April 21, 2026

Град

368360000_806306541254606_6072185773922956960_n

Stručni skup okupio pčelare iz čitave Vojvodine

Aleksandra Djuran November 18, 2023

Kikindsko udruženje pčelara domaćin je stručnom skupu koji se bavi aktuelnim dešavanjima u pčelarstvu. Naš Grad i udruženje posetili su gosti iz čitave Vojvodine, a dobra saradnja i razmena iskustava važna je za dalji napredak ove poljoprivredne grane, kazao je Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

– Naš cilj je da uputimo naše goste na koji način da uspostave što bolju saradnju sa svojim lokalnim samoupravama vezano za konkurse s obzirom na to da kikindski pčelari imaju izuzetnu saradnju sa Gradom. Razmenićemo iskustva sa terena, a organizovana su i stručna predavanja koja su nam potrebna da se izborimo, pre svega sa bolestima. Otkupna cena suncokretovog meda je veoma mala, 1,8 evra za kilogram, međutim ne možemo za to da krivimo nikog jer je situacija u čitavoj Evropi ista. Primera radi cena istog meda u Mađarskoj je 1,6 evra – rekao je Čolak.

Goste, ali i domaćine ovog skupa pozdravio je gradonačelnik Nikola Lukač, sa svojim saradnicima  koji je istakao da pčelarima treba pomoći.

 

-Domaći, kvalitetan med volim da probam i to je proizvod koji nas izdvaja. Grad, Pokrajina i Republika maksimalno se trude da pomognu udruženjima pčelara. Udruženja su važna jer samo tako, ujedinjeni, pčelari mogu da se izbore za što bolje uslove. Lokalna samouprava ima puno razumevanja za pčelare i dobri smo im partneri u ostvarenju njihovih ciljeva, ali i rešavanju problema – precizirao je Lukač.

Predsednik kikindskog Udruženja pčelara Miloš Jančić napomenuo je da je proizvodnja godina za pčelare bila solidna sa prosečnim prinosima.

-Najveći problem u ovom momentu nam je prodaja meda, tačnije to što nema prodaje na veliko, a ako je ima otkupna cena je niska. To je razlog što imamo puno meda na zalihama, a počinju pripreme za narednu sezonu. Od kuće se proda vrlo malo meda, svega pet do 10 odsto od ukupne proizvodnje, i cena je od 600 do 700 dinara. To je dovelo do toga da svi smanjuju broj košnica, a mladi nam se ne priključuju. Subvencije nam znače, međutim, sa ovom cenom meda to je nedovoljno za opstanak – rekao je Jančić.

Bolesti pčela uvek su aktuelne i važna je razmena iskustva za lečenje i tretmane, ali i skrenuti pažnju na zloupotrebu antibiotika u pčelarstvu. Veliko trovanje pčela na teritoriji našeg Grada bilo je 2019. godine i četiri godine kasnije situacija se umnogome popravila jer su, pre svega, poljoprivrednici ti koji su prestali da tretiraju svoje useve preparatima pogubnim za pčele.

 

gradska kuca

Kikinda među top deset gradova u Srbiji po potražnji kuća

Aleksandra Djuran November 18, 2023

Kikinda je među top deset gradova po potražnji kuća, piše portal kamatica. Velika potražnja je bila za kućama u Subotici,  Zrenjaninu, a u vrhu liste su i Kikinda, Novi Sad, Šabac, Sombor, Kragujevac, Bečej, Pančevo, Sremska Mitrovica. U svim ovim gradovima je u prvoj polovini godine prodato više kuća nego u bilo kojoj beogradskoj opštini.

Tokom protekle godine ubedljivo najviše kuća u Srbiji, prodato je van Beograda, u Subotici, oko 1.200, a ovaj grad je i u 2023. zadržao prvo mesto po broju kupoprodaja ovog tipa nekretnina i za prvih šest meseci su prodate 564 kuće.

 

Na tržište nekretnina uticala je i veća potražnja za kućama u selima koja je porasla sa pojavom pandemije. Iako je interesovanje kasnije blago smanjeno i dalje je veće nego pre pandemije. Najjeftinije kuće u Subotici na selu se u okolini tog grada mogu ponekad naći i za 10.000 evra, a najskuplje koštaju i više od 200.000 evra. Najskuplje kuće su, u mestima Bački vinogradi, Hajdukovo i Horgoš, a uglavnom je uz njih išao veći komad obradivog zemljišta ili voćnjak.

