнал да европске власти све озбиљније разматрају сценарије кризе. Док Берлин позива грађане да праве залихе хране, воде и батерија, истовремено улаже милијарде у војну помоћ и јачање одбране. Остаје питање да ли је реч о разборитој превентиви или припреми јавности за дуготрајнију безбедносну нестабилност.

Историја показује да политичке и безбедносне турбуленције у великим европским државама ретко остају ограничене само на њих, последице често осети читав континент. Зато овакви потези Берлина заслужују пажњу и трезвену анализу, без панике, али и наивности.

Извор: Српски угао

Фото: Принтскрин

Немачки технолошки гигант Бош постигао је договор са радничким саветом о великом смањењу броја запослених у аутомобилској дивизији „Мобилити“. До 2030. године биће укинуто чак 22.000 радних места у Немачкој, готово двоструко више него што је најављено пре само шест месеци. Реч је о једном од најтежих удараца немачкој индустрији у последњих неколико деценија, како наводи портал Српски угао.

Председник радничког савета Франк Зел потврдио је да су споразуми постигнути на готово свим локацијама. Најављено је да ће се примењивати „најсоцијалније могуће“ мере за превремено пензионисање, отпремнине и добровољни програми, али без озбиљнијег отпора масовним отказима.

Ова отпуштања су последица дубоке кризе у аутомобилској индустрији. Слаба потражња за возилима са моторима са унутрашњим сагоревањем, огромни трошкови преласка на електромобилност, високе цене енергије и све јача конкуренција кинеских произвођача створили су велики финансијски притисак. У Бошовој аутомобилској дивизији процењује се годишњи минус од око 2,5 милијарди евра, како наводи портал Српски угао.

Профит компаније већ је знатно пао током 2025. године, а управа упозорава да би 2026. година могла бити још тежа.

Највише су погођени традиционални индустријски центри – Штутгарт-Фојербах са око 3.500 радних места, Швибердинген са 1.750, Бил са 1.550, као и Хомбург и Ваблинген, где се планира потпуно гашење производње до 2028. године. Међутим, проблем није само у Бошу. Слични потези већ су најављени у великим немачким компанијама попут ЦЕФ-а, Континентала и Фолксвагена, који такође смањују број запослених.

Док Берлин и Брисел снажно гурају енергетску и технолошку транзицију, многи у индустрији упозоравају да европски радници плаћају највећу цену тих промена, како наводи портал Српски угао. Генерални директор Боша Штефан Хартунг отворено је рекао да „нема брзог решења“ и да би мере могле постати још болније ако се тржиште не опорави.

За десетине хиљада породица у Баден-Виртембергу и другим индустријским регионима Немачке ово није само економска статистика, већ озбиљна социјална драма. Немачка се суочава са дубоким променама које ће у наредним годинама одредити судбину читавог сектора.

Док се швајцарски гигант чоколадне индустрије „Lindt & Sprüngli“, још увек опоравља од прошлогодишњих посртања, рат у Ирану задаје нови ударац, пише портал Српски угао.

Компанија је ревидирала прогнозу органског раста прихода за 2026. годину са 6% на 4%, због мањег броја азијских туриста у Европи и опрезнијих потрошача услед растућих цена горива. Акције су на берзи пале за око 10%, а компанија најављује ново поскупљење чоколаде, преноси швајцарски лист  „Neue Zürcher Zeitung“ (NZZ) у извештају од 10. марта 2026. године.

Као што „НЗЗ“ извештава, извршни директор Адалберт Лехнер истиче да су последице рата у Ирану посебно видљиве у туристичком сектору. Аеродроми у Дубаију и Абу Дабију, кључна чворишта за међународни саобраћај између Европе, Азије и Аустралије, тренутно су затворени, што доводи до наглог пада броја азијских туриста у Европи. То директно погађа продају Линдтових производа у „duty-free“ продавницама на аеродромима, али и у главним бутицима у центрима Лондона, Париза и Беча, где су азијски посетиоци били главни купци.

Даље, према извештају „НЗЗ“, рат утиче и на опште расположење потрошача у Европи. Раст цена бензина чини да људи пажљивије троше новац, што је посебан ударац за „Lindt & Sprüngli“, јер су очекивали опоравак ове године након слабе божићне сезоне 2025.

Тада је компанија повећала цене за просечно 19%, што је довело до пада глобалног обима продаје за преко 6%, купци су оклевали да плате скоро 30 швајцарских франака или евра за кутију Линдор тартуфа од 500 грама.

