Актуелно

ribolov
У ЈВП „Воде Војводине“ у току је продаја риболовачких дозвола за 2023. годину, по истим условима и непромењеним ценама у односу на прошлу годину. Највеће интересовање влада за куповину годишње  дозволе за рекреативни риболов, која кошта 7.000 динара и важи на свим водама на територији Републике Србије, сем у заштићеним подручјима.
Од ове године, ЈВП „Воде Војводине“ издаје и дозволу за пецање у Парку природе „Бегечка јама“, поред паркова „Јегричка“ и „Бељанска бара“, где годишња дозвола стаје 4.000 динара. Цена дневне дозволе за риболов је 1.000 динара. За кориснике старије од 65 година, затим, жене и лица са телесним оштећењем од 60-80%, годишња дозвола за рекреативни риболов се продаје по цени од 3.500 динара. Уз сваку купљену дозволу, рекреативни риболовци од ЈВП „Воде Војводине“ на поклон добијају календар, наменску карту рибарских подручја у Војводини и књижицу за евиденцију улова.
bolnica 2

У кикиндској Општој болници интензивно раде на томе да за пацијенте обезбеде најбољу дијагностику и лечење. Овоме у прилог говори податак да је, у најсавременију опрему, само прошле године, из покрајинских фондова уложено 79 милиона динара.

– Ове године опремаћемо ОРЛ одељење и акценат ће бити на ултразвучним апаратима за радиологију, кадриологију и педијатрију; већина одељења ће имати нове ултразвучне апарате. Добили смо опрему за урологе, други смо здравствени центар у Војводини, поред Клиничког центра, који има ласер за уролошку дијагностику и терапију – каже в. д. директорица Опште болнице у Кикинди, др Весна Томин.

Болница у Кикинди такође је једна од три у држави за које је Министарство здравља купило 64-слојни скенер. Управо се уређује просторија за овај савремени апарат и он ће врло брзо бити у функцији.

Истовремено, мањак лекара још увек је сметња која мучи и пацијенте и запослене. Овог момента на специјализацији коју финансира Болница науштрб материјалних трошкова, налази се 35 лекара из свих грана медицине. Такође, на субспецијализацији је четворо специјалиста: из перинатологије – др Бранислава Давидовић, из лапароскопске хирургије за гинекологију – др Марко Ђукић, др Тијана Марчета је будући ендокринолог, и др Марија Вукобрат је субспецијализант за терапију бола.

Добра вест је да се, у наредних месец дана, после специјалистичких испита, враћају три лекара: гинеколог др Стеван Крнић и интернисти, др Милош Ђурин и др Бранка Пилиповић Томашев.

– Запослили смо и новог, младог радиолога из Сирије који је, са високом оценом, завршио Медицински факултет у Новом Саду и има завршену специјализацију, као и новог хирурга, др Бориса Бановића из Врбаса – каже др Томин. – По кадровском плану требало би да имамо 119 лекара, ми их тренутно у Болници имамо 89. Међутим, ми знамо да радимо и у немогућим условима јер све нас спаја исти циљ – добробит пацијента. Сада имамо људска ограничења, али сви пацијенти буду прегледани. Важно нам је да наши суграђани знају да смо увек ту за њих и због њих, да им помогнемо и да у датом тренутку урадимо све што је најбоље за њих.

Док се ситуација са кадровима, која је бољка великог броја болница, не стабилизује, све што је потребно јесте стрпљење пацијената, каже др Томин. Дуже се чека на преглед, али не сме да се догоди да неко остане непрегледан.

Када су у питању нове мере Министарства здравља, сазнајемо да су сви специјалисти дали своје термине за заказивање прегледа било ког дана у месецу. Такође, у свим специјалистичким амбулантама већ практикују да се следећи преглед, уколико је потребан, заказује одмах, без потребе за поновним одласком код изабраног лекара.

kulturni centar

У Културном центру Кикинда, поред постојећих, веома успешних манифестација, за 2023. планирају и сасвим нове садржаје. Један од њих биће програм под називом „Кикинди с љубављу“.

– По угледу на Дане Београда, ми бисмо, у Кикинди, направили манифестацију посвећену нашем граду. Замисао је да то буде између два значајна датума из историје Града – 12. новембра, датума када је проглашен Диштрикт и 21. новембра, Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату – каже в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев. – Укључили бисмо све установе културе у граду, које би приредиле програме о Кикинди – из историје, културе, уметности, да суграђани имају прилику да виде, подсете се или сазнају све што, можда, не знају о свом граду и људима који су живели у њему.

Међу бројним програмима и манифестацијама које Културни центар приређује током године,  посебно се истиче хорски фестивал „Мелодианум“ који је, за само три године, достигао завидан интернационални углед. Најновији програм, „Кикинди с љубављу“, требало би да буде иницијална каписла и за остале културне институције да, у својој области, дају допринос очувању историје, традиције, сећању на људе који су, са истим ентузијазмом стварали и чинили дух овог града.

културиста насловна

У путописном серијалу „Културиста“ који нас упознаје са природним и културно-историјским лепотама, Кикинда је, за сада, рекордер са снимљених чак седам епизода. Аутор и водитељ Бошко Козарски у потрази за истинским бисерима природног и културног наслеђа, открио је гледаоцима приче о мамутици Кики, борби гусана у Мокрину, „Тери“, совама, бундевама, чуварима старих заната… Кикинда очигледно има шта да понуди, а ми се трудимо да то представимо, каже у разговору за Кикиндски портал Бошко Козарски.

Шта од свега тога посебно препоручити у Кикинди?

-Интернационално је занимљива „Тера“- музеј, атеље, галерија на отвореном. То апсолутно не постоји у главама домаћих туриста, а још ако би се направио неки водич кроз ту причу јер видети уметничко дело је једно, а чути причу о томе нешто друго, мислим да би то био добар додатни потез да се „Тера“ више афирмише. Борба гусана је свакако веома занимљива прича – каже Козарски.

Комбинацијом истраживања и туризма, „Културиста“ је овековечио интригантне и занимљиве путописне приче. На питање коју би нам дестинацију, мање познату, топло препоручио, спремно одговара:

– Село Доброселица на Златибору је неоткривени туристички бисер. Тамо се налази пећина Прераст коју можете да уђете, нема наплате улазница, у којој се налази река Понорница. У селу се налази црква брвнара која је 2021. године напунила 200 година на месту где је данас, а пренета је са друге локације у истом селу која се зове Црквине. Ту се налази манастир са изузетном причом, јер су на рушевине манастира са Хиландара дошли монаси и пронашли два ћупа са златом, а од тог злата је никао нови манастир на литици реке. У том селу је најлепши видиковац, снимано је неколико филмова међу којима је и Кустуричин „Живот је чудо“.

А да живот јесте чудо, неретко спој наизглед неспојивих контраста, сведоче истраживачке авантуре „Културисте“, међу којима је и прича из Горњег Бичумета код Медвеђе, где је налазиште драгог и полудрагог камења.

-Људи тамо живе на ивици егзистенције, а од драгог и полудрагог камења зидају штале, бунаре, чак и пољске тоалете. Јувелири ту масовно долазе камионима, комбијима, односе оно поред пута. Питао сам мештане зашто то дозвољавају, а они ми кажу па ми тога имамо колико хоћеш. Видео сам тамо код човека који чува пет коза, и од тога и живи, да има невероватну ограду од тог драгог камења. Замислите колико би коштала у Београду или Кикинди…А њему је то био једини материјал при руци. До тог села сада постоји пут, али немају водовод, бунари су им често празни, и муче муку са тим. Лако је да довуку потребне количине воде за људе,али за стоку је проблем.

Емисије овог серијала емитују се на каналу „Балкан трип“, а доступне су и на јутјубу.

-Драго ми је што људи гледајући „Културисту“ нису стекли дистанцу. Приликом недавног снимања у Кикинди, били смо на улици и један човек који се у радном оделу враћао с посла, пришао је и питао да се сликамо. Волим такве тренутке спонтаности, да ме доживљавају да сам неко ту из краја, тако ми и прилазе и обраћају ми се. То ми је потврда да радимо праву ствар.

У радној биографији нашег саговорника је и продукција за децу- од емисије „Поп рок кидс“ до позоришних представа и синхронизације цртаних филмова.

-Позајмио сам глас Фреду Кременку, капетану Пећинку, разним цртаним јунацима. Било ми је занимљиво да гледам своју ћерку кад први пут гледа те цртане филмове. Њој су фаворит били негативци. Лепа успомена је и представа за децу „Миња и тајни агенти“. Писао сам, режирао и играо у тој представи која је била на сценама широм Балкана три године. Поред Миње Суботе, ја сам био негативац Злоћко, а Мињини тајни агенти су били Леонтина, Тијана Дапчевић и Ивана Негатив. Мој задатак је био да деци украдем забаву, а Миња се борио против мене квалитетном дечјом песмом, док сам им се ја супротстављао неким треш, турбо фолком…У београдској „Арени“ смо имали преко 10.000 малишана у публици што је несвакидашње за дечју позоришну представу- испричао је за Кикиндски портал Козарски.

Престижна признања у Москви

У конкуренцији 600 пројеката за „Кристални компас“, националну награду коју додељује Руско географско друштво, „Културиста“ је освојио високо друго место. Признање се додељује у различитим категоријама-за ново географско достигнуће, за књигу, телевизијски пројекат итд. Награда је позната и као „географски Оскар“.

Били смо у Москви на свечаности доделе награда које је уручио Стивен Сигал. Прво место је припало руско естонској копродукцији за један филм о експедицији. Представник Француске је јахао коња од Париза до Москве, а крај пројекта је био обнова гробља руских царских коња коју је он финансирао својим новцем јер је велики заљубљеник у коње. Сам улазак у финале за мене је био велико признање. Добили смо прелепу плакету, импресивни су утисци које сам понео. Нисам сигуран да ли је ово дошло на време или пре времена, ипак је то државно признање Руске Федерације- искрен је Козарски.

У Русији је недавно награђен још једним значајним признањем. Од Министарства спољних послова Руске Федерације „Росотрудичества“ добио је медаљу за јачање мира, пријатељства и сарадње. Највише одличје тог министарства уручио му је Јевгениј Примаков.

Посебно запажен код публике је и серијал од шест епизода „Културисте“ о Краснодарском крају, истинском бисеру југа Русије.

(Фото: фејсбук Бошко Козарски)

 

 

 

1 (1)

Радна група за борбу против кријумчарења људи и ирегуларних миграција, у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Суботици и Тужилаштвом за организовани криминал и међународну координацију Републичког јавног тужилаштва, данас је на подручју Радановачке шуме код Суботице пронашла 109 ирегуларних миграната, од којих је 25 безбедносно интересантних лица, против којих ће бити предузете мере у складу са законом, саопштио је МУП.

Међу пронађеним мигрантима, откривена су два лица која потражују светске полиције због више различитих кривичних дела. Током акције, полиција је претрагом терена пронашла аутоматску пушку са два припадајућа оквира и муницијом, као и мању количину марихуане. Ирегуларни мигранти, који нису безбедносно интересантни биће пребачени у прихватне центре.

Припадници Радне групе спровели су и акцију појачане контроле на територији Хоргоша, где су пронашли 93 мигранта који ће бити пребачени у прихватне центре. Акције су спроведене у оквиру континуираног рада на сузбијању ирегуларних миграција, уз ангажовање припадника Радне групе формиране по налогу министра унутрашњих послова, у сарадњи са новосадским Одредом Жандармерије и Управом граничне полиције.

Nagradna-igra-2023

Влада Републике Србије, уз подршку НАЛЕД-а, организује нови циклус наградне игре „Узми рачун и победи“. Први круг трајаће од 12. јануара до 25. фебруара 2023, а уместо слања фискалних рачуна у ковертама, грађани ће право учешћа остварити регистровањем рачуна путем мобилне апликације „Узми рачун и победи“, коју је развила Пореска управа Србије.

Апликација „Узми рачун и победи“ доступна је у Гугл Плеј и Епл продавницама, а скенирање рачуна почело је од суботе, 24. децембра. У игри могу да учествују само рачуни који садрже QР код, а друга важна новина јесте да сваки рачун може да буде добитни – није прописана минимална вредност и сваки учесник може да региструје неограничени број рачуна.

Укупни наградни фонд обухвата 10 станова у Београду, укупне вредности од скоро 1,7 милиона евра. Предвиђено је пет јавних извлачења, у емисији која ће бити емитована уживо на Првом програму РТС-а, суботом од 18 часова, од 28. јануара до 25. фебруара. У свакој од емисија биће додељена по два стана. Право учешћа у првом и сваком наредном извлачењу имаће фискални рачуни унети до 12 часова на дан извлачења. Они рачуни који буду регистровани након тога или који не буду извучени у емисији, имају право учешћа у наредном извлачењу. Такође, сви рачуни који не буду добитни у овом кругу наградне игре, биће у конкуренцији за награду у другом кругу наградне игре у другој половини 2023. године.

Право учешћа имају сви пунолетни грађани са пребивалиштем или боравиштем у Републици Србији, а процедура регистрације за учешће је врло једноставна. Након преузимања и инсталирања апликације, потребно је да се направи кориснички налог. Неопходно је унети број мобилног телефона, име и презиме, место, адресу и број личне карте и означити поља која потврђују да је реч о пунолетној особи и да прихвата правила наградне игре и приватности. Након клика на дугме „Регистрација“, учесник ће на број мобилног телефона добити СМС поруку са кодом који је потребно унети у апликацију и завршити креирање профила. Сваки грађанин, поред свог, у апликацији може да отвори још четири налога, примера ради за чланове своје породице што ће олакшати старијим особама и другим лицима којима је потребна помоћ с новом технологијом, да учествују у наградној игри.

У игри могу да учествују само рачуни који садрже QR код и издати су на територији Републике Србије у складу са Законом о фискализацији. Сваки фискални рачун може да буде регистрован у апликацији на два начина – једноставним скенирањем QR кода или ручним уношењем ПФР броја и ПФР времена, који су отиснути на доњој половини сваког рачуна. Важно је обратити пажњу на то да је реч о врсти рачуна „Промет-продаја“ (ознака се налази у горњем делу рачуна, изнад списка купљених производа или услуга). Апликација ће сваком учеснику послати обавештење да ли је успешно унео рачун и неће дозвољавати регистрацију истог рачуна више пута. Такође, учесници ће моћи да остваре увид у све своје скениране рачуне путем апликације, тако да не морају да чувају рачуне у папиру.

За сваки успешно скенирани или ручно унети рачун, учесници ће добијати свој јединствени код који се састоји од два слова и шест бројева (нпр. АА000000). Уместо коверата из базена, у новој наградној игри биће извлачени ови кодови. До добитног кода ће се долазити извлачењем куглица из бубња Државне лутрије Србије, у студију Радио-телевизије Србије.

Сва питања о наградној игри грађани ће моћи да поставе контакт центру који ће водити НАЛЕД, путем и-мејл адресе kontakt@uzmiracun.rs. Као и до сад, најважније информације о „пореској лутрији“ и сузбијању сиве економије биће доступне на националном порталу www.uzmiracun.rs.

пензионери

Према календару јануарских исплата Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, пензије ће следеће године први добити корисници из категорије самосталних делатности и то у четвртак 5. јануара, када ће примања за децембар почети да пристижу и онима који их примају преко текућих рачуна и онима којима пензије стижу на кућне адресе или их подижу на шалтерима пошта.

Дан касније, 6. јануара почеће исплата за војне и пољопривредне пензионере, без обзира на то за који начин исплате су се определили, док ће најбројнији, дакле пензионери из категорије запослених пензије почети да добијају 10. јануара. Тада ће почети исплата за оне кориснике који примања добијају путем текућих рачуна, а дан касније за остале.

Са децембарским чеком пензионерима ће стићи исти износи као и приликом претходне, новембарске исплате, док ће чекови за повишицом од 12,1 одсто почети да им пристижу почетком фебруара, када следује исплата пензија за јануар.

(Танјуг)

predavanje

Економско-трговинскa школa угостила је предаваче из Министарства информисања и телекомуникације који су ђаке првих разреда и њихове наставнике упознали са темом „Безбедност  на интернету и друштвеним мрежама”.

У склопу превентивних активности које Школа спроводи, одржано је предавање у организацији Националног контакт центрa за безбедност деце.

– Циљ одржаног предавања је да се подигне  свест ученика  и њихових наставника о  добрим странама интернета, али и о свим свим могућим опасностима с којима се могу суочити. Уз савете како да се заштите на мрежи, да буду обазриви приликом саопштавања личних података и да имају на уму да на мрежи није све поуздано и да нису сви искрени, представљени су и бројни примери из стварног живота, али и начини на који млади могу да пријаве све врсте виртуелног насиља. Предавач је посебно истакла важност међусобног поверења родитеља и деце што је и први корак у  превенцији свих облика насиља на интернету, јер је животно  искуство  одраслих незаменљиво у свим сферама интересовања младих- наводе у Економско-трговинској школи.

Министарство информисања и телекомуникација подстиче развој информационог друштва путем програма и пројеката под заједничким слоганом „Паметно и безбедно – „Smart and Safe“. Циљ ових активности је едукација и подизање свести о неопходности брзог, правилног и усмереног укључивања грађана, образовног система и привреде у савремене дигиталне токове.

Центар је први, и за сада једини, институционални механизам у региону који се бави превенцијом и реаговањем на угрожавање деце у дигиталном окружењу, пружајући могућност грађанима да се бесплатно обрате на број телефона 19833 или путем онлајн платформе Паметно и безбедно.

 

 

 

geotermalni izvor

Војводина лежи на Панонском басену који се сматра једним од значајнијих европских геолошких складишта термалних вода, што је данас, у јеку енергетске кризе, важан обновљив енергетски ресурс. Нажалост, овај ресурс није довољно искоришћен, не као што је то рецимо код наших комшија Мађара, а веома далеко од Исланда.

Покрајинска влада урадила је основну студију о потенцијалима геотермалних извора који су до сада коришћени углавном за грејање.

