Друштво

crkva-sat

После више од деценије ћутања, сат на торњу храма Светог оца Николаја поново мери време – тачно у секунду. Оно што је некада био само детаљ на силуети града, поново је постао живи сведок свакодневице и тихи чувар ритма Кикинђана.

Идеја о обнови родила се, како каже старешина храма, јереј Мирослав Бубало, из једноставне жеље – да сат поново проради.

– Неколико људи је питало да ли би могао поново да ради и ми смо кренули од те идеје. Захваљујући знању и прилагодљивости инжињера Николин Зорана, нашли смо решење – истиче Бубало.

Иако је сат годинама био ван функције, није био покварен. Напротив – његов стари механизам, који потиче из 1908. године, био је очуван и исправан, али захтеван за одржавање.

– То је био класичан механички сат на тегове. На сваких двадесет сати морао је неко да га навија, а уз промене температуре долазило је до одступања у времену. Требало га је стално подешавати – објашњава дипломирани инжењер електротехнике Зоран Николин.

Управо је та сложеност довела до тога да сат временом стане. Генерације које су га одржавале више нису биле ту, а покушаји импровизације покојног Паје Спајића више нису били делотворни.

Пре две године почиње нова прича. Идеја је била јасна – сачувати дух старог механизма, али га прилагодити савременим условима.

– Хтели смо да задржимо што више оригиналног механизма, а да људска интервенција буде минимална. Стари механизам смо сачували као историјску вредност, а нови систем смо уградили тако да сат функционише поуздано – каже Николин.

Данас сат ради уз помоћ електромеханичког система и компјутерског управљања. Опремљен је сензорима који омогућавају аутоматску корекцију времена.

– Сваког пуног сата он сам себе проверава и коригује. Ако дође до одступања, враћа казaљке на тачно време. Зато је сада прецизан у секунду – додаје Николин.

Пројекат није био једноставан. Поред техничких изазова, било је потребно осмислити систем који истовремено мери време, управља механизмом, покреће звона и све то без „судара“ у раду.

-Најкомпликованије је били електрично-механичко прилагођавање, ту сам имао драгоцену помоћ колеге Њари Ервина који нам је урадио моделовање за 3Д штампу пластичних делова, као и колеге Бранислава Поповића који је то после у својој радионици прилагодио заједно са мном. Ту је учествовао и Драгиша Марков који је одрадио неке делове. Помогли су црквењак Златко Рауковић и Владимир Блажић који радио на моделовању реплике сата – објaшњава Николин – То је релативно сложен систем који обавља више операција одједном. Било је потребно много тестирања и подешавања.

У раду је учествовало више сарадника, од инжењера до мајстора, али и људи из цркве који су помогли у реализацији. Ипак, како са осмехом каже отац Бубало, највећи трошак није био новац.

– Финансијски није било захтевно. Рад је највише коштао, а за остало је ту Тему – наводи он.

Иако су у почетку мислили да обнову нико неће ни приметити, десило се супротно. Грађани су почели да обраћају пажњу.

– Људи су приметили да сат ради. Чак су се јављали и да кажу да им је драго. Некада је овај сат био веома важан – по његовој звoњави људи су знали колико је сати – подсећа Бубало.

Данас сат поново обавља ту улогу. На сваких петнаест минута оглашава се звоном, баш као некада, подсећајући на време када је управо црквени торањ био главни оријентир у свакодневном животу.

Преостало је још да се механички подесе три од четири бројчаника, јер неки од њих и даље касне неколико минута. Али и то је, како кажу, питање времена – и мало храбрости, јер је потребно попети се на висину од око 25 метара, где се конструкција љуља на ветру.

До тада, једно је сигурно – време се вратило на своје место.

А са њим и један важан део духа Кикинде.

Т. Д.

naj-kica-nagradjeni

Културни центар јутрос је био је испуњен дечјим осмесима, песмом и радошћу, јер је традиционална манифестација „Поздрав пролећу“ и ове године окупила велики број најмлађих суграђана и њихових родитеља.

Програм је започео концертом Бранимира Банета Росића „Авантуре летеће гитаре“, који је и овога пута распевао и разиграо децу. Малишани су са одушевљењем певали и учествовали у интерактивном програму, не кријући узбуђење.

– Ово ми је први пут да слушам Банета и његову гитару, веома сам узбуђена. Гласно ћу певати – рекла је петогодишња Селена из вртића „Плави чуперак“, док је њена другарица Нина истакла да је и прошле године учествовала и да јој се посебно допада „летећа гитара“.

