May 7, 2026

Актуелно

sova ušara

Nagrađeni učesnici likovnog konkursa „Sova ušara redovan gost našeg grada“

Jelena Trifunović November 26, 2022

Dodeljene su diplome i prigodni pokloni za nagrađene kolekcije radova koji su učestvovali na likovnom konkursu Centra za stručno usavršavanje „Sova ušara redovan gost našeg grada”.

Ove godine konkurs je bio namenjen deci od tri do sedam godina. Pristigla su ukupno 232 rada. Profesorka Mirjana Kojić i Marijana Mirkov nagradile su pet kolekcija radova:

Vrtić „Mendo“ vaspitač Vesna Majstorović

radovi: Damjan Savanov, Nina Trifunac, Jovana Živanov, Marijana Novak, Tea Čekić, Vanesa Barbul, Vuk Zarić, Ivona Simić, Lena Udicki

Vrtić „Kolibri“ vaspitači Sanja Konjik i Tijana Francuski

radovi: Andrej Pancel, Nađa Kosarenko, Petra Nemet, Vladimir Felbab, Ognjen Žikić, Nađa Grujić, Jana Živanov, Anđelija Kormanjoš, Vedrana Martinov

Vrtić „Leptirić“ vaspitač Branislava Gecić

radovi: Sara Erdeg, Mateja Šanta, Aleksandar Berbakov, Anja Ćirić, Ivana Tornji, Lenka Šibul, Mihajlo Terzin

Vrtić „Mendo“ vaspitač Ljubica Čoti

radovi: Vukašin Pilipović, Tijana Katai, Nikola Milanov, Pavle Bubalo, Branislav Čolak, Nikolina Lejić, Simona Stojkov

Vrtić „Bubamara“ Rusko Selo, vaspitač Jelena Molnar

radovi: Sofia Kočiš, Kalina Marković, Tanja Zeljković, Miroslava Nenadić, Nina Sredić, Danijel Marić

Profesorka Mirjana Kojić i Marijana Mirkov posebno su pohvalile uložen trud Alesie Trie koja je poslala svoj rad iz italijanskog grada Akvaviva dele Fonti.

Pohvaljeni su i pojedinačni radovi dece: Leda Rekić, Strahinja Rofa, Emilija Otoran, Mihailo Komlenić, Aleksa Doroslovac, Nađa Romakov, Vasilije Krnić, Lena Šili, Stefan Zekonja, Milica Munćan, Anđela Vasilev, Mateja Barta i Tea Stojiljković

Rečju ka svetlosti

Predstavljen Zbornik poezije slepih stvaralaca „Rečju ka svetlosti“

Jelena Trifunović November 25, 2022

Organizacija slepih i slabovidih „Severni Banat“  priredila je Zbornik poezije slepih stvaralaca „Rečju ka svetlosti“ koji je promovisan danas u prostorijama udruženja. Zastupljene su pesme šest autora iz cele Srbije: Jelke Bota, Danke Avramović Mijatović, Ratomira Šćepića, Emilije Matić, Dragana Popovića Kuruzlije i Jagode Nakrajkućin.

-U Zborniku čije objavljivanje je omogućio Grad Kikinda zastupljene su pesme slepih i slabovidih lica iz cele Srbije od kojih su tri autora iz Kikinde.  Zahvaljujemo se Gradu koji je prepoznao potrebe i značaj projekta kako bi se slepi i slabovidi pesnici predstavili široj javnosti. Ovo je treći zbornik koji je udruženje objavilo- kaže Jagoda Nakrajkućin, jedna od autorki i urednica Zbornika.

Početkom novembra, Kikinda je bila domaćin 23. Smotre stvaralaštva slepih i slabovidih umetnika Srbije koja je okupila učesnike iz cele zemlje.

-Organizacija „Severni Banat“ je, od osnivanja 2007. godine, svojim aktivnostima pokazala da je od velikog značaja za grad, pre svega zbog organizovanja različitih manifestacija- sportskog, kulturnog, edukativnog sadržaja kojima okuplja slepa i slabovida lica, članove njihovih porodica, ali i druge građane. Siguran sam da će sa ovakvim aktivnostima i manifestacijama nastaviti uspešan rad- ukazao je Ivan Ninčić, sekretar Sekretarijata za socijalnu zaštitu.

