Aktuelno Arhive | Page 19 of 30

317784_foto-osmeh-vojvodine-foto-ilustracija_f

„Osmeh Vojvodine”: Brza saobraćajnica imaće četiri vozne trake

Jelena Trifunović February 19, 2023

Izgradnja brze saobraćajnice od Bačkog Brega i Sombora do Kikinde i Nakova počeće u prvoj polovini godine, potvrđeno je prilikom nedavnog susreta ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića sa predsednikom Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem, ali i članovima radne grupe u kojoj se nalaze i čelnici lokalnih samouprava i javnih preduzeća. Saobraćajnica slikovito nazvana „vojvođanski osmeh” biće duga 175 kilometara, imaće četiri vozne trake od po 3,5 metara i biće projektovana za brzine od 100 km na sat.

Izgradnja puta deo je projekta Srbija 2025. Brza saobraćajnice će spojiti Bačku i Banat, ali i Mađarsku sa Rumunijom, i značajno podići investicione potencijale ovog dela Vojvodine. Projektant je firma MHM projekt iz Novog Sada.

O trasi buduće saobraćajnice, današnje Novosti prenose da će ona voditi od graničnog prelaza Bački Breg, do Sombora ka Kljajićevu, pored Sivca, Crvenke, Vrbasa i Srbobrana sa severne strane naselja, uz izgradnju odgovarajućih saobraćajnica za pristup ovom koridoru.

Deonica puta pored Vrbasa prolaziće nedaleko od bolnice u Vinogradima i nastaviti dalje ka nedavno revitalizovanom putu Vrbas-Srbobran, koji će postati sastavni deo nove saobraćajnice, uključujući i postojeći nadvožnjak na autoputu E-75. Nešto pre Srbobrana, brza saobraćajnica će se pružati ulevo i proći blizu naselja sa severne strane, sve do puta za Bečej (kod Zemljoradničke zadruge Srbobran), gde će postojećim putnim pravcem proći uz Radičević, a zatim sa iste južne strane obići Bečej i Novi Bečej. Sledeće mesto je Novo Miloševo, koje će novi put obići sa severne strane, i nastaviti se ka Kikindi, Nakovu i granici sa Rumunijom.

Iduće godine izgradnja auto-puta Beograd- Zrenjanin – Novi Sad

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će sledeće godine početi izgradnja auto-puta Beograd- Zrenjanin – Novi Sad.
-Ovo je nova saobraćajnica koju je za narednu godinu najavio lično predsednik Vučić još u novogodišnjem obraćanju. To će bitno rasteretiti saobraćaj na Zrenjanincu i Pančevačkom mostu – rekao je Vesić u Beogradskoj hronici.

Knjiga o Kuzmanu Rackoviću – svedočanstvo o zadužbinarstvu i istoriji grada

Igor Crnogorac February 13, 2023

Knjiga „Kuzman Racković – život i delo“, istoričara Srđana Sivčeva i Dragana Beleslića iz Kluba istoričara, predstavljena je večeras u prepunoj sali Kulturnog centra.

Biografija Kuzmana Rackovića

Kuzman Racković, pravnik po struci, advokat, a zatim činovnik u Velikokikindskom distriktu: senator, sudija, i vrhovni sudija od 1861. do 1863. godine, bio je i veliki dobrotvor.

Njegova porodica bila je među prvima koje su doseljene u Veliku Kikindu. Živeo je od 1790. do 1869. godine. Sugrađani su ga poštovali jer se borio za bolje uslove života i nacionalno pitanje Srba koji su u Autrougarskoj monarhiji bili manjina.

– O ovom darodavcu i zadužbinaru iz 19. veka veoma se malo znalo i tu smo i pronašli motiv za pisanje knjige – kaže Dragan Beleslić. – Istraživali smo godinu dana u različitim fondovima Istorijskog arhiva. Priča o Kuzmanu Rackoviću istovremeno je i prikaz vremena i prilika u kojima su ljudi živeli od druge polovine 18. do kraja 19. veka – rekao je istoričar Dragan Beleslić, koji je napisao prvi, biografski deo knjige.

Humanitarni rad Rackovića

O zadužbinarstvu Rackovića istraživao je i pisao istoričar Srđan Sivčev, v. d. direktor Istorijskog arhiva.