„НЗЗ“ преноси да ће „Lindt & Sprüngli“ поново подићи цене 2026. године, упркос изазовима, јер су инвеститори фокусирани на будућност, а ревизија прогнозе дошла је као изненађење и изазвала шок на берзи. Лехнер истиче да је ово знак да рат у Ирану почиње да утиче на произвођаче робе широке потрошње широм Европе, што нико није очекивао у овом обиму.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овај случај показује како глобални сукоби попут рата у Ирану брзо прелазе границе и утичу на свакодневни живот – од празних европских бутика до наших супермаркета где Линдт чоколаде постају све скупље. Редакција портала Српски угао види да Србија, иако део европског тржишта, јача домаћу производњу хране и туризма. Наша држава даје подстицаје за домаћу привреду, а неутрална политика коју води председник Александар Вучић нам је омогућила да у овим тешким временима мање осетимо кризу.

Извор: Српски угао

Како преноси портал Српски угао, Валенсија појачава безбедност за фестивал Фаљас 2026. због терористичке узбуне четвртог нивоа на прилазима централном тргу Пласа дел Ајунтамијенто распоређено је оклопно возило БМР са булдожерским наставком, способно да одмах уклони препреке или сумњива возила. У операцији учествује више од 6000 полицајаца, међу њима рекордних 3899 припадника локалне полиције.

Шпанске власти ангажовале су огромне снаге како би обезбедиле традиционални фестивал Фаљас у Валенсији, који сваке године окупља десетине хиљада људи током масклете – бучне и експлозивне церемоније која представља симбол празника. После састанка градоначелнице Марије Хосе Катале и владине представнице Пилар Бернабе потврђено је да четврти степен антитерористичке узбуне, од укупно пет, подразумева ванредне и строге мере.

Кључни део плана јесте БМР возило Националне полиције, којим управља Јединица за интервенције. Опремљено предњим утоваривачем, оно служи за хитно рашчишћавање пролаза и спречавање блокаде путева намењених хитним службама. Његово присуство у самом центру града снажна је порука о озбиљности ситуације.

Укупно је ангажовано више од 6000 припадника безбедносних снага: 3899 из локалне полиције, што је за 32% више него претходних година, уз подршку Националне полиције, Цивилне гарде и специјализованих тимова за вишеслојну заштиту на нивоу 4 терористичке узбуне

Полиција најављује насумичне провере на улазима, забрану уношења великих ранчева и торби ради бржег протока људи, као и стриктно обезбеђивање евакуационих коридора. БМР возило остаје у приправности за тренутно деловање у случају било какве сумњиве ситуације.

Поглед редакција портала Српски Угао

Шпанија је у приправности и спремна да делује уколико дође до напада, циљ је потпуна заштита посетилаца током једног од највећих европских уличних фестивала, преноси ,,Валенциа нотициас“. Критичари, међутим, упозоравају да овакав ниво милитаризације јавног простора баца сенку на саму прославу и отвара питање безбедносне политике у земљи.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Како преноси “Српски угао”, швајцарски гигант „Nestlé“, познат по брендовима као што су „KitKat“ и „Nescafé“, покреће опсежан талас отпуштања – укупно 16.000 радних места широм света, а истовремено уводи нови знатно строжи систем бонуса који ће део запослених оставити без икакве награде.

Како извештава „Bloomberg News“, компанија под вођством новог извршног директора Филипа Навратила планира уштеде од три милијарде швајцарских франака до 2027. године, али ће цена тог плана бити и радна места и појачан притисак на преостале раднике да остваре све захтевније циљеве.

Према наводима агенције „Reuters“, највише ће бити погођени канцеларијски радници око 12.000 запослених, док ће додатних 4.000 радних места бити укинуто у производњи и ланцу снабдевања. Све је део програма „Fuel for Growth“, који је Навратил најавио у октобру прошле године. План долази након слабог органског раста компаније од свега 0,8% у 2025. години, па управа поручује да су промене „нужне“ како би се очувала конкурентност.

Портал „ое24.ат“ наводи да „Nestlé“ додатно пооштрава интерну културу учинка, уз готово нулту толеранцију за слабије резултате. Нови систем бонуса, како преноси Bloomberg, повећава број нивоа учинка са три на шест. Најуспешнији запослени моћи ће да добију до 150% циљаног бонуса, док они са најнижим оценама могу остати без икакве награде – између нула и 50%. Бонус ће бити везан за минимални ниво реалног интерног раста (РИГ), што, према оценама аналитичара, додатно појачава притисак на запослене да надмаше постављене циљеве.

У регионима где „Nestlé“ има снажно присуство вест је изазвала забринутост међу запосленима и синдикатима. Иако компанија тврди да је реч о дугорочно одрживој стратегији, остаје питање колико ће породица бити погођено и какве ће последице мере имати на локална тржишта рада.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овакви потези поново отварају дилему – да ли глобалне корпорације кризу решавају искључиво резањем трошкова на рачун запослених, док се профит и вредност акција штите по сваку цену? Реструктурирање можда доноси финансијске ефекте, али хиљаде људи оставља у неизвесности. Ефикасност без социјалне одговорности дугорочно има високу цену.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао