Актуелно Архиве | Page 21 of 29 | Кикиндски портал

Награђени учесници ликовног конкурса „Сова ушара редован гост нашег града“

Jelena Trifunović November 26, 2022

Додељене су дипломе и пригодни поклони за награђене колекције радова који су учествовали на ликовном конкурсу Центра за стручно усавршавање „Сова ушара редован гост нашег града”.

Ове године конкурс је био намењен деци од три до седам година. Пристигла су укупно 232 рада. Професорка Мирјана Којић и Маријана Мирков наградиле су пет колекција радова:

Вртић „Мендо“ васпитач Весна Мајсторoвић

радови: Дамјан Саванов, Нина Трифунац, Јована Живанов, Маријана Новак, Теа Чекић, Ванеса Барбул, Вук Зарић, Ивона Симић, Лена Удицки

Вртић „Колибри“ васпитачи Сања Коњик и Тијана Француски

радови: Андреј Панцел, Нађа Косаренко, Петра Немет, Владимир Фелбаб, Огњен Жиkић, Нађа Грујић, Јана Живанов, Анђелија Кормањош, Ведрана Мартинов

Вртић „Лептирић“ васпитач Бранислава Гецић

радови: Сара Ердег, Матеја Шанта, Александар Бербаков, Ања Ћирић, Ивана Торњи, Ленка Шибул, Михајло Терзин

Вртић „Мендо“ васпитач Љубица Чоти

радови: Вукашин Пилиповић, Тијана Катаи, Никола Миланов, Павле Бубало, Бранислав Чолак, Николина Лејић, Симона Стојков

Вртић „Бубамара“ Руско Село, васпитач Јелена Молнар

радови: Софиа Кочиш, Калина Марковић, Тања Зељковић, Мирослава Ненадић, Нина Средић, Данијел Марић

Професорка Мирјана Којић и Маријана Мирков посебно су похвалиле уложен труд Алесие Трие која je послала свој рад из италијанског града Аквавива деле Фонти.

Похваљени су и појединачни радови деце: Леда Рекић, Страхиња Рофа, Емилија Оторан, Михаило Комленић, Алекса Дорословац, Нађа Ромаков, Василије Крнић, Лена Шили, Стефан Зекоња, Милица Мунћан, Анђела Василев, Матеја Барта и Теа Стојиљковић

Представљен Зборник поезије слепих стваралаца „Речју ка светлости“

Jelena Trifunović November 25, 2022

Организација слепих и слабовидих „Северни Банат“ приредила је Зборник поезије слепих стваралаца „Речју ка светлости“ који је промовисан данас у просторијама удружења. Заступљене су песме шест аутора из целе Србије: Јелке Бота, Данке Аврамовић Мијатовић, Ратомира Шћепића, Емилије Матић, Драгана Поповића Курузлије и Јагоде Накрајкућин.

-У Зборнику чије објављивање је омогућио Град Кикинда заступљене су песме слепих и слабовидих лица из целе Србије од којих су три аутора из Кикинде. Захваљујемо се Граду који је препознао потребе и значај пројекта како би се слепи и слабовиди песници представили широј јавности. Ово је трећи зборник који је удружење објавило- каже Јагода Накрајкућин, једна од ауторки и уредница Зборника.

Почетком новембра, Кикинда је била домаћин 23. Смотре стваралаштва слепих и слабовидих уметника Србије која је окупила учеснике из целе земље.

-Организација „Северни Банат“ је, од оснивања 2007. године, својим активностима показала да је од великог значаја за град, пре свега због организовања различитих манифестација- спортског, културног, едукативног садржаја којима окупља слепа и слабовида лица, чланове њихових породица, али и друге грађане. Сигуран сам да ће са оваквим активностима и манифестацијама наставити успешан рад- указао је Иван Нинчић, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

Уметнички пут професора Ђуре Радловића, утемељивача мозаичког сликарства у новијој историји

Igor Crnogorac November 24, 2022

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди одржана је трибина – вече посвећено професору Ђури Радловићу, зачетнику технике мозаика у сликарству који је, први пут после 14. века и Немањића, вратио мозаике у српске цркве.