 

Trkulja 3

Umetnički put profesora Đure Radlovića, utemeljivača mozaičkog slikarstva u novijoj istoriji

Igor Crnogorac November 24, 2022

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi održana je tribina – veče posvećeno profesoru Đuri Radloviću, začetniku tehnike mozaika u slikarstvu koji je, prvi put posle 14. veka i Nemanjića, vratio mozaike u srpske crkve.

O njegovom životnom i profesionalnom putu govorio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Kikinđanin, Jovica Trkulja. Profesor Trkulja inicirao je organizovanje tribine jer je, kako je naglasio, veoma važno da ljudi u zavičaju, Kikindi i Nakovu, saznaju za dostignuća i umetničke domete profesora Radlovića.

– Talenat Đure Radlovića zapazili su još nastavnici u školi u Nakovu u koje je kolonizovana njegova porodica. Ipak, posle završene zanatske škole u Kikindi, radio je kao moler. Njegov talenat primetio je jedan profesor kome je krečio stan i nagovorio ga da upiše likovnu akademiju – ispričao je profesor Trkulja o umetničkim počecima prvog slikara mozaičara u Srbiji.

Prvi susret sa ovom tehnikom imao je u Veneciji, u Crkvi Svetog Marka, ukrašenoj mozaikom čije postavljanje je trajalo 600 godina, kaže profesor Radlović.

–  Zatim sam, u toku studiranja, naišao na Hristov portret u Aja Sofiji, to je nešto najlepše što sam u životu video. Počeo sam da radim mozaike fakultativno. Moj profesor me je naterao da specijaliziram tu tehniku iako ona do tada nije ni postojala na fakultetu. Po završetku studija, dobio sam da ukrasim mozaikom kapelu Svete Petke na Kalemegdanu, i tako je počeo moj put u sakralnoj umetnosti.

Slede izrade mozaika u Hristovoj crkvi u Banjaluci, crkvi na Ozrenu, u manastiru kralja Dragutina, crkvama u Bijeljini i Mrkonjić gradu, u Rusiji. I to je samo deo njegovog umetničkog puta.

– Profesor Radlović je pionir na ovom prostoru u novijem vremenu, najveća radionica mozaika u regionu. On je ustanovio tehnologiju, poseban postupak koji je razvio do najvišeg profesionalnog nivoa, zato je i mogao da napravi takvu produkciju. Važno je i to da radionica ima kontinuitet, sve vreme se podiže kvalitet i, tehnološki i poetički, dostiže se najviši nivo – rekao je Radomir Knežević profesor na Fakultetu likovnih umetnosti.

Najnovije, grandiozno delo profesora Radlovića su mozaici koji nastaju uz pomoć njegovih studenata u Crkvi Svetog Marka u Beogradu: ceo crkveni ikonostas, zatim mozaik „Krunisanje cara Dušana” koji se nalazi iznad groba poglavara, „Nedremano oko“ iznad moštiju patrijarha Germana i oltar od venecijanskog murano stakla. Završen je i mozaik Bogorodice ispod kojeg će biti postavljena kompozicija „Pričešća svetih apostola“, dimenzija 19 sa šest metara, koja je već ocenjena kao najveća i najlepša na svetu.

Ahondroplazija 2

Podrška Grada Udruženju „Deca sa ahondroplazijom Srbije”

Igor Crnogorac November 24, 2022

Porodicu Terzin, Davora, Slađanu i malu Stašu, koja boluje od ahondroplazije, juče su u Gradskoj kući primili predsednik gradskog parlamenta, Mladen Bogdan i zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić-Kiurski.

– Razgovarali smo o ahondroplaziji i o našoj Staši – kaže Slađana, Stašina mama, koja je i predsednica udruženja Deca sa ahondroplazijom Srbije sa sedištem u Kikindi. – Predstavnici Grada pružili su nam podršku i ponudili pomoć. Stašine terapije i snimanja ne plaćamo, ali ćemo, kao udruženje, konkurisati za budžetska sredstva naredne godine.

