Одлуком директора Спортског центра „Језеро“ Дејана Пудара коју је усвојио Управни одбор, настављене су активности ради побољшања услова коришћења капацитета ове установе за особе са инвалидитетом.
-Од петка, 5. апрла улазак на отворене и затворене базене Спортског центра „Језеро“ неће се наплаћивати особама са инвалдитетом. Особе које сматрају да остварују право на ову погодност треба да дођу у управну зграду и приложе потврду доктора или решење о степену инвалидности – рекао је Пудар.
Донета је одлука о продаји сезонских улазница, а на молбу суграђана. Продаја за летњу сезону почеће 1. јуна, а могућу их је искористити током целе године, а најкасније до 1. јуна наредне године.
-Ово само доказује оно што увек истичемо, да Спортски центар „Језеро“активно ослушкује потребе, молбе као и сугестије наших суграђана и трудимо се да урадимо све како би наши корисници били што задовољнији – закључио је Пудар.
Значајан јубилеј прославља се данас у Високој школи струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) – Дан школе, основане пре тачно 70 година. Програм је почео одавањем поште Зори Крџалић Заги, професорици, учесници НОБ-а, друштвено-политичком раднику чије је име носила Школа. Венац је, са студентима, на бисту чији је аутор, положила академска вајарка Мирослава Којић, некадашња професорица у Високој школи, редовни члан Европске академије наука у Београду.
Поред студената и запослених у Високој школи, свечаности доделе диплома студентима основних и мастер студија који су, у овој школској години, одбранили завршни рад, присуствовао је велики број званица, бивших студената и професора. Школу је, овим поводом, посетио и покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, проф. др Зоран Милошевић.
– Ово је јубилеј за поштовање, посебно зато што Школа израста у средини која брине о образовању – рекао је проф. др Милошевић. – Присуство градоначелника говори о томе да Град брине о њој. Дуга историја низа културних институција и манифестација некако се уградила у дугогодишњу традицију Високе школе. Брига о васпитању тада и сада једнака је и имамо задовољство да израстају генерације које нису само оријентисане на новац, на материјално остварење, него и на морална, естетска и културна начела. Мислим да су нам васпитачи потребни више него икада и ова школа са осталих пет у Војводини, показује нам где је фокус нашег друштва.
Подсећајући на чињеницу да је ВШССОВ једина високошколска установа у граду и Округу, градоначелник Никола Лукач честитао је јубилеј студентима и запосленима.
– Град апсолутно подржава рад Високе школе и њене пројекте да, уз помоћ покрајинске и републичке администрације, унапредимо услове рада јер професори, сви запослени и студенти то, својом посвећеношћу, заслужују. Размишљамо о новим профилима које треба отворити и још више унапредити квалитет ове високообразовне установе – изјавио је Лукач.
Поред градоначелника, локалну самоуправу представљале су и чланице Градског већа Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Мелита Гомбар.
У години јубилеја, овом дану и свечаности претходили су различити образовни, културни и хуманитарни програми и акције, истакла је директорица школе, проф. др Ангела Месарош Живков.
– Програми ће се одвијати се све до краја школске године – додала је директорица. – На данашњој свечаности доделићемо 90 диплома и две посебне награде – студенту генерације и најбољем студенту мастер струковних студија, који ће добити признање са именом прерано преминуле професорке наше школе, др Јелене Мићевић Карановић.
На сцени амфитеатра у програму су наступили студенти, садашњи и бивши, деца из Предшколске установе и Основне музичке школе.
Студент генерације, двадесетдеветогодишња Јелена Даљев, послала је важну поруку младима.
– Волела бих да мој пример подстакне све који нису уписали школу са својим вршњацима, да то учине, да им поручим да никад није касно и да могу да остваре све што желе. Волим своју земљу и свој град и волела бих да останем овде – рекла је Јелена која се, после студија у Београду и боравка у Немачкој, на Тајланду и у Кини, вратила у свој град и са оценом десет одбранила дипломски рад на смеру васпитач деце предшколског узраста.
Плакету „Проф. др Јелена Мићевић Карановић“ добио је Никола Халаи који је био најбољи на мастер студијама Школе.
– Срећан сам што сам баш ја добио награду која носи назив моје менторке, професорице коју сам веома поштовао – рекао је Никола приликом преузимања награде. – Ја знам да ме она сада види и да је поносна на мене.
Награду су уручили сестра и супруг професорице др Мићевић Карановић.
На ВШССОВ наставу тренутно похађа 300 студената на два смера: васпитач деце предшколског узраста и васпитач за традиционалне игре. Укупно 90 студената данас је добило дипломе – 44 на основним и 46 на мастер студијама. Први пут од Школе су добили и капе за дипломце које су, на крају свечаности, полетеле у вис, заједно са жељама за срећну и мирну будућност у васпитавању младих нараштаја.
Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда организовала је деветнаести сајам запошљавања. Раднике, око 400, тражило је 28 фирми, а незапослени су били у прилици да успоставе директан контакт са послодавцима, представе им се и предају своју радну биографију.
-Ово је добра прилика да пронађем запослење. Радила сам у „Калцедонији“ и конкурисаћу опет. Предаћу радну биографију и за „Мекафор“, али и у будућим продавницама „Јиск“ и „Форма идеале“. Завршила сам економску школу, али никада нисам радила у струци, међутим имам искуства на многим пословима – истакла је тренутно незапослена Љиљана Томић.
Ивана Крстић дипломирани је економиста и жеља јој је да ради у струци.
-Била сам запослена годину дана и од децембра не радим. Имам искуства и надам се да ћу добити посао. Сајам запошљавања је добра прилика да се представим – додала је Ивана Костић.
За конобара и радника у производњи конкурисао је Александар Живко из Мокрина.
-Завршио сам за хемијско-технолошког техничара и радио сам у „Јапан Тобаку“ и „Тиси Аутомотив“. Понуда је добра и уверен сам да ћу наћи запослење – сазнали смо од Александра Живка.
Сајам запошљавања отворио је градоначелник Никола Лукач који је присуствовао са својим сарадницима члановима Градског већа.
-Кикинда је одлична средина за пословање и предузетништво што доказује и Сајам запошљавања. Моји суграђани су вредни и способни и то компаније знају. На локалној самоуправи је да и у наредном периоду ствара услове за још бољи економски и привредни развој и добар амбијент за нове инвеститоре, али и за оне који већ послују у нашој средини. Уверен са да ће многи пронаћи запослење на сајму, те да ће број незапослених бити испод две хиљаде. Подсетићу и да смо пре само десетак година на територији града имали око 10.000 незапослених – прецизирао је градоначелник Лукач.
Осим послодаваца који одмах имају потребу за радницима, били су и они који ће током предстојећих шест месеци имати потребу за запошљавање, истакла је директорица Филијале НСЗ Јелена Митровић.
-Кандидати са високом стручном спремом моли су да конкуришу за радна места машинског инжењера и инжењера електротехнике. Суграђани са средњом стручном имали си прилику да конкуришу за послове: продавца, возача, шивача, комуналног радника, кондитора, ливца-калупара, ЦНЦ оператера, агената осигурања, конобара, кувара, пекара, магационера, месара, административног радника и других послова. Највише су се тражиле особе са трећим четвртим степеном стручне спреме, али су и неквалификовани радници могли да предају своју радну биографију будући да има потребе за производним радницима. Ту су нам и компаније које ће тек почети да раде и чији пословни простори су у изградњи – казала је Јелена Митровић.
У 2023. години, када је био последњи сајам у Кикинди, ефекти запошљавања шест месеци након одржаног сајма на нивоу Филијале Кикинда су 21,81 одсто тачније од 2.388 особа које су учествовале на сајму запослило се 521.
Закључно са 29. фебруаром на евиденцији Филијале НСЗ било је 2.117 незапослених, међу којима је највише неквалификованих.
А.Ђ.
РАЗНОЛИКА ПОНУДА
Међу новим фирмама које су тражиле раднике, поред поменутог „Јиска“ и „Форма идеале“, била је и „Техномедија“ која ће локал отворити у будућем ритејл парку. За запослење у производним погонима више запослених тражи се у фабрикама „Тиса Аутомотив“, „Калцедонија“, „Јафа“, „Гриндекс“, „Ливница“, „Тоза Марковић“.
И СРЕДЊОШКОЛЦИ НА САЈМУ
Највише потражње било је за продавцима. Стога је из Филијале НСЗ упућен позив завршном одељењу трговаца у Економско-трговинској школи.
-Већина њих, након што матурирају, тражиће посао. Желели смо да изађемо у сусрет младим суграђанима, али и послодавцима. Будући трговци моћи ће у блиској будућности, можда и уз помоћ наше финансијске подршке, да пронађу запослење – навела је Митровићева.
Пољопривредници Руског Села организовали су се како би пред пролећну сетву уредили атарске путеве у својој катастарској општини. Са 14 трактора и неопходном механизацијом у послу су учествовали и млади произвођачи.
-У сарадњи са локалном самоуправом и месном заједницом равнамо атарске путеве, нарочито у оном делу где су и у најлошијем стању. Поред тога што ће нам бити олакшан прилаз парцелама, ово је начин и да сачувамо и механизацију. Највећи проблем је што се током јесени путеви развале односно што има доста увала где је потребно најпре насути земљиште. У већини трактора постоји навигација тако да имамо оријентире докле је њива, а где почињу пут – истакао је Миленко Сикимић, пољопривредник из Руског Села.
Месна заједница помоћи ће произвођачима, рекао је председник Савета Душан Марјановић који је похвалио пољопривреднике и додао да су ажурни.
-У обостраном интересу је да се уреде атарски путеви. Месна заједница обезбедиће земљу и багер којом ће бити попуњене депресије настале на пољским путевима. Ту смо да подржимо све добре иницијативе и помогнемо да се оне реализују – казао је Марјановић.
Како посао напредује уверили су се члан Градског већа Љубан Средић и секретарка секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић.
-Подржали смо прву активност коју су иницирали пољопривредници, а са удружењима планирамо низ активности током године. Следеће што нас очекује је предавање о правилном збрињавању празне амбалаже од хербицида и пестицида. На располагању ће бити пунктови за одлагање поменутог отпада. Ово је први пут да организујемо едукацију, али и места на којима ће произвођачи моћи да безбедно уклоне амбалажу – навела је Мирослава Наранчић.
Уређење атарских путева у преостала четири села Мокрину, Банатској Тополи, Иђошу и Сајану биће завршено у првој половини априла.
У цркви Светих апостола Петра и Павла у Банатској Тополи протекле суботе служена је прва Света Литургија. Уз благослов епископа банатског Никанора, пошто је храм је стављен под кров, стекли су се услови за богослужења, сазнајемо од свештеника јереја Александра Лекића.
-Сваке суботе служиће се Света Литургија у храму у изградњи. Ово је прва православна црква у Банатској Тополи и на првом богослужењу било је тридесетак верника. Посла има још доста и позивам све који могу да нам помогну донацијама – каже јереј Лекић.
Темељи цркве у улици Вука Караџића 12 изливени су у септембру. За изградњу су били мештани, али и представници цркве. Плац је највећим делом откупила црква, а учествовали су и Тополчани који су сложни у намери да црква што пре буде завршена.
Храм се гради у стилу једнобродне грађевине са торњем преслице. Медитерански је тип цркве и јединствена је у Банату. У току је зидање иконостаса цркве који гради јереј Лекић. Потребно је завршити и торањ до крста након чега ће уследити подизање крста.
-Црквена слава је Петровдан који је 12. јула и очекивања су да ће добар део радова до тада бити завршен – навео је јереј Александар Лекић.
Председник Савета месне заједнице Недељко Цимеша подсетио је да је плац, на ком се гради храм, највећим делом откупила црква, а учествовали су и мештани који су сложни и имају велику жељу да црква што пре буде завршена.
-Када смо сложни све се може. Решени смо да се посао уради што пре. Пуно нам помаже башаидски свештеник Александар Лекић који ће служити у две парохије у Башаиду и у Банатској Тополи – сазнали смо од нашег саговорника.
Храм ће бити дужине 15 и ширине седам метара. Сви који су у могућности и желе да помогну прилозима могу то да учине на жиро рачун: 165-7010592032-47.
Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији представљено је данас у Градској кући, на првој седници Савета Севернобанатског управног округа ради привлачења што већег броја појединаца да се пријаве за учешће у овом државном пројекту који се реализује од 2005. године.
– Могу да учествују сви, имали смо тимове од ђака до пензионера, као и чланове Академије наука. Такмичење није ни на који начин ограничено. Једина идеја је да се отворе нови тржишни потенцијали: за замену извоза, за извоз, за надомештање неких производа, услуга, процеса или софтвера, за измену начина пословања. Било која врста иновације долази у обзир јер је то једини начин да дођемо у такозвану одрживу конкурентску предност – монопол који је заснован на знању, а не на позицији или протекцији – рекао је проф. др Војин Шенк, координатор такмичења.
Иако је у питању такмичење са новчаним наградама (прва је у износу од милион динара), задатак организатора је да што више људи учествује у специјализованим обукама о томе како на основу иновација успети на тржишту, почевши од тога како доћи до идеје која се суштинске разликује од других, додао је проф. др Шенк.
Од када постоје такмичење и обуке, само финалисти су основали више од 90 предузећа која се и даље развијају, а више од 11 хиљада људи прошло обуке, у чему и јесте највећа вредност, речено је на скупу.
– Радимо на томе да са овим пројектом упознамо људе у целом Округу, да знају да имају могућност да буду полазници једногодишњег семинара или едукација, и да науче како да, од иновативне идеје, дођу до реализације. Локални предузетници имају прилику да науче неке нове методологије, као и да добију прилику за промоцију – изјавио је начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић.
Професор Владимир Никић истакао је да, већ трећи пут постоји и категорија иновативно село, намењена становницима села који имају идеју и визију како би њихово место могло да се развија у будућности. Право учешћа имају представници сеоских компанија, пољопривредних газдинстава и удружења.
Седници Савета присуствовали су представници локалних самоуправа, регионалних привредних комора Кикинде и Суботице, удружења предузетника и пољопривредних стручних служби и, у име домаћина, градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа Валентина Мицковски и Саша Танацков.
Рок за пријављивање је 5. мај на сајту www.иновација.орг. Пројекат организује Министарство науке, технолошког развоја и иновација у партнерству са многобројним партнерима.
Сајам запошљавања Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда организује у четвртак, 4. априла од 11 часова , у Спортској хали „Партизан“. Овом приликом ће 25 послодаваца понудити око 380 радних места, а незапослени ће, у непосредном контакту, моћи да се упознају са радним местом за који су заинтересовани.
У понуди су радна места са високом и средњом стручном спремом, а велики број слободних послова биће и за оне без квалификација.
Кандидати са високом стручном спремом моћи ће да конкуришу за радна места машинског инжењера, инжењера електротехнике. Незапослени са средњом стручном спремом моћи ће да конкуришу за послове продавца, возача, шивача, комуналног радника, кондитора, ливца- калупара, ЦНЦоператера, агената осигурања, конобара, кувара, пекара, магационера, месара, административног радника…
Веома добра биће и понуда послова и за неквалификовене раднике, будући да се тражи велики број производних радника и још много других.
Незапослени ће на сајму бити у прилици да успоставе директан контакт са послодавцима, представе им се и предају им своју радну биографију. На штанду Националне службе незапослени и послодавци ће моћи да добију све информације за подстицање запошљавања, док ће незапосленима бити пружена помоћ и у писању радне биографије .
Полазници Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“ протеклог викенда били су на екскурзији коју је за њих обезбедила локална самоуправа. Део полазника, њих 19, чији радови се представљају на покрајинском такмичењу и шест ментора били су смештени на Копаонику.
-Осим лепота Копаоника посетили смо и Музеј виноградарства у Александровацу, Ђавољу варош и Нови Пазар. За све полазнике, али и за нас, била је ово прилика да се боље упознамо и да посетимо делове наше земље у којима никада нисмо били. Хвала Градској управи што нам је омогућила ово путовање. За све нас то је подстрек да још боље радимо и да наставимо да остварујемо врхунске резултате – истакао је Срђан Срдић, директор РЦТ „Душан Васиљев“.
Не само позориште, него и живот у најлепшем облику, догодили су се синоћ на даскама Дечијег позоришта „Лане“ у Кикинди. У току играња представе „Лепотица и звер“, глумицу Марту Катаи, на сцени је запросио њен младић Милан Попадић.
Марта игра принцезу, а представу су, како је то често и бивало, гледали њени родитељи, Милан, али, овога пута, и његови мама и тата. Сви су, осим принцезе и њене публике, знали шта ће се догодити.
На самом крају представе, када се изговара наравоученије да звер може да постане принц само ако је то права љубав, био је прави моменат који су изрежирали учесници „завере“ – Милан и сви глумци осим Марте, да се он појави на сцени. Клекнуо је испред своје принцезе и запросио ју је.
– Још у децембру сам решио да је запросим – каже Милан. – Већ смо испланирали да идемо на лето у Тунис, па сам прво хтео то да урадим тамо. Због прстена и могућих проблема на царини, одустао сам и решио да се договорим са њеним колегама из „Ланета“ и да просидбу изведем на сцени. Изашао сам на крају, као принц, уместо Александра Круља. Нисам осећао ноге када сам стао на сцену. Видео сам да се и она шокирала. Обоје смо били у шоку, једва сам јој ставио прстен на руку. У публици су све маме и тате плакале.
Марти, глумици „Ланета“, било је то, иначе, премијерно играње у овој представи, које су јој „аранжирале“ колеге управо због просидбе. Ипак, Марта је имала предосећај и то скоро потпуно тачан.
– Изгубила сам се кад сам видела Милана на сцени, нисам осећала под. Осећај је био диван, плакала сам од среће – прича Марта. – Иначе, пре тога сам два пута сањала како се он, уместо колеге Круља, појављује на сцени као принц. То сам и испричала и Милану и колегама у Позоришту и сви су били запрепашћени јер су већ били припремили ово изненађење и мислили су да их је неко одао. Међутим ја сам, једноставно, имала тај осећај, да је Милан мој принц.Марта, која има 22 године и већ дугогодишњи глумачки стаж, и осам година старији Милан, запослен у „Нафтагасу“, упознали су се на базену у његовом Банатском Великом Селу јула прошле године и од тада су заједно. Тунис, наравно, није отказан, кажу, а зна се и да ће венчање бити следеће године у августу, месецу у којем су обоје рођени.
Њихов догађај за памћење била је, колико се зна, прва просидба на позоришној сцени у Кикинди. Од општег одушевљења публике једва се чуло да је Марта рекла „Да“, али је то било јасно по њеној реакцији – и представа је завршена дивним почетком.
С. В. О.
Фото: ФБ страница Милана Попадића и Дечијег позоришта “Лане”
Хуманитарна организација Срби за Србепозвала је донаторе широм света да се прикључе њиховој новој великој акцији с циљем да се породици Тот-Докић из Мокрина обезбеди нови дом.
Како наводе у ХО Срби за Србе, ова организација постоји од 2005. године и до сада је помогла више од 3.300 породица са више од 15.500 малишана.
Јурке и жмурке, неке су од игара које воле Дуња (2), Михајло (1), Андријана и Марко (5), Снежана (7) и Милош (8). Међутим, осмеси ове дивне дечице остају у сенци тешког живота. У сенци одрастања у старој кући пуној пукотина!
Породица Тот-Докић живи у рубном делу Мокрина. Кућу у којој живе фактички чине омања кухиња и једна соба у којој спава њих осморо. Њих осморо, како кажу, „уменга се” у три кревета!
„Никад нисам размишљала да ћу тако рано да се удам. Тешки услови и судбина су ме натерали, па сам напустила школу и посветила се мајчинству. Нажалост, ни овде није баш сјајно. Кућа нам је огроман проблем, а највише се бојим да влага не остави последице на здравље моје деце”, прича Весна која са својих двадесет и нешто година већ има шесторо деце.
Малишани су јако лепо васпитани, доброта им просто исијава са лица и види се да се о њима марљиво брине, без обзира на околности. На кућу им се наслања штала у којој имају девет крава.
„Живимо од продаје млека, тако да гладни нисмо. Волимо то да радимо, како Ненад и ја, тако и деца. Он, наравно, често иде и у надницу. Јако је вредан, чак и за неки мањи динар увек иде да би наша деца имала. На социјалну помоћ и дечији додатак немамо права јер имамо регистровано пољопривредно газдинство и прелазимо неки цензус, без обзира што имамо шесторо деце и што је кућа таква каква је. Можда бисмо добили помоћ да седимо скрштених руку”, разочарано је истакла Весна.
Купатило немају, па се купају у кориту водом загрејаном на шпорету. По двоје „одједаред”. Неки прозори су им попуцали, па их крпе најлонима, а немају ни сва врата у кући.
„Што се тиче хигијене, ту нема не могу или болесна сам. Деца морају сваки дан да су окупана и да су чисти и сређени за школу. И рођендане увек славимо, али, нажалост, ови старији још нису звали другаре из школе. Нису ми рекли разлог, али мислим да је због куће”, додала је Весна.
Док смо водили разговор о кући и њиховом животу, приметили смо да деца воле и да цртају. На питање шта највише, добили смо упечатљив и нимало зачуђујућ одговор – „куће”!
„Највише волим да цртам куће. Видео сам једну лепу жуту, па их зато увек бојим жутом бојом. Волео бих да имам такву. Имамо и мало играчака, највише бих волео да добијем хеликоптер”, испричао нам је осмогодишњи Милош који нам је признао и да уме да им буде хладно зими.
Упитали смо и седмогодишњу Снежану шта би највише желела:
„Ја сам Снежана, ђак првак. Волела бих да имам розе собу и розе барбику!”
Одгајати децу у оваквим условима сигурно није лако. Иако се Весна и Ненад заиста труде да им обезбеде основно, потребна им је подршка.
„Боримо се колико можемо. Свако дете има неку своју жељу коју се трудимо да им испунимо, а некад и не можемо. Најстарији син и ћерка би да имају своје собе, да им мој супруг и ја више не досађивамо. То је и моја највећа жеља, немам нити једну другу. Само да имају своје собе, да могу да позову другаре, да могу да се играју и да не преживљавају све оно што сам ја, даће Бог. Молим све добре људе који су у могућности ако желе да помогну да испуним жељу деци мојој, а и мени самој!”
Хуманитарна организација Срби за Србе позвала је донаторе широм света да се прикључе њиховој новој великој акцији с циљем да се породици Тот-Докић обезбеди кућа.
– Наша пажња и подршка потребнији су им сада више него икад јер су недавно трагичним случајем остали без седмог детета, бебе Миле- истичу из ове организације.
На овом линку погледајте како можете донирати средства за породицу Тот-Докић.
Професор Владимир Никић истакао је да, већ трећи пут постоји и категорија иновативно село, намењена становницима села који имају идеју и визију како би њихово место могло да се развија у будућности. Право учешћа имају представници сеоских компанија, пољопривредних газдинстава и удружења.
Седници Савета присуствовали су представници локалних самоуправа, регионалних привредних комора Кикинде и Суботице, удружења предузетника и пољопривредних стручних служби и, у име домаћина, градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа Валентина Мицковски и Саша Танацков.
Марта, која има 22 године и већ дугогодишњи глумачки стаж, и осам година старији Милан, запослен у „Нафтагасу“, упознали су се на базену у његовом Банатском Великом Селу јула прошле године и од тада су заједно. Тунис, наравно, није отказан, кажу, а зна се и да ће венчање бити следеће године у августу, месецу у којем су обоје рођени.