– Kuzman i njegova supruga Ana najpoznatiji su po fondaciji, odnosno zakladi, kako se to tada zvalo. Zaklada je ustanovljena 1869. godine, na osnovu Kuzmanovog testamenta. Prva Viša devojačka škola osnovana je zahvaljujući tom novcu. Sama zgrada Škole počela je da se gradi 1890. i otvorena je 1895. godine. Potom je tu bila Ženska osnovna škola, zatim Državna osnovna škola. Od 1953. godine do danas, u toj zgradi se nalazi Osnovna muzička škola. Iz zaklade su, takođe, isplaćivane stipendije siromašnim učenicima. Prema raspoloživim podacima, od 1905. do 1910. godine, 125 učenika dobijalo je po 50 austrougarskih kruna mesečno – kaže Sivčev.

On ističe, takođe, da je glavni motiv istraživanja bilo ukazivanje na činjenicu da je Kikinda, pored Melanije Nikolić Gajčić, imala i Rackoviće, o kojima se vrlo malo znalo.

Podrška Grada

Novac za izdavanje knjige Klub istoričara dobio je od lokalne samouprave, po konkursu za Udruženja građana. Grad je prepoznao značaj i veličinu poduhvata koji su preduzeli ovi mladi istoričari, rekao je na promociji Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta.

– Srđan i Dragan zaslužuju velike pohvale što su obradili ovako važnu temu. U knjizi je osveženo sećanje na značajnu ličnost našeg grada, velikom zadužbinaru i dobrotvoru o kojem se ne zna mnogo i koji je nepravedno pao u zaborav. Pružamo punu podršku ovim istoričarima. Oni su se uhvatili u koštac sa nečim sa čime se njihovi prethodnici nisu usuđivali to da učine – rekao je Bogdan. – Dobrotvorni rad je i danas značajan segment naših angažmana. Želimo da, koliko smo u mogućnosti, pomognemo svakom sugrađaninu.

Bogdan je istakao da će Grad podržati svakog ko se, na ovakav način, odužuje velikim ljudima. Izrazio je uverenje da će Klub istoričara razmatrati i raditi na tome da se pronađu nove teme, kako bi se još više znalo o istoriji našeg grada.

Kikinđani i leto 2023: Grčka i dalje najtraženija, Tunis sve popularniji

Igor Crnogorac February 8, 2023

Iako ni turizam nije ostao pošteđen svih poskupljenja koja opterećuju građane, Kikinđani već mesecima unazad uplaćuju akontacije za leto pred nama. Najpopularniji apartmani u Grčkoj najmanje su poskupeli, oko 20 odsto. Značajno povećanje cena osetiće najviše turisti u Egiptu, gde su aranžmani skuplji i 40 odsto u odnosu na prošlo leto, saznajemo u Turističkoj agenciji „Xenos“ u Kikindi. Rešenje, ipak, postoji, a to su rane rezervacije.

– Za rezervacije su najbolji decembar i januar, kada su i najveći popusti ukoliko se uplati akontacija. Kikinđani i dalje najviše idu u Grčku, u kojoj je najpovoljnije za one koji žele apartmane. Za turiste koji traže avio-prevoz i smeštaj u hotelu, od Grčke su povoljniji Turska i Egipat – kaže Stojanka Zuković, vlasnica Agencije.

U predsedzoni je zakup studija u Grčkoj, za devet noćenja, sa prevozom iz Beograda, 110 evra po osobi. Obavezni su: boravišna taksa – pet evra za celu porodicu za 10 dana, i međunarodno zdravstveno siguranje – 50 evra je cena za četvoročlanu porodicu.

Primetno je povećanje broja uplata za Egipat, Tursku i Tunis, za koji nije potrebna viza.

– Za Tunis imamo povoljne aranžmane. Hoteli nisu toliko ekskluzivni kao u Egiptu, ali je, recimo, cena krajem juna i početkom jula, „all inclusive“, dakle, kako se kaže, može da se ide bez novčanika, u hotelu sa tri ili četiri zvezdice, 560 evra po osobi, sa avio prevozom. Jedini trošak je prevoz do aerodroma u Beogradu.

U „Xenos“-u su klijentima, tokom praznika, zanimljivi i vikendi u inostranstvu, kaže Stojanka Zuković.

– Najviše se traže Budimpešta, Beč, Venecija, Verona. U poslednje vreme Istanbul je veoma interesantan i ja ga toplo preporučujem. To su izleti na 4-5 dana sa noćenjem i doručkom, sa avio-prevozom, i cena je 300 evra. Ovo je jedna od povoljnijih i veoma lepih destinacija.

Dok se letovanja i vikendi u inostranstvu dobro prodaju, za zimovanja u klasičnom smislu, sa skijanjem, gotovo da nema zainteresovanih.

– Već duži niz godina Kikinđani veoma malo idu na skijanje, pre svega zbog cena ski-pasa. Ljudi otputuju do Zlatibora, ali ne i na skijanje u meri u kojoj je to bilo zastupljeno pre dvadesetak godina, kada smo pravili i rezervacije. Jedino povoljnije skijanje sada je u Bugarskoj jer tamo ski-pas nije toliko skup. U hotelu sa tri zvezdice, polupansion nedelju dana, bez prevoza, košta od 430 do 450 evra po osobi, sa uračunatim ski-pasom. Sezona je sada u jeku jer ima snega.

Aranžmane je moguće platiti na rate do odlaska, a zatim čekovima do kraja godine. Prilikom rezervacije uplaćuje se akontacija od 30 do 40 odsto.

U ovoj agenciji kažu da, ni po količini i raznolikosti ponuda, ni po broju turista, nisu dostigli pretpandemijsku 2019. godinu. Ni omiljena Grčka nije otvorila sve kapacitete i ima manje apartmana u ponudi. Međutim, kažu, situacija je sve bolja i turizam će se, kao što je prvi bio u krizi, prvi iz nje i izvući.

Egipat…

U Egiptu sezona počinje već u maju. Zanimljivo je da ova destinacija nema velikih promena u ceni sve do oktobra, odstupanja su samo 50-60 evra. U predsezoni cena je 700 evra po osobi.

… ili Zanzibar

Ukoliko ste, u svakom smislu, spremni za egzotične destinacije, iskoristite povoljnu cenu za posetu Zanzibaru koji, kažu u „Xenos“-u, sada nije toliko skup. Cena po osobi, za 10-15 dana, je 1.500 evra.

I praznik u Pragu

Na praznik Sretenje, slobodne dane možete iskoristiti za petodnevni izlet do Praga. Za tri noćenja sa doručkom i autobuskim prevozom, trebaće vam 144 evra. Fakultativno (ako doplatite), organizuju se izleti do Drezdena i banje Karlove Vari.

U Kikindi se čita više od državnog proseka: u biblioteci najtraženija stručna literatura iz istorije

Igor Crnogorac January 26, 2023

Kikinđani čitaju više od prosečnog građanina Srbije. Po državnom proseku, članovi javne biblioteke čine tri odsto populacije, dok je u našem gradu taj procenat 3.5. U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ saznali smo još jednu zanimljivost, a to je izbor naslova. Naime, novi čitalački trend se promenio – američki naslovi mesto su ustupili stručnoj literaturi.

– Sada su najčitanije knjige iz oblasti popularne psihologije i iz istorije, ali ne romansirane, memoari ili biografije, već stručna literatura iz ove oblasti – kaže Dunja Brkin Trifunović, organizatorka kulturnog programa u Biblioteci. – Naši čitaoci proučavaju istoriju – veoma je popularno delo „Semper idem“ Đorđa Lebovića, takođe knjige Luke Mičete. Svakako se više čitaju dela domaćih pisaca – pored istorijskih, epska fantastika, detektivski romani. Čitaoci ljubavnih romana i dalje najviše traže knjige Jelene Bačić Alimpić, kao i Lusinde Rajli, za koje uvek imamo liste čekanja. Među piscima trilera, najpopularniji su Ju Nesbe i Džejms Paterson. Od naših autora, veoma su tražena sva dela Vlade Arsića, čije knjige nikada nisu na policama, zatim dela Mirjane Mitrović, Marije Jovanović i Branislava Jankovića.

Ona dodaje da je prošle godine uočeno da su se mnogi čitaoci interesovali za knjige o Pokretu Crna ruka i o Majskom prevratu. Takođe, uvek je tražena trilogija „Nemanjići“ Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića. Dunja Brkin Trifunović kaže da se novi izbori čitalaca poslednjih godina možda mogu povezati sa temama TV serija i filmova koji se snimaju kod nas.

Mladi čitaoci, članovi Dečijeg odeljenja Biblioteke, takođe imaju svoje favorite. Školarci čitaju lektiru u toku raspusta, a još mlađi imaju omiljene slikovnice.

– Najtraženiji naslovi su: „Agi i Ema“ Igora Kolarova, „Leto kada sam naučila da letim“ Jasminke Petrović, „Cipela na kraju sveta“ Dejana Aleksića i „Miš lavljeg srca“ Rejčel Brajt. Veoma su popularne slikovnice s porukom, takozvane terapeutske slikovnice koje rešavaju neke probleme u dečijem uzrastu.

Literatura se više ne nabavlja samo dva puta godišnje, kako je to ranije bilo regulisano. Sada je moguće kontinuirano obogaćivati fond tokom čitave godine, pratiti nova izdanja i želje čitalaca, kaže naša sagovornica. Za ove namene koriste se sopstvena sredstva, kao i novac koji Biblioteka dobija iz pokrajinskih i republičkih fondova.

Bibliotekari su posebno ponosni na činjenicu da imaju veliki broj aktivnih, stalnih korisnika, kao i da svi ogranci rade dobro, uz napomenu da su najbolji u Bašaidu i Mokrinu u kojem je, već dve decenije, aktivna i, uspešna i nagrađivana, dramska sekcija.

Cena članarine dugo se nije menjala. Na godišnjem nivou je 400 dinara za decu i studente, 500 dinara za odrasle, a porodična iznosi 350 dinara po članu. Biblioteka je i članica Kluba tri plus, pa porodice sa troje i više dece imaju dodatni popust i za njih je cena 200 dinara po osobi.

– Mi smo porodica sa našim čitaocima, posebno sa decom i starijim korisnicima. Znamo njihove navike, želje i potrebe i to nam, svima, mnogo znači – kaže Dunja Brkin Trifunović.

Ona podseća da, uprkos novim tehnologijama, vrednost knjige ostaje nenadmašna; knjige mogu da leče, da nas uteše i da nas nateraju da se zapitamo, što nam je, svima, ponekad potrebno. Ili, kako kaže, sve to može da se sažme u preciznu misao pisca Nila Gejmana: „Gugl može dati hiljadu odgovora, ali bibliotekar daje onaj pravi“.

„Elios“ je novo ime na zdravstvenoj mapi Kikinde: Otvara se najsavremenija poliklinika u centru grada

Jelena Trifunović January 20, 2023

Poliklinika „Elios“, nova privatna zdravstvena ustanova, sa najsavremenijom opremom, iskusnim timom lekara i ljubaznim i posvećenim osobljem otvara se u Kikindi u ponedeljak. U reprezentativnom ambijentu u samom centru grada, na adresi Braće Tatića broj 3, medicinske usluge pružaće lekari specijalisti, medicinske sestre, tehničari i konsultativno angažovani eminentni stručnjaci, dok će najsavremenija laboratorija sugrađanima pružiti široku paletu biohemijske dijagnostike.

Stručan i predan tim Poliklinike „Elios“ predvode dokazani stručnjaci- mr Živodarka Dacin, direktorica i osnivač ove zdravstvene ustanove i lekari: dr Gojko Ljuboja, hirurg, dr Mirko Stojisavljević, gastroenterolog, kao i dr Dragan Grubor, hirurg. Na usluzi pacijentima biće i dr Miša Grujin, urolog, dr Vladimir Perić, anestezilog, dr Vukosav Trkulja, radiolog i drugi uvaženi specijalisti. Zadovoljstvo pacijenata koji će biti u prilici da, bez čekanja i odlaska u veće zdravstvene centre, dobiju kvalitetnu zdravstvenu uslugu apsolutni su prioritet Poliklinike „Elios“. Celokupna oprema je nova i odgovara najsavremenijim medicinskim standardima. Vodi se računa o svakom detalju kako bi nivo pružene medicinske usluge bio na visokom nivou.

-Zastupljene su internističke i hirurške grane, urologija, kardiologija, gastroenterologija, endokrinologija i pulmologija kao i kompletna ultrazvučna i laboratorijska dijagnostika. Radićemo manje hirurške intervencije, imamo moderno opremljenu operacionu salu i sobu za dnevni boravak pacijenata nakon intervencija. U planu je i pružanje usluga iz domena plastične hirurgije, vaskularne i neurohirurgije – saznajemo od dr Ljuboje.

Moderna laboratorija koja odgovara najvišim standardima pruža precizan i pouzdan rezultat analiza iz oblasti biohemije, hematologije, imunologije, endokrinologije, određivanje tumor markera, analizu urina i fecesa…

-Laboratorija je otvorenog tipa, ne samo za korisnike usluga poliklinike- navodi mr Živodarka Dacin, specijalista medicinske biohemije i direktorica Poliklinike „Elios”.

– Analize se rade na novoj i apsolutno najsavremenijoj opremi. Putem posebnog broja telefona, pacijenti će moći da dobiju kompletnu informaciju o načinu ponašanja pred određenu analizu, što je veoma važno, jer postoje različiti protokoli. Kompletna krvna slika i biohemija, urin sa sedimentom, određivanje hormona i tumor markeri, D- dimer koji je naročito aktuelan zbog korone, radimo sve iz oblasti kliničke biohemije u zavisnosti od potrebe pacijenata- kaže mr Živodarka Dacin.

U želji da stanovnicima Kikinde i okoline pruže sveobuhvatnu zdravstvenu uslugu, naredni korak biće razvoj rentgenološke službe sa skenerom i magnetnom rezonancom. Poliklinika „Elios“ ima saradnju sa renomiranom ustanovom New Hospital u Novom Sadu, najsavremenije opremljenom opštom bolnicom u regionu, gde se, u zavisnosti od potreba pacijenata, mogu obaviti veće hirurške intervencije.

Poliklinika „Elios“ počeće sa radom u ponedeljak 23. januara. Radno vreme je od 7 do 19 časova radnim danima i subotom od 7 do 14 sati. Za sve informacije, biće dostupni brojevi telefona 0230 40 10 20 i 066 800 7988.

U novoj umetničkoj školi – dramska i likovna sekcija sa profesionalnim mentorima

Igor Crnogorac January 17, 2023

Grupa mladih akademskih umetnika rešila je da talenat, znanje i iskustvo ponudi svojim sugrađanima. Umetnička škola „Gusana u Magli“ imaće, za početak, dramsku i likovnu sekciju, kaže osnivač, glumac Stefan Ostojić.

– Otvorili smo upis za prvu generaciju polaznika. U dramskoj sekciji polaznici će učiti sve dramske tehnike – glumu, dramaturgiju i režiju, oslobodiće se straha od javnog nastupa; u likovnoj sekciji učiće se crtanje, slikanje i vajanje. Fokus je na zajedničkom stvaralaštvu, zajedno ćemo smišljati i stvarati, a zatim i prezentovati postignuto. Na kraju ciklusa spajaju se dramska i likovna radionica u stvaranju jednog umetničkog, humanitarnog događaja. Veoma se radujemo što ćemo početi da radimo u našem gradu – kaže Ostojić.

Ostojić će biti mentor u dramskoj sekciji. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku glume, osvojio je brojne nagrade i radio kao mentor na nekoliko internacionalnih kampova. Trenutno igra svoje projekte sa kojima putuje i gradi evropsku karijeru.

Mentori u likovnoj sekciji biće Sonja Beloš, master likovni umetnik – vajar i Nikola Gajić, master likovni umetnik – slikar. Oboje su osnovne studije završili na Akademiji likovnih umetnosti u Trebinju, a zatim i master na FLU u Beogradu, odnosno ALU u Trebinju.

Poziv je otvoren, kako kažu u Školi, za sve od 7 do 107 godina, i polaznici će biti podeljeni u uzrasne grupe. U narednom periodu planirane su i sekcije-radionice solo pevanja i plesa.

Umetnička škola se otvara u prvoj polovini februara, a prijave se primaju do 28. januara na mejl skola@gusaniumagli.rs ili na Instagramu, na @gusaniumagli. U prijavi, pored imena i prezimena, treba napisati i godinu rođenja i za koju radionicu se prijavljujete. Sve informacije mogu se dobiti na istom mejlu, Instagram profilu ili na Fejsbuk stranici „Gusani u magli“.

„Gusani u magli“ su, inače, postojali kao humanitarni teatar koji je Ostojić, kao gimnazijalac, osnovao pre više od deset godina. Tada su, igranjem predstava u dvorištu Narodne biblioteke, članovi Teatra sakupili novac za opremu za Dečije odeljenje kikindske bolnice.

Na Kosovu je sve teže, ali proradi srpski inat. Ostajemo!

Jelena Trifunović January 15, 2023

Nemanju Jakšića (38) iz Kosovske Mitrovice u četvorodnevnu posetu Kikindi dovela je košarka. Prijateljstvo trenera Košarkaškog kluba „Centar“ sa sugrađaninom Dejanom Pudarom koji je na čelu kikindskog sportskog centra „Jezero“, dovelo je do saradnje dva kluba i ispisalo novu stranicu kikindskog sporta.

Sa Jakšićem smo razgovarali o košarci, ali i o životu Srba na Kosovu koji je sve teži i neizvesniji.

-Naš klub ceo decembar nije radio jer su bile barikade. Naravno, solidarisali smo se sa narodom koji je na takav način, opravdano, iskazao revolt zbog hapšenja, upadanja kosovskih policajaca, priadnika ROSU. Sva naša deca se plaše. Mi nismo navikli da gledamo oružane formacije Albanaca na severu, to bode oči običnom građaninu, a da ne pričam o deci. Strah je u svima nama. Mi smo sa albanskom stranom dvadeset godina bili u nekoj vrsti statusa kvo i nismo mnogo komunicirali, ali verujte da su oni samo čekali trenutak kada će da upadnu na sever kako bi naplatili sve ono što misle- priča Jakšić za Kikindski.

U Kosovskoj Mitrovici živi sa suprugom koja je iz Prizrena i čija je porodica raseljena. Upoznali su se tokom studiranja. Danas su roditelji dvoje dece- devetogodišnjeg sina i tromesečne bebe. U Mitrovici žive i njegova majka, brat…U gradu u kom je rođen, školovao se, zasnovao porodicu, zaposlio se, pokrenuo školicu košarke koja okuplja više od storinu dece- želi i da ostane.

– Do skoro, verujte da nisam razmišljao o odlasku. Ali sada, kada se sve ovo izdešavalo, dođe do toga da sedneš i razmišljaš. Nije radila škola, nemamo treninge… Ali onda proradi inat, pa nećemo to tako lako da dozvolimo- iskren je Jakšić.

Podseća da je situacija do 2008. bila drugačija. Krenuo je i talas povratka u Mitrovicu. Ali dileme sada nema. Prištinu ne zanima dogovor niti saradnja, a očigledno da im je međunarodna zajednica tutor, kaže.

-Zamislite samo paradoks. Dolaskom kosovskih policajaca na sever, KFOR se postavlja kao da štiti te albanske policajce od naroda. Teško nam je, politiku živimo. Lično nisam izvadio dokumenta takozvanog Kosova, živim samo sa srpskom ličnom kartom, ali svojim autom ne mogu preko mosta, ne mogu da vozim za enklavu. Vozim na KM table. Moje lično mišljenje je da uzimanjem kosovskog dokumenta, dajem legitimitet svemu tome što oni rade. Ne znam kako bih postupio kada bi mi to bilo neophodno zarad porodice, pitanja života i smrti, ne znam kako bih postupio…Ne mogu da osuđujem onoga ko je uzeo. Ljudi koji žive južno od Ibra su ljudi koji su u specifičnoj situaciji. Kosovo se ne brani za jedan dan, to je proces i ako hoćemo da ga odbranimo moramo da budemo spremni možda i na takav korak- kaže Jakšić. Ne krije da su ga pojedini potezi Beograda iznenadili.

