Друштво Архиве | Паге 3 оф 77 | Кикиндски портал

Поздравили пролеће уз осмехе, песму и најслађу “трку”: Милица и Немања најбрже “Киће”

Tijana Despotovski Април 22, 2026

Културни центар јутрос је био је испуњен дечјим осмесима, песмом и радошћу, јер је традиционална манифестација „Поздрав пролећу“ и ове године окупила велики број најмлађих суграђана и њихових родитеља.

Програм је започео концертом Бранимира Банета Росића „Авантуре летеће гитаре“, који је и овога пута распевао и разиграо децу. Малишани су са одушевљењем певали и учествовали у интерактивном програму, не кријући узбуђење.

– Ово ми је први пут да слушам Банета и његову гитару, веома сам узбуђена. Гласно ћу певати – рекла је петогодишња Селена из вртића „Плави чуперак“, док је њена другарица Нина истакла да је и прошле године учествовала и да јој се посебно допада „летећа гитара“.

И сам Росић, који ове године обележава значајан јубилеј – две деценије постојања свог програма, није крио задовољство што поново наступа у Кикинди.

– Моја емисија „Авантуре Банетове летеће гитаре“ почела је пре 20 година, и лепо је што тај јубилеј обележавам управо овде. Деца увек дивно реагују, а ми заједно правимо један круг среће – поручио је Росић.

Посебну пажњу и ове године привукла је трка беба „Нај кића“, која је изазвала осмехе, навијање и одушевљење публике. Од 18 учесника, од којих је најмлађи имао само седам месеци, најбржи су били Милица Цимеша и Стефан Милићев из Кикинде.

Јелена Милићев, Стефанова мама рекла је да победник има дванаест месеци.

-Стефан је брз и активан и код куће, зато нисмо ни сумњали у ову победу. Иако нам је он друго дете, ово је први пут да учествујемо на такмичењу „Нај Кића“. Јако нам се допало, организација је одлична.

И Миличина мама, Катарина Цимеша, каже да је мала победница врло брза беба.

-Милица има девет месеци. Конкуренција је била жестока, али она се за трку припремала свакодневном игром.

„Поздрав пролећу“ у Кикинди се одржава још од 1999. године, а ове године организован је 27. пут. Како истичу из Културног центра, управо деца дају посебан печат овом догађају.

– Ово је манифестација којој се радујемо сваке године и намењена је пре свега најмлађима. Поред концерта и трке беба, имаћемо данас и централну приредбу и доделу награда за најуспешније радове – истакла је Тања Ножица.

Т. Д.

Дете из Јасеновца које и данас пише стихове: градоначелник посетио Милана Викала

Tijana Despotovski Април 20, 2026

Деведесетогодишњи Кикинђанин Милан Викало, преживели логораш Јасеновца, угостио је градоначелника Младена Богдана у свом дому, где је поделио део животне приче која и данас опомиње, али и сведочи о снази људског духа.

Посета је организована на Викалову иницијативу, а протекла је у разговору који је далеко превазишао уобичајене сусрете – у знаку сећања, поштовања и поруке да прошлост не сме бити заборављена.

– Мајка и ја смо се сакрили у грму. Држала ми је руку на устима да не заплачем. Усташе су нас пронашле и пуцале. Мајка је рањена, а мене су одвели. Имао сам шест година – присетио се Викало.

Као дечак, одведен је у Јасеновац, али каже да се самог боравка мало сећа, јер није ни умео да разуме шта се дешава. Истину о том периоду свог живота, додаје, сазнао је касније.

Спас је, истиче, стигао захваљујући оцу који је успео да пронађе њега и чланове породице и изведе их из ратног вихора.

После рата, живот је наставио у Новим Козарцима, школовао се, засновао породицу и радио у Босни, да би се у Кикинду вратио 2018. године.

Иако носи тешко животно искуство, Викало и данас остаје активан – велики је љубитељ шаха и пише поезију, инспирисан завичајем, животом и савременим темама.

– Хтео сам да упознам првог човека града. Пишем песме, па и о држави и људима који је воде – каже Викало.

Градоначелник Младен Богдан нагласио је да је овај сусрет од посебног значаја.

– Ваша прича треба далеко да се чује. Сви који су преживели такве судбине имају шта да пренесу нама и будућим генерацијама. Важно је да се овакве ствари никада не забораве – поручио је Богдан.

Он је додао да су приче попут ове део колективног памћења и опомена за будућност.

Сусрет у Сувачарској улици био је више од протоколарне посете – био је подсетник да историја није само у књигама, већ у живим сведоцима који својим животом носе најснажније поруке.

Т. Д.

Међународни дан заштите од буке: Најбучнија локација зона Опште болнице

Aleksandra Djuran Април 20, 2026

Данас се обележава Међународни дан заштите од буке, а циљ овог дана јесте подизање свести о њеном штетном утицају на здравље људи. Највиши ниво буке бележи се у великим градовима. Она није само непријатна, већ може изазвати и здравствене проблеме, а овај дан је прилика да се скрене пажња на потребу за планирањем урбаних средина, са мање буке и већом заштитом грађана.

-На територији града два пута годишње мери се бука на десет мерних места. Исто тако бука се мери по два пута годишње и у месним заједницама, а свако село понаособ је једно мерно место – сазнајемо од др Сање Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Заводу за јавно здравље. – Континуирани мониторинг буке у Кикинди обавља се од 2003. године. Мерење комуналне буке показало је да је њен извор најчешће фреквенција саобраћаја. Уназад неколико година, као најбучнија локација у граду, издвојила се зона код Опште болнице.

За прекомерну бучност крива је фреквенција саобраћаја, јер се Болница налази у врло прометној улици Ђуре Јакшића којом осим путничких аутомобиле, саобраћају и аутобуси и теретна возила. Оваква ситуација није од јуче, већ траје годинама

Бука делује као стресор који подиже пулс и активира нервни систем, а дуготрајна изложеност узрокује повишен крвни притисак, главобољу, несаницу, па и трајна оштећења слуха. Она није више резервисана само за улице, бука је све заступљенија у становима, због чега представља озбиљан здравствени и комунални проблем.

-Мере које би могле да се предузму и да смање буку су веома скупе. Најчешће је то измештање саобраћаја, као и постављање соно баријера. У односу на веће градове у Кикинди је ниво буке знатно мањи – прецизирала је наша саговорница.

Међународни дан заштите од буке обележава се сваке године 20. априла. Важан је ради подизања свести о важности тишег и здравијег окружења за живот. Људи се подстичу да смање ниво буке у свакодневним активностима и да користе заштиту за слух када је то потребно.

А.Ђ.

Козарчани заблистали у Ваљеву: „Златни опанак“ као круна деценијског рада

Tijana Despotovski Април 20, 2026

На престижном сабору фолклора „Златни опанак“ у Ваљеву, КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца остварио је запажен успех, освојивши Златну плакету „Крстивоје Суботић“ за неговање традиционалне песме, свирке, игре и обичаја, као и друго место у категорији мушких певачких група.

Ово значајно признање, које се ретко додељује, стигло је као резултат дугогодишњег и посвећеног рада на очувању аутентичног фолклорног наслеђа. Како истиче Милан Вашалић, учешће на „Златном опанку“ представља много више од наступа – то је, како каже, „магично искуство и највреднија успомена коју сваки учесник носи са собом“.

– „Златни опанак“ је фантастично саборовање и празновање српске традиције и нематеријалног културног наслеђа наших предака. Само бити део фестивала је посебна част, а сва друштва се за ову прилику припремају студиозно, посвећено и са жељом да дају свој максимум – наглашава Вашалић.

Посебну тежину успеху даје и чињеница да је наступ оцењивао стручни жири на челу са проф. др Димитријем Големовићем, једним од највећих ауторитета у области традиционалне музике и фолклора.

Наступ под називом „Козарачко зборовање“, који је представљен на сцени, резултат је, како истиче Вашалић, вишедеценијског рада – истраживања, архивирања и сценског обликовања игара, песама, ношње и музике колониста насељених у Новим Козарцима.

– Наш наступ није био случајан, већ плод дугог процеса. Резултат није изостао – освојили смо срца публике, учесника, али и стручног жирија који није штедео речи хвале – додаје он.

Златна плакета „Крстивоје Суботић“ носи посебан значај за све чланове ансамбла, али и за целу заједницу у Новим Козарцима, јер представља потврду да је њихов труд, знање и љубав према традицији препозната и вреднована на највишем нивоу.

– То је тренутак када схватите да је вредност онога што радите заиста препозната – објашњава Вашалић, уз захвалност организаторима фестивала што већ више од две деценије чувају и негују културно наслеђе.

Т. Д.

Кикиндски таленти блистају: 14 младих из РЦТ „Душан Васиљев“ изборило пласман на државно такмичење

Tijana Despotovski Април 19, 2026

На 24. Покрајинском такмичењу талената, одржаном у суботу, 18. априла у Панчеву, полазници Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“ из Кикинде остварили су изузетан успех – чак 14 њих обезбедило је пласман на државни ниво такмичења, потврђујући још једном висок квалитет рада и посвећеност како ученика, тако и њихових ментора.

Највиши пласман, освојивши прва места, остварили су Марија Попов (енглески језик), ученица Гимназије и стручне школе „Доситеј Обрадовић“ из Новог Кнежевца, Милана Баштованов (књижевност), ученица Гимназије „Душан Васиљев“, као и Илија Цвијан (српски језик), такође ученик ове гимназије.

Одличне резултате постигли су и ученици који су освојили друга места: Мара Драгин (српски језик), Доротеа Бореновић (физика), Богдан Завишин (историја), и Наум Игњатов (географија), док су трећа места припала Мајди Хелдрих и Ђурђини Петровић (биологија), Владислави Петровић и Теодори Иветић (психологија), као и Вукашину Ћирићу, Марку Блажићу и Јелени Попов (географија).

Посебну захвалност из Центра упутили су дугогодишњем партнеру, компанији „Ле Белиер“, која је и ове године подржала младе таленте финансирајући трошкове превоза ученика и ментора на такмичење, чиме је дала значајан допринос развоју образовања и подршци даровитим ученицима.

Државно такмичење талената биће одржано крајем маја – за ученике основних школа у Бору, а за средњошколце у Панчеву, где ће кикиндски представници имати прилику да још једном покажу знање, труд и таленат на највишем нивоу.

Т. Д.

Концерт који спаја веру и заједништво: Кикинђани и гости певали за изградњу звоника

Tijana Despotovski Април 18, 2026

Вече испуњено духовном музиком, емоцијама и заједништвом обележило је донаторски васкршњи концерт одржан у Храму Светих Козме и Дамјана, где су Кикинђани још једном показали да су спремни да стану иза своје светиње.

На свечаном концерту наступила су три хора – „Свети Роман Мелод“ из Суботице, домаћи црквени хор „Свети Јосиф Темишварски“, као и дечји хор „Свети Јован Шангајски“, док је посебну атмосферу употпунио наступ гуслара. Након концерта, за све посетиоце уприличена је закуска, као и кратка филмска презентација о историји храма.

Овогодишњи концерт имао је и посебан значај – био је донаторског карактера, са циљем прикупљања средстава за наставак изградње звоника.

– Вечерас обележавамо десет година активног рада нашег црквеног хора, али смо желели да спојимо лепо и корисно. Овај концерт је наставак традиције донаторских окупљања захваљујући којима је храм и изграђен. Сада прикупљамо средства за звоник, чији су темељи већ завршени – истакао је старешина храма протојереј Бобан Петровић.

Он је додао да је реч о великом и значајном пројекту, чија укупна вредност износи око 47 милиона динара, док су темељи коштали око 3,2 милиона. Наредна фаза, која обухвата зидање и изградњу куполе, процењена је на око 22 милиона динара.

– Ово је велики изазов, али и прилика да покажемо заједништво. Верујемо да ћемо, уз помоћ народа и Божју помоћ, успети да довршимо оно што је започето – поручио је отац Бобан.

Да звоник има посебно место у срцима верника показују и речи оних који су присуствовали концерту.

– Моје две унуке вечерас наступају у хору. Желимо да дамо свој прилог јер нам много значи што ће црква добити звоник. То ће бити украс града, али и симбол наше вере – рекла је верница Естер Вучковић.

Слично размишља и Бранислава Селаковић, која истиче да је храм центар духовног живота за многе.

– Ово је наш храм, наш светионик. Сваке недеље смо овде и важно је да га заједно градимо и чувамо – казала је она.

Концерт је тако, осим уметничког, имао и снажан симболички значај – као позив на заједништво, солидарност и очување духовних вредности. Звоник, који тек треба да се уздигне, већ сада уједињује људе – баш као што ће једног дана његова звона позивати вернике и одзвањати далеко изнад града.

Т. Д.

Крај једне борбе, почетак новог живота: Јасна Стокић оперисана, донор се појавио када се најмање очекивало

Tijana Despotovski Април 18, 2026

Прича која је претходних недеља ујединила Кикинђане и многе људе широм округа добила је свој најлепши могући епилог – Јасна Стокић, за коју су организоване бројне хуманитарне акције, успешно је оперисана и трансплантиран јој је бубрег.

У тренутку када су њена породица и пријатељи прикупљали новац за операцију у иностранству, догодило се нешто чему се, како кажу, нису ни надали. Позив који мења све стигао је изненада, у ноћи између уторка и среде.

– У уторак, око један сат после поноћи, зазвонио је телефон. Из Универзитетског клиничког центра Војводине у Новом Саду јавили су нам да имају два бубрега за трансплантацију. Од шест позваних кандидата, након свих прегледа, једна жена и моја супруга су већ у среду подвргнуте операцији – испричао је њен супруг Саша Стокић.

Операција је, како каже, протекла добро.

– Доктори кажу да је све прошло уредно, без већих компликација – додаје он.

Иако је најтежи део иза ње, Јасну сада очекује период опоравка, који није лак, али носи нову наду.

– Опоравак је тежак и болан, али је сваког дана све лакше. Параметри се постепено доводе у ред. Постоперативни период трајаће око четири недеље – каже Саша.

По повратку кући, уследиће и период изолације, како би се избегле инфекције, јер након трансплантације пацијентима опада имунитет.

За породицу Стокић ова вест значи много више од медицинског успеха.

– Ово је велико олакшање за нас. Прво зато што је коначно оперисана, а друго јер се све догодило код нас, у нашој земљи – каже Саша.

Подсетимо, Јасна је годинама чекала на трансплантацију, а како до позива није долазило, породица је, уз помоћ организације „Буди хуман“ и бројних људи добре воље, покренула акцију прикупљања новца за операцију у Белорусији.

– Супруга је шест година била на листи чекања. До сада су нас позвали само једном. Зато смо, на основу искустава других пацијената, одлучили да покушамо да прикупимо новац за лечење у иностранству – објашњава он.

У томе су успели да прикупе више од половине потребне суме.

– Новац који је прикупљен за Јасну налази се у Фондацији „Буди хуман“, у складу са уговором. Део суме искористиће се за Јаснино лечење, а остатак ће се распоредити на друге кориснике у складу са правилима Фондације – додаје Саша.

Оно што је ову причу учинило посебном није само борба за живот, већ и талас доброте који је пратио сваки њен корак. Од хуманитарних концерата, акција у школама, па до појединачних донација – за Јасну су се ујединили многи.

– Захваљујем се свима који су се на било који начин укључили. Посебно медијима и свим људима, а највише деци. Деца су нас највише одушевила. Данас се често мисли да су окренута само себи, али ја сам се уверио да то није тако – каже Саша.

И заиста, управо су млади, ученици, били покретачи бројних акција, међу којима и хуманитарног концерта „Сви за једну маму“ и мјузикла „Некад и сад“ који су напунили Народно позориште и показали колико један град може да стане уз појединца.

Т. Д.

Ускоро обележавамо Побусани понедељак: дан сећања, молитве и живе везе са прецима

Tijana Despotovski Април 18, 2026

Побусани понедељак, који се обележава првог понедељка после Васкрса, један је од значајних дана у традицији Српске православне цркве. Посвећен је молитвеном сећању на упокојене, а верници тог дана обилазе гробове својих најмилијих, носећи са собом васкршњу радост и наду у живот вечни.

Овај дан дубоко је укорењен у хришћанском учењу о Васкрсењу. Према православном веровању, Васкрс представља победу живота над смрћу, те се управо у данима након празника посебно наглашава вера да смрт није крај, већ прелаз у вечност. Побусани понедељак зато није дан туге, већ тихе радости и сећања, када се молитвом повезују живи и упокојени.

Назив „побусани“ потиче од старог обичаја „побусања“ гробова – односно њиховог уређивања и кићења свежом травом, цвећем и гранчицама. Овај чин има симболично значење обнове живота, у духу пролећа и васкршње поруке.

Обичаји који прате Побусани понедељак разликују се од краја до краја, али суштина је иста. Верници излазе на гробља, пале свеће и приносе молитве за душе преминулих. Свештеници често служе парастосе, а породице доносе и васкршња јаја, која симболизују нови живот. У појединим срединама задржао се и обичај да се део хране подели са сиромашнима, као чин милосрђа у име покојника.

Важно је нагласити да Српска православна црква позива на достојанствено обележавање овог дана, без претераног задржавања на гробљима и без обичаја који немају духовно утемељење. У фокусу је молитва, сећање и вера у васкрсење, а не спољашњи ритуали.

Побусани понедељак подсећа да веза са онима који су нас напустили не престаје. У светлости Васкрса, та веза добија ново значење – као нада да ћемо се поново срести у заједници љубави и живота који нема краја.

Поздрав пролећу у среду: Отворене пријаве за најслађу трку – „Нај кића“

Tijana Despotovski Април 16, 2026

Културни центар организује у среду, 22. априла, традиционалну манифестацију „Поздрав пролећу“, која ће и ове године окупити најмлађе суграђане и њихове породице на Градском тргу испред КЦК.

Посебну пажњу привлачи трка беба у брзом пузању „Нај кића“, која је заказана за 12 часова. Право учешћа имају све бебе до 16 месеци старости, а пријаве су у току и трају до 20. априла. Родитељи могу да пријаве своје малишане позивом на број 064 8688312 или лично у Културном центру, у канцеларији број 3, сваког радног дана од 8 до 14 часова.

Ова симпатична трка из године у годину изазива велико интересовање, јер доноси осмехе, навијање и незаборавне тренутке за целу породицу, а најбржи и најсналажљивији „пузачи“ биће награђени.

Програм манифестације почиње у 10 сати концертом „Авантуре летеће гитаре“ Бранимира Росића, док је централна пролећна приредба заказана за 15 часова на Тргу. У Галерији Културног центра, од 17 сати, биће организована и додела награда најуспешнијим учесницима ликовног конкурса.

Организатори позивају све родитеље да на време пријаве своје малишане и буду део ове разигране и топле пролећне приче у срцу Кикинде.

Т. Д.

Откријте Плаву лагуну и острво Комино – на само два сата од Београда чека вас тиркизна магија

Tijana Despotovski Април 15, 2026

Постоје места на свету која изгледају као да су са најлепших разгледница, али ретко када су тако близу и доступна као што је то случај са острвом Комино. На свега два сата лета од Београда, чека вас медитерански архипелаг који обједињује историју, кристално чисто море и пејзаже који одузимају дах. И док већина туриста прво помисли на главна острва Малте, прави драгуљ овог дела Медитерана крије се на једном малом, готово нестварном острву – Комину, дому чувене Плаве лагуне.

За српске туристе који желе нешто другачије, аутентично и спектакуларно, Комино је дестинација која осваја већ на први поглед. Овај мали комад раја између главног острва Малте и Гоза дуго је био својеврсна тајна, позната путницима који трагају за нетакнутом природом и савршеним морем. Данас, и даље успева да задржи своју чаролију и осећај ексклузивности, пружајући искуство које се не заборавља.

Малта – архипелаг који има све

Малта није само једно острво, већ архипелаг који чине три главна насељена острва: Малта, Гозо и Комино. Свако од њих има свој карактер, али их повезује заједничка нит, сунце које сија готово целе године, богата историја и море које спада међу најчистија у Европи.

За путнике из Србије, Малта је идеална дестинација јер нуди савршен баланс између одмора и авантуре. Директни летови из Београда чине је изузетно доступном, што је велика предност у времену када се све више води рачуна о једноставности путовања и сигурности дестинације.

Комино – скривени драгуљ Медитерана

Ако постоји место које може да се опише као “тиркизна магија”, онда је то свакако Комино. Ово мало острво, готово ненасељено, представља право уточиште за све оне који желе да побегну од гужве и уроне у природну лепоту.

Најпознатија атракција Комина је Плава лагуна – природни базен нестварно тиркизне боје, окружен белим стенама и плитким пешчаним дном које додатно појачава интензитет боја. Када први пут закорачите у воду, имаћете осећај да сте на другој планети – море је толико чисто да можете видети сваки каменчић на дну, а нијансе плаве прелазе из светлуцаве тиркизне у дубоку азурну.

Оно што Плаву лагуну чини посебном није само њена лепота, већ и осећај слободе који пружа. Без великих хотела и урбаног хаоса, овде доминира природа. Звук таласа, благи поветарац и сунце које обасјава кристално море стварају атмосферу потпуне релаксације.

Долазак бродићем – искуство које почиње још на води

Један од најлепших начина да стигнете до Комина јесте бродићем. Излети крећу са Малте и Гоза, а сама вожња представља увод у авантуру. Током пловидбе пролазите поред драматичних литица, скривених пећина и увала које изгледају као да су резервисане само за вас.

Море око Комина је толико чисто да се већ са палубе брода види морско дно, а боје које се смењују током вожње стварају утисак као да сте у неком егзотичном делу света, далеко од свакодневице.

Рај за купање, роњење и активан одмор

Плава лагуна је једно од најбољих места за купање у Европи. Вода је мирна, топла и изузетно бистра, што је чини идеалном како за опуштено пливање тако и за роњење. Подводни свет око Комина је фасцинантан, разнобојне рибе, занимљиве формације стена и савршена видљивост стварају услове који су идеални чак и за почетнике. За оне који желе више адреналина, доступни су и кајаци, педалине, па чак и истраживање скривених пећина које додатно обогаћују искуство.

Љубитељи активног туризма могу да истраже и само острво. Иако мало, Комино нуди бројне стазе за шетњу које воде до видиковаца са којих се пружа спектакуларан поглед на море и околна острва. Једно од занимљивих места је и стара кула из 17. века, која сведочи о бурној историји овог подручја.

Сигурна и безбрижна дестинација

У времену када је избор дестинације често условљен сигурношћу, Малта се издваја као једна од најбезбеднијих земаља у Европи. Стабилна, уређена и туристички развијена, пружа осећај сигурности који је многим путницима данас пресудан.

Туристи из Србије посебно цене ову чињеницу, јер могу без бриге да уживају у одмору – било да путују сами, у пару или са породицом. Инфраструктура је одлична, здравствени систем поуздан, а локално становништво познато по гостопримству.

Близина која прави разлику

Једна од највећих предности Малте јесте њена близина. Лет од Београда траје око два сата, што значи да већ истог дана можете заменити градски асфалт тиркизним морем.

Директни летови додатно олакшавају организацију путовања, без дугих преседања и компликација. Управо та комбинација близине и егзотичног доживљаја чини Малту савршеним избором за продужени викенд, али и за дужи одмор.

Гозо – зелена оаза мира

Иако је Комино права звезда када је реч о природним лепотама, острво Гозо нуди потпуно другачији, али подједнако привлачан доживљај. Познато по својој опуштеној атмосфери и зеленим пејзажима, Гозо је идеалан за оне који желе да истраже аутентичну медитеранску културу.

Овде можете посетити сликовита села, уживати у локалној кухињи и открити скривене плаже које нису преплављене туристима. Гозо је савршена допуна авантури на Комину, пружајући баланс између активности и одмора.

Главно острво – спој историје и модерног живота

Главно острво Малта нуди богат културни садржај и урбану енергију. Главни град Валета, са својом импресивном архитектуром и историјским знаменитостима, прави је рај за љубитеље културе.

Уске улице, барокне грађевине и поглед на море стварају амбијент који подсећа на време витезова и великих поморских сила. Истовремено, Малта је модерна дестинација са бројним ресторанима, баровима и местима за излазак, што је чини идеалном и за млађе путнике.

Боравак на Малти није потпун без уживања у локалној кухињи. Медитерански утицаји, свежи састојци и традиционални рецепти чине сваки оброк посебним искуством.

Рибљи специјалитети, маслиново уље, локални сиреви и вина савршено се уклапају у амбијент острва, док ресторани нуде комбинацију аутентичних укуса и модерне интерпретације традиционалних јела.

Зашто баш Комино и Плава лагуна?

У мору туристичких дестинација, Комино и Плава лагуна издвајају се као место које пружа нешто више, осећај аутентичности и повезаности са природом.

Ово није само још једна плажа, већ искуство које укључује све – од доласка бродићем, преко купања у најчистијем мору које сте икада видели, до истраживања скривених кутака острва.

За српске туристе, који све више траже дестинације које нуде и лепоту и сигурност, Комино представља идеалан избор. Близина, доступност и спектакуларна природа чине га савршеним местом за бег из свакодневице.

Путовање које се памти

На крају, оно што Малту и Комино чини посебним јесте осећај који носите са собом након повратка. То није само још једно путовање, већ искуство које остаје урезано у сећању – слике тиркизног мора, сунце које залази иза стеновитих обала и мир који ретко где можете пронаћи.

Ако тражите дестинацију која ће вас одушевити на први поглед и натерати да јој се поново вратите, одговор је ближи него што мислите. На само два сата од Београда, чека вас свет у којем је природа и даље главна звезда, а сваки тренутак претвара се у успомену.

Иван Андрејић

културизам.цом