399871386_2713365465492690_4470923891152427011_n

Stanislava Hrnjak treća na listi „Aleksandar Vučić-Vojvodina ne sme da stane”

Jelena Trifunović November 17, 2023

Pokrajinska izborna komisija je na današnjoj sednici proglasila izbornu listu „Aleksandar Vučić-Vojvodina ne sme da stane”, pod rednim brojem 1.

Na listi se nalaze tri kandidata iz Kikinde. Predsednica kikindskih naprednjaka i poslanica u Skupštini Vojvodine u proteklom sazivu Stanislava Hrnjak nalazi se na visokom, trećem mestu liste.

Za Hrnjakovu je novi mandat u pokrajinskoj skupštini zagarantovan, a neće iznenaditi ni ukoliko joj bude poverena neka druga važna funkcija u budućoj pokrajinskoj vlasti.

Foto: Pokrajinska izborna komisija

Prva na listi „Aleksandar Vučić-Vojvodina ne sme da stane” je Dušanka Golubović, diplomirani pravnik iz Sombora, a na drugom mestu je Damir Zobenica, diplomirani sociolog iz Novog Sada, dosadašnji potpredsednik Skupštine Vojvodine. Četvrti je Dmitar Stanišić, diplomirani pravnik iz Sremske Mitrovice, a peta Aleksandra Maletić, diplomirani psiholog iz Novog Sada.

Iz Kikinde je na izbornoj listi „Aleksandar Vučić-Vojvodina ne sme da stane”  i Miodrag Bulajić, master ekonomista i takođe pokrajinski poslanik u proteklom sazivu (na 51. mestu) i Nataša Brkanlić, prehrambeni tehničar (107.mesto). 

Na listi se nalazi 120 kandidata za predstojeće pokrajinske izbori koji će biti održani 17. decembra.

370217118_876575630427085_3896615143594785839_n

Gradska kuća zasvetlela ljubičasto u čast malih divova

Aleksandra Djuran November 17, 2023

I ove godine, 17. novembra, u znak podrške prevremeno rođenim bebama, a povodom Svetskog dana prevremeno rođene dece, Gradska kuća svetlela je u ljubičastoj boji. U Svečanoj sali okupili su se roditelji sa svojim malim divovima, a svoja iskustva prenela nam je Milana Žmukić (40), majka Balše Žmukića koji će uskoro napuniti tri godine.

-Balša je rođen 30. novembra 2020. godine, kada sam bila u šestom mesecu trudnoće. On je dete iz blizanačke trudnoće i rođen je u 26. nedelji. Za sve nas to je bio veliki šok, iako smo znali da se blizanci rađaju ranije. Na žalost, devojčica, usled zdravstvenih problema nije preživela – priča Milana koja ima i stariju ćerkicu rođenu na vreme.

Balša nema nikakvih dijagnoza, ali malo sporije uči da govori.

 

-Jednom godišnje idemo na kontrole u Beograd, a jedino što je terapija to je redovna poseta logopedu. Sa njim je donedavno radila fizijatar dr Danijela Vukićević. Bukvalno sam je predala dete u ruke i ona ga je izvukla i puno nam pomogla. Sa njom je Balša za nekoliko meseci počeo da sedi, puzi i hoda – priseća se Milana Žmukić.

 

Poručuje majkama koje su u sličnoj situaciji da veruju u svoju decu i da će ona biti dobro.

-Balša je tri i po meseca bio na Institutu za neonatologije i dr Jelena Vasiljević koja ga je negovala rekla mi je ključnu rečenicu da verujem u svoje dete i biće dobro. Tako je i bilo i to je moja poruka svim roditeljima prevremeno rođene dece. Mislite pozitivno, dijagnoze koje deca imaju jednog dana se izbrišu i vaša deca izrastu u velike ljude i borce, a  male divove – kazala je Milana Žmukić.

Sa roditeljima prevremeno rođene dece razgovarala je članica Gradskog veća Melinda Gombar.