И сам Росић, који ове године обележава значајан јубилеј – две деценије постојања свог програма, није крио задовољство што поново наступа у Кикинди.

– Моја емисија „Авантуре Банетове летеће гитаре“ почела је пре 20 година, и лепо је што тај јубилеј обележавам управо овде. Деца увек дивно реагују, а ми заједно правимо један круг среће – поручио је Росић.

Посебну пажњу и ове године привукла је трка беба „Нај кића“, која је изазвала осмехе, навијање и одушевљење публике. Од 18 учесника, од којих је најмлађи имао само седам месеци, најбржи су били Милица Цимеша и Стефан Милићев из Кикинде.

Јелена Милићев, Стефанова мама рекла је да победник има дванаест месеци.

 

-Стефан је брз и активан и код куће, зато нисмо ни сумњали у ову победу. Иако нам је он друго дете, ово је први пут да учествујемо на такмичењу „Нај Кића“. Јако нам се допало, организација је одлична.

И Миличина мама, Катарина Цимеша, каже да је мала победница врло брза беба.

-Милица има девет месеци. Конкуренција је била жестока, али она се за трку припремала свакодневном игром.

„Поздрав пролећу“ у Кикинди се одржава још од 1999. године, а ове године организован је 27. пут. Како истичу из Културног центра, управо деца дају посебан печат овом догађају.

– Ово је манифестација којој се радујемо сваке године и намењена је пре свега најмлађима. Поред концерта и трке беба, имаћемо данас и централну приредбу и доделу награда за најуспешније радове – истакла је Тања Ножица.

Т. Д.

milan-vikalo-2

Деведесетогодишњи Кикинђанин Милан Викало, преживели логораш Јасеновца, угостио је градоначелника Младена Богдана у свом дому, где је поделио део животне приче која и данас опомиње, али и сведочи о снази људског духа.

Посета је организована на Викалову иницијативу, а протекла је у разговору који је далеко превазишао уобичајене сусрете – у знаку сећања, поштовања и поруке да прошлост не сме бити заборављена.

– Мајка и ја смо се сакрили у грму. Држала ми је руку на устима да не заплачем. Усташе су нас пронашле и пуцале. Мајка је рањена, а мене су одвели. Имао сам шест година – присетио се Викало.

 

Као дечак, одведен је у Јасеновац, али каже да се самог боравка мало сећа, јер није ни умео да разуме шта се дешава. Истину о том периоду свог живота, додаје, сазнао је касније.

Спас је, истиче, стигао захваљујући оцу који је успео да пронађе њега и чланове породице и изведе их из ратног вихора.

После рата, живот је наставио у Новим Козарцима, школовао се, засновао породицу и радио у Босни, да би се у Кикинду вратио 2018. године.

Иако носи тешко животно искуство, Викало и данас остаје активан – велики је љубитељ шаха и пише поезију, инспирисан завичајем, животом и савременим темама.

– Хтео сам да упознам првог човека града. Пишем песме, па и о држави и људима који је воде – каже Викало.

Градоначелник Младен Богдан нагласио је да је овај сусрет од посебног значаја.

– Ваша прича треба далеко да се чује. Сви који су преживели такве судбине имају шта да пренесу нама и будућим генерацијама. Важно је да се овакве ствари никада не забораве – поручио је Богдан.

Он је додао да су приче попут ове део колективног памћења и опомена за будућност.

Сусрет у Сувачарској улици био је више од протоколарне посете – био је подсетник да историја није само у књигама, већ у живим сведоцима који својим животом носе најснажније поруке.

Т. Д.

merenje-bukejpg

Данас се обележава Међународни дан заштите од буке, а циљ овог дана јесте подизање свести о њеном штетном утицају на здравље људи. Највиши ниво буке бележи се у великим градовима. Она није само непријатна, већ може изазвати и здравствене проблеме, а овај дан је прилика да се скрене пажња на потребу за планирањем урбаних средина, са мање буке и већом заштитом грађана.

-На територији града два пута годишње мери се бука на десет мерних места. Исто тако бука се мери по два пута годишње и у месним заједницама, а свако село понаособ је једно мерно место – сазнајемо од др Сање Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Заводу за јавно здравље. – Континуирани мониторинг буке у Кикинди обавља се од 2003. године. Мерење комуналне буке показало је да је њен извор најчешће фреквенција саобраћаја. Уназад неколико година, као најбучнија локација у граду, издвојила се зона код Опште болнице.

За прекомерну бучност крива је фреквенција саобраћаја, јер се Болница налази у врло прометној улици Ђуре Јакшића којом осим путничких аутомобиле, саобраћају и аутобуси и теретна возила. Оваква ситуација није од јуче, већ траје годинама

Бука делује као стресор који подиже пулс и активира нервни систем, а дуготрајна изложеност  узрокује повишен крвни притисак, главобољу, несаницу, па и трајна оштећења слуха. Она није више резервисана само за улице, бука је све заступљенија у становима, због чега представља озбиљан здравствени и комунални проблем.

-Мере које би могле да се предузму и да смање буку су веома скупе. Најчешће је то измештање саобраћаја, као и постављање соно баријера. У односу на веће градове у Кикинди је ниво буке знатно мањи – прецизирала је наша саговорница.

Међународни дан заштите од буке обележава се сваке године 20. априла. Важан је ради подизања свести о важности тишег и здравијег окружења за живот. Људи се подстичу да смање ниво буке у свакодневним активностима и да користе заштиту за слух када је то потребно.

А.Ђ.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

kud-petar-kocic

На престижном сабору фолклора „Златни опанак“ у Ваљеву, КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца остварио је запажен успех, освојивши Златну плакету „Крстивоје Суботић“ за неговање традиционалне песме, свирке, игре и обичаја, као и друго место у категорији мушких певачких група.

Ово значајно признање, које се ретко додељује, стигло је као резултат дугогодишњег и посвећеног рада на очувању аутентичног фолклорног наслеђа. Како истиче Милан Вашалић, учешће на „Златном опанку“ представља много више од наступа – то је, како каже, „магично искуство и највреднија успомена коју сваки учесник носи са собом“.

– „Златни опанак“ је фантастично саборовање и празновање српске традиције и нематеријалног културног наслеђа наших предака. Само бити део фестивала је посебна част, а сва друштва се за ову прилику припремају студиозно, посвећено и са жељом да дају свој максимум – наглашава Вашалић.

Посебну тежину успеху даје и чињеница да је наступ оцењивао стручни жири на челу са проф. др Димитријем Големовићем, једним од највећих ауторитета у области традиционалне музике и фолклора.

Наступ под називом „Козарачко зборовање“, који је представљен на сцени, резултат је, како истиче Вашалић, вишедеценијског рада – истраживања, архивирања и сценског обликовања игара, песама, ношње и музике колониста насељених у Новим Козарцима.

– Наш наступ није био случајан, већ плод дугог процеса. Резултат није изостао – освојили смо срца публике, учесника, али и стручног жирија који није штедео речи хвале – додаје он.

Златна плакета „Крстивоје Суботић“ носи посебан значај за све чланове ансамбла, али и за целу заједницу у Новим Козарцима, јер представља потврду да је њихов труд, знање и љубав према традицији препозната и вреднована на највишем нивоу.

– То је тренутак када схватите да је вредност онога што радите заиста препозната – објашњава Вашалић, уз захвалност организаторима фестивала што већ више од две деценије чувају и негују културно наслеђе.

Т. Д.

rct

На 24. Покрајинском такмичењу талената, одржаном у суботу, 18. априла у Панчеву, полазници Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“ из Кикинде остварили су изузетан успех – чак 14 њих обезбедило је пласман на државни ниво такмичења, потврђујући још једном висок квалитет рада и посвећеност како ученика, тако и њихових ментора.

Највиши пласман, освојивши прва места, остварили су Марија Попов (енглески језик), ученица Гимназије и стручне школе „Доситеј Обрадовић“ из Новог Кнежевца, Милана Баштованов (књижевност), ученица Гимназије „Душан Васиљев“, као и Илија Цвијан (српски језик), такође ученик ове гимназије.

Одличне резултате постигли су и ученици који су освојили друга места: Мара Драгин (српски језик), Доротеа Бореновић (физика), Богдан Завишин (историја), и Наум Игњатов (географија), док су трећа места припала Мајди Хелдрих и Ђурђини Петровић (биологија), Владислави Петровић и Теодори Иветић (психологија), као и Вукашину Ћирићу, Марку Блажићу и Јелени Попов (географија).

Посебну захвалност из Центра упутили су дугогодишњем партнеру, компанији „Le Belier“, која је и ове године подржала младе таленте финансирајући трошкове превоза ученика и ментора на такмичење, чиме је дала значајан допринос развоју образовања и подршци даровитим ученицима.

Државно такмичење талената биће одржано крајем маја – за ученике основних школа у Бору, а за средњошколце у Панчеву, где ће кикиндски представници имати прилику да још једном покажу знање, труд и таленат на највишем нивоу.

Т. Д.

uskrsnji-koncert-sv-kozme-i-damjana-6

Вече испуњено духовном музиком, емоцијама и заједништвом обележило је донаторски васкршњи концерт одржан у Храму Светих Козме и Дамјана, где су Кикинђани још једном показали да су спремни да стану иза своје светиње.

На свечаном концерту наступила су три хора – „Свети Роман Мелод“ из Суботице, домаћи црквени хор „Свети Јосиф Темишварски“, као и дечји хор „Свети Јован Шангајски“, док је посебну атмосферу употпунио наступ гуслара. Након концерта, за све посетиоце уприличена је закуска, као и кратка филмска презентација о историји храма.

Овогодишњи концерт имао је и посебан значај – био је донаторског карактера, са циљем прикупљања средстава за наставак изградње звоника.

– Вечерас обележавамо десет година активног рада нашег црквеног хора, али смо желели да спојимо лепо и корисно. Овај концерт је наставак традиције донаторских окупљања захваљујући којима је храм и изграђен. Сада прикупљамо средства за звоник, чији су темељи већ завршени – истакао је старешина храма протојереј Бобан Петровић.

Он је додао да је реч о великом и значајном пројекту, чија укупна вредност износи око 47 милиона динара, док су темељи коштали око 3,2 милиона. Наредна фаза, која обухвата зидање и изградњу куполе, процењена је на око 22 милиона динара.

– Ово је велики изазов, али и прилика да покажемо заједништво. Верујемо да ћемо, уз помоћ народа и Божју помоћ, успети да довршимо оно што је започето – поручио је отац Бобан.

Да звоник има посебно место у срцима верника показују и речи оних који су присуствовали концерту.

– Моје две унуке вечерас наступају у хору. Желимо да дамо свој прилог јер нам много значи што ће црква добити звоник. То ће бити украс града, али и симбол наше вере – рекла је верница Естер Вучковић.

 

Слично размишља и Бранислава Селаковић, која истиче да је храм центар духовног живота за многе.

– Ово је наш храм, наш светионик. Сваке недеље смо овде и важно је да га заједно градимо и чувамо – казала је она.

Концерт је тако, осим уметничког, имао и снажан симболички значај – као позив на заједништво, солидарност и очување духовних вредности. Звоник, који тек треба да се уздигне, већ сада уједињује људе – баш као што ће једног дана његова звона позивати вернике и одзвањати далеко изнад града.

Т. Д.

humanitarni-koncert

Прича која је претходних недеља ујединила Кикинђане и многе људе широм округа добила је свој најлепши могући епилог – Јасна Стокић, за коју су организоване бројне хуманитарне акције, успешно је оперисана и трансплантиран јој је бубрег.

У тренутку када су њена породица и пријатељи прикупљали новац за операцију у иностранству, догодило се нешто чему се, како кажу, нису ни надали. Позив који мења све стигао је изненада, у ноћи између уторка и среде.

– У уторак, око један сат после поноћи, зазвонио је телефон. Из Универзитетског клиничког центра Војводине у Новом Саду јавили су нам да имају два бубрега за трансплантацију. Од шест позваних кандидата, након свих прегледа, једна жена и моја супруга су већ у среду подвргнуте операцији – испричао је њен супруг Саша Стокић.

Операција је, како каже, протекла добро.

– Доктори кажу да је све прошло уредно, без већих компликација – додаје он.

Иако је најтежи део иза ње, Јасну сада очекује период опоравка, који није лак, али носи нову наду.

– Опоравак је тежак и болан, али је сваког дана све лакше. Параметри се постепено доводе у ред. Постоперативни период трајаће око четири недеље – каже Саша.

По повратку кући, уследиће и период изолације, како би се избегле инфекције, јер након трансплантације пацијентима опада имунитет.

За породицу Стокић ова вест значи много више од медицинског успеха.

– Ово је велико олакшање за нас. Прво зато што је коначно оперисана, а друго јер се све догодило код нас, у нашој земљи – каже Саша.

Подсетимо, Јасна је годинама чекала на трансплантацију, а како до позива није долазило, породица је, уз помоћ организације „Буди хуман“ и бројних људи добре воље, покренула акцију прикупљања новца за операцију у Белорусији.

– Супруга је шест година била на листи чекања. До сада су нас позвали само једном. Зато смо, на основу искустава других пацијената, одлучили да покушамо да прикупимо новац за лечење у иностранству – објашњава он.

У томе су успели да прикупе више од половине потребне суме.

– Новац који је прикупљен за Јасну налази се у Фондацији „Буди хуман“, у складу са уговором. Део суме искористиће се за Јаснино лечење, а остатак ће се распоредити на друге кориснике у складу са правилима Фондације – додаје Саша.

Оно што је ову причу учинило посебном није само борба за живот, већ и талас доброте који је пратио сваки њен корак. Од хуманитарних концерата, акција у школама, па до појединачних донација – за Јасну су се ујединили многи.

– Захваљујем се свима који су се на било који начин укључили. Посебно медијима и свим људима, а највише деци. Деца су нас највише одушевила. Данас се често мисли да су окренута само себи, али ја сам се уверио да то није тако – каже Саша.

И заиста, управо су млади, ученици, били покретачи бројних акција, међу којима и хуманитарног концерта „Сви за једну маму“ и мјузикла „Некад и сад“ који су напунили Народно позориште и показали колико један град може да стане уз појединца.

Т. Д.

jaja-uskrs

Побусани понедељак, који се обележава првог понедељка после Васкрса, један је од значајних дана у традицији Српске православне цркве. Посвећен је молитвеном сећању на упокојене, а верници тог дана обилазе гробове својих најмилијих, носећи са собом васкршњу радост и наду у живот вечни.

Овај дан дубоко је укорењен у хришћанском учењу о Васкрсењу. Према православном веровању, Васкрс представља победу живота над смрћу, те се управо у данима након празника посебно наглашава вера да смрт није крај, већ прелаз у вечност. Побусани понедељак зато није дан туге, већ тихе радости и сећања, када се молитвом повезују живи и упокојени.

Назив „побусани“ потиче од старог обичаја „побусања“ гробова – односно њиховог уређивања и кићења свежом травом, цвећем и гранчицама. Овај чин има симболично значење обнове живота, у духу пролећа и васкршње поруке.

Обичаји који прате Побусани понедељак разликују се од краја до краја, али суштина је иста. Верници излазе на гробља, пале свеће и приносе молитве за душе преминулих. Свештеници често служе парастосе, а породице доносе и васкршња јаја, која симболизују нови живот. У појединим срединама задржао се и обичај да се део хране подели са сиромашнима, као чин милосрђа у име покојника.

Важно је нагласити да Српска православна црква позива на достојанствено обележавање овог дана, без претераног задржавања на гробљима и без обичаја који немају духовно утемељење. У фокусу је молитва, сећање и вера у васкрсење, а не спољашњи ритуали.

Побусани понедељак подсећа да веза са онима који су нас напустили не престаје. У светлости Васкрса, та веза добија ново значење – као нада да ћемо се поново срести у заједници љубави и живота који нема краја.

Naj-Kica-(8)

Културни центар организује у среду, 22. априла, традиционалну манифестацију „Поздрав пролећу“, која ће и ове године окупити најмлађе суграђане и њихове породице на Градском тргу испред КЦК.

Посебну пажњу привлачи трка беба у брзом пузању „Нај кића“, која је заказана за 12 часова. Право учешћа имају све бебе до 16 месеци старости, а пријаве су у току и трају до 20. априла. Родитељи могу да пријаве своје малишане позивом на број 064 8688312 или лично у Културном центру, у канцеларији број 3, сваког радног дана од 8 до 14 часова.

Ова симпатична трка из године у годину изазива велико интересовање, јер доноси осмехе, навијање и незаборавне тренутке за целу породицу, а најбржи и најсналажљивији „пузачи“ биће награђени.

Програм манифестације почиње у 10 сати концертом „Авантуре летеће гитаре“ Бранимира Росића, док је централна пролећна приредба заказана за 15 часова на Тргу. У Галерији Културног центра, од 17 сати, биће организована и додела награда најуспешнијим учесницима ликовног конкурса.

Организатори позивају све родитеље да на време пријаве своје малишане и буду део ове разигране и топле пролећне приче у срцу Кикинде.

Т. Д.