О његовом животном и професионалном путу говорио је професор Правног факултета у Београду, Кикинђанин, Јовица Тркуља. Професор Тркуља иницирао је организовање трибине јер је, како је нагласио, веома важно да људи у завичају, Кикинди и Накову, сазнају за достигнућа и уметничке домете професора Радловића.

– Таленат Ђуре Радловића запазили су још наставници у школи у Накову у које је колонизована његова породица. Ипак, после завршене занатске школе у Кикинди, радио је као молер. Његов таленат приметио је један професор коме је кречио стан и наговорио га да упише ликовну академију – испричао је професор Тркуља о уметничким почецима првог сликара мозаичара у Србији.

Први сусрет са овом техником имао је у Венецији, у Цркви Светог Марка, украшеној мозаиком чије постављање је трајало 600 година, каже професор Радловић.

– Затим сам, у току студирања, наишао на Христов портрет у Аја Софији, то је нешто најлепше што сам у животу видео. Почео сам да радим мозаике факултативно. Мој професор ме је натерао да специјализирам ту технику иако она до тада није ни постојала на факултету. По завршетку студија, добио сам да украсим мозаиком капелу Свете Петке на Калемегдану, и тако је почео мој пут у сакралној уметности.

Следе израде мозаика у Христовој цркви у Бањалуци, цркви на Озрену, у манастиру краља Драгутина, црквама у Бијељини и Мркоњић граду, у Русији. И то је само део његовог уметничког пута.

– Професор Радловић је пионир на овом простору у новијем времену, највећа радионица мозаика у региону. Он је установио технологију, посебан поступак који је развио до највишег професионалног нивоа, зато је и могао да направи такву продукцију. Важно је и то да радионица има континуитет, све време се подиже квалитет и, технолошки и поетички, достиже се највиши ниво – рекао је Радомир Кнежевић професор на Факултету ликовних уметности.

Најновије, грандиозно дело професора Радловића су мозаици који настају уз помоћ његових студената у Цркви Светог Марка у Београду: цео црквени иконостас, затим мозаик „Крунисање цара Душана” који се налази изнад гроба поглавара, „Недремано око“ изнад моштију патријарха Германа и олтар од венецијанског мурано стакла. Завршен је и мозаик Богородице испод којег ће бити постављена композиција „Причешћа светих апостола“, димензија 19 са шест метара, која је већ оцењена као највећа и најлепша на свету.

Подршка Града Удружењу „Деца са ахондроплазијом Србије”

Igor Crnogorac November 24, 2022

Породицу Терзин, Давора, Слађану и малу Сташу, која болује од ахондроплазије, јуче су у Градској кући примили председник градског парламента, Младен Богдан и заменица градоначелника, Дијана Јакшић-Киурски.

– Разговарали смо о ахондроплазији и о нашој Сташи – каже Слађана, Сташина мама, која је и председница удружења Деца са ахондроплазијом Србије са седиштем у Кикинди. – Представници Града пружили су нам подршку и понудили помоћ. Сташине терапије и снимања не плаћамо, али ћемо, као удружење, конкурисати за буџетска средства наредне године.

Удружење окупља родитеље деце са ретком болешћу патуљастог раста, којe у Србији има седморо. У плану је да у Кикинди организују скуп на који ће доћи и две породице из иностранства, из Црне Горе и Аустрије. Основна активност родитеља је да терапија новим леком, која се спроводи у свету, буде доступна и код нас, о трошку државе. Лек отклања многе компликације ове болести; његова цена је 270 хиљада евра годишње по детету и потребан је до завршетка његовог развоја.

Делегација Удружења сутра ће, тим поводом, имати састанак у Републичком фонду за здравствено осигурање у Београду, каже Слађана Терзин и захваљује на досадашњој подршци суграђанима и Граду.

Сви који желе да помогну Удружењу Деца са ахондроплазијом Србије како би сва деца добила адекватну терапију, могу то учинити уплатом на жиро рачун са бројем: 200-3551460101016-83.

Најчешћи узрок пожара су неисправне електричне инсталације – како избећи опасност

Igor Crnogorac November 24, 2022

После два велика пожара која су се, за само недељу дана, догодила у Кикинди, а који су, незванично, изазвани неисправним електричним инсталацијама, проверили смо како избећи несрећне исходе, посебно у зимском периоду.

Непостојање сигурносне склопке, лоше уземљење, прелимитирани осигурачи у разводној табли, нестручна поправка са неоригиналним деловима, најчешћи су узроци пожара, сазнајемо од Мирослава Зеца, власника фирме за електричарске услуге „Eлектро Зека ЗМ“ из Кикинде. Његово предузеће носилац је сертификата „Фирма од поверења“ који додељује „Центар за истраживање мишљења клијената“ из Београда.

– Највећи број пожара, чак 70 одсто, догоди се због неадекватно лимитираних потрошача, од разводне табле даље на мрежи. У разводне табле са топљивим осигурачима на навртање, приликом замене, стављају се поправљани осигурачи и они неадекватне снаге, што је веома опасно. То је онда и најслабија тачка у целој мрежи – каже Мирослав Зец.

Нажалост, овакве, старе табле, још увек постоје у 60 одсто домаћинстава. Неупоредиво већу заштиту омогућавају аутоматски осигурачи са ФИД склопком, која је сада, као и атест о исправности електричних инсталација, обавезна по закону, али само за нове објекте. У случају квара било где на мрежи, ова сигурносна склопка за мање од секунде искључује струју у читавом објекту. Новији типови ФИД склопки имају и „тест“ дугме којим повремено може да се провери стање мреже, напомиње Зец.

Одмах после неадекватних и преправљаних осигурача, највећу опасност од пожара представљају неисправно уземљење, неадекватна поправка уређаја или инсталација и сервисирање неоригиналним деловима

– Све делове и опрему треба куповати од сертификованих произвођача у продавницама електроматеријала где се гарантује за квалитет производа. Такође, после 10, 15 година од постављања, треба обавезно проверити уземљење, јер је могуће да дође до труљења одређених делова, што може да буде веома опасно.

Узроци несрећа, чак са смртним исходима, често су и неисправни бојлери. Како они садрже и механичке делове који могу изазову штету на инсталацијама, и поред постојања аутоматских осигурача и заштитне склопке, свакако их треба искључивати приликом купања или туширања, наглашава Зец.

Када је у питању грејање на струју, једино што овај електричар препоручује су клима-уређаји и термоакумулационе пећи.

– Кварцне пећи или електрични радијатори могу, посредно, да изазову пожар уколико су у близини лако запаљивих предмета, чак и тепиха и простирки. У сваком случају, не треба их остављати укљученима уколико нисте у просторији – каже наш саговорник.

Ради потпуне безбедности, напомиње, наведене мере и контроле треба спроводити и када су инсталације сасвим нове. Са струјом треба бити опрезан и веома обазрив, посебно у зимским месецима када се додатно оптерећују инсталације често небезбедним грејним телима.

Уз то, последњих година, у многим домаћинствима повећава се број потрошача електричне енергије, прикључују се нови уређаји, што додатно оптерећује мрежу инсталација. Следити савете стручњака зато је најмање је што можемо да учинимо како бисмо избегли штету и учинили дом безбедним местом за живот.

Вашалић припрема концертну турнеју у Белгији

Igor Crnogorac November 20, 2022

Наш суграђанин, Милан Вашалић из Банатског Великог Села, већ деценијама је посвећен нашем музичком наслеђу, у свим његовим аспектима: инструменталном, играчком и вокалном. Сад се припрема да, у сарадњи са концептуалним уметником Олегом де Восом, балкански етнос представи широм Белгије.

– Са овим инструменталистом упознао сам се на Фестивалу гајдаша у Београду, на којем сам наступао. Олег је, такође, инструменталиста, свира велики број инструмената, као и ја, али је извођач класичне музике. Управо је био у потрази за музичарем са ових простора и у мени је препознао нуклеус балканског музичког стваралаштва. Одмах смо одмах започели сарадњу, чак смо исте вечери и свирали заједно – каже Вашалић.

Договори и заједничким наступи наставили су се онлајн, каже Вашалић, а онда их је пандемија спречила да остваре идеју о наступима уживо.

– Олег се бави и експерименталном музиком. Са њим и његовим колегама сада је у припреми концертна турнеја широм Белгије, односно пеформанси, у којима ћемо спојити модерно и традиционално, архаично, савремено и класично у музичком извођењу. Свираћемо индивидуално, али ћемо, на крају сарадње, направити и фузију, и наступити заједно.

Почетак турнеје планиран је за средину јануара. Одмах затим, Вашалић ће своје умеће представити у Сарајеву, на фестивалу традиционалног фолклорног стваралаштва средњег Балкана. Биће у улози модератора, предавача и демонстратора, и одржаће семинар о играма, песмама и свирању на традиционалним инструментима.

Награђиван и свестран уметник

Потврду за своје музичко умеће и залагање за очување традиције, Вашалић је добио освојивши низ признања и награда. У познатом серијалу „Шљивик“ на РТС-у освојио је титулу чувара народне традиције. Са поносом истиче да је самоуки свирач на чак 12 архаичних, жичаних и дувачких инструмената. Међу бројним награда истичу се прва места на фестивалу „Златни опанак“ где је понео и титулу најмлађег носиоца Мајсторског писма за уметничко свирање гајди.

Истиче се његов рад са младима, али и плодотворна сарадња са познатим именима из света музике као што су Биља Крстић и група „Бистрик“, Горан Бреговић, Влатко Стефановски, Бојана Николић, Национални ансамбл „Коло“. На међународном фестивалу гајдаша у Сан Франциску 2014.године освојио је награду публике.

Син Вид наследио је очев музички таленат, па Милан, и као велики заљубљеник у рокенрол, са много ентузијазма помаже рад његовог тинејџ рок састава „Рој“.

Његово стваралаштво однедавно је добило и ново лице. Малишане са којима као васпитач ради у кикиндској предшколској установи, обрадовао је стиховима својих песама.

ФОТО: Невен Грујић, Зоран Јовановић Мачак

Сања Зомбори успешна на плесном такмичењу у Сенти

Jelena Trifunović November 19, 2022

Солисткиња плесне групе “Денс Н Соул“ , осмогодишња Сања Зомбори, на такмичењу у Сенти „Еуро шоу денс” освојила је друго место у акро стилу.

Сања се такмичила са пет девојчица, већином из Мађарске.

– Конкуренција је била јака, а ми смо веома поносни на њен успех- рекла је Мирна Крнић, председница Удружења спортског плеса “Денс Н Соул- Ритмик”.

Изложба фудбалских реквизита – преданост и страст голмана Савина

Igor Crnogorac November 19, 2022

Уочи Светског првенства у фудбалу, Народни музеј приредио је тематски оригиналну колекционарску изложбу фудбалских реквизита под називом „Збирка у шеснаестерцу“. Поставка је власништво некадашњег голмана из Српске Црње, Горана Савина.

– Постао сам колекционар када и голман. Куповао сам, размењивао, добијао, али сам много тога и поклонио. Захваљујући својој пасији упознао сам много људи широм света. Знајући за моју страст, многи су ми и помагали. Рецимо, дрес репрезентације Уганде донео ми је пријатељ који ради у Плавим шлемовима у тој земљи. Имам и рукавице Ирана са заставом коју су зашили на њих – каже Савин.

Горан Савин је две и по деценије бранио за „Будућност“ из Српске Црње, „Црвену звезду“ из Руског Села, „Рохам“ из Нове Црње и „Граничар“ из Радојева.

У бројевима, ова импресивна и вредна збирка садржи: 150 дресова, око 70 заставица клубова и репрезентација, 205 пари голманских рукавица, више од 20 хиљада сличица фудбалера, аутограме, око две хиљаде улазница и стотинак педантно и посвећено направљених фудбалских албума.

Највреднији део колекције свакако су фудбалске рукавице које су стигле из Шпаније, Енглеске, Немачке, Данске, Шведске, Швајцарске, Белгије, Лихтенштаја и, свакако, од голмана клубова са домаћег терена. Један од њих, Кикинђанин Драган Жилић, који је бранио и за нашу репрезентацију, школски је друг аутора из гимназијских дана. Из Немачке је стигао на изложбу и симболично ју је отворио, приложивши пар рукавица на голманску мрежу на изложби.

– Одушевљен сам одзивом суграђана. Мислим да је ово јединствен догађај, уникатан у сваком смислу. Колекција открива Горанову професионалност и истрајност као колекционара – рекао је Жилић.

Изложбу је, уз Савина и Жилића, отворио и кустос-историчар Народног музеја, Милош Пушара. У име локалне самоуправе, из Градског већа отварању су присуствовали Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање и Драган Пецарски, задужен за спорт и омладину.

Изузетно креативно постављена збирка сасвим сигурно је права атракција за љубитеље фудбала, али и све пасиониране колекционаре који разумеју посвећеност и истрајност у опредељењу које Савин, једноставно, живи.

Поставка „Збирка у шеснаестерцу“, Горана Савина, у малој сали у приземљу Народног музеја биће доступна до 10. јануара.

Миленко Јованов је апсолутни рекордер по броју обраћања у Народној скупштини

Jelena Trifunović November 19, 2022

Тринаести сазив Народне скупштине Србије почео је са радом пре 107 дана. Апсолутни рекордер са више од 136 говора је Кикинђанин, шеф посланичке групе „Александар Вучић- заједно можемо све“ у Скупштини Србије Миленко Јованов.

Посебну пажњу Кикинђана, Јованов је скренуо лобирањем за град. У обраћању члановима нове Владе, приликом усвајања ребаланса буџета, истакао је важност реализације најзначајнијих инфраструктурних пројеката за Кикинду- пре свега фабрике воде, али и брзе саобраћајнице Сомбор-Кикинда. Том приликом Јованов је најавио и да ће се, у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумарство, финансирати мини пречистачи пијаће воде у селима, тако да сви грађани на територији Града Кикинде могу да имају квалитетну воду.

Шеф посланичке групе „Александар Вучић- заједно можемо све“ нагласио је и важност изградње обилазница око Меленаца и Башаида, кружног тока у Башаиду, саобраћајног повезивања овог дела Баната са кључним саобраћајницама, али и у циљу побољшања еколошке слике Кикинде, истакао је значај пречистача отпадних вода и пошумљавања.

Са дупло мање говора у Народној скупштини, после Миленка Јованова следе Ивана Паралић (61) из Народне странке и Мариника Тепић из Странке слободе и правде са 38 обраћања.

Према подацима Отвореног парламента, убедљиво највише времена за говорницом провели су посланици са листе “Александар Вучић – Заједно можемо све”, који су се обратили 329 пута. Следе посланички клубови Демократске странке са 192 обраћања и Народне странке са 189.

Социјалисти су имали укупно 48 говора, посланици из Савеза војвођанских Мађара 17, а њихове колеге из Социјалдемократске партије Србије 16 обраћања. Чак 91 народни посланик ниједном није говорио у Скупштини.

Дан Школе „Јован Поповић“: Ђаци са родитељима на такмичењима и у радионицама

Igor Crnogorac November 18, 2022

У Основној школи „Јован Поповић“ данас је свечано – ученици, наставници и родитељи обележавају Дан школе, 72 године њеног постојања и рада. Тема прославе је „Школа некад и сад“.

– И ове године смо одлучили да организујемо радионице јер тако укључујемо и родитеље. Данас ће ђаци у сваком одељењу израдити породично стабло и од тих радова ћемо направити видео запис који ће остати као трајна успомена – каже директорица, Јелена Крвопић.

У учионицама су се одвијале радионице на различите теме, правио се и оригами, а ђаци су са наставницима разговарали и о томе како су ученици некада били кажњавани и сами давали предлоге какве би данас мере требало да се примењују. Ученици четвртог разреда и њихови родитељи такмичили су се у играма спретности у фискултурној сали.

Ђацима и запосленима Дан школе честитала је чланица Градског већа задужена за образовање и културу, Валентина Мицковски.

– Ученици и наставници изузетно су предани и у наставним и у ваннаставним активностима. Прваци су, пре неколико дана, посетили кориснике Гернотолошког центра, извели приредбу и поклонили им ликовне радове, што говори о томе колико се у школи ради на подизању свести и учењу деце правим вредностима, емпатији и бризи о старијима, што ме посебно радује.

Чланица Већа подсетила је да је локална самоуправа уложила ове године, два милиона динара у радове у школи. Она је додала да је ово прилика да се одреде потребе и приоритети у чијем остваривању Град може да помогне.

ОШ „Јован Поповић“ има 302 ђака. У школи су ове године замењени прозори и део крова изнад продуженог боравка и кухиње. Сада је потребно заменити кров и уложити у уређење унутрашњост зграде, каже директорица, а за новац ће се конкурисати и код републичких и покрајинских фондова.