Град

светски-дан-здравља-(1)

Светски дан здравља, 7. април, обележен је базаром здравља на Градском тргу. Суграђани су имали прилику да провере шећер у крви и крвни притисак, али и да добију савет од присутних здравствених радника.

-Здравље контролишем једном годишње, а за овакве акције имам само похвале. Доброг сам здравственог стања, а мој савет је да се прилагоди исхрана, да се крећемо, да будем ангажовани. На тај начин сви ћемо бити здрави духом и имати пуно енергије – сазнали смо од Бранкице Микалачки из Иђоша.

Мото овогодишњег Светског дана здравља је „Моје здравље, моје право“. Циљ је да се становницима нашег града пошаље порука да имају право на квалитетну и безбедну здравствену заштиту, здравствено просвећивање, правовремене информације о здрављу као и квалитетну воду за пиће, чист ваздух, здравствено исправне намирнице и здраву животну средину, казала је директорица ЗЗЈЗ др Сандра Радловић.

-У ери када се суочавамо са многобројним изазовима, квалитетна здравствена заштита постаје још значајнија. Поражавајући је податак да 50.000 грађана наше земље умре од кардиоваскуларних болести, а коронарна болест погађа све млађе људе. Апелујем на све да не игноришу своје тегобе и да оду на превентивни кардиолошки преглед. Важно је да негујемо здраве стилове живота и позивам све да то чине – додала је др Радловић.ж

Др Весна Томин, директорица Опште болнце прецизирала је да су здравље и слобода две највеће људске вредности, те им се мора посвећивати пажња.

-Просечна старост Кикинђана је 47 година, тако да у нашем граду имамо доста старијих који болују од различитих болести. Са друге стране охрабрује податак да имамо пацијенте у осмој и деветој деценији живота који се након лечења успешно опораве. Подсетићу и да је Општа болница укључена у акцију превентивних прегледа које организује Републички фонд за здравство. Тако смо на последњем прегледу, који се односио на рано откривање кардиоваскуларних болести, имали 75 пацијената којима је урађена лабораторија и преглед код кардиолога. Превенција је најбољи пут да сачувамо своје здравље – напоменула је др Томин.

Организатори манифестације су Завод за јавно здравље, Дом здравља, Општа Болница, Црвени Крст и Савет за здравље града Кикинде.

А.Ђ.

 

 

Дан-Рома-(2)

Подизањем заставе Рома на јарболу испред Градске куће обележен је Дан ове националне мањине. Кикинда је један од првих градова у којима је, пре три године, заживео овај симболични чин којим се скреће пажња на положај Рома и његово унапређење, рекао је координатор за ромска питања у Градској управи, Жељко Раду.

– И средства и рад улажемо у образовање Рома, Градска управа помаже излазак из сиромаштва ромске мањине: обезбедила је средства за школски прибор за све ученике од првог до осмог разреда, то показује бригу – истакао је Раду. – Град је оформио и Мобилни тим за унапређење положаја Рома. У њему се налазе и педагошки асистент и здравствена медијаторка и сви који могу да помогну у побољшању положаја Рома. Имамо и сарадњу са Предшколском установом, водимо евиденцију о томе колико се ромске деце уписује, колико имају проблема приликом уписа. Ми смо прва станица која те проблеме решава и резултати су видљиви. Овај дан обележавамо како би се скренула пажња на тежак положај у којем Роми, нажалост, и даље живе и на то да су на маргинама друштва.

Уочи 8. априла, Светског дана Рома, одржано је и спортско дружење, подсетио је Раду и додао да је поносан на то колико је већ урађено на овом плану, као и да постоје нове идеје које ће се спроводити у дело. Трудимо се и заједно идемо ка истом циљу, истакао – да Роми буду прихваћени и равноправни чланови друштва.

Свечаном подизању заставе Рома уз интонирање химне „Ђелем, ђелем“, присуствовали су представници локалне власти: градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски, председник Градског парламента Младен Богдан, чланови Градског већа и секретари секретаријата.

Градоначелник је припадницима ромске популације честитао њихов дан.

– У духу суживота у мултинационалној и мултикултуралној средини свима омогућавамо максималну интеграцију у живот Града; тако је и ромска национална  мањина апсолутно укључена у систем одлучивања. Одржавамо континуитет помоћи – од социјалних давања, преко запошљавања, отварања нових могућности, уређивања простора за припрему програма и активности како би приказали своју традицију и културу – рекао је Лукач. – Градска управа је  запослила неколико високообразованих Рома и заједно са њима решавамо  проблеме. Најважније и најлепше је да у животу и раду једни друге уважавамо, подржавамо и поштујемо.

У Граду и околини живи око три хиљаде Рома. Њихов дан се, планетарно, обележава 8. априла, што је одлучено на конгресу у Пољској 1990. године, када је и установљена химна као и званичан назив Ром, у значењу „човек“.

С. В. О.

НСЗ

Национална служба за запошљавање расписала је 12 јавних позива чији је циљ да се смањи број незапослених. Путем директне финансијскр подршке послодавцима и незапосленима, кроз мере активне политике запошљавања у овој години биће укључено више од 23.000 особа. За ове намене планирано је издвајање од 7,75 милијарди динара. Додатно  финансирање биће обезбеђено и од локалних самоуправа, како кроз заједничко финансирање са НСЗ, тако и кроз самостално финансирање, уз техничку подршку НСЗ, објавила је НСЗ.

Акценат је  на теже запошљивим категоријама незапослених грађана у које спадају: млади у домском смештају, хранитељским породицама и старатељским породицама, без завршеног средњег образовања и они који су завршили функционално основно образовање одраслих, старији од 50 година, Роми и Ромкиње, особе са инвалидитетом, корисници новчане социјалне помоћи, особе које се налазе на евиденцији незапослених дуже од 12 месеци и жртве породичног насиља. Већина јавних позива биће отворена до 29. новембра, док је рок за подношење захтева за поједине мере намењене особама са инвалидитетом 31. децембар.

Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање биће отворен до 15. маја, док је јавни позив за учешће у финансирању мере обука за потребе послодавца за запосленог на располагању до 31. октобра ове године. Захтеви за учешће у мерама подносе се надлежним организационим јединицама НЗС.

Све информације у вези расписаних јавних позива биће доступне на интернет страници www.нсз.гов.рс, путем званичних страница на друштвеним мрежама, као и у свим организационим јединицама НСЗ.

сладолед1

Након што је протекли фебруар у Србији био  најтоплији у историји мерења и најсушнији у последње 74 године, према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, а највеће одступање од нормале забележено је у Кикинди и Београду, где је било 7,4 степена топлије, РХМЗ објавио је званично саопштење  у ком се наводи да је март 2024. године проглашен најтоплијим мартом икада у Србији од 1952. године!

Најтоплији март у историји мерења је у Кикинди, на Палићу, у Сомбору, Новом Саду, Зрењанину, Банатском Карловцу, Лозници, Сремској Митровици, Ваљеву, Београду, Смедеревској Паланци, Великом Градишту и Ћуприји, наводи се у саопштењу РХМЗ-а.

После сунчаног викенда, од понедељка ће температура бити изнад просека за ово доба године, можемо слободно да кажемо да ћемо се „кувати“ на 32 степена.

ИМГ-1а98ц2б6дц84088ф0а62532601е42бе2-В

Поводом обележавања Светског дана здравља, Црвени крст био је домаћин  градском квиз такмичењу „Шта знаш о здрављу?“. Учествовало је 16 ученика из школа: „Жарко Зрењанин“, „Фејеш Клара“, „Јован Поповић“, „Миливој Оморац“, „Ђура Јакшић“, „Иво Лола Рибар“, „Мора Карољ“ и „Свети Сава“ и седам ученика из Економско-трговинске школе, Гимназије „Душан Васиљев“ и ССШ „Милош Црњански“.

У категорији подмлатка прво место деле Данијела Голић и Елена Литричин из ОШ „Ђура Јакшић“, друго место припало је  Маши Дрвењак из ОШ „Миливој Оморац“, док је трећа Андреа Ћосић из ОШ „Жарко Зрењанин“. У категорији омладине најбоља је била Невена Вуловић из ССШ „Милош Црњански“, другопласирани је Алексеј Зубанов из Гимназије  „Душан Васиљев“, а треће место заузео Богдан Ранђеловић из ССШ „Милош Црњански“.

-Ученици који су се такмичили показали су врло добро знање о здрављу, како га сачувати и шта је оно што негативно утиче на њега. Честитам им свима на труду и залагању. Наш град ће на покрајинској смотри знања, коју организује Црвени крст Војводине 11.априла у Новом Саду, представљати Данијела Голић и Елена Литричин из ОШ „Ђура Јакшић“, као и Невена Вуловић из ССШ „Милош Црњански“ – рекла је скретарка Црвеног крста Данијела Бјељац.

А.Ђ.

 

 

5512дфц1-877е-4057-б420-е0д333124144

Новак Деспотовић је освојио прву награду и златну медаљу на Српској  математичкој олимпијади за ученике средњих школа.

Учествовало је тридесетак најбољих младих математичара из Србије који су се надметали за улазак у репрезентацију за овогодишња међунарадна математичка такмичења. Како је Новак био најбољи постао је део репрезентацији Србије која ће се такмичити на Балканској математичкој олимпијади. Пут у Бугарску, где ће се одржати ово такмичење, очекује га крајем месеца.

 

 

-Олимпијада је трајала два дана. Задатке смо решавали четири до пет сати сваког дана што јесте било напорно, али сам имао циљ који сам и остварио. Задаци јесу су били захтевни, међутимчитаве  године припремао сам се за овај ниво такмичења јер сам имао велику жељу да будем део репрезентације на Балканској математичкој олимпијади – истакао је Новак Деспотовић.

 

Ритејл-(7)

На градилишту Ритејл парка, на углу улица Михајла Пупина и Јована Јовановића Змаја, ради се интензивно и максимално се користи лепо време. Данас је градоначелник Никола Лукач, са Небојшом Јовановим, чланом Градског већа задуженим за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације и представницима инвеститора, извођача и подизвођача радова, обишао градилиште. У разговору са извођачима и инвеститорима закључено је да је сасвим могуће да Ритејл центар буде завршен у септембру, што је два месеца пре рока.

Изградња модерног тржног центра испуњење је жеље је грађана, то је показала и анкета спроведена пре неколико година, подсетио је градоначелник.

– Оно што смо обећали и реализујемо, добићемо један уређени део града са додатним садржајима и стотинак радних места – рекао је Лукач. – Поред тога, чека нас и уређење улице Михајла Пупина, од Светосавске до Јована Јовановића Змаја – пратићемо темпо инвеститора. Решићемо и проблем атмосферске канализације код Светосавске улице. Ово је велика инвестиција и надам се да ће грађани бити задовољни, али ми се на томе нећемо зауставити.

Директорица „РЦ Еуропе“, инвеститора радова, Бојана Кољеншић, такође је задовољна темпом којим се одвијају радови.

– Веома смо задовољни пре свега сарадњом са локалном самоуправом, очекујемо да ће све бити завршено пре рока. Биће изграђена и нова, додатна паркинг места у Змај Јовиној улици и иза Ритејл парка – напоменула је Кољеншићева.

Монтажа објекта почеће до Ускрса, најавио је Марко Бистричић, главни извођач у фирми „Пента Ге.Цо“ из Београда, која је носилац радова.

– Већ смо терен насули песком и тампоном туцаника који ће служити за подну плочу, а започета је и израда префабриковане конструкције чија би монтажа требало да почне већ између 15. и 20. априла. До Ускрса би, тако, требало да имамо комплетан објекат у коцкици, то је већ изливена конструкција у нашем погону у Инђији чија монтажа ће почети већ за десетак дана – најавио је Бистричић. – Трудимо се да завршимо објекат и пре самог рока који је почетак новембра. Ако нас време послужи, можда то буде и месец и два раније. За сада смо испред рока и потрудићемо се да крај радова буде 1. или 15. септембар.

Бистричић је подсетио да ће тржни центар бити приземни објекат висине 7,15 метара, са 14 јединица и стотину паркинг-места у централној јединици. Објекат ће бити ограђен и улаз ће бити из улице Михајла Пупина, на крају Угљеше Терзина улице. Он је додао да је само рушење затеченог објекта површине 1.880 квадрата било веома захтевно. Објекат од армираног бетона је, каже, и после више од 20 година био у одличном стању. Извођачи су успели да га сруше, заједно са темељима, за мање од месец дана и да га изнесу са парцеле.

Ритејл парк биће површине пет хиљада квадрата,а вредност инвестиције је већа од седам милиона евра. Већ је познато да ће закупци бити „Неw Yоркер“, „Синсаy“, „Техномедиа“, „Спорт Висион“, „Ђак спорт“, „Пет Зоне“, „Пепцо“, „Лиллy“, „Маxи“, „Фрида“, „Бену“ апотека.

С. В. О.

аеф17438-2фб8-4864-б122-31цб7488а7ее

Најбоље шаљиве песме награђене на конкурсу „Априлијада“. Прво место освојила је Алесандра Јовић из ОШ „Бранко Радичевић“ из Врања, друго Срна Јовић из нишке „Стефан Немања“ и треће место поделиле су Ивана Ковачевић и Лена Давидовић из кикиндске школе „Жарко Зрењанин“ односно великоселске „Славко Родић“. Додељене су и похвалнице ученицима из школа „Вук Караџић“ из Кикинде, „1. октобар“ из Башаида „Ђура Јакшић“ из Јелашнице и београдске школе „Никола Тесла“. Организатори манифестације су Народна библиотека „Јован Поповић“ и КУД „Башаид“ , а литерарни конкурс, намењен деци до 15 година, организован је поводом Светског дана шале, 1. априла. На конкурс је пристигло више од стотину шаљивих песама, а послала су га деца и млади из читаве Србије.

– Ово је сјајна прилика за младе таленте да покажу своју креативност и хумор кроз поезију. „Априлијада“ се одржава седми пут и посвећена је деци и дечијем стваралаштву. Радови су стигли из читаве Србије и већ имамо децу и школе које више година подржавају ову манифестацију – истакла је уредница програма Народне библиотеке Дуња Бркин Трифуновић.

Жири у саставу: учитељица Десанка Ристић, председница жирија и  библиотекарка Даринка Маљугић и, није имао нимало лак задатак.

-Сви пристигли радови одговорили су теми и јако нам је било тешко да одредимо најбоље. Ова весела манифестација окупила је децу из читаве земље и „Априлијаду“ треба неговати јер је јединствена у Србији и доноси свима радост и весеље је – рекла је Десанка Ристић.

Гости  на додели били су Горан Новаков и Десанка Ристић, као и млађа група КУД-а „Башаид“.

А.Ђ.

1712310620334

Садња, на потесу око радионице НИС-а, на раскрсници код Мотела „Ловац“, организована је на иницијативу ватрогасне јединице компаније НИС,  уз подршку локалне самоуправе. Игор Лазић, руководилац ватрогасне јединице НИС-а у Кикинди истакао је да је посао 17 запослених да води рачуна о противпожарној  сабирних станица, заштити нафтних поља и бушотина.

-Наша идеја је да уредимо запуштени простор који се налази у непосредној близини наше машинске радионице. Пошто смо простор очистили од смећа о шибља и припремили земљиште, решили смо да, заједно са градском управом,  заснујемо парк. Наша одговорност биће да саднице редовно заливамо и чувамо јер нам је циљ да остане нешто будућим поколењима од ове ватрогасне јединице – рекао је Лазић.

На парцели су засновани храст, каталпа, јасен, јоргован и жбунасте форме, а акцији су присуствовали члан Градског већа Небојша Јованов и Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине . Ускоро ће бити завршен пролећни садни период који је специфичан по иницијативама компанија, удружења, али и самих грађана.

-Удружење грађана из Мокрина засадило је 2.024 саднице, оплемењен је и уређен потес око игралишта у Синђелићевој улици, компанија ДДОР прикључила се садњи у граду. Почев од краја претходне године до краја овог садног периода подигнут је и попуњавана ветрозаштитни појас од Мокрина до Падеја са 4.400 садница, а са 800 младица попунили смо Бочарски друм. Акцијама се прикључују деца и млади који на овај начин уче да чувају своје окружење – навела је Мирослава Наранчић.

У садњи су учествовали чланови Клуба волонтера компаније НИС из Кикинде, Београда, Зрењанина, Новог Сада и запослени у поменутом градском Секретаријату.

А.Ђ.

Лидија-Алдан-(5)

Чланови четвртог Месног одбора Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР), и других кикиндских одбора ове организације, данас су одали почаст Лидији Алдан, секретару Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и члану Комунистичке партије Југославије.

Уочи годишњице погибије двадесетједногодишње Лидије Алдан, положен је венац на њену бисту у дворишту некадашње четврте Месне заједнице, а чланови СУБНОР-а присетили су се ове револуционарке која је, као веома активна у илегалном раду СКОЈ-а, била на мети окупатора. Пронашли су је 1942. године у селу Фердин код Алибунара; у намери да се не преда жива, Лидија је извршила самоубиство хицем из пиштоља.

– Веома активна и посвећена, била је изабрана за члана комитета СКОЈ-а већ 1940. године. Лидија је рођена у Русији, а у Кикинди је њена породица живела у улици Ђуре Јакшића. У кикиндској гимназији коју је похађала, започела је револуционарни рад заједно са Олгом Удицки, Владом Богарошким, Слободанком Ациган, Радованом Бранчићем. Била је одана идеји и спремна да, у свако доба, помогне пролетаријату. Формирала је Месни комитет СКОЈ-а и била његов секретар – рекла је Мира Ступар, потпредседница четвртог Месног одбора СУБНОР-а у Кикинди.

Лидија Алдан уткала је своје детињство у револуцију и слободу за наш народ, речено је на скупу.

– Тешко је пронаћи речи које би дочарале њихову људскост. Она није имала детињство, била је сиромашна, без оца, али је имала дух слободе, храбрости и праведности, који је хранио дечије науме. Без таквих људи наша садашњост и  будућности биле би анемичније и сиромашније. Лидија Алдан и њени саборци дали су своје младе животе за нашу будућност. Имали су само себе и то су оставили за нас, а нама су ставили траг који не смемо заборавити – истакла је Весна Балабан.

Обележавању сећања на кикиндску револуционарку присуствовали су представници одбора кикиндског СУБНОР-а који, укупно, има око 300 чланова у четири одбора у граду и по један у сваком селу. Следећа активност чланова је одлазак у Шид, на обележавање годишњице пробоја Сремског фронта који се догодио 12. априла 1945. године.

С. В. О.