Бесповратна средства за куповину сеоске куће са окућницом додељују се по Уредби Владе и на конкурсу Министарства за бригу о селу од прошле године. Право да конкуришу имају парови у брачној или ванбрачној заједници, млађи од 45 година, самохрани родитељи и млади пољопривредници. До истека другог конкурса, 1. новембра, са подручја Града било је 199 захтева.
– Захтеви се прво достављају Комисији у Градској управи која утврђује да ли су испуњени услови за конкурисање у Министарству – каже Љубан Средић, у Градском већу задужен за пољопривреду и месне заједнице. – Најчешћа неправилност била је погрешна процена вредности некретнине. Догађало се да се продавац и купци договоре да кућа вреди много више, у намери да разлику у цени поделе. Зато наша комисија процењује вредност куће и проверава остале услове предвиђене конкурсом: да ли је кућа укњижена, да ли има исправне инсталације, да нема оптерећења банке, да они који конкуришу нису, у протеклих пет година, продали некретнину.
Ове године, за куповину куће са окућницом, у локалну самоуправу стигло је 99 захтева. После провере, Градска управа одобрила је 68, који су послати надлежном министарству.
– Још увек немамо коначне податке о томе колико захтева ће бити одобрено у Министарству јер је конкурс тек завршен. За сада знамо да је усвојено 16 и имамо најаву да ће их, вероватно, бити одобрено још пет. Министарство новац опредељује док се не потроши планирани годишњи буџет од 500 милиона динара – објашњава Средић.
Прошле године, комисији је за проверу стигло сто захтева, од којих је 60 испуњавало услове. У министарству су одобрена 32, за која су, укупно издвојена око 32 милиона динара.
Конкурсом је одређено да је највиши износ који заинтересовани могу да потражују 1,2 милиона, a до сада су, млади брачни парови, у просеку, добијали милион динара. Највише је било оних који су у својим селима проналазили некретнину, мада је било и парова из града који су одлазили на село. Углавном су то вишечлане породице са малом децом, каже Средић и напомиње да је обавеза оних који планирају да конкуришу за бесповратна средства да сами пронађи кућу која се продаје и да реално одреде њену вредност. Право на новац од државе имају и самохрани родитељи и млади пољопривредници, али и партнери у ванбрачној заједници.
– Ми смо, у локалној самоуправи, одмах по расписивању конкурса били спремни да обрађујемо захтеве и да што брже урадимо свој део посла, како би пријаве на конкурс што пре стизале у Министарство. Немамо званичне податке о томе колика је заинтересованост у другим градовима и општинама, осим што знамо да је ресорни министар, Милан Кркобабић, прошле године изјавио да је највише пријава стигло из Бачке Паланке и Кикинде. Што се тиче подручја Града, у захтевима су сва села била равномерно заступљена, такође су и цене некретнина уједначене.
По добијању новца за куповину куће, власници су дужни да плате порез на пренос апсолутних права, што је 2,5 одсто вредности, да осигурају кућу, и не смеју да је оптерете кредитом ни хипотеком пет година, нити да је продају десет година од куповине.
Министар Кркобабић најавио je наставак програма јер је, како је рекао, потребно населити 150 хиљада празних сеоских кућа, што је посао за целу деценију. Додао је да је интересовање огромно, да у Министарство стиже 13 до 15 захтева дневно, што је око пет хиљада на годишњем нивоу. До прошлог месеца, средствима из овог програма, купљена је укупно 1.101 сеоска кућа са окућницом, у више од сто јединица локалних самоуправа, у свим деловима Србије.
Данас се у Србији и широм света низом манифестација обележава Дан примирја у Првом светском рату, а у знак сећања на тренутак кад је примирје ступило на снагу.
Као главни мотив за амблем овог празника у Србији користи се цвет Наталијина рамонда.
У Културном центру одржан је еколошки квиз „Покажи свету како чуваш планету“. Ради подизања свести младих о заштити животне средине „Зелени квиз“ организује Покрет горана Кикинде уз подршку Канцеларије за младе и Високе школе струковних студија за образовање васпитача, и под покровитељством Покрајинског секретаријата за спорт и омладину.
– У свим играма на почетку били смо најбољи. Ова тема је важна да бисмо имали чисту животну средину. Мислим да људи не воде довољно рачуна о томе, смеће се свуда баца и не рециклира се. Ми у школи чувамо околину и сакупљамо чепове – каже Исидора.
– „Зелени квиз“ одржан је други пут и изазвао је велико интересовање основаца – каже Невена Месарош-Оличков, заступница Грађанског удружења Покрет горана Кикинде. – Циљ ове активности је да ученици, на забаван начин, науче како се разврстава отпад и да разумеју значај очувања животне средине.
– Подржали смо ову идеју и наши волонтери су помогли у организацији. То су, углавном, средњошколци који се и на овај начин едукују о значају заштите здраве животне средине – рекла је Дуња Чешић.
– Веома ми је драго што се у Кикинди буди активизам и волонтeризам у идејама за заштиту животне средине – каже Крнићева. – До сада је Секретаријат позивао удружења грађана, а сада чланови удружења зову нас. Сви имамо исти циљ – буђење еколошке свести свих грађана.
-Важно је да се настави и са другим пројектима, да се брза саобраћајница Сомбор-Кикинда гради и врло је важно то што је министар Мали навео, да ни један од пројеката који је започет неће бити заустављен, иако је криза и тешка ситуација- истакао је Јованов и наставио:
Кикинда: Од снажне индустрије до лоших приватизација
Криза не зауставља планове
У Економско-трговинској школи у понедељак је, после две године паузе због пандемије, одржана трибина под називом „Од ученика Економске школе до успешног стручњака“. За матуранте смера комерцијалиста, трибину су организовали професори економске групе предмета, Дубравка Варађанин и Станислав Завишин.
Гости су говорили о својим мотивима да упишу Економско-трговинску школу и закључили да је то био прави избор јер им је обезбедио добру основу за даље школовање, каријеру и будућност, уопште. Истакли су да је веома важно имати економску, односно финансијску писменост.