Актуелно Архиве | Паге 23 оф 30

Подршка превремено рођеним бебама и њиховим породицама

Igor Crnogorac Новембер 17, 2022

У Србији и у свету 17. новембар се обележава као Дан превремено рођене деце. Као подршка „малим дивовима“ и њиховим породицама, Градска кућа у Кикинди вечерас је осветљена љубичастом бојом. Акцијом „Љубичасти новембар“ у Србији се, од 2015. године, на тај начин подиже свест о изазовима са којима се суочавају превремно рођене бебе и њихове породице.

Испред Градске куће, са мајкама и децом, рођеном пре времена, разговарала је Рамона Тот, у Градском већу задужена за бригу о породици, националне мањине и родну равноправност.

– Овај дан посвећен је највећим борцима, онима који се боре од првог минута живота, а с њима и њихови родитељи. У нашем друштву није довољно изграђена свест о томе. Наша локална самоуправа је ту да пружи помоћ од првог тренутка ако је потребно, наша врата су отворена за родитеље и најмлађе суграђане.

Један од највећих изазова за родитеље након превременог рођења су недостатак информација и осећања бриге, страха и усамљености. Сандра Марковић је мајка девојчице која сада има осам и по година.

– Родила сам је у 36. недељи. Дани стрепње и суза сада су иза нас и данас подршку дајемо мајкама и очевима који пролазе кроз исто искуство. Поручујемо им да се боре, да буду поред своје деце и да их само прате, јер они јесу снага и јесу мали дивови јер су једини којима је живот дат, а који се одмах боре за њега – каже Сандра.

Превремено рођеном сматра се свака беба рођена пре пуних 37 недеља трудноће. Проценат превремено рођене деце са каснијим дугорочним здравственим тешкоћама креће се од 30 до чак 60 посто, а многи развојни проблеми трају дуго, и често остављају последице за цео живот.

Свака десета беба на свету роди се пре времена, што годишње чини 15 милиона беба. Према подацима Удружења превремено рођене деце „Мали див“, свака 11. беба у Србији роди се пре времена, што је четири хиљаде деце сваке године.

Покрајински секретаријат за урбанизам суфинансира израду планских докумената града

Jelena Trifunović Новембер 17, 2022

Град Кикинда учествовао је на конкурсу Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине на ком су одобрена бесповратна средства за израду планских докумената. Три милиона динара опредељено је за израду Просторног плана града Кикинде и 333.000 динара за израду измене и допуне Плана генералне регулације североисточног дела Кикинде.

-Просторни план је најважнији стратешки документ који се ради за административно подручје града Кикинде и којим се одређују смернице за даљи развој делатности и намену површина, као и услови за одрживи и равномеран развој на територији града. Просторни план је донет 2013. године и претрпео је две мање измене које су се односиле на радне зоне у насељима Банатска Топола и Наково. Израда Просторног плана поверена је ЈП Завод за урбанизам Војводине са којим је потписан уговор на износ од 11,6 милиона динара, од којих Покрајински секретаријат за урбанизам додељује три милиона бесповратних средстава. Циљ израде новог просторног плана је преиспитивање важећег планског решења, а његово доношење је предвиђено до краја 2023. године- наводи Јелена Бајић Иветић, секретарка Секретаријата за урбанизам, обједињену процедуру и изградњу града.

План генералне регулације североисточног дела Кикинде усвојен је 2016.године и претрпео је једну мању измену која се односила на спортско-рекреативне површине у обухвату Плана.

-Циљ израде измена и допуна овог документа је стварање планског основа за коришћење простора, а односи се на радне површине и додатна правила уређења и грађења. Желимо да проширимо у радној зони код Банинија намену комплекса, односно да преиспитамо могу ли још неке делатности да се обављају, а да буду компатибилне са постојећим стањем. Доношење овог документа планирано је почетком идуће године-наводи Јелена Бајић Иветић.

У току јавног увида оба планска документа, могућност да се изјасне о предложеним урбанистичким решењима имаће сва заинтересована правна и физичка лица.

„Дани лудаје“ и Хубертова ракија понели ознаку „Најбоље из Војводине“

Jelena Trifunović Новембер 17, 2022

Покрајинска влада доделила је знак „Најбоље из Војводине” 21 бренду: за десет манифестација, девет производа, а у области услуга додељена су два знака. Добитници су кикиндски Дани лудаје, зрењанински Дани пива, шидска Сремска куленијада, новосадски Међународни пољопривредни сајам, манифестација Стапарски ћилим, и панчевачка Колонија веза и златовеза.

Како се наводи у одлуци објављеној у Службеном листу, међу добитницима ознаке су и Шубаре и прслуци од јагњећег крзна из Беркасова, те послужавници, кутије и сувенири које производи новосадска Радионица Петровић 021.

Најбољи из Војводине су и „Српска недеља моде“ у Новом Саду и Мекст конфекција.

На листи одликованих производа су: органско уље сунцокрета Универекспорта, хумус намар Грин хаус фуда, Хубертове ракије – кајсија и дуња, органско поврће са Салаша 275, сир амбасадор Млекаре фармер, производи од лешника предузетнице Јелене Пинћир, Ангус бургер фирме Штранд и козји производи Млекаре карпе дием.

Добитници су и инђијско Келтско село, те палићка Мала гостиона. Ознаку “Најбоље из Војводине” сви добитници моћи ће да користе три године.

Ознака, која није додељивана последњих неколико година, поново је успостављена на иницијативу Покрајинског секретаријата за привреду и туризам. Одлуку о добитницима донели су „Југоинспект”, најстарија и највећа државна и међународно призната контролна организација, и Туристичка организација Војводине.

– Ознака „Најбоље из Војводине”, после дуже паузе, поново је додељена прошле године. И ове године је било велико интересовање за добијање овог симбола квалитета, имали смо више од 50 пријављених из целе Војводине – рекао је Ненад Иванишевић, покрајински секретар за привреду и туризам.

Прошле године, знак „Најбоље из Војводине“ понело је 18 производа, услуга и манифестација.

Бесплатне куће у селима до сада добиле 53 породице на подручју Града

Igor Crnogorac Новембер 14, 2022

Бесповратна средства за куповину сеоске куће са окућницом додељују се по Уредби Владе и на конкурсу Министарства за бригу о селу од прошле године. Право да конкуришу имају парови у брачној или ванбрачној заједници, млађи од 45 година, самохрани родитељи и млади пољопривредници. До истека другог конкурса, 1. новембра, са подручја Града било је 199 захтева.

– Захтеви се прво достављају Комисији у Градској управи која утврђује да ли су испуњени услови за конкурисање у Министарству – каже Љубан Средић, у Градском већу задужен за пољопривреду и месне заједнице. – Најчешћа неправилност била је погрешна процена вредности некретнине. Догађало се да се продавац и купци договоре да кућа вреди много више, у намери да разлику у цени поделе. Зато наша комисија процењује вредност куће и проверава остале услове предвиђене конкурсом: да ли је кућа укњижена, да ли има исправне инсталације, да нема оптерећења банке, да они који конкуришу нису, у протеклих пет година, продали некретнину.

Ове године, за куповину куће са окућницом, у локалну самоуправу стигло је 99 захтева. После провере, Градска управа одобрила је 68, који су послати надлежном министарству.

– Још увек немамо коначне податке о томе колико захтева ће бити одобрено у Министарству јер је конкурс тек завршен. За сада знамо да је усвојено 16 и имамо најаву да ће их, вероватно, бити одобрено још пет. Министарство новац опредељује док се не потроши планирани годишњи буџет од 500 милиона динара – објашњава Средић.

Прошле године, комисији је за проверу стигло сто захтева, од којих је 60 испуњавало услове. У министарству су одобрена 32, за која су, укупно издвојена око 32 милиона динара.