Udruženje okuplja roditelje dece sa retkom bolešću patuljastog rasta, koje u Srbiji ima sedmoro. U planu je da u Kikindi organizuju skup na koji će doći i dve porodice iz inostranstva, iz Crne Gore i Austrije. Osnovna aktivnost roditelja je da terapija novim lekom, koja se sprovodi u svetu, bude dostupna i kod nas, o trošku države. Lek otklanja mnoge komplikacije ove bolesti; njegova cena je 270 hiljada evra godišnje po detetu i potreban je do završetka njegovog razvoja.

Delegacija Udruženja sutra će, tim povodom, imati sastanak u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u Beogradu, kaže Slađana Terzin i zahvaljuje na dosadašnjoj podršci sugrađanima i Gradu.

Svi koji žele da pomognu Udruženju Deca sa ahondroplazijom Srbije kako bi sva deca dobila adekvatnu terapiju, mogu to učiniti uplatom na žiro račun sa brojem: 200-3551460101016-83.

 

 

 

Pozari 3

Najčešći uzrok požara su neispravne električne instalacije – kako izbeći opasnost

Igor Crnogorac November 24, 2022

Posle dva velika požara koja su se, za samo nedelju dana, dogodila u Kikindi, a koji su, nezvanično, izazvani neispravnim električnim instalacijama, proverili smo kako izbeći nesrećne ishode, posebno u zimskom periodu.

Nepostojanje sigurnosne sklopke, loše uzemljenje, prelimitirani osigurači u razvodnoj tabli, nestručna popravka sa neoriginalnim delovima, najčešći su uzroci požara, saznajemo od Miroslava Zeca, vlasnika firme za električarske usluge „Elektro Zeka ZM“ iz Kikinde. Njegovo preduzeće nosilac je sertifikata „Firma od poverenja“ koji dodeljuje „Centar za istraživanje mišljenja klijenata“ iz Beograda.

– Najveći broj požara, čak 70 odsto, dogodi se zbog neadekvatno limitiranih potrošača, od razvodne table dalje na mreži. U razvodne table sa topljivim osiguračima na navrtanje, prilikom zamene, stavljaju se popravljani osigurači i oni neadekvatne snage, što je veoma opasno. To je onda i najslabija tačka u celoj mreži – kaže Miroslav Zec.

Nažalost, ovakve, stare table, još uvek postoje u 60 odsto domaćinstava. Neuporedivo veću zaštitu omogućavaju automatski osigurači sa FID sklopkom, koja je sada, kao i atest o ispravnosti električnih instalacija, obavezna po zakonu, ali samo za nove objekte. U slučaju kvara bilo gde na mreži, ova sigurnosna sklopka za manje od sekunde isključuje struju u čitavom objektu. Noviji tipovi FID sklopki imaju i „test“ dugme kojim povremeno može da se proveri stanje mreže, napominje Zec.

Odmah posle neadekvatnih i prepravljanih osigurača, najveću opasnost od požara predstavljaju neispravno uzemljenje, neadekvatna popravka uređaja ili instalacija i servisiranje neoriginalnim delovima

– Sve delove i opremu treba kupovati od sertifikovanih proizvođača u prodavnicama elektromaterijala gde se garantuje za kvalitet proizvoda. Takođe, posle 10, 15 godina od postavljanja, treba obavezno proveriti uzemljenje, jer je moguće da dođe do truljenja određenih delova, što može da bude veoma opasno.

Uzroci nesreća, čak sa smrtnim ishodima, često su i neispravni bojleri. Kako oni sadrže i mehaničke delove koji mogu izazovu štetu na instalacijama, i pored postojanja automatskih osigurača i zaštitne sklopke, svakako ih treba isključivati prilikom kupanja ili tuširanja, naglašava Zec.

Kada je u pitanju grejanje na struju, jedino što ovaj električar preporučuje su klima-uređaji i termoakumulacione peći.

