Град

Католицки-Ускрс-(12)

Данас је Ускрс за католичке и све вернике који се служе Грегоријанским календаром. Ускршњој миси у Цркви Светог Фрање Асишког присуствовали су  многобројни верници и представници Градске управе: градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине града Младен Богдан, председник Ссавета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот, и чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, која је упутила честитке суграђанима који данас славе Ускрс.

– Желим да овај празник проведу у радости и миру, са својим породицама и пријатељима. Ускрс је време наде и благостања, такође и симбол новог живота, препорода и обнове, Нека нам Ускршњи празници ојачају веру и љубав, нека нам подаре добро здравље, духовни мир и благостање нашим срцима и нашим домовима, снагу, истрајност и храброст да се суочимо са свакодневним изазовима и проблемима које нам живот неминовно намеће – рекла је Мелита Гомбар. – Веома смо поносни на нашу заједноцу која је мултикултурална и мултинационална средина, радимо на ојачавању тих односа, неговању културе, традиције и међусобног суживота наших суграђана.

Испред Католичке цркве вернике су дочекали и представници Туристичке организације са фарбаним јајима и слаткишима, и чланови Драмске радионице Дечијег позоришта „Лане“.

Богаство обичаја и њихова испреплетаност међу различитим културама дају овом, као и свим другим празницима, посебно обележје. Данас православци комшијама који прослављају овај велики празник упућују честитке и од њих добијају фарбана јаја. За месец дана католици ће честитати православни Ускрс и то је само једна тачка у којој различите културе постају једна, иста, уједињена у људскости и доборосуседским односима.

С. В. О.

бебе-1-(1)

Локална самоуправа расписала је Јавни позив за  за доделу накнаде трошкова за вантелесну оплодњу за парове који нису обухваћени буџетом Републике Србије. За ову меру опредељено је два милиона динара, а максимални износ који се добија је просечна нето зарада у Србији у моменту исплате, истакао је председник Скупштине Града Младен Богдан.

-Парови који су у процесу вантелесне оплодње могу да конкуришу за средства. Новац им пуно значи како би платили додатне прегледе или купили поједине витамине, суплементе, ињекције, а које не покрива Републички Фонд за здравство. Суграђани који не могу природним путем да постану родитељи обраћали су нам се за помоћ и од 2021. године средства за ову меру планирају се у градској каси – рекао је Богдан.

Осим финансијска, ово је и морална подршка за све који пролазе кроз тежак период вантелесне оплодње. Помоћ је намењена суграђанима који, најмање пола године, имају пребивалиште на територији Града.

 

-Правилник није мењан, тако да је једноставно прикупити документацију. Процедура је максимално упрошћена тако да је потребно донети извештај установе да су парови укључени у поступак вантелесне оплодње, као и предлог лекара специјалисте да је она једини начин да добију дете. Не мора се достављати комплетан медицински историјат. Остало су изводи из матичне књиге рођених и веначних, личне карте, а они који нису венчани достављају изјаву оверену код јавног бележника, уз потврду два сведока, да живе на истој адреси. Неопходна је и потврда да су започели процес у здравственој установи регистрованој за обављање ове делатности – напомиње наш саговорник и додаје да је јавни позив на сајту Града где се може видети шта им је све неопходно.

Portrait showing parents’ hands and babies’ feet.

Право на средства може да се оствари једном у току календарске године. У протеклих три године помоћ је добило 70 парова, а јавни позив отворен је до утрошка средстава.

А.Ђ.

Пчеле

Према недавно објављеном билансу у билтену Републичког хидрометеоролошког завода, зима 2023/2024. године била је најтоплија од 1951. године и сушна у већем делу земље. Забележене су рекордно високе вредности температура. У неким местима забележени су и летњи дани, а регистрована су два топлотна таласа. Кикинда се нашла међу три града (поред Крушевца и Краљева) у којима је измерено рекордно дуго сијање сунца током зиме.

Између осталих, последице утицаја ових зимских метеоролошких изненађења, полако своде и пчелари.

– Цела зима и први дани пролећа су нас врло изненадили – каже за Кикиндски портал Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине. – Пчеларством се бавим готово 40 година, али овакве временске прилике нисам запамтио. Ипак, пчеле никад нису биле боље него овог пролећа, али је то релативно јер је све и оживело доста раније. Оно чега се плашимо, што смо имали првих дана пролећа, то је мраз којег је било у целој земљи. Код нас су те најниже температуре биле степен и два испод нуле, што ће се лоше одрадити на цветање воћа. Пчеле су, за сада, накупиле довољно хране, не знамо још шта нас чека, али се надамо добром.

Пчеле су у добром стању у овом тренутку и прилично добро подносе промену климе, тврди Чолак и наводи да је багрем претрпео доста велику штету због мраза.

– Ми у Кикинди немамо багремову пашу, али је репица у фази пред цветање. Обично почиње да цвета 15. априла, али ће ове године то бити бар 20 дана раније. Сунцокрет, који је тек у фази у сетве, понеће исхрану, али само ако не буде тровања, ако ратари и ми будемо на истом задатку, као што смо били неколико година уназад јер једино ће тако бити добро и њима и нама – сигуран је Чолак.

Ако томе додамо и већ познате проблеме са којима се суочавају пчелари: чињенице да је откупна цена сунцокретовог меда ниска – прошле године је била 1,8 евра за килограм, али да откупа готово и да нема, пчеларима остају проблеми стварања залиха јер од куће продају само пет до 10 одсто производње.

Поред тога, како се чуло јесенас на скупу војвођанских пчелара у Кикинди, субвенције су сувише ниске да би биле довољне за опстанак пчелара, посебно оних којима је то једини извор прихода. У Кикинди се пчеларством бави између 250 и 300 суграђана.

С. В. О.

ГРАД-КИКИНДА-БКЦ

Град Кикинда и Банатски културни центар (БКЦ) расписују конкурс за објављивање три прве књиге младих аутора до 35 година старости. Конкурс се односи на ауторе који живе на територији Града Кикинде, на ауторе из Србије и из дијаспоре.

Град Кикинда и БКЦ више од 15 година заједнички објављују прве књиге, а штампано је преко 30 наслова у оквиру ове сарадње.

Аутори конкуришу са рукописима (поезија, проза, есеј, књижевна критика, научни и истраживачки радови…) од којих ће жири одабрати три рукописа за објављивање у едицији „Прва књига“ Банатског културног центра. Жири ће настојати да одабере по један рукопис аутора из Кикинде, са територије Србије и из дијаспоре.

Жири ради у саставу: др Младен Ђуричић, књижевни критичар, мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка, и Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија).

Пропозиције конкурса: рукописе у wорд формату, биографију аутора и контакт податке (адреса, мејл, телефон) послати на мејл banatskikulturnicentar@gmail.com.

Конкурс је отворен од 29. марта до 1. јула. Резултати ће бити објављени 1. августа, а књиге до краја 2024. године.

За све додатне информације о конкурсу обратити се на мејл banatskikulturnicentar@gmail.com.

Сунтилитy-АОБЦ-Артицле-Имаге

Електропривреда Србије  је са компанијом  „Б2 Санспот“ из Кикинде потписала уговор о откупу електричне енергије.

Уговором ЕПС преузима балансне одговорности у пробном раду и трајном раду на 15 година за будућу електрану  „Б2 Санспот“ од седам мегавата у Кикинди.

Кикиндска и Новоцрњанска су прве соларне електране са којима ЕПС потписује ове уговоре на основу аукција које је спровело Министарство рударства и енергетике.

Директор компанија „Б2 Нова Сан“ из Нове Црње и „Б2 Санспот“ Милош Костић је рекао да обе електране имају грађевинске дозволе и уговоре са компанијом „МТ-КОМЕКС“ за изградњу по принципу „кључ у руке“, да је за обе електране купљена сва опрема и радови су у току.

-Обе електране биће спремне за тестирање у мају, а укупна годишња производња те две соларне електране биће 25.000 мегават-сати. Тиме настављамо инвестициона улагања јер смо прошле године пустили у рад солану електрану „Деласол“ у Лапову, снаге око 10 мегавата –  рекао је Костић.

1711647081688

Првог дана пролећног распуста у Основној школи „Јован Поповић“ организован је рок концерт. У дворишту је наступило пет тинејџ бендова: „Догма“, „Фенкис“, „Металик гејтс“, „Челични“, „Осмијум“, настали пре свега месец дана, и полазници Бубњарске секције студија „Маус“ која је и организатор овог несвакидашњег догађаја.

 

-Студијо „Маус“ овог лета прославља 17 рођендан. Циљ нам је да што више деце и младих вратимо рокенролу и то нам је главна мисија. Управо то је циљ овог концерта да основце, али и њихове старије другаре, браћу и сестре упознамо са бендовима у којима свирају њихови вршњаци и тако популаризујемо рокенрол. Драго ми је што се окупило доста публике која и на овај начин поручује да се зажелела страних и домаћих рок хитова – истакао је Душан Лињачки из студија „Маус“.

Концерт је својим присуством подржао и градоначелник Никола Лукач који је истакао своју подршку .

-Локална самоуправа подржава младе таленте, спортисте, уметност, али и рок музику која промовише праве вредности. Помоћи ћемо да рок караван стигне у сваку школу. Хвала вам што размишљате о будућности и рачунајте на Град Кикинду – рекао је Лукач.

Није први пут да Основна школа „Јован Поповић“ афирмише младе бендове и таленте, подсетила је директорица Јелена Крвопић.

-Ранијих година организовали смо такмичење „Ја имам таленат“ у који су биле укључене све школе. Сада смо решили да помогнемо младима који су основали рок бендове у нашем граду и да их представимо њиховим вршњацима, али и да генерације које се одлично сећају добре рок музике и добрих рок концерата подсетимо на младост – додала је Јелена Крвопић.

Идеја је да се рок концерти у наредном периоду организују у свим школама у Граду и околини.

А.Ђ.

 

3е751ф18-1116-40бд-а236-9ее1фб477237

Део Хотела „Нарвик“, услед опасности да ће се са горњих спратова одломити део фасаде и повредити људе, опасан је жутом траком. Како сазнајемо, налог за постављање упозорења дала је
грађевинска инспекција, на основу пријаве грађана. Наиме, како се види на снимку до ког смо дошли, највећи проблем је бетонска конструкција на згради, као и лимови који нису причвршћени за објекат. Власнику хотела инспекција је наложила да отклони
проблем за максимално 30 дана, а уколико то не уради пише се прекршајна пријава која се прослеђује надлежном суду на решавање.

 

Сличну пријаву инспекција је писала почетком године. Наиме, тада је пријављено да су куполе хотела у лошем стању и представљају потенцијалну опасност. Након што су надлежне службе провериле у каквом су стању куполе, издат је инспекцијски налог да се оне поправе. Инспекторима, пошто је истекао рок за поправку, није допуштено да поново уђу у „Нарвик“ како би се уверили да ли је наложено и испоштовано. Тада је уследила прекршајна пријава против одговорне особе. На суду, пошто је поступак завршен изречена је казна од 50.000 динара која је и плаћена.

Инспекција је поставила обавештење да грађани испред Хотела „Нарвик“ паркирају аутомобиле на сопствену одговорност с обзиром на то да могу да се оштете приликом евентуалног пада
делова конструкције. Трака којом је опасан део некадашњег најлепшег објекта у Војводини, упозорење је грађанима да не пролазе поред хотела.

клуб-умјетницких-дуса-мркоњиц-град

На XXИИИ Јавном конкурсу хумора и сатире, поводом 1. априла, у организацији „Клуба уметничких душа“, из Мркоњић Града у Републици Српској, награде су освојили и наши суграђани, Весна Ђукановић, за најоригиналнију басну, и Драган Поп Драган, за најоригиналнији афоризам и за најоригиналнију шифру којом је потписан рад, а она је. “Шишај овце, пери новце!”.

Ове године тема је била “Прање новца“, а на конкурсу су учествовали сатиричари из: Србије, БиХ, Хрватске, Северне Македоније, Црне Горе, Бугарске и Италије.

Весна Ђукановић, по професији учитељица, пише поезију и прозу. Објавила је две збирке кратких прича: „Радост жуте лубенице”, за коју је добила награду „Чучкова књига“ Народне библиотеке из Хан Пијеска, и „Одсјај свилених нити “, и књигу песама „Можда безгрешан“. За свој књижевни рад вишеструко је награђивана. Објављује у више књижевних часописа, пише и дијалекатску поезију. За најновије признање каже да јој је значајно јер се први пут опробала у овом жанру. Поред писања, бави се и осликавањем свиле.

Драган Поп Драган (Драган Батинић), добро познат читалачкој публици као новинар и књижевник, објавио је пет књига поезије: „Загубљене адресе“, „Пут у ништа“, „Доручак са Фројдом“, „Утопија ентропија дагеротипија“, „Речи о мислима, мисли о речима“, три књиге хаику стихова – „Душа у кутији од шибица“, „Мачке“ (двојезично, српско-енглески), „Куку-рику хаику“, и једну збирку кратких прича – „Могло је и горе”. Такође је добитник великог броја књижевних признања. Поезија му је превођена на мађарски, румунски, бугарски, јапански и енглески језик.

На Конкурсу хумора и сатире, на тему „Прање новца“, Батинић је, између осталих, послао и ове афоризме:

-Тајкунска химна: Шишај овце, пери новце!

-Кад прођу кроз његове прљаве руке паре су чисте, опране.

-Сумњиво зарађени новац је опрао, а биографију испеглао и сад је угледни грађанин.

-Свеже опран новац окачио је у јавности да се осуши, али је остао без њега јер су га одували нови политички ветрови.

-У тај пројекат паре су улазиле прљаве а излазиле чисте, а људи су улазили чисти а излазили прљави.

-На земљи су прикривене: прљаве паре, прљаве политике, прљаве душе… али све се то јасно види са чистог Неба.

С. В. О.

Болница зграда - Цопy

У складу са најновијим препорукама Института за јавно здравље Војводине и Покрајинског секретаријата за здравство, Општа болница Кикинда донела је одлуку да се од понедељка, 1.априла, поново дозволе посете пацијентима који су на стационарном лечењу у нашој Болници.

Посете ће бити омогућене сваког дана од 15 до 17 сати, осим пацијентима који се лече на Инфективном и Дечијем одељењу, као и у Јединици за интензивно лечење, где забрана и даље остаје на снази. Пакети за болеснике ће се носити на одељење где леже, у термину предвиђеном за посету.

Дозвољено је да у исто веме код пацијента у посети може бити само једна особа у трајању од 15 минута, уз обавезно ношење заштитне маске, саопштено је из кикиндске болнице.

1711613572946

Како је и најављено, почела је реконструкција тротоара. Наша екипа затекла је машине и раднике у улици Краља Петра Првог у непосредној близини Дечијег и Школског диспанзера. На овом потесу тротоар је био пун рупа и у лошем стању. Нова пешачка стаза у поменутој улици нићи ће од Дечијег и Школског диспанзера до Карађорђеве улице.

Ове године планом је предвиђено да се уради 890 метара пешачких стаза, међу којим је и део у Албертовој улици поред ДТД-а, од Иђошког пута до улице Мирослава Антића. Ту а не постоји и грађани су  иду путем. Пешачке стазе реконструисаће се и  на углу Масарикове и Жарка Зрењанина, али и у другом рејону где их нема.

 

Осим поменутог посла  биће урађена и рехабилитација 3.000 метара путева и изградња 65 паркинг места.