Конкурсом је одређено да је највиши износ који заинтересовани могу да потражују 1,2 милиона, а до сада су, млади брачни парови, у просеку, добијали милион динара. Највише је било оних који су у својим селима проналазили некретнину, мада је било и парова из града који су одлазили на село. Углавном су то вишечлане породице са малом децом, каже Средић и напомиње да је обавеза оних који планирају да конкуришу за бесповратна средства да сами пронађи кућу која се продаје и да реално одреде њену вредност. Право на новац од државе имају и самохрани родитељи и млади пољопривредници, али и партнери у ванбрачној заједници.

– Ми смо, у локалној самоуправи, одмах по расписивању конкурса били спремни да обрађујемо захтеве и да што брже урадимо свој део посла, како би пријаве на конкурс што пре стизале у Министарство. Немамо званичне податке о томе колика је заинтересованост у другим градовима и општинама, осим што знамо да је ресорни министар, Милан Кркобабић, прошле године изјавио да је највише пријава стигло из Бачке Паланке и Кикинде. Што се тиче подручја Града, у захтевима су сва села била равномерно заступљена, такође су и цене некретнина уједначене.

По добијању новца за куповину куће, власници су дужни да плате порез на пренос апсолутних права, што је 2,5 одсто вредности, да осигурају кућу, и не смеју да је оптерете кредитом ни хипотеком пет година, нити да је продају десет година од куповине.

Министар Кркобабић најавио је наставак програма јер је, како је рекао, потребно населити 150 хиљада празних сеоских кућа, што је посао за целу деценију. Додао је да је интересовање огромно, да у Министарство стиже 13 до 15 захтева дневно, што је око пет хиљада на годишњем нивоу. До прошлог месеца, средствима из овог програма, купљена је укупно 1.101 сеоска кућа са окућницом, у више од сто јединица локалних самоуправа, у свим деловима Србије.

Нови успех Ене Гогић

Jelena Trifunović Новембер 12, 2022

Суграђанка Ена Гогић (13) наставља да ниже музичке успехе. На Међународном фестивалу за децу „Шкољкице“, који се овог викенда одржава у Новом Саду, освојила је друго место. Наступила је са песмом „Гласам за љубав“ за коју је текст написао Тоде Николетић, а музику и аранжман Ладо Леш.

На фестивалу је учествовало 24 такмичара из Русије, Бугарске, Словеније, Македоније, Малте, Црне Горе, Хрватске, Мађарске и Босне и Херцеговине.

„Шкољкице” је музички фестивал за децу међународног карактера, а за циљ има представљање земаља учесница, њихове културе, уметности и традиције кроз савремено стваралаштво за децу и омладину. Сад већ традиционално, од 2006. године, одржава се у првој половини новембра.

Ена Гогић и раније је освајала награде на музичким фестивалима у земљи и иностранству, а таленат и певачко умеће овога пута добили су потврду од међународног жирија који чине реномирани стручњаци, продуценти и директори фестивала из земље и иностранства. Фестивал „Шкољкице“ уврштен је у календар светске асоцијације фестивала “WАФ”.

Туристичка организација Града освојила прво место са својим промо-филмовима

Igor Crnogorac Новембер 11, 2022

Туристичка организација Града Кикинде награђена је на 15. Изложби сувенира и туристичких публикација. Под покровитељством Града Лесковца, организатор манифестације је Туристичка организација овог места.

Оцењивали су се сувенири и пропагандни материјали којима Туристичка организација представља своју дестинацију. Награде су додељене у једанаест категорија.

Туристичка организација Града Кикинде освојила је прво место за серију кратких промо-филмова и два друга места: за промо-разгледницу и за једнолисну промо-публикацију.

Дан примирја у Првом светском рату

Jelena Trifunović Новембер 11, 2022

Данас се у Србији и широм света низом манифестација обележава Дан примирја у Првом светском рату, а у знак сећања на тренутак кад је примирје ступило на снагу.

Дан примирја као државни празник установљен је у знак сећања на 11. новембар 1918. године када је у француском граду Компјену, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у 11.00 сати потписано примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.