-Običan čovek mora da gleda u Beograd. Lično nisam očekivao da će Beograd stati iza odluke ljudi da izađu iz institucija, jer tu je međunarodna zajednica, obaveze prema partnerima, ali je stao. Sad na barikadama Srbi su bili spremni da ih svojim životima brane, jer ta barikada im je predstavljala otklon od kosovskih policajaca, ROSU policajaca. Sad su počeli da prave punkt na Bistrici, to je između Banjske i Leposavića, u samom centru sredine gde žive Srbi. Oni bez pardona sa dugim cevima prave punkt na kome, kažu, kontrolišu saobraćaj, a ponašaju se bahato. Srbi dole razumeju i položaj Beograda i većinskog dela Srbije, ali morate da shvatite i običnog čoveka tamo koji kad izađe iz zgrade vidi naoružanog Albanca koji nikada nije bio tu. Rodom sam iz Zubinog potoka, moji su preci odatle. Iznad mog sela Jasenovika letos su napravili bazu i strateški izabrali poziciju sa koje mogu da upadnu, hapse, maltetiraju narod. Oni su tu napravili bazu, a nikada tu, čak ni okupator 1941. nije imao bazu. Probili su put preko šume, spojili sa Gazivodom. Tu je narod izuzetno zabrinut. Ipak, živim i radim sa ljudima koji su spremni da istraju- u dahu izgovara Jakšić.

Prenosi nam da je veoma ponosan na svoje prijatelje u Srpskom centru Beč koji nesebično pomažu, posebno stanovnike enklava na Kosovu.

-Rodila nam se ideja da u svim sredinama gde žive Srbi na Kosovu osnujemo školice košarke. Takođe, i školicu engleskog i radionicu sportskog novinarstva. Želimo da pokrenemo sportski portal da deca mogu da čitaju o svojim aktivnostima i uspesima. U Srpskom centru Beč su moji prijatelji, pojedini su studirali u Kosovskoj Mitrovici i žele da pomognu. Verujte, oni su plakali dva dana na Kosovu, pogotovo u enklavama. Velika je razlika između severa i juga. Sva pomoć je išla preko naše crkve i Patrijaršije i stigla do onih kojima je najpotrebnija. Stipendiraju dvadesetak đaka u enklavama, pomogli su školi u Cevnici u nabavci opreme, jednoj porodici da renovira kuću…- ističe Jakšić.

Oduševljeni Kikindom

Četvrdeset četvoro dece iz Kosovske Mitrovice, Zvečana i Zubinog Potoka boravilo je u našem gradu od 9. do 13. januara. Dva kluba prijateljstvo su ozvaničila poveljom o bratimljenju, uz namere da se, ukoliko bude moguće, organizuje i uzvratna poseta kikindskih košarkaša.

Školica prerasla u klub

Jakšić radi u banci Poštanska štedionica. Kao dugodišnji košarkaš, pre tri godine pokrenuo je školicu košarke. Pre godinu dana prerasla je klub „Centar“ koji danas broji 110 članova i ima tri takmičarske selekcije. Ljubav prema ovom sportu nasledio je i njegov sin (9).

U toku prodaja ribolovačkih dozvola

Jelena Trifunović January 14, 2023

U JVP „Vode Vojvodine“ u toku je prodaja ribolovačkih dozvola za 2023. godinu, po istim uslovima i nepromenjenim cenama u odnosu na prošlu godinu. Najveće interesovanje vlada za kupovinu godišnje dozvole za rekreativni ribolov, koja košta 7.000 dinara i važi na svim vodama na teritoriji Republike Srbije, sem u zaštićenim područjima.

Od ove godine, JVP „Vode Vojvodine“ izdaje i dozvolu za pecanje u Parku prirode „Begečka jama“, pored parkova „Jegrička“ i „Beljanska bara“, gde godišnja dozvola staje 4.000 dinara. Cena dnevne dozvole za ribolov je 1.000 dinara. Za korisnike starije od 65 godina, zatim, žene i lica sa telesnim oštećenjem od 60-80%, godišnja dozvola za rekreativni ribolov se prodaje po ceni od 3.500 dinara. Uz svaku kupljenu dozvolu, rekreativni ribolovci od JVP „Vode Vojvodine“ na poklon dobijaju kalendar, namensku kartu ribarskih područja u Vojvodini i knjižicu za evidenciju ulova.

Kikindska bolnica jedna od najopremljenijih – stižu novi dijagnostički aparati

Igor Crnogorac January 12, 2023

U kikindskoj Opštoj bolnici intenzivno rade na tome da za pacijente obezbede najbolju dijagnostiku i lečenje. Ovome u prilog govori podatak da je, u najsavremeniju opremu, samo prošle godine, iz pokrajinskih fondova uloženo 79 miliona dinara.

