Актуелно

Док се испред филијала бироа за запошљавање широм Немачке формирају редови незапослених, немачка индустрија пролази кроз једну од најтежих криза последњих деценија. Према подацима портала „Deutschlandkurier“, у последњих неколико година нестало је више од 340.000 радних места у кључним гранама привреде. Најтеже су погођене аутомобилска, текстилна и металопрерађивачка индустрија, некадашњи стубови немачког економског успеха. Уместо нових запошљавања, све више компанија затвара погоне, смањује производњу и отпушта хиљаде радника.

Према анализи консултантске куће „ЕY“, само током 2025. године немачка индустрија изгубила је око 124.100 радних места, готово двоструко више него годину раније. Од 2019. године број запослених у индустрији смањен је за више од 266.000, док поједине процене говоре и о преко пола милиона изгубљених послова.

Посебно је погођена аутомобилска индустрија, симбол немачке економске моћи. Само прошле године угашено је око 50.000 радних места, док је од 2019. нестало више од 111.000 послова – практично сваки седми у том сектору. Озбиљан пад бележе и текстилна и метална индустрија, које се суочавају са падом производње, скупом енергијом и све јачом конкуренцијом из Азије.

Углавним узроцима стручњаци наводе рекордно високе цене енергије, притисак кинеске конкуренције, спор прелазак на електрична возила, огромну бирократију и слабљење извоза. Велике компаније попут Volkswagen, Bosch, Thyssenkrupp и ZF Friedrichshafen већ су најавиле нова смањења броја запослених. Многе фирме покушавају да избегну нагле масовне отказе, па прибегавају „тихом“ гашењу радних места кроз замрзавање запошљавања и постепено затварање погона.

Економисти упозоравају да је реч о правој деиндустријализацији која највише погађа добро плаћене и високопродуктивне послове. Таква радна места тешко могу бити замењена пословима у услужном сектору или државној администрацији, што дугорочно угрожава стандард становништва и економску стабилност земље.

Слике редова испред бироа за запошљавање постале су симбол нове немачке реалности: квалификовани радници, инжењери и мајстори траже помоћ и нову шансу на тржишту рада. Док политичари расправљају о „зеленој транзицији“ и субвенцијама, индустријски мотор који је деценијама покретао Европу све више успорава.

Немачка се тако налази пред озбиљном историјском прекретницом, земља која је годинама упозоравала на недостатак радне снаге сада масовно губи сопствене индустријске послове. Последице по извоз, стандард грађана и социјалну стабилност су већ дугорочне и веома озбиљне.

Посебно забрињавају најаве великих играча. Volkswagen планира да до 2030. године елиминише чак 35.000 радних места у Немачкој, док Bosc спрема резове од преко 22.000 позиција у својој мобилној дивизији Tisenkrup Stil, један од стубова немачке челичне индустрије, најавио је смањење радне снаге за чак 11.000 људи што представља готово 40% запослених у челичном сегменту. Ови резови нису случајни: они су директна последица систематског урушавања услова за пословање.

Савез немачке индустрије (БДИ) отворено упозорава да је Немачка као пословна локација „у жестоком паду“. Индустријска производња пада већ четврту годину заредом, а за 2026. годину се очекује стагнација уместо опоравка. Високе цене енергије, настале као последица енергетског заокрета, затварања нуклеарних електрана и одрицања од руских енергената, у комбинацији са бриселком бирократијом и кинеском конкуренцијом, приморавају компаније да преместе производњу у иностранство. Капацитет искоришћености у хемијској индустрији пао је на свега 70%.

Најтеже последице осећа немачки Миттелстанд, породичне фирме које чине кичму економије. Губитак висококвалификованих, добро плаћених индустријских радних места тешко се надокнађује услужним сектором или државним пословима у здравству и администрацији. Ово не угрожава само економску конкурентност Немачке, већ и социјалну стабилност земље, док се у традиционалним индустријским регионима попут Порајња и Баден-Виртемберга све чешће чују гласови незадовољства актуелном економском политиком. Уместо да заштити свој индустријски мотор, Берлин наставља да гура идеолошке агенде на рачун радника и пореских обвезника.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Амерички Стејт департмент објавио је документ „United States Policy to Promote Regional Stability and Prosperity in the Western Balkans“, којим дефинише приоритете Сједињених Америчких Држава према региону Западног Балкана у наредном периоду. У документу се Србија појављује као један од најважнијих регионалних партнера, док Вашингтон најављује покретање формалног стратешког дијалога са Београдом током 2026. године.