Као главни мотив за амблем овог празника у Србији користи се цвет Наталијина рамонда.

Реч је о заштићеној врсти која је позната и као “цвет феникс” јер чак и када се потпуно осуши, ако се залије, може да оживи због чега је и изабрана за симбол обележавања овог значајног датума – да указује на уздизање српске државе из пепела и искушења кроз која је наш народ прошао у Првом светском рату.

Дан примирја суграђанима је честитао градоначелник Кикинде Никола Лукач:

-Србија је увек била земља поносних, часних и храбрих људи. Данашњи дан славимо као дан победе и дан слободе, са надом да смо достојни потомци својих славних предака. Честитам Вам Дан примирја у Првом светском рату.

Подизање еколошке свести – „зелени квиз“ Покрета горана

Igor Crnogorac Новембер 10, 2022

У Културном центру одржан је еколошки квиз „Покажи свету како чуваш планету“. Ради подизања свести младих о заштити животне средине „Зелени квиз“ организује Покрет горана Кикинде уз подршку Канцеларије за младе и Високе школе струковних студија за образовање васпитача, и под покровитељством Покрајинског секретаријата за спорт и омладину.

Најуспешнији су били ученици ОШ „Ђура Јакшић“. Победничку екипу чине: Исидора Кленанц, Николија Мирков и Марио Бањаш, које је припремала наставница биологије, Гордана Бабић. Другопласирана је била „плава“ екипа из ОШ „Свети Сава“, а ученици школе „Јован Поповић“, „зелени тим“, заузели су треће место.

– У свим играма на почетку били смо најбољи. Ова тема је важна да бисмо имали чисту животну средину. Мислим да људи не воде довољно рачуна о томе, смеће се свуда баца и не рециклира се. Ми у школи чувамо околину и сакупљамо чепове – каже Исидора.

У такмичењу знања и спретности учествовало је 30 ученика шестог и седмог разреда десет основних школа.

– „Зелени квиз“ одржан је други пут и изазвао је велико интересовање основаца – каже Невена Месарош-Оличков, заступница Грађанског удружења Покрет горана Кикинде. – Циљ ове активности је да ученици, на забаван начин, науче како се разврстава отпад и да разумеју значај очувања животне средине.

Дуња Чешић, координаторка Канцеларије за младе, каже да са Покретом горана сарађују две године.

– Подржали смо ову идеју и наши волонтери су помогли у организацији. То су, углавном, средњошколци који се и на овај начин едукују о значају заштите здраве животне средине – рекла је Дуња Чешић.

Програму је присуствовала и Мирослава Крнић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе Кикинда.

– Веома ми је драго што се у Кикинди буди активизам и волонтеризам у идејама за заштиту животне средине – каже Крнићева. – До сада је Секретаријат позивао удружења грађана, а сада чланови удружења зову нас. Сви имамо исти циљ – буђење еколошке свести свих грађана.

Сви учесници квиза добили су ваучере за куповину садница дрвећа или цвећа како би оплеменили свој школски простор, а три првопласиране екипе награђене су и „зеленом“ екскурзијом, посетом Сремским Карловцима и Еколошком центру „Радуловачки“.

Археолошка ископавања на локалитету Градиште у Иђошу приведена крају

Jelena Trifunović Новембер 10, 2022

У току септембра и октобра реализована је девета кампања археолошких ископавања на локалитету Градиште који се налази на ободу атара Иђоша, око седам километара удаљен од Кикинде. Познат је под неколико имена, од којих је једно и Словенски град. Настањен је био, са прекидима, од периода старијег неолита до средњег века.

Локалитет је проглашен за археолошко налазиште и културно добро од великог значаја и до сада је ископаван у више наврата, 1913, 1947, 1948, као и 1972. године. Због тада недовољно развијених археолошких метода уочена је потреба новог истраживања овог веома значајног налазишта сада најновијим техникама и анализама. Пројекат систематских археолошких истраживања стартовао је у 2014. години, наводи Неда Мирковић Марић из суботичког Међуопштинског завода за заштиту споменика културе.