Obuka u Tehnickoj 5

Ovog vikenda u Kikindi: korisne obuke za bolje poslovne prilike

Igor Crnogorac November 17, 2023

Omladinsko-turistički klaster Srem i Beogradski institut za tehnologiju od danas do nedelje u Tehničkoj školi održavaju radionice o preduzetništvu i programiranju za mlade.

Na radionicama pod nazivom „Uvod u preduzetništvo i digitalni marketing“ i „Uvod u vordpres“ predavači su programeri sa dugogodišnjim iskustvom. Obuke su deo projekta „Informatička pismenost i preduzetništvo – moderni alati za razvoj (samo)zapošljivosti mladih“ koji finansira Ministarstvo turizma i omladine.

– Polaznici radionice o „vordpresu“ će, uz mentore, do kraja obuke, napraviti svoj sajt. Najčešće nam i dolaze ljudi koji već imaju neku ideju i, za firmu, klub ili udruženje, recimo, žele da naprave sajt. Ovo je najlakši način da, za jedan vikend, to i učine – kaže Tamara Vukov Stančić, jedna od mentorki u projektu. – Na obuci o preduzetništvu govorimo o formama poslovanja, „svot“ analizi i pisanju biznis plana. U delu o digitalnom marketingu bavimo se društvenim mrežama, kako se komunikacija na mrežama menja, kako možete da ih koristite za svoje poslovanje, kako se „crta“ krajnji korisnik i priprema plaćeno oglašavanje, šta je kopirajting.

Ovog vikenda znanja neophodna za pokretanje ličnog biznisa i za marketing potpuno besplatno steći će tridesetak prijavljenih polaznika. Staša Palikuća je učenica prvog razreda Tehničke škole i došla je na radionicu o „vordpresu“.

– Ova oblast me je uvek zanimala, zato sam i upisala smer elektrotehničar računara – kaže Staša. – Došla sam da naučim nešto novo. Nameravam da se bavim računarima, da završim fakultet.

Polaznici će, na kraju obuke, dobiti sertifikate koji će im, pored stečenog znanja, omogućiti nove prilike u njihovim profesijama. Radionice se održavaju već treću godinu i do sada ih je pohađalo oko 240 mladih iz više gradova u Srbiji.

BVS4

U Banatskom Velikom Selu završavaju objekat na stadionu i uređuju prostorije udruženja

Igor Crnogorac November 17, 2023

Zgrada na stadionu Fudbalskog kluba „Kozare“ u Banatskom Velikom Selu, sa svlačionicama, salom i kancelarijom koja je, svojevremeno, samo izidana, već za nekoliko dana dobiće novo ruho.

– Radovi su počeli letos i sada je pitanje dana kada će biti završeni. Kompletno će biti uređeno prizemlje i fasada zgrade – postavljeni su prozori, pločice, uređeni sanitarni čvorovi, uvedeno grejanje – kaže za Kikindski portal predsednica Saveta Mesne zajednice, Mira Pećanac.

Radovi su finansirani sredstvima Pokrajine i Grada. Pored toga, Mesna zajednica je izdvojila 300 hiljada dinara za udruženja pčelara i penzionera u ovom mestu.

– Radimo fasadu i izolaciju objekta Doma penzionera i Udruženja penzionera. Mi smo kupili materijal, a članovi pčelarskog udruženja će, mobom, uraditi i svoju i zgradu penzionera – dodaje predsednica Saveta.

U prvom delu godine, u ovom mestu su asfaltirane ulice Pane Đukića, u dužini od pola kilometra, i Branka Ćopića, u kojoj su radovi bili samo započeti. Ovaj posao završilo je JP „Kikinda“ sredstvima iz gradskog budžeta, po programu redovnog godišnjeg održavanja.

 

bufalo bil wild west

„Lepa varoš”: Legenda divljeg zapada Bufalo Bil jahao je Velikom Kikindom

Jelena Trifunović November 17, 2023

Malo šta je moglo da nadmaši nezapamćeni spektakl koji je pravo sa Divljeg zapada stigao u Veliku Kikindu tog leta 1906. godine. Vilijem Frederik Kodi (1846-1917), poznatiji kao Bufalo Bil bio je jahač „Poni Ekspresa”, plaćeni borac protiv Indijanaca, traper, lovac na bizone, oficir, kao i pozorišni glumac koji je 1882. osnovao nadaleko čuveni cirkus „Bufalo Bilov Divlji zapad”. Postao je prva zvezda vesterna, kasnije i junak romana i filmova.