Нова стратегија фокусирана је на јачање регионалне стабилности, економску интеграцију, енергетску безбедност, борбу против корупције и смањење утицаја спољашњих актера, пре свега Русије и Кине. Истовремено, америчка администрација наглашава потребу за интензивнијом сарадњом са државама региона како би се убрзао њихов европски пут и подстакао привредни развој.

Посебну пажњу привлачи део документа у којем се наводи да ће САД током ове године организовати формалне политичке дијалоге са Србијом и Северном Македонијом. Реч је о механизму који у америчкој дипломатској пракси представља виши ниво институционалне комуникације и може отворити простор за ширење сарадње у области економије, енергетике и безбедности.

Документ Србију посматра као незаобилазан фактор регионалне стабилности и важног саговорника у решавању кључних питања Западног Балкана. Истовремено, Вашингтон наставља да подржава пројекте регионалног повезивања, развој инфраструктурних коридора и стварање јединственијег економског простора у региону, што Србији даје додатни значај као саобраћајном и енергетском чворишту југоисточне Европе.

Један од централних циљева стратегије јесте и смањење енергетске зависности региона од руских извора. У том контексту, САД најављују подршку новим енергетским пројектима, диверсификацији снабдевања и већем присуству западних компанија на тржишту Западног Балкана. Документ такође указује на намеру Вашингтона да понуди алтернативу кинеским инвестицијама и финансијским аранжманима који су последњих година постали значајан фактор у региону.

Када је реч о односима Београда и Приштине, америчка администрација понавља подршку дијалогу и спровођењу раније преузетих обавеза, оцењујући да је трајна нормализација односа један од предуслова дугорочне стабилности Западног Балкана.

Аналитичари оцењују да је најзначајнија порука документа управо намера Вашингтона да Србију укључи у интензивнији институционални дијалог, што представља сигнал да САД Београд виде као кључног регионалног партнера, а не као државу коју желе да заобиђу у креирању будуће политике према Балкану. Стратегија истовремено потврђује да ће питања енергетике, инфраструктурних инвестиција и геополитичког позиционирања остати у средишту америчко-српских односа у наредним годинама.

Извор: balkanwatch.com

Како портал “Balkan Watch” наводи у даљем тексту: Чарли Кирк стоји поносно на улицама Београда! Balkan Watch посветио мурал борцу за бољи свет.

Невладина организација Balkan Watch организовала је осликавање мурала који је посвећен истакнутом борцу, политичком активисти и књижевнику Чарлију Кирку.

Мурал који краси улице српске престонице посетио је медијски тим еминентног десничарског часописа Breitbarta, који су се лично уверили у вредности које баштини српска омладина. Осликавањем овог мурала Balkan Watch је показао да су српска и америчка култура сличне и да се заснивају на истим традиционалним и хришћанским вредностима.

„Стојимо овде испред мурала Чарлију Кирку. Желели смо да подсетимо људе на вредности за које се Чарли борио, али и да покажемо јавности за које вредности се залажемо ми из Balkan Watcha“ изјавио је члан организације Balkan Watch приликом обраћања америчким новинарима.

„Такође желели смо да разбијемо стереотипе који су створени о америчкој култури и да подсетимо да су основне америчке вредности слобода говора, патриотизам, хришћанство и брига о породици. Управо ове вредности које је неговао Чарли јесу вредности које се вреднују и негују у нашој земљи.

Ко је Чарли Кирк?

Чарли Кирк (1993 – 2025) је амерички конзервативни политички активиста, говорник и оснивач организације Turning Point USA, која се бави промовисањем конзервативних идеја међу младима и студентима широм Сједињених Америчких Држава.

Постао је познат по залагању за слободу говора, патриотизам и традиционалне хришћанске вредности. Кроз јавне говоре, дебате, подкасте и медијске наступе изградио је снажан утицај међу младим конзервативцима и постао једно од препознатљивих лица савременог америчког конзервативног покрета.

Током свог јавног деловања често је говорио о значају породице, вере, националног идентитета и права сваког појединца да слободно изрази своје мишљење. Његов рад привукао је пажњу не само у Америци, већ и међу људима у Србији и на Балкану који деле сличне вредности и интересовања.

Фото: PrtSc/ balkanwatch.com

Док британска влада и део јавности изражавају забринутост због могућег ширења мржње и насиља, у Лондону се одржава протест „Unite The Kingdom“, који предводи Томи Робинсон, познат по антиимиграционим и антиисламским ставовима, а чије су главне теме масовне миграције, безбедност и незадовољство радом владе премијера Кира Стармера.

Тројица мушкараца, обучена у пуну верску одору и носећи дрвене крстове, разговарала су за ГБ Неwс док су демонстранти почели да се окупљају у престоници.

-Овде смо јер смо свештеници из различитих деноминација како бисмо уздигли Исуса и пренели поруку крста. Ово је порука помирења, љубави и милости приказана кроз Христов живот- рекао је један од свештеника.

-Прави проблеми које имамо су политички, а ту је и Кир Стармер који нам прави разне проблеме, чак покушава и да спречи данашње окупљање- речи су свештеника.

Земља се урушава изнутра

-Људи једноставно нису спремни да гледају како се њихова земља изнутра урушава због тога- рекао је лорд Волни.

Британци су „доведени до крајњих граница“ због „увоза нетолеранције“, оценио је лорд Волни.

Бивши владин саветник за политичко насиље говорио је за ГБ Неwс док је скуп „Unite The Kingdom“ пролазио улицама Лондона.

Уочи марша „Уните тхе Кингдом“, који предводи Томи Робинсон, Кир Стармер је изјавио:

„Налазимо се у борби за душу ове земље“ и да је окупљање „оштар подсетник на оно против чега се заправо боримо“.

ВИДЕО 

Осврћући се на премијерове изјаве, лорд Волни је рекао:

-Мислим да смо ми пристојан, толерантан народ који поштује закон, али који је доведен до својих граница увозом нетолеранције. Људи једноставно нису спремни да гледају како се њихова земља изнутра урушава због тога. Дакле, нисам сигуран да ли је то тачно оно што Кир Стармер мисли, али то је оно што ја мислим, и управо ту би Лабуристичка влада требало да буде.

Даље је објаснио да Влада „мора много јасније да говори против исламистичког екстремизма и мржње која се развијала у деловима наше заједнице“.

Рекао је да тај проблем „посебно угрожава јеврејску заједницу, али и подрива наше вредности као нације у целини. Морамо бити потпуно јасни да то није део будућности Британије и да ћемо се томе супротставити“, инсистирао је.

Подсећамо, протест „Ујединимо Краљевство“ представља један од највећих политичких скупова деснице у Великој Британији ове године.

Извор: nsuzivo.rs

Како преноси портал Српски угао, хиљаде младих у Немачкој су изашли на улице да протестују против планова за увођење обавезног војног рока, а минхенска полиција лишила је слободе двадесетогодишњу девојку због транспарента са натписом „Мерз стирб селбст ан дер Остфронт“ – „Мерц, умри сам на Источном фронту“. Како извештавају немачки медији попут ,,Аполло Неwс“ и ,,Деутсцхланд Куриер“ против ње је покренут поступак, а плакат је заплењен.

Девојка је била део протеста против политике канцелара Фридриха Мерца и његове владе, која све отвореније говори о јачању војске и враћању обавезног служења. Полиција је интервенисала и применила непосредну принуду, образлажући поступање садржајем поруке на плакату. Слични случајеви заплене транспарената и интервенција због оштрих парола бележе се и на другим скуповима.

Протести у Берлину, Минхену, Хамбургу и другим градовима окупили су младе који поручују да не желе повратак војног рока нити улогу топовског меса у геополитичким сукобима између Европске уније и Русије. Њихови слогани често су оштри и провокативни, али иза њих стоји реалан страх генерације која одраста у атмосфери криза, рата у Европи и све већих издвајања за наоружање.

Док немачка јавност све више губи поверење у ЦДУ и канцелара Фридриха Мерца – чији лични рејтинг је пао на историјски минимум од свега 15% позитивних оцена, а опозициона АфД предводи анкете са 27-28% подршке – већина грађана оштро се противи даљој финансијској и војној помоћи Украјини. Према бројним испитивањима јавног мњења, готово половина Немаца захтева потпуно обустављање слања оружја и новца Кијеву, видећи у томе приоритет сопствене економије и безбедности пред растућим трошковима енергената и инфлације.