– Ове сезоне настављена су истраживања сонде на узвишењу неолитског дела локалитета, где се ископава део испод познонеолитске куће, димензија 9×6 метара, која је истраживана прошлих сезона, а детектована захваљујући резултатима геофизичких снимања из 2014. године. Област северног Баната у неолиту била је зона у којој су се мешали утицаји потиске културе, распрострањене на територији данашње Мађарске и винчанске културе, која се простирала на територији северног и средњег Балкана (данашња Србија, део Румуније, Македоније, Босне). У току 2022. дефинисани су рушевински слојеви најранијих винчанских кућа, те се стигло до нивоа првобитног хумуса- каже Мирковић Марић.

Циљ ископавања на овом делу локалитета је прецизно дефинисање стратиграфије. Ископавање на бронзанодопском делу локалитета из претходних година, које је реализовано у сарадњи са стручњацима из Универзитетског колеџа у Даблину дало је нове резултате о начину изградње ровова и одбрамбених система утврђења.

Од 2015. до 2019. на локалитету се одржавала и Међународна школе археологије на којој су учествовали студенти Школе историје, археологије и религије Универзитета у Кардифу (Сцхоол оф Хисторy, Арцхаеологy анд Религион, Цардифф Университy) Велика Британија, Универзитетског колеџа у Даблину, Ирска (Университy Цоллеге Дублин, Сцхоол оф Арцхаеологy), као и са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Сем теренског рада, студенти су се упознали са процесом рада у теренској лабораторији након ископавања, учествовали су у прању, тријажи, сортирању, обради и цртању налаза. Такође су добили вредно искуство од специјалиста експерата за обраду различитих врста налаза (остатака фауне, артефаката од окресаног камена, керамике) и упознали се са неолитом и бронзаним добом Баната и југоисточне Европе.

– До сада су у оквиру девет година трајања пројекта извршена геолошка бушења, геофизичка снимања на површини од преко 18 хектара, као и површинска проспекција налазишта и околине, док су се ископавања фокусирала на истраживање неколико стамбених објеката на неолитском делу локалитета и јама, структура и одбрамбеног система унутар и око бронзанодобног дела локалитета. Резултати истраживања ће значајно унапредити наша сазнања о начину живота неолитских и бронзанодобних становника данашњег Иђоша и банатске равнице. Наредних година планиран је рад на стручној, али и популарној публикацији, изложба и археолошке радионице- објашњава археолошкиња.

Ископавања у току 2022. године у оквиру Пројекта систематских археолошких истраживања локалитета Градиште у Иђошу реализује Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица у сарадњи са Балканолошким институтом САНУ и Народним музејом Кикинда. Пројекат је, као и претходних година, подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

Насеље из седмог миленијума пре нове ере

У најстаријем хоризонту насељавања констатовано је постојање налаза рано-неолитске старчевачке/кереш (7. и 6. миленијум пре наше ере). Затим следи хоризонт ране винчанске културе, а следећу фазу чине остаци насеља са материјалом касног неолита, тј. винчанске и потиске културе (5. миленијум пре наше ере). Знатно веће је касније насеље са остацима два концентрична земљана бедема пречика 250 м, које се на основу налаза може везати у период позног бронзаног доба и почетка гвозденог (крај 2. миленијума пре наше ере).

Пронађено беживотно тело млађег мушкарца

Jelena Trifunović Новембер 9, 2022

Беживотно тело млађег мушкарца полиција је пронашла данас на периферији Кикинде, недалеко од Пристаништа. Младићев нестанак пријављен је полицији јуче. Према првим резултатима истраге, нема сумње на извршење кривичног дела.

Како сазнаје Кикиндски портал, према за сада непотврђеним информацијама, сумња се да је младић извршио самоубиство. Тело је послато на обдукцију, а све околности овог трагичног догађаја утврдиће истрага Вишег јавног тужилаштва у Зрењанину.