“AI” je za samo nekoliko godina postao mnogo više od tehnološke inovacije. Dok kompanije ulažu stotine milijardi dolara u razvoj infrastrukture, a države sve otvorenije tretiraju proizvodnju čipova kao pitanje nacionalne bezbednosti i ekonomske konkurentnosti, postavlja se pitanje da li svet ulazi u novu fazu razvoja globalne ekonomije. Podaci pokazuju da se investicioni ciklus više ne odnosi samo na razvoj softvera, već i na data centre, računarsku infrastrukturu i energetiku.
Do pre nekoliko godina razvoj veštačke inteligencije posmatran je pre svega kroz napredak algoritama i novih digitalnih alata. Danas je slika potpuno drugačija. “AI” pokreće talas ulaganja u fabrike čipova, data centre, elektroenergetske sisteme i računarsku infrastrukturu, menjajući tokove kapitala i prioritete najvećih svetskih ekonomija. Sve više pokazatelja ukazuje da se ne razvija samo nova tehnologija, već i novi ekonomski model zasnovan na računarskoj snazi kao jednom od najvrednijih resursa savremenog sveta.
“AI” više nije samo softver
Većina ljudi razvoj “AI” i dalje povezuje sa chatbotovima, generatorima slika ili digitalnim asistentima. Međutim, ono što ostaje van fokusa jeste ogromna fizička infrastruktura koja omogućava rad ovih sistema. Svaki napredniji “AI” model zahteva hiljade serverskih procesora, grafičkih akceleratora, ogromne količine memorije, stabilno napajanje električnom energijom i data centre projektovane da rade bez prekida 24 časa dnevno.
Upravo zbog toga se tržište veštačke inteligencije danas više ne razvija samo kroz softverske inovacije. Sve veći deo investicija usmeren je ka izgradnji infrastrukture koja može da podrži razvoj “AI” tehnologija. Prema procenama “Goldman Sachs-a”, između 2026. i 2031. godine globalna ulaganja u računarsku infrastrukturu, data centre i energetiku mogla bi da dostignu oko 7,6 biliona dolara, što pokazuje da “AI” postaje jedan od najvećih investicionih ciklusa savremene ekonomije.
Sličan zaključak iznosi i McKinsey, koji procenjuje da će razvoj “AI” infrastrukture zahtevati višebilionska ulaganja u nove data centre i prateću energetsku mrežu kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za računarskom snagom.
Da li “AI” menja tržište rada?
Veštačka inteligencija danas više nije tema koja se tiče isključivo tehnoloških kompanija. Njena primena sve više utiče na način na koji kompanije zapošljavaju, organizuju rad i planiraju buduće investicije. Zbog toga je jedno od najvažnijih ekonomskih pitanja naredne decenije kako će “AI” promeniti tržište rada i da li će broj novih radnih mesta uspeti da nadomesti ona koja će nestati.
Odgovor nije jednostavan. Međunarodni monetarni fond procenjuje (International Monetary Fund, IMF) da bi “AI” mogao da utiče na oko 40 odsto radnih mesta na globalnom nivou, pri čemu taj procenat u razvijenim ekonomijama dostiže i 60 odsto. Međutim, uticaj ne znači nužno gašenje radnih mesta. U mnogim slučajevima “AI” menja način na koji se posao obavlja, preuzima pojedine zadatke ili povećava produktivnost zaposlenih, dok će u drugim zanimanjima automatizacija verovatno smanjiti potrebu za ljudskim radom.
Procene vodećih ekonomskih institucija pokazuju da među stručnjacima ne postoji potpuni konsenzus. “Goldman Sachs” procenjuje da bi oko 300 miliona radnih mesta širom sveta moglo biti izloženo automatizaciji, ali istovremeno očekuje da će “AI” otvoriti potpuno nova zanimanja i povećati produktivnost u brojnim sektorima.
Svetski ekonomski forum (World Economic Forum, WEF) procenjuje da bi do 2030. godine moglo biti ugašeno oko 92 miliona radnih mesta, ali i otvoreno oko 170 miliona novih, što bi predstavljalo neto rast zaposlenosti.
Da li “AI” može da izazove nestašicu zanatlija?
Dok se najveći deo rasprave o “AI” vodi oko sudbine kancelarijskih zanimanja, mnogo manje pažnje posvećuje se drugom trendu koji se već nazire. Razvoj veštačke inteligencije ne zahteva samo naprednije algoritme, već i izgradnju ogromne fizičke infrastrukture. Novi data centri, elektroenergetski sistemi, optičke mreže i fabrike čipova ne mogu da nastanu bez ljudi koji ih projektuju, grade i održavaju.
Upravo zbog toga pojedini analitičari upozoravaju da bi “AI” mogao da poveća potražnju za zanatskim i tehničkim zanimanjima. Najnovija analiza kompanije “Randstad” pokazuje da potražnja za kvalifikovanim zanatima raste tri puta brže od potražnje za kancelarijskim poslovima. Posebno raste potreba za električarima, HVAC inženjerima, variocima, građevinskim radnicima, tehničarima za robotiku i stručnjacima za industrijsku automatizaciju, koji predstavljaju osnovu za izgradnju “AI” infrastrukture.
Istovremeno, isti izveštaj upozorava da tržište rada već pokazuje znake ozbiljnog pritiska. Poslodavci sve teže pronalaze kvalifikovane zanatlije, a prosečno vreme potrebno za zapošljavanje stručnjaka u ovim oblastima postalo je duže nego kod velikog broja kancelarijskih zanimanja. Drugim rečima, najveća prepreka daljem razvoju “AI” možda neće biti nedostatak kapitala ili tehnologije, već nedostatak ljudi koji mogu da izgrade infrastrukturu na kojoj “AI” počiva.
Da li “AI” vraća vrednost zanatima?
Tokom većeg dela 20. i početkom 21. veka razvijene ekonomije prolazile su kroz snažan proces urbanizacije i transformacije tržišta rada. Sve veći broj ljudi napuštao je poljoprivredu, zanate i proizvodnju, dok su kancelarijski poslovi i visoko obrazovanje postajali simbol profesionalnog uspeha. U mnogim zemljama stručne škole i zanatska zanimanja postepeno su gubili društveni prestiž, što je dugoročno doprinelo manjku kvalifikovanih tehničkih radnika u brojnim sektorima. OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) upozorava da su upravo demografske promene, digitalizacija i neusklađenost između obrazovanja i potreba tržišta rada među glavnim uzrocima današnjih nestašica radne snage.
Razvoj “AI” ne predstavlja uzrok ovog problema, ali bi mogao da ga dodatno naglasi. Kako raste potreba za izgradnjom data centara, elektroenergetske infrastrukture i novih industrijskih kapaciteta, povećava se i potražnja za zanimanjima koja zahtevaju praktična znanja i stručne veštine. Istovremeno, deo administrativnih i rutinskih kancelarijskih poslova mogao bi postepeno da bude automatizovan, čime se prvi put posle više decenija otvara pitanje da li će tržište rada ponovo povećati vrednost zanatskih i tehničkih profesija.
Istorija pokazuje da se tržište rada gotovo nikada nije trajno opiralo velikim tehnološkim promenama. Industrijska revolucija preusmerila je radnu snagu iz poljoprivrede u fabrike, dok je digitalna revolucija ubrzala prelazak ka uslužnim i kancelarijskim zanimanjima. Zbog toga se postavlja pitanje da li bi “AI” mogao da označi početak nove faze u kojoj će praktične veštine ponovo dobiti veći ekonomski i društveni značaj.
Ako je prethodnih trideset godina simbol profesionalnog uspeha bio rad za računarom, nije isključeno da bi naredna decenija mogla ponovo povećati vrednost zanimanja koja se obavljaju na terenu, u proizvodnji i na velikim infrastrukturnim projektima. “AI” možda neće promeniti samo način na koji radimo, već i način na koji društvo vrednuje različite vrste rada.
Dok deo rutinskih kancelarijskih poslova postaje podložniji automatizaciji, rast ulaganja u “AI” infrastrukturu povećava značaj zanimanja koja zahtevaju praktične veštine. Pojedini analitičari već upozoravaju da bi upravo nedostatak električara, HVAC tehničara, varioca, montera i drugih stručnjaka mogao postati jedno od najvećih ograničenja daljeg razvoja “AI” infrastrukture.
Dugoročne promene na tržištu rada pokazuju da su proizvodna i zanatska zanimanja tokom druge polovine 20. veka postepeno gubila udeo u ukupnoj zaposlenosti razvijenih ekonomija. Prema analizama OECD-a, njihov udeo smanjen je sa približno 40–50 odsto tokom 1950-ih i 1960-ih godina na oko 20–25 odsto početkom 21. veka. Upravo zbog toga danas se sve češće postavlja pitanje da li bi razvoj veštačke inteligencije mogao da preokrene višedecenijski trend i ponovo poveća značaj praktičnih i tehničkih zanimanja.
Zašto su čipovi postali novi strateški resurs?
Poslednjih nekoliko godina razvoj “AI” sve je snažnije povezan sa tržištem poluprovodnika. Dok se pažnja javnosti uglavnom usmerava na nove modele veštačke inteligencije, iza njih stoji globalni lanac proizvodnje čipova, koji postaje jedno od ključnih pitanja ekonomske konkurentnosti, tehnološkog razvoja i nacionalne bezbednosti. Poluprovodnici više nisu samo komponenta elektronskih uređaja, već osnova razvoja data centara, superračunara, autonomnih sistema i gotovo svih savremenih “AI” tehnologija.
Upravo zbog toga Sjedinjene Američke Države, Kina, Evropska unija, Japan i Južna Koreja ulažu desetine i stotine milijardi dolara u razvoj domaće proizvodnje čipova i nastoje da smanje zavisnost od stranih dobavljača. Za razliku od prethodnih decenija, kada su se poluprovodnici posmatrali prvenstveno kao industrijska komponenta, danas se sve češće tretiraju kao strateški resurs čija dostupnost može uticati na razvoj privrede, odbrambenih sistema i tehnološku samostalnost država.
Promene su već vidljive na tržištu. Sve više proizvođača serverskih procesora zaključuje dugoročne ugovore sa velikim kupcima, dok rast potražnje za “AI” infrastrukturom povećava pritisak na proizvodne kapacitete i lance snabdevanja. To pokazuje da se konkurencija više ne vodi samo oko razvoja novih proizvoda, već i oko sigurnosti isporuka, proizvodnih kapaciteta i dugoročnih partnerstava, što predstavlja značajnu promenu u odnosu na period kada su serverski procesori bili znatno dostupniji.
Uticaj veštačke inteligencije ne završava se na razvoju čipova i data centara. “AI” se sve više koristi i u energetskom sektoru, gde omogućava preciznije prognoziranje potražnje za naftom i gasom, optimizaciju proizvodnje, logistike i upravljanje energetskim sistemima. Time veštačka inteligencija postaje ne samo veliki potrošač energije, već i alat koji menja način funkcionisanja energetskog tržišta. Upravo zbog toga “Balkan Watch” je u prethodnoj analizi ukazao da bi promene na tržištu energenata, u kombinaciji sa ubrzanim razvojem “AI”, mogle da predstavljaju jedan od ključnih faktora nove faze globalne ekonomije.
Kako “AI” menja svetsku trgovinu?
Veštačka inteligencija danas više nije pokretač samo tehnoloških inovacija, već sve vidljivije utiče i na međunarodnu trgovinu. Dok se javnost uglavnom fokusira na razvoj novih “AI” modela, rast potražnje za čipovima, serverskom opremom, mrežnom infrastrukturom i data centrima već menja strukturu svetske robne razmene. Prema analizi McKinsey Institute, upravo je trgovina robom povezanom sa “AI” bila jedan od glavnih pokretača rasta globalne trgovine tokom 2025. godine.
Posebno je značajan podatak da su izvoz poluprovodnika, serverske opreme i mrežnih sistema činili približno trećinu ukupnog rasta svetske trgovine u posmatranom periodu. Istovremeno, isporuke “AI” hardvera porasle su za gotovo 40 odsto, što pokazuje da razvoj veštačke inteligencije više nije ograničen na softver, već postaje snažan pokretač proizvodnje, logistike i međunarodne razmene robe.
Šta “AI” znači za zemlje koje ne proizvode čipove?
Razvoj “AI” ne znači da će svaka država postati proizvođač poluprovodnika ili graditi sopstvene velike “AI” modele. Međutim, gotovo svaka ekonomija može pronaći svoje mesto u novom lancu vrednosti. Neke zemlje ulažu u data centre, druge razvijaju softverska rešenja, treće jačaju energetsku infrastrukturu, dok pojedine pokušavaju da privuku investicije u visokotehnološku proizvodnju i digitalne usluge. Sve to pokazuje da se “AI” ekonomija ne gradi isključivo oko čipova, već oko čitavog ekosistema koji ih prati.
Za zemlje poput Srbije najveći potencijal verovatno nije u proizvodnji najnaprednijih procesora, već u razvoju obrazovanja, softverske industrije, digitalne infrastrukture i stručnih kadrova koji će omogućiti primenu “AI” u privredi. Dugoročna konkurentnost sve više će zavisiti od sposobnosti država da razviju znanje, energetsku stabilnost i digitalne kapacitete potrebne za novu ekonomiju.
“Balkan Watch” zaključak
Posmatrano u celini, razvoj “AI” danas se više ne može posmatrati isključivo kao tehnološka revolucija. Rast ulaganja u čipove, data centre, energetsku infrastrukturu, promene na tržištu rada i transformacija međunarodne trgovine ukazuju da se menja način na koji funkcioniše savremena ekonomija. “AI” postaje pokretač novih investicionih ciklusa, novih industrija i novih obrazaca globalne konkurencije.
Da li “AI” zaista stvara novu globalnu ekonomiju, još je rano dati konačan odgovor. Međutim, pokazatelji govore da se svet već nalazi u periodu dubokih promena u kojem računarska snaga, podaci, energija i stručni kadrovi postaju jednako važni kao što su u prethodnim decenijama bili nafta, industrijska proizvodnja ili globalni lanci snabdevanja. Upravo zato pitanje više nije da li će “AI” promeniti ekonomiju, već koliko brzo će države, kompanije i društva uspeti da se toj promeni prilagode.
Izvori: McKinsey Global Institute, Geopolitics and the Geometry of Global Trade: 2026 Update; McKinsey Global Institute, Colocation Data Centers: The Infrastructure Race Behind AI; International Monetary Fund (IMF), AI Can Lift Global Growth; International Monetary Fund (IMF), Artificial Intelligence; Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD), Macroeconomic Productivity Gains from Artificial Intelligence in G7 Economies; World Economic Forum (WEF), Future of Jobs Report; Goldman Sachs Research; Randstad Research.
Napomena: Analiza je zasnovana na javno dostupnim podacima i istraživanjima međunarodnih ekonomskih institucija, istraživačkih organizacija i kompanija koje prate razvoj tržišta rada, veštačke inteligencije i globalne ekonomije.
Ovaj tekst, kao i mnoge zanimljivosti na portalu “Balkan Watch” možete pročitati klikom na link.