Покрајинска влада, отишла је и корак даље, па је тако 2019. године потписан Меморандума о сарадањи са Француским удружењем професионалаца у области геотермије АФПГ- у циљу промовисања дубоке геотермалне енергије као инструмента у борби против глобалног загревања и преласка на економију са ниском емисијом угљеника.

Француска је водећа европска земља у области континенталне дубоке геотермалне енергије. У оквиру пројекта ГОСПЕЛ реализована је студија о изводљивости развоја индустријских пилот – пројеката везаних за дубоке геотермалне воде у региону АП Војводине. Влада Француске финансирала је 75 одсто пројекта, вредног 610.000 евра.
Према истраживањима које је радио НИС, интензивном експлоатацијом геотермалне воде могло би да се замени 500.000 тона увозних течних горива годишње.

Укупна количина акумулиране топлоте у геотермалним изворима до дубине 3 км око 2 пута је већа од еквивалентне топлоте, која би се могла добити сагоревањем свих врста угља из свих њихових налазишта у Републици Србији. Након првих студија о геотермалном потенцијалу и коришћењу површинске топлоте, одабране су три зоне у Војводини које нуде велике могућности за производњу топлотне енергије експлоатацијом флуида на минималној температури од 55 до 60 степени Целзијуса. То су области Суботице и Сремске Митровице, због могућности валоризовања топлотне енергије, као и Кикинде због могућности производње електричне енергије из геотермалних извора.

Економска анализа, која уважава најновије смернице еколошких захтева, неопходности бушења и опремања бушотине, показује да су бушотине изнад 40 степени Целзијуса и јаког излива око 60 м3 /х рентабилне, под условом да је потрошач способан да користи цео потенцијал бушотине преко 6000 ха/год. Цене геотермалне енергије су ниже од многих других енергената.

Истраживања о упоредним трошковима различитих извора енергије показују да је геотермална енергија приступачан извор енергије и да је цена повољнија у односу на друге технологије осим енергије из малих хидроелектрана, које су тренутно доступне.

Према доступним подацима процењује се да се на територији наше земље налази 360 изворишта термоминералних вода и термалних извора. Узевши тај број потенцијал развијања бањског туризма је огроман, процењује се да би око 300 бања у целој Србији могло да буде изграђено, а сада их је укупно 36. Поседујемо богата подручја са здравом климом, односно ваздухом, нека од њих су Дивчибаре, Ивањица, Рудник, Златибор и Златар са искоришћености од свега десет процената. Дијапазон цена у зависности од дубине бушотине и износи: 220,000,-500,000 € за дубине бушотина од 600-1,100 м.

Територија Војводине припада великој европској геотермалној зони која има повољне услове за истраживање и коришћење геотермалне енергије. За сада се истражује и користи хидротермална енергија. Термо минералне воде Војводине одликује сложен хемијски састав. То су топле воде природних извора и воде у стенским масама до којих се може доћи бушотинама. Најважнији и по капацитету највећи корисници енергије хидротермалних бушотина су бање. Углавном целогодишњи корисници који термалну воду користе и сезонски за загревање објеката. Актуелне цене енергије из активних геотермалних бушотина у Војводини, на бази цена воде, зависе од температуре воде на изливу.

Геотермална енергија може бити веома корисна у органској пољопривреди, с обзиром да је један од принципа коришћење обновљивих извора енергије. У агробизнису на подручју Војводине, коришћење геотермалне енергије скоро да и није заступљено.
Да Војводина може да буде Исланд, наука нема дилему, годишње се у Србији угради око хиљаду топлотних пумпи, највише у домаћинствима, што је добар тренд, али смо још далеко од западних земаља које много више користе геотермалне изворе.

 

(Градске инфо)

kikinda grad

Републички завод за статистику објавио је прве резултате Пописа становништва, домаћинстава и станова који је спроведен током октобра на територији Србије. Према објављеним подацима, на територији Града Кикинде укупан број становника износи 49.691.

Према Попису из 2011, у Кикинди је живело 59.453 људи. Пад броја становника износи 9.762. Колико је становника мање у самој Кикинди, а колико појединачно у селима, знаћемо када пристигну детаљнији резултати пописа.

Укупан број пописаних домаћинстава на територији Града Кикинде је 19.576, а станова 24.070, показују први резултати Пописа које је објавио РЗС.

Према тим резултатима, у Републици Србији живи 6 690 887 становника што је скоро пола милиона односно 6,9 одсто мање него што је евидентирано на Попису 2011. године (-495.975). У региону Војводине, живи 182.453  људи мање.

Једино регион Београда бележи пораст, па је број становника повећан за 26.123.