– Kvarcne peći ili električni radijatori mogu, posredno, da izazovu požar ukoliko su u blizini lako zapaljivih predmeta, čak i tepiha i prostirki. U svakom slučaju, ne treba ih ostavljati uključenima ukoliko niste u prostoriji – kaže naš sagovornik.

Radi potpune bezbednosti, napominje, navedene mere i kontrole treba sprovoditi i kada su instalacije sasvim nove. Sa strujom treba biti oprezan i veoma obazriv, posebno u zimskim mesecima kada se dodatno opterećuju instalacije često nebezbednim grejnim telima.

Uz to, poslednjih godina, u mnogim domaćinstvima povećava se broj potrošača električne energije, priključuju se novi uređaji, što dodatno opterećuje mrežu instalacija. Slediti savete stručnjaka zato je najmanje je što možemo da učinimo kako bismo izbegli štetu i učinili dom bezbednim mestom za život.

Milan Vasalic

Vašalić priprema koncertnu turneju u Belgiji

Igor Crnogorac November 20, 2022

Naš sugrađanin, Milan Vašalić iz Banatskog Velikog Sela, već decenijama je posvećen našem muzičkom nasleđu, u svim njegovim aspektima: instrumentalnom, igračkom i vokalnom. Sad se priprema da, u saradnji sa konceptualnim umetnikom Olegom de Vosom, balkanski etnos predstavi širom Belgije.

– Sa ovim instrumentalistom upoznao sam se na Festivalu gajdaša u Beogradu, na kojem sam nastupao. Oleg je, takođe, instrumentalista, svira veliki broj instrumenata, kao i ja, ali je izvođač klasične muzike. Upravo je bio u potrazi za muzičarem sa ovih prostora i u meni je prepoznao nukleus balkanskog muzičkog stvaralaštva. Odmah smo odmah započeli saradnju, čak smo iste večeri i svirali zajedno – kaže Vašalić.

Dogovori i zajedničkim nastupi nastavili su se onlajn, kaže Vašalić, a onda ih je pandemija sprečila da ostvare ideju o nastupima uživo.

– Oleg se bavi i eksperimentalnom muzikom. Sa njim i njegovim kolegama sada je u pripremi koncertna turneja širom Belgije, odnosno peformansi, u kojima ćemo spojiti moderno i tradicionalno, arhaično, savremeno i klasično u muzičkom izvođenju. Sviraćemo individualno, ali ćemo, na kraju saradnje, napraviti i fuziju, i nastupiti zajedno.

Početak turneje planiran je za sredinu januara. Odmah zatim, Vašalić će svoje umeće predstaviti u Sarajevu, na festivalu tradicionalnog folklornog stvaralaštva srednjeg Balkana. Biće u ulozi moderatora, predavača i demonstratora, i održaće seminar o igrama, pesmama i sviranju na tradicionalnim instrumentima.

Nagrađivan i svestran umetnik

Potvrdu za svoje muzičko umeće i zalaganje za očuvanje tradicije, Vašalić je dobio osvojivši niz priznanja i nagrada. U poznatom serijalu „Šljivik“ na RTS-u osvojio je titulu čuvara narodne tradicije. Sa ponosom ističe da je samouki svirač na čak 12 arhaičnih, žičanih i duvačkih instrumenata. Među brojnim nagrada ističu se prva mesta na festivalu „Zlatni opanak“ gde je poneo i titulu najmlađeg nosioca Majstorskog pisma za umetničko sviranje gajdi.

Ističe se njegov rad sa mladima, ali i plodotvorna saradnja sa poznatim imenima iz sveta muzike  kao što su Bilja Krstić i grupa „Bistrik“, Goran Bregović, Vlatko Stefanovski, Bojana Nikolić, Nacionalni ansambl „Kolo“. Na međunarodnom festivalu gajdaša u San Francisku 2014.godine osvojio je nagradu publike.

Sin Vid nasledio je očev muzički talenat, pa Milan, i kao veliki zaljubljenik u rokenrol,  sa mnogo entuzijazma  pomaže rad njegovog tinejdž rok sastava „Roj“.