– Ove godine opremaćemo ORL odeljenje i akcenat će biti na ultrazvučnim aparatima za radiologiju, kadriologiju i pedijatriju; većina odeljenja će imati nove ultrazvučne aparate. Dobili smo opremu za urologe, drugi smo zdravstveni centar u Vojvodini, pored Kliničkog centra, koji ima laser za urološku dijagnostiku i terapiju – kaže v. d. direktorica Opšte bolnice u Kikindi, dr Vesna Tomin.

Bolnica u Kikindi takođe je jedna od tri u državi za koje je Ministarstvo zdravlja kupilo 64-slojni skener. Upravo se uređuje prostorija za ovaj savremeni aparat i on će vrlo brzo biti u funkciji.

Istovremeno, manjak lekara još uvek je smetnja koja muči i pacijente i zaposlene. Ovog momenta na specijalizaciji koju finansira Bolnica nauštrb materijalnih troškova, nalazi se 35 lekara iz svih grana medicine. Takođe, na subspecijalizaciji je četvoro specijalista: iz perinatologije – dr Branislava Davidović, iz laparoskopske hirurgije za ginekologiju – dr Marko Đukić, dr Tijana Marčeta je budući endokrinolog, i dr Marija Vukobrat je subspecijalizant za terapiju bola.

Dobra vest je da se, u narednih mesec dana, posle specijalističkih ispita, vraćaju tri lekara: ginekolog dr Stevan Krnić i internisti, dr Miloš Đurin i dr Branka Pilipović Tomašev.

– Zaposlili smo i novog, mladog radiologa iz Sirije koji je, sa visokom ocenom, završio Medicinski fakultet u Novom Sadu i ima završenu specijalizaciju, kao i novog hirurga, dr Borisa Banovića iz Vrbasa – kaže dr Tomin. – Po kadrovskom planu trebalo bi da imamo 119 lekara, mi ih trenutno u Bolnici imamo 89. Međutim, mi znamo da radimo i u nemogućim uslovima jer sve nas spaja isti cilj – dobrobit pacijenta. Sada imamo ljudska ograničenja, ali svi pacijenti budu pregledani. Važno nam je da naši sugrađani znaju da smo uvek tu za njih i zbog njih, da im pomognemo i da u datom trenutku uradimo sve što je najbolje za njih.

Dok se situacija sa kadrovima, koja je boljka velikog broja bolnica, ne stabilizuje, sve što je potrebno jeste strpljenje pacijenata, kaže dr Tomin. Duže se čeka na pregled, ali ne sme da se dogodi da neko ostane nepregledan.

Kada su u pitanju nove mere Ministarstva zdravlja, saznajemo da su svi specijalisti dali svoje termine za zakazivanje pregleda bilo kog dana u mesecu. Takođe, u svim specijalističkim ambulantama već praktikuju da se sledeći pregled, ukoliko je potreban, zakazuje odmah, bez potrebe za ponovnim odlaskom kod izabranog lekara.

Iz KC u 2023. nove prilike za stvaranje kulturnih programa: manifestacija “Kikindi s ljubavlju”

Igor Crnogorac January 3, 2023

U Kulturnom centru Kikinda, pored postojećih, veoma uspešnih manifestacija, za 2023. planiraju i sasvim nove sadržaje. Jedan od njih biće program pod nazivom „Kikindi s ljubavlju“.

– Po ugledu na Dane Beograda, mi bismo, u Kikindi, napravili manifestaciju posvećenu našem gradu. Zamisao je da to bude između dva značajna datuma iz istorije Grada – 12. novembra, datuma kada je proglašen Dištrikt i 21. novembra, Dana oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu – kaže v. d. direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev. – Uključili bismo sve ustanove kulture u gradu, koje bi priredile programe o Kikindi – iz istorije, kulture, umetnosti, da sugrađani imaju priliku da vide, podsete se ili saznaju sve što, možda, ne znaju o svom gradu i ljudima koji su živeli u njemu.

Među brojnim programima i manifestacijama koje Kulturni centar priređuje tokom godine, posebno se ističe horski festival „Melodianum“ koji je, za samo tri godine, dostigao zavidan internacionalni ugled. Najnoviji program, „Kikindi s ljubavlju“, trebalo bi da bude inicijalna kapisla i za ostale kulturne institucije da, u svojoj oblasti, daju doprinos očuvanju istorije, tradicije, sećanju na ljude koji su, sa istim entuzijazmom stvarali i činili duh ovog grada.

Актуелно