Уместо да саслуша сопствени народ, Мерцова влада убрзано наоружава Бундесвер и шаље милијарде у Украјину, чиме Немачка све више улази у зону кршења ранијих мировних обавеза и конвенција о ограничењу наоружавања. Питање које се намеће само од себе гласи- против кога се заправо наоружава највећа европска економија, ако не против Русије? Оваква политика не само да игнорише вољу већине грађана, већ и води ка опасној милитаризацији континента.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овај случај поново је отворио питање границе између слободе изражавања и кажњивог говора на политичким протестима. Док једни сматрају да држава мора реаговати на поруке које се могу тумачити као позив на смрт политичара, други упозоравају да власт све чешће користи полицију против грађана који јавно критикују ратну и безбедносну политику.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Генерални секретар немачке владајуће партије ЦДУ, Карстен Линеман, интерно је упозорио на могући талас иступања из странке, преноси немачки „Билд“, позивајући се на изворе из партијског врха. Према тој процени, уколико се садашњи тренд настави, ЦДУ би до краја мандата могла да остане без чак 50.000 чланова.

Како наводе немачки медији, Линеман је о томе говорио на затвореној седници Председништва ЦДУ. Странка која је 2024. године бележила снажан прилив нових чланова и успела да престигне СПД сада се суочава са потпуно обрнутим процесом – знатно више људи напушта партију него што у њу улази. Бројка од 50.000 чланова означена је као најцрњи сценарио, али се у врху ЦДУ отворено признаје да је незадовољство унутар базе већ сада веома високо и да постоји реална опасност од масовнијег одласка.

Разлози се траже пре свега у курсу актуелне црно-црвене коалиције и политици канцелара Фридриха Мерца. Део чланства му отворено замера превелике компромисе са СПД-ом, нарочито у кључним питањима економије, миграција, буџетске дисциплине и енергетске политике. Ниска популарност владе додатно притиска базу ЦДУ, која све гласније и нестрпљивије тражи јаснији конзервативни заокрет и повратак правим хришћанско-демократским вредностима.

Линеман није желео јавно да коментарише наводе, али се из партијских кругова поручује да је проблем озбиљан и да га не треба потцењивати. За ЦДУ, која је традиционално важила за једну од најорганизованијих, најдисциплинованијих и најмасовнијих немачких странака, могући губитак десетина хиљада чланова представљао би тежак политички ударац и озбиљан изазов пред наредне изборне циклусе на савезном и покрајинском нивоу.

Поглед редакције портала Српски Угао

ЦДУ Фридриха Мерца дошла је на власт уз велика обећања о конзервативном заокрету, али сада плаћа високу цену компромиса са левицом. Када странка почне да губи сопствену базу, то је јасан знак да се озбиљно удаљила од политике због које су јој бирачи и чланови дали поверење. Чланови који су веровали у чвршћу политику и заштиту немачких интереса сада одлазе, разочарани што је Мерц брзо одустао од предизборних обећања и наставио са старим естаблишмент компромисима.

Уместо да ојача десно крило странке и донесе видљиве промене у миграционој политици, економији и буџету, Мерц је изабрао пут континуитета са претходним политиком. Резултат је видљив – незадовољство расте, чланство се осипа, а популарност црно-црвене коалиције је на веома ниском нивоу. За Немачку, али и за целу Европу, ово је јасно упозорење да политичке елите које игноришу глас сопствених присталица на крају ризикују да изгубе не само чланство, већ и легитимитет. Ако ЦДУ настави овим курсом, могла би да изгуби далеко више од десетина хиљада чланова – могла би да изгуби и поверење шире бирачке базе, која све више окреће патриотској опцији партији АфД.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Како пише “Српски угао”, нови узнемирујући извештај баца мрачну сенку на канадски здравствени систем: више од 23.700 људи наводно је преминуло у року од годину дана, не због недостатка терапије, већ зато што је нису дочекали.

Подаци истраживачког центра “SecondStreetorg” показују да је између априла 2024. и марта 2025. године чак 23.746 пацијената преминуло пре него што су стигли на заказане операције или дијагностичке прегледе. Другим речима, многи су умрли чекајући систем који је требало да их спаси.

Најдраматичнија ситуација бележи се у Онтарију, где је забележено више од 10.600 смртних случајева повезаних са листама чекања. Посебно је алармантно да је више од 9.100 људи преминуло пре него што је уопште дочекало основну дијагностичку процедуру, попут скенирања које често представља први корак ка лечењу.

Ови подаци долазе упркос рекордним улагањима у здравствени систем. Ипак, кашњења у кардиохирургији, онколошком лечењу и чак рутинским процедурама и даље стварају ланац последица који се, према упозорењима стручњака, директно одражава на број изгубљених живота.

Истраживачи додатно упозоравају да би стварни број могао бити још већи, јер системи извештавања нису уједначени, а део података остаје непотпун или невидљив у званичним статистикама.

Листе чекања нису само канадски проблем, већ изазов готово свих јавних здравствених система у свету. Не решавају их само већа новчана улагања, већ бољи проток пацијената кроз систем.

Први корак је прецизно раздвајање случајева по хитности, уз строге медицинске критеријуме који се доследно примењују, како би се спречило да администрација одређује редослед, уместо клиничке слике пацијента.

Други кључ је повећање капацитета кроз бољу организацију постојећих ресурса: продужени радни термини болница, додатни дијагностички термини у поподневним сатима, као и веће укључивање приватног сектора у јавни систем кроз јасно регулисане уговоре, како држава не би финансирала хаос, већ медицинску услугу.

Трећи елемент је дигитализација – јединствене електронске листе чекања које су транспарентне, ажурне у реалном времену и доступне свим установама, тако да се слободни термини аутоматски попуњавају уместо да остају неискоришћени.

И на крају, најважнији део је превенција: што је мање касно откривених болести, то је мањи притисак на болнице. Систем који улаже у рану дијагностику и примарну заштиту дугорочно смањује листе чекања више него било која краткорочна мера.

Србија последњих година све снажније помера фокус ка превенцији. У оквиру државног система, али и уз подршку приватног сектора, превентивни прегледи постали су свима доступни. Под окриљем Министарство здравља Републике Србије, широм земље редовно се организују бесплатне акције прегледа које грађанима омогућавају да без упута, без заказивања и -што је посебно важно – чак и без здравственог осигурања, провере своје здравствено стање. Ове акције најчешће се одржавају викендом у домовима здравља и болницама, што их чини доступним и онима који током радне недеље немају времена за лекарске посете.

Прегледи који се тада нуде нису површни или симболични – напротив. Грађани могу да ураде ултразвук абдомена и мале карлице, измере ниво шећера у крви, ураде комплетну крвну слику, провере крвни притисак и функцију срца путем ЕКГ-а, па чак и одређене туморске маркере. Управо ова комбинација анализа омогућава да се открију и они здравствени проблеми који још не дају јасне симптоме.

Паралелно са тим, Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут спроводи организоване скрининг програме усмерене на рано откривање најтежих болести. Посебан акценат стављен је на карциноме који се могу успешно лечити уколико се открију на време: рак дојке, рак грлића материце и рак дебелог црева. Ови прегледи циљано обухватају одређене старосне и ризичне групе, чиме се повећава њихова ефикасност.

Истовремено, приватни сектор прати овај тренд. Поједине приватне клинике нуде све популарније „цхецк-уп“ пакете – систематске прегледе прилагођене полу, годинама и индивидуалним факторима ризика. Иако се ови прегледи плаћају, њихова предност је брзина, комфор и детаљна дијагностика на једном месту.

Суштина целе приче је једноставна, али често занемарена – болест не почиње оног тренутка када је осетимо. Управо зато превентивни прегледи имају кључну улогу – они омогућавају да се реагује на време, када су шансе за излечење највеће, а последице најмање.

У земљи у којој се здравствени систем често критикује, овај сегмент показује другачију слику: ону у којој се грађанима пружа реална шанса да брину о себи – пре листе чекања и пре него што буде касно.

Поглед редакције портала Српски Угао

У оптимистичном сценарију, листе чекања не нестају, али престају да буду „црна кутија“ и постају управљив, транспарентан и правичнији систем расподеле времена, где ред више не значи чекање на срећу, него организован пут кроз медицинску помоћ.