Njegovo stvaralaštvo odnedavno je dobilo i novo lice. Mališane sa kojima kao vaspitač radi u kikindskoj predškolskoj ustanovi, obradovao je stihovima svojih pesama.

 

FOTO: Neven Grujić, Zoran Jovanović Mačak

 

 

sanja zombori

Sanja Zombori uspešna na plesnom takmičenju u Senti

Jelena Trifunović November 19, 2022

Solistkinja plesne grupe “Dens N Soul“ , osmogodišnja Sanja Zombori, na takmičenju u Senti „Euro šou dens” osvojila je drugo mesto u akro stilu.

Sanja se takmičila sa pet devojčica, većinom iz Mađarske.

– Konkurencija je bila jaka, a mi smo veoma ponosni na njen uspeh- rekla je Mirna Krnić, predsednica Udruženja sportskog plesa “Dens N Soul- Ritmik”.

 

 

 

Izlozba fudbal 2

Izložba fudbalskih rekvizita – predanost i strast golmana Savina

Igor Crnogorac November 19, 2022

Uoči Svetskog prvenstva u fudbalu, Narodni muzej priredio je tematski originalnu kolekcionarsku izložbu fudbalskih rekvizita pod nazivom „Zbirka u šesnaestercu“. Postavka je vlasništvo nekadašnjeg golmana iz Srpske Crnje, Gorana Savina.

– Postao sam kolekcionar kada i golman. Kupovao sam, razmenjivao, dobijao, ali sam mnogo toga i poklonio. Zahvaljujući svojoj pasiji upoznao sam mnogo ljudi širom sveta. Znajući za moju strast, mnogi su mi i pomagali. Recimo, dres reprezentacije Ugande doneo mi je prijatelj koji radi u Plavim šlemovima u toj zemlji. Imam i rukavice Irana sa zastavom koju su zašili na njih – kaže Savin.

Goran Savin je dve i po decenije branio za „Budućnost“ iz Srpske Crnje, „Crvenu zvezdu“ iz Ruskog Sela, „Roham“ iz Nove Crnje i „Graničar“ iz Radojeva.

U brojevima, ova impresivna i vredna zbirka sadrži: 150 dresova, oko 70 zastavica klubova i reprezentacija, 205 pari golmanskih rukavica, više od 20 hiljada sličica fudbalera, autograme, oko dve hiljade ulaznica i stotinak pedantno i posvećeno napravljenih fudbalskih albuma.

Najvredniji deo kolekcije svakako su fudbalske rukavice koje su stigle iz Španije, Engleske, Nemačke, Danske, Švedske, Švajcarske, Belgije, Lihtenštaja i, svakako, od golmana klubova sa domaćeg terena. Jedan od njih, Kikinđanin Dragan Žilić, koji je branio i za našu reprezentaciju, školski je drug autora iz gimnazijskih dana. Iz Nemačke je stigao na izložbu i simbolično ju je otvorio, priloživši par rukavica na golmansku mrežu na izložbi.

– Oduševljen sam odzivom sugrađana. Mislim da je ovo jedinstven događaj, unikatan u svakom smislu. Kolekcija otkriva Goranovu profesionalnost i  istrajnost kao kolekcionara – rekao je Žilić.

Izložbu je, uz Savina i Žilića, otvorio i kustos-istoričar Narodnog muzeja, Miloš Pušara. U ime lokalne samouprave, iz Gradskog veća otvaranju su prisustvovali Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje i Dragan Pecarski, zadužen za sport i omladinu.

Izuzetno kreativno postavljena zbirka sasvim sigurno je prava atrakcija za ljubitelje fudbala, ali i sve pasionirane kolekcionare koji razumeju posvećenost i istrajnost u opredeljenju koje Savin, jednostavno, živi.

Postavka „Zbirka u šesnaestercu“, Gorana Savina, u maloj sali u prizemlju Narodnog muzeja biće dostupna do 10. januara.

milenko jovanov

Milenko Jovanov je apsolutni rekorder po broju obraćanja u Narodnoj skupštini

Jelena Trifunović November 19, 2022

Trinaesti saziv Narodne skupštine Srbije počeo je sa radom pre 107 dana. Apsolutni rekorder sa više od 136 govora je Kikinđanin, šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić- zajedno možemo sve“ u Skupštini Srbije Milenko Jovanov.

Posebnu pažnju Kikinđana, Jovanov je skrenuo lobiranjem za grad. U obraćanju članovima nove Vlade, prilikom usvajanja rebalansa budžeta, istakao je važnost realizacije najznačajnijih infrastrukturnih projekata za Kikindu- pre svega fabrike vode, ali i brze saobraćajnice Sombor-Kikinda. Tom prilikom Jovanov je najavio i da će se, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, finansirati mini prečistači pijaće vode u selima, tako da svi građani na teritoriji Grada Kikinde mogu da imaju kvalitetnu vodu.

Šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić- zajedno možemo sve“ naglasio je i važnost izgradnje obilaznica oko Melenaca i Bašaida, kružnog toka u Bašaidu, saobraćajnog povezivanja ovog dela Banata sa ključnim saobraćajnicama, ali i u cilju poboljšanja ekološke slike Kikinde, istakao je značaj prečistača otpadnih voda i pošumljavanja.

Sa duplo manje govora u Narodnoj skupštini, posle Milenka Jovanova slede Ivana Paralić (61) iz Narodne stranke i Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde sa 38 obraćanja.

Prema podacima Otvorenog parlamenta, ubedljivo najviše vremena za govornicom proveli su poslanici sa liste “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve”, koji su se obratili 329 puta. Slede poslanički klubovi Demokratske stranke sa 192 obraćanja i Narodne stranke sa 189.

Socijalisti su imali ukupno 48 govora, poslanici iz Saveza vojvođanskih Mađara 17, a njihove kolege iz Socijaldemokratske partije Srbije 16 obraćanja.  Čak 91 narodni poslanik nijednom nije govorio u Skupštini.

j_popovic3

Dan Škole „Jovan Popović“: Đaci sa roditeljima na takmičenjima i u radionicama

Igor Crnogorac November 18, 2022

U Osnovnoj školi „Jovan Popović“ danas je svečano – učenici, nastavnici i roditelji obeležavaju Dan škole, 72 godine njenog postojanja i rada. Tema proslave je „Škola nekad i sad“.

– I ove godine smo odlučili da organizujemo radionice jer tako uključujemo i roditelje. Danas će đaci u svakom odeljenju izraditi porodično stablo i od tih radova ćemo napraviti video zapis koji će ostati kao trajna uspomena – kaže direktorica, Jelena Krvopić.

U učionicama su se odvijale radionice na različite teme, pravio se i origami, a đaci su sa nastavnicima razgovarali i o tome kako su učenici nekada bili kažnjavani i sami davali predloge kakve bi danas mere trebalo da se primenjuju. Učenici četvrtog razreda i njihovi roditelji takmičili su se u igrama spretnosti u fiskulturnoj sali.

Đacima i zaposlenima Dan škole čestitala je članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i kulturu, Valentina Mickovski.

– Učenici i nastavnici izuzetno su predani i u nastavnim i u vannastavnim aktivnostima. Prvaci su, pre nekoliko dana, posetili korisnike Gernotološkog centra, izveli priredbu i poklonili im likovne radove, što govori o tome koliko se u školi radi na podizanju svesti i učenju dece pravim vrednostima, empatiji i brizi o starijima, što me posebno raduje.

Članica Veća podsetila je da je lokalna samouprava uložila ove godine, dva miliona dinara u radove u školi. Ona je dodala da je ovo prilika da se odrede potrebe i prioriteti u čijem ostvarivanju Grad može da pomogne.

OŠ „Jovan Popović“ ima 302 đaka. U školi su ove godine zamenjeni prozori i deo krova iznad produženog boravka i kuhinje. Sada je potrebno zameniti krov i uložiti u uređenje unutrašnjost zgrade, kaže direktorica, a za novac će se konkurisati i kod republičkih i pokrajinskih fondova.