Cirkus je išao na turneje po Sjedinjenim Državama i po zemljama Evrope. U toku druge evropske turneje Bufalo Bil je nastupao u Velikoj Kikindi, Velikom Bečkereku, Pančevu i Vršcu.

Cirkus legendarnog Bufalo Bila posetio je 5. jula 1906. godine Veliku Kikindu. Događaj su velikim reklamama najavile sve novine koje su tada izlazile. Amerikanci su radili odličnu reklamnu kampanju u svakom gradu pre gostovanja. Četrdeset i pet ljudi se isključivo bavilo promocijom. Američki „Bilbord”, koji je svoje čitaoce redovno obaveštavao o događajima sa turneje „Divljeg zapada“, pisao je da je događaj najavljen na  četiri jezika – srpskom, mađarskom, nemačkom i rumunskom, a da je zbog blizine granice sa Srbijom, publika dolazila i iz Beograda.

U mesto gostovanja dolazili su automobilima nekoliko dana ranije, lepili su plakate u gradu i okolnim selima, delili brošure građanima, a najsrećniji su dobijali i besplatne ulaznice. Radili su i kampanju „od vrata do vrata”.

Cirkus „Bufalo Bilov Divlji zapad” u jednom mestu je obično gostovao jedan dan i davao dve predstave. Tako je bilo i u Velikoj Kikindi koja je tog 5. jula 1906. godine bila deo velikog sveta.

Trupa od skoro 500 ljudi i 200 životinja (uglavnom konja) putovala je vozom, noću. U Kikindu su stigli iz Segedina u pola četiri ujutro. Odmah su, uz prisustvo znatiželjnih varošana, na Vašarištu brzo i vešto montirali ogromnu cirkusku šatru koja je primala čak 7.500 posetilaca i već u dva popodne je mogla da počne prva predstava, beleži u svojoj knjizi „Kaži prstom“ istoričar Vladislav Vujin.

Najjeftinija ulaznica je koštala 2 krune (mesto u loži je bilo 8 kruna), a za 50 filera, ko je želeo, mogao je da prošeta kampom i vidi žonglere, klovnove, konje…

Najviše pažnje privlačilo je „100 Indijanaca iz Severne Amerike”. Bili su tu i Meksikanci i američki kauboji, Arapi i Kozaci. U Sadašnjosti je tačka „Najdrskiji svetski jahači” opisana da su bili „pod ličnom upravom pukovnika Kodija, nenadmašivog u pucanju na svome, u galopu lancirajućem konju”. Prema novinama Nagy Kikinda, „Divlji zapad” je više bio etnografska, nego cirkuska predstava. Kako je pisalo u reklami u Sadašnjosti, bila je to „najveća poučna izložba na svetu”.

Putujuća trupa koja oduzima dah

Cirkus Bufalo Bila  pobrao je golemu popularnost, kao i zaradu okupivši oko sebe ekipu koja oduzima dah. Bio je tu čuveni Bik Koji Sedi – poglavica od koga je i američka konjica zazirala, ,„Divlji Bil“ Hikok i Kalamiti Džejn. Eni Oukli je iz svoje „vinčesterke“ streljala karte bačene u vis i prepolovljavala tompuse u zubima svog supruga Frenka E. Batlera. Koga je tačno sve od ovih legendarnih junaka Divljeg zapada, publika u Velikoj Kikindi gledala, nažalost, nije ostalo zabeleženo.

Poznato je da su Mongoli, Gruzijci, Kozaci i Argentinski gaučo kauboji,  svi odreda bili deo spektakularne družine. Ipak, i pored  takvih spretnih ratnika sa svih strana sveta, glavna tačka predstave bili su Indijanci, koji bi obično glumili napad na doseljenike.

Kako je ostalo zabeleženo, turneja je bila unosna, ali istovremeno i jako naporna. Uglavnom zbog jezičke barijere kao i zbog političkih predrasuda i suvog vrućeg leta. Cirkus koji je putovao u 49 vagona, posle Mađarske i Austrije, produžio je za Nemačku, Belgiju i Poljsku.

Plamtele