Izložbom, muzičkim i sportskim aktivnostima, učenici Osnovne škole “6. oktobar“ u Kikindi obeležili su Dan škole – 53 godine rada ove ustanove.
– Od protekle sedmice, u prostorijama škole radi produženi boravak sa dve grupe. Sada radimo na osnivanju Servisnog centra koji bi, regionalno, pružao stručnu podršku deci sa smetnjama u razvoju, nastavnicima i svima kojima je potrebna dodatna pomoć – rekao je direktor škole, Srđan Stojanović.
Svečanosti su prisustvovali Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika, i sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe, Bogdan Tasovac.
– Ova ustanova veoma važnu ulogu i značaj u našem gradu. Škola je okićena dečijim radovima, ovde nastavnici znaju da se u svakom detetu krije neki talenat i potencijal. Hvala kolektivu na svim ovim godinama požrtvovanog truda i rada i na brizi i vaspitanju dece sa smetnjama u razvoju – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.
Osnovna škola „6. oktobar“ ima devet odeljenja sa ukupno 38 učenika. Ovo je jedina škola u Severnobanatskom okrugu koja se bavi obrazovanjem i vaspitanjem dece sa sa intelektualnim, čulnim i motoričkim smetnjama u razvoju.
– Sarađujemo s lokalnom samoupravom, Pokrajinskim sekretarijatom i resornim ministarstvom radi ulaganja u tekuće održavanje i stvaranja što boljih uslova za rad. Kabineti su nam veoma dobro opremljeni, sada je potrebno ulaganje u spoljašnji deo škole – rekao je direktor, Aleksandar Aćimov.
– Grad je, u ovoj godini, uložio oko milion dinara za zamenu neonskih sijalica LED rasvetom, radi uštede energije. I ubuduće ćemo ulagati u infrastrukturu i ove i drugih obrazovnih ustanova – rekla je Valentina Mickovski. – Svako odeljenje u ovoj školi ima do 15 đaka, što znači da učitelji i nastavnici mogu da se posvete svakom učeniku. Takođe bih istakla i njihovu odličnu saradnju sa Mesnom zajednicom i udruženjima iz ovog sela.
Leto 1944. godine bilo je presudno za dalji tok istorije, uakzao je predsednik gradskog odbora SUBNOR-a Savo Orelj.
Spomenik žrtvama fašizma na Trgu srpskih dobrovoljaca delo je Aleksandra Zarina. Podignut je 1961.godine, a restauriran 2017. godine. Pored gradskih čelnika, pripadnika Vojske i policije, kao i članova boračkih udruženja, vence su položili i predstavnici ambasade Ruske Federacije.
Iz lokalne samouprave polaganju venaca prisustvovali su gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, njegova zamenica, Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnik gradonačelnika, Šandor Talpai, predsednik i sekretar Gradske skupštine, Mladen Bogdan i Živa Knežević, i Ljuban Sredić, član Gradskog veća.
Predsednik Saveta Mesne zajednice, Dušan Marjanović, govorio je o ulaganjima Grada u radove u Ruskom Selu.
U Kikindi je, proteklog vikenda, održana 33. „Trka za srećnije detinjstvo“ – manifestacija koja promoviše zdrave navike i humanost. Ove godine slogan je bio „Detinjstvo je trka, zdravlje je svrha“, a organizator je Crveni krst Kikinda, pod pokroviteljstvom Grada. Trku je otvorila zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.
– Šaljemo jasnu poruku da je cilj ovog lepog okupljanja promovisanje zdrave životne orijentacije jer svi mi, bez obzira na godine, treba da svoj život, što je više moguće, ispunimo rekreacijom, sportom i boravkom na otvorenom. Trka promoviše i volonterski rad, a ima i humanitarni karakter, jer će sav novac od prodatih startnih brojeva biti vraćen deci u obrazovnim ustanovama – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.
– Društveno odgovornim poslovanjem i pomaganjem lokalnoj zajednici, već godinama nastojimo da utičemo na, pre svega, najmlađe sugrađane, da se bave sportom i razvijaju sportski duh’, dodao je direktor kompanije, Vojislav Bulatović.
– Imamo obećanja da će biti obezbeđene dovoljne količine gasa, kako bi se toplotna energija nesmetano isporučivala. Cena gasa koju sada plaćamo je oko 50 odsto viša nego u prethodnom periodu. Zato je novi cenovnik neminovnost, kako bi naše preduzeće moglo da funkcioniše. Svestan sam da su ovo nepopularne mere, ali ovo je moralo da se usvoji.
Predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, najavio je da će se, u tom smislu, u narednom periodu, pronaći rešenje za pomoć najugroženijim sugrađanima.
Od zakupa će se prihodovati oko 85 miliona dinara, iz gradskog budžeta biće dodato 30 miliona, što će, sa sredstvima prenetim iz prošle godine i novcem iz Pokrajinske administracije, ukupno biti oko 140 miliona dinara. Ovaj novac biće uložen u uređenje zemljišta i atarskih puteva, kanale za odvodnjavanje, rad poljočuvarske službe i u subvencije poljoprivrednicima.
U Kikindi je, sedmi put, gostovao karavan ‘Izađi mi na teglu“ – gastronomsko takmičenje u pravljenju ajvara. Na gradskom trgu nadmetalo se devet ekipa, a najbolje su bile članice udruženja „Orhideja“ iz Banatskog Velikog Sela. Drugoplasirano je Udruženje građana “Dora“, a treće mesto zauzelo je Udruženje žena “Novi Kozarci“. U finalu u Beogradu, 8. oktobra, nastupiće članice prvoplasirane i drugoplasirane ekipe.
Jedan od članova žirija bio je i rukovodilac Odseka za poljoprivredu Grada, Dalibor Oličkov,
Zanimljivo je da je, podstaknuto uspešnim plasmanom, više od 30 domaćinstava započelo sopstvenu proizvodnju ajvara. Karavan u toku jedne sezone pređe oko 20 hiljada kilometara. Svake godine kreće iz Ruskog Krstura, kao nastavak programa „Dani paprike“. Na finalu na Kalemegdanu, proglašavaju se najbolji – kralj i kraljica „srpskog kavijara“.
Direktor, Mirko Vlajkov, podsetio je da će ova ustanova sledeće godine obeležiti značajan jubilej: “Školstvo u Bašaidu datira još od 1777. godine, od nastanka sela, dok Osnovna škola postoji od 1973, tako da ćemo, naredne godine, obeležiti značajan jubilej, 50 godina postojanja“.
“Lokalna samouprava uvek je pomagala bašaidskoj školi. Rekonstruisan je krov, obnovljeno je sedam sanitarnih čvorova, a zamenjene su i vodovodne cevi. Takođe, ugrađeni su nova led rasveta i video nadzor. Zamenjen je i kotao, čime će se ostvariti velika ušteda. Grad će i ubuduće ulagati u ovu obrazovnu ustanovu“, rekao je Tasovac.
Fondacija „Dajana Paunović“ ima za cilj afirmaciju i ekonomsko osnaživanje žena, podsticanje preduzetništva i promociju jednakih mogućnosti. Prioritet su i finansijska pomoć lokalnim sredinama i izmena zakonske regulative.
“To treba da uradimo na terenu i u tome je važna uloga lokalne samouprave jer su uslovi specifični u svakoj sredini. Lokalne zajednice su te koje formulišu i kreiraju svoje projekte, a mi se zalažemo za to da država obezbedi značajnija sredstva u narednom periodu“.