Пише: Биљана Степановић

Извор: Српски угао

Док су хиљаде грађана у више европских градова мирно изашле на традиционалне првомајске маршеве, тражећи боље плате и животне услове, радикалне антифа групе, „црни блок“ и екстремна левица претворили су завршнице скупова у отворене сукобе са полицијом. У Лиону је, како преноси портал „qуе.фаире.а.лyон“, колона демонстраната стигла на трг Белкур, где је ситуација нагло ескалирала – дошло је до директних сукоба између маскираних демонстраната и снага реда, а у Паризу су бачене и шок-бомбе. Сличне сцене виђене су и у Цириху, где је полиција употребила сузавац, гумене метке и водени топ, као и у Торину, где су демонстранти нападали полицијски кордон штаповима и разним предметима, али полиција им је крволочно узвратила гуменом муницијом, воденим топовима и сузавцем. У Берлину је на улице изашло око 10 хиљада грађана, након радикализације протеста ухапшено је 60 екстремиста, а повређено десетак полицајаца. Читава ситуација подсетила је на Србију, када је током студентских блокада, део опозиционих кругова покушао је да оптужи српску полицију за „репресију“, иако су демонстранти могли слободно да се крећу, а власт је стрпљиво чекала да се разоткрије спољна агенда. Запад у својим градовима протесте разбија крволочно и батинама, а иронија је да нас оптужује за то, иако сличне сцене никада се нису одиграле на улицама Србије.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Que Faire à Lyon (@que.faire.a.lyon)

У Лиону су сукоби избили непосредно пред крај мирног дела поворке, на централном тргу Белкур. Према видео-снимцима објављеним на Инстаграм профилу „Бисмутхбацк“, демонстранти су се сукобили са полицијом, што је довело до интервенције снага реда и додатног подизања тензија. У Цириху је „црни блок“ већ током проласка Бахнофштрасеом и Лиматкајем почео са графитима, димним бомбама и петардама, да би у Лангштрасеу избили отворени сукоби уз бацање флаша, каменица и пиротехнике. Полиција је легитимисала више од стотину особа, док се једна активисткиња повредила бежећи кроз реку Зил. У Торину је, према италијанским извештајима, група демонстраната напустила главну колону, напала полицијске штитове и приморала полицију на јуриш и употребу воденог топа. У сва три града полиција је интервенисала на начин да удара демонстранте палицама, испаљује гумене метке, водене топове и сузавац. Мноштво демонстраната је хоспитализовано, а њихови званичници дали су саопштења како је демократија победила и како су вандали, добили одлучан одговор. Занимљиво је да ове радикалне и милитантне групе и то јесте различито него код нас, на западу не уважавају подршку легитимне парламентарне и званичне опозиције, већ и ту наилазе на осуду, а опозиција инсистира да се полиција сурово обрачуна са њиховм блокадерима и насилницима.

Ови догађаји јасно показују образац који смо видели и у Србији – радикална левица, Антифа и зелени екстремисти систематски се инфилтрирају у легитимне протесте како би их претворили у платформу за насиље и дестабилизацију. Док су у Београду и другим градовима блокадери могли несметано да протестују, чак и када су блокирали саобраћај, српска полиција није посезала за силом, за разлику од француске, швајцарске и италијанске полиције, које су користиле специјална средства за разбијање нереда. Председник Вучић и државни органи оптуживани су за „аутократију“, док истовремено Запад у својим метрополама показује друго лице – гумене метке и сузавац против сопствених грађана.

Занимљиво је да су у сва три града – Лиону, Цириху и Торину – међу најагресивнијим групама биле управо структуре које су, према наводима појединих медија и политичких кругова, покушавале да утичу и на српске студентске протесте. Радикална левица, зелени активисти и анархистичке организације. Њихов циљ, како оцењују критичари, није борба за бољи стандард, већ коришћење сваке кризне ситуације за обрачун са државом и полицијом. Тиме се додатно доводи у питање наратив о „мирним демонстрантима“ и „репресивној полицији“ који је пласиран у Србији, будући да су српске снаге реда показале знатно већу уздржаност од својих колега на Западу.

Поглед редакције портала Српски Угао

Лион, Париз, Цирих, Торино и Берлин још једном су показали да радикалне групе са крајње леве сцене представљају озбиљан изазов за јавни ред широм Европе. Уместо да подрже легитимне захтеве грађана, оне протесте претварају у простор за хаос, вандализам и сукобе са полицијом. Србија је, упркос великим тензијама, успела да сачува мир уз минимум употребе силе, док Запад, који често држи лекције о демократији, у сопственим градовима прибегава грубим методама разбијања демонстрација. Важно је истаћи како је приликом студентских демонстрација део јавности изманипулисан, па су грађани изашли на улицу мислећи да дају помен жртвама, а заправо су их екстремисти користили као средство да добију масовност. Управо такве диверзије су се десиле у поменутим градовима 1. маја 2026. године.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао