Актуелно Архиве | Паге 25 оф 30

Младима пет хиљада динара од 16. децембра

Igor Crnogorac Новембер 2, 2022

Исплата новчане подршке младима од 16 до 29 година, у износу од по пет хиљада динара, почеће 16. децембра, најавио је данас министар финансија, Синиша Мали. Сви млади који желе да добију ову врсту помоћи, морају да се пријаве Управи за трезор, од 1. до 15. децембра, без обзира на то да ли су се раније већ пријављивали.

Право да остваре право на новчану помоћ имају држављани Србије који у тренутку пријаве имају између навршених 16 и 29 година, пребивалиште на територији Србије и важећу личну карту. Могу да се пријаве сви који су, до почетка пријављивања напунили 16 година, и они који нису, до тог датума, напунили 30 година, преноси Танјуг. Пријаву не морају да поднесу само примаоци новчане социјалне помоћи и особе у заводима за извршење кривичних санкција.

Младима је држава ове године два пута исплатила по сто евра помоћи, у фебруару и у јуну.

Од 1. децембра пријаве ће бити могуће на овом сајту: https://idp.trezor.gov.rs/.

Од 1. новембра обавезна зимска опрема, казне су од три хиљаде до 800 хиљада динара

Igor Crnogorac Новембер 2, 2022

Законска обавеза да сви аутомобили имају зимске гуме ако је пут прекривен снегом или ледом, ступила је на снагу јуче. Код кикиндских вулканизера нема великих гужви, а цене замене гума са балансирањем точкова су од 1.600 до чак 2.800 динара.

Према новом Правилнику о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за возила у саобраћају на путевима, у периоду од 1. новембра до 1. априла, возила морају бити опремљена зимском опремом ако се због временских услова на коловозу налазе снег, лед или поледица. У зимску опрему спадају четири зимска пнеуматика, односно зимске гуме. код којих дубина газећег слоја не сме бити мања од четири милиметра.

Поред тога, возачи су обавезни да у пртљажнику имају и одговарајуће ланце за снег које постављају на најмање два погонска точка, уколико наиђу на део пута где је саобраћајним знаком предвиђена обавезна зимска опрема, и временски услови то захтевају, односно, има снега на коловозу.

Ланци се могу поставити на точкове и на делу пута који није означен знаком “ланци за снег”, али само у случају када је коловоз прекривен снегом. У насељу, возила не морају бити опремљена ланцима, односно другим уређајима за повећање приањања.

Иако зимска опрема није обавезна у зимским данима када су временске прилике такве да нема снега и леда, ипак се препоручује употреба зимских гума. Када су спољне температуре ниске, асфалт може да поледи. Летња гума се стврдне већ на температурама нижим од седам степени, и не приања добро на подлогу.

Полиција вас, дакле, неће казнити уколико после 1. новембра немате зимске гуме, а нема снега и леда али, у случају да се услови на путу изненада промене, у ризику сте да изазовете саобраћајни удес, и високу новчану казну, као и искључење из саобраћаја. Тада се непоседовање прописаних пнеуматика третира као тежа техничка неисправност и возач је дужан да плати сву причињену штету.

Како бисте били сигурни да имате гуме намењене зимским условима вожње, проверите додатне ознаке:
М+С, МС или М&С – снег и блато (Муд анд Сноw);
Алл Сеасон – гума за целу годину, за све временске услове – нема перформансе на снегу као права зимска гума;
Симбол пахуљице или планине или обоје – права зимска гума.
Зимска гума се може препознати и по комерцијалном називу за који се употребљавају речи: Wинтер (зима), Сноw (снег), Ице (лед), Цолд (хладноћа) и слично.

Законом запрећене казне су следеће:
3.000 динара – ако имате зимске гуме, а немате ланце у пртљажнику – у вожњи ван града;
5.000 динара – ако немате ланце за снег на точковима на делу пута где је то прописано саобраћајним знаком, а временски услови то захтевају. Тада можете очекивати и искључење из саобраћаја;
6.000 – 20.000 динара – ако немате зимске гуме – за физичка лица;
100.000 – 800.000 динара – ако немате зимске гуме – за правна лица.

Код кикиндских вулканизера проверили смо цене за замену све четири гуме са балансирањем, и оне су веома шаролике: од 1.600 до чак 2.800 динара. Као и увек почетком новембра, гужве су веће, али нигде се не заказује. Како смо сазнали, све је могуће завршити за сат времена и, упркос тренутно лепом времену, не ризиковати плаћање високих казни у зимском периоду и, што је најважније, своју и безбедност осталих учесника у саобраћају.

Расписан је конкурс за књижевну награду „Душан Васиљев“

Jelena Trifunović Новембер 2, 2022

Град Кикинда расписао је конкурс за награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током 2022. године. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.

Издавачи и аутори могу послати књиге (три примерка по појединачном наслову) на адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, 23300 Кикинда, уз обавезну напомену на пошиљци „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 1. фебруара 2023. године.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.

Награда „Душан Васиљев” основана је Одлуком Културно просветне заједнице Кикинде 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника, тј. песника експресионистичке идеологије.

После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, награда је поново успостављена 2009. године. По новом Правилнику награда се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора која је објављена на српском језику.

Током протеклих четврт века, награду „Душан Васиљев” су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић и други.

Награда ће бити додељена 27. марта, на дан смрти Душана Васиљева, уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи име овог великог експресионистичког аутора.

Кикинда ће бити домаћин Смотре стваралаштва слепих и слабовидих уметника Србије

Jelena Trifunović Новембер 2, 2022

23. Смотра стваралаштва слепих и слабовидих уметника Србије биће одржана у Народном позоришту у Кикинди у четвртак 3. новембра. Организују је Савез слепих Србије и Организација слепих и слабовидих “Северни Банат” уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства културе и информисања, Града Кикинде и бројних донатора.

Смотра је такмичарског и ревијалног карактера, а циљ скупа је афирмисање стваралаштва, културно-уметничких достигнућа и способности слепих и слабовидих особа.

У културно-уметничком програму ће, поред афирмисаних слепих уметника, учествовати и чланови локалних културно- уметничких друштава као и ученици основних и средњих школа из Кикинде.

Организатори позивају суграђане да 3. новембра посете изложбу радова слепих и слабовидних уметника, као и да пропрате културно-уметнички програм који је инклузивног карактера и биће одржан у позоришту са почетком у 11 сати.

КУД “Еђшег” у новом руху

Jelena Trifunović Новембер 1, 2022

Постављањем нове дрвено-металне капије на улазу у Културно-уметничко друштво „Еђшег“ крунисана су досадашња улагања у реновирање објекта овог удружења.

Радови су током прошле године обухватили санацију крова, замену прозора и врата, а да би се значајно побољшали услови за неговање културе и традиције мађарске националне заједнице, на чему „Еђшег“ у континуитету ради већ скоро осам деценија, допринос су дали Фондација „Бетлен Габор“, Градска управа, али и вредни и посвећени чланови и пријатељи КУД-а.

-У прошлој години, уложено је више од 5,5 милиона динара. Већина средстава добијена је преко Фондације “Бетлен Габор” из Мађарске, док је милион динара из градског буџета уложено за замену свих прозора. Од осталих 4,5 милиона успели смо да урадимо потпуно нови кров на згради са улице, што нам је било најважније, пошто је кров већ годинама прокишњавао. Урађена је фасада на згради и унутрашњи део клуб просторије, где чланови КУД-а, преко недеље, проводе највише времена. Успели смо и да променимо двоја улазна дрвена врата. И чланови друштва су били јако вредни. Реновирали су предсобље и терасу- напомиње председница КУД “Еђшег” Рамона Тот.

Иако ове године нису планирали велика улагања, решили су да конкуришу за средства за замену старе, зелене капије на самом улазу у културно-уметничко друштво.

-Жеља нам се испунила. На конкурсу Фондације “Бетлен Габор” добили смо 200.000 динара- задовољно додаје Рамона Тот.

Нова капија од јуче краси улаз у “Еђшег”. Извођач радова била је фирма “Махагони варош” из Кикинде. У КУД-у су веома задовољни новим изгледом и бољим условима за рад. О детаљима у ентеријеру, уз искрену вољу и труд, радо су се побринули и сами чланови. Један од њих, Игор Комарек, од старе греде, направио је занимљив лустер који сада краси предсобље овог културно-уметничког друштва.

Ухапшен због пореске утаје

Jelena Trifunović Новембер 1, 2022

У заједничкој акцији инспектора Пореске полиције и припадника Министарства унутрашњих послова, а по налогу Основног јавног тужилаштва у Кикинди, ухапшено је лице због постојања основа сумње да је у својству оснивача и одговорног лица привредног субјекта из Београда, извршио кривична дела пореска утаја и недозвољено складиштење робе, у укупном износу од 3,98 милиона динара.

Осумњичени је у периоду од 1. јануара 2020. до 31. децембра 2021. године физичким лицима која нису запослена у привредном друштву, извршио исплату новчаних средстава у износу од 15.270.682,19 динара, при чему је био у обавези да на наведена плаћања која нису вршена у пословне сврхе обрачуна и плати порез на друге приходе у износу од 2.908.510,91 динара, а што није учинио.

У периоду од 1. јануара 2021. до 31. децембра 2021. године, осумњичени је извршио исплату зарада на текуће рачуне пет запослених, без обрачуна пореза и доприноса на зараде у износу од 1.080.063,50 динара.

Такође, осумњичени је у просторијама привредног друштва, ускладиштио робу без прописане документације о пореклу, складиштењу и без евиденција у пословним књигама и то укупно 53.191 литара разних врста средстава за исхрану и третирање биљака у укупној вредности од 42.501.286,00 динара и на тај начин извршио кривично дело недозвољено складиштење робе, саопштила је Пореска управа.

Осумњиченом је одређено задржавање у трајању од 48 сати, након чега ће уз кривичну пријаву бити приведен у Основном јавном тужилаштву Кикинда.

Позоришни репертоар – „Настојник“ све ближи рекорду

Igor Crnogorac Новембер 1, 2022

У кикиндском Народном позоришту публику ће, у новембру, највише дочекивати на малој сцени.

Комад Драгослава Михајловића „Кад су цветале тикве“, монодрама новог члана кикиндског ансамбла, Владимира Максимовића, на репертоару је у петак, 5. новембра.

Наредна два термина, 8. и 15. новембар, резервисани су за најновију представу, „Па се видимо у сну“, редитеља Николе Завишића.

У петак, 18. новембра, представа „Настојник“ биће одиграна 148. пут, што је приближава не само јубилеју 150. играња, већ и рекорду. У читавој историји кикиндског позоришта највише пута одиграна је представа „Па, извол’те у Сакуле“ – имала је 153 извођења.

„Настојника“ је до сада гледало готово 10 хиљада људи. Одавно већ има и своју сталну публику, а сада је на шест извођења до постављања новог рекорда у броју изласка на сцену. Ова представа премијерно је одиграна 1988. године. По делу Харолда Пинтера, режирао ју је Драган Остојић. Поред Остојића, у представи за малу сцену играју и Славољуб Матић и Бранислав Кнежевић.

Стеријина „Лажа и паралажа“, у режији Стевана Бодроже, заказана је за уторак, 22. новембар, што је и последњи позоришни термин у новембру.

Све представе почињу у 20 сати.

Више од 17.000 пријава младих за програм „Моја прва плата“

Jelena Trifunović Новембер 1, 2022

У трећем циклусу програма „Моја прва плата“ конкурисало је више од 17.000 младих, од чега 60% жена, за око 12.000 радних позиција, које је понудило 7.500 послодаваца. Од данас почиње повезивање са потенцијалним послодавцима, током којег ће компаније селектовати најбоље кандидате.Програм омогућава подршку запошљавању млађих од 30 година, без радног искуства са најмање завршеном средњом школом.

У првој половини новембра кандидате бирају фирме из приватног сектора, а у другој послодавци из јавног сектора.

Две недеље након повезивања, биће формиране коначне листе послодаваца и кандидата и доступне на сајту www.мојапрваплата.гов.рс. У року од 15 дана од дана објављивања ових листи следи потписивање уговора између Националне службе за запошљавање, послодавца и изабраног кандидата. Кандидати ће ући у компаније у којима ће стицати своја прва радна искуства, неопходна знања и вештине најкасније до краја децембра.

Програм „Моја прва плата“ траје девет месеци, а за то време Национална служба за запошљавање кандидатима са завршеном средњом школом месечно ће исплаћивати 25.000 динара, а онима са високим образовањем 30.000 динара.

Програм реализује Национална служба за запошљавање уз подршку Привредне коморе Србије, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства финансија и Канцеларије за информационе технологије и електронску управу.

„Моја прва плата“ се реализује од краја августа 2020. године и у два циклуса учествовало је скоро 18.000 младих и око 10.000 послодаваца.

Детаљније информације доступне су на веб сајтовима: www.нсз.гов.рс и www.мојапрваплата.гов.рс

Решења за одводњавање доступна и преко еУправе

Jelena Trifunović Оцтобер 27, 2022

ЈВП „Воде Војводине“ ће од сада решења за накнаду за одводњавање слати и електронским путем обвезницима који су истовремено и корисници еУправе.

Будући да су решења за текућу годину већ послата, данас ће решења у своје електронско сандуче добити само физичка и правна лица, која су закупци државног пољопривредног земљишта, наводе у овом предузећу.

Међутим, од следеће године ће на овај начин накнаду за одводњавање примити готово 120.000 обвезника, колико их тренутно има налоге на еУправи.

Електронска достава поједноставиће и убрзати комуникацију са обвезницима, а препорука је да се сви корисници из АП Војводине региструју на еУправу како би аутоматски добијали решења о утврђеној накнади за одводњавање, саопштили су из ЈВП „Воде Војводине”.

Шакали истребљују дивљач, ловци у организованим хајкама

Igor Crnogorac Оцтобер 27, 2022

Огромне штете од шакала у ловиштима приметне су свуда, па и на територији Кикинде. Ови предатори примећени су у атарима свих села. Појединачно, убијају ситне животиње, али у чопорима нападају фазане и зечеве, чак и срне, каже председник ловачких друштава у Иђошу и Сајану, Веселин Веселинов.

– Приметно је опадање популација дивљачи, фазана и ланади. Шакала има и по 40, 50 у трскама и коповима. Лове ноћу, у чопорима. То је веома паметна и лукава животиња, он је стрвинар, једе угинуле животиње, чак и убијене јединке своје врсте. До сада нису улазили у села, али су у дворишту једне куће ван насеља појели пса на ланцу – каже Веселинов.

Он објашњава да ових стрвинара, до пре десетак година није било. Од старијих су чули да је популација шакала била врло бројна после Другог рата, али је проблем тада протпуно решен тровањем, које данас законом није дозвољено.

– Ми смо организовали хајке са по 20, 30 људи – прича Веселинов, али то неће решити проблем. Потребно је системско решење јер је ловно привредна основа угрожена, јако је смањен број корисне дивљачи, зечије, фазанске, срнеће.

Шакали се веома брзо размножавају јер имају довољно хране коју налазе и лове, што отежава њихово истребљење. Нове територије освајају у великим миграцијама, тражећи подручја са више хране. Код нас стижу с југа, из Далмације, каже Веселинов. Једина добра вест је да ове животиње беже од људи, веома су плашљиви. Дању се не могу видети и лове искључиво ноћу.

Шакал је опасан и због тога што, као и лисица, може да пренесе беснило и псећу кугу. Припада породици паса и има величину средњег пса. Одрасле јединке достижу дужину од 80 цм до 130 цм и висину 40 цм, тешки су и до 15 килограма. Имају усправне, широко размакнуте уши. Врст која настању наше крајеве је браонкасто-златне боје. Њихово омиљено станиште су густе, непроходне шикаре.

Када крену у лов, испуштају карактеристичан урлик сличан високом, цвилећем крику. Обично завијају у вечерњим сатима, дајући сигнале осталима о томе где се налазе. За њих нису типичне сезонске миграције, задржавају се тамо где имају довољно хране. Зато њихово присуство највише утиче на ловна подручја, какво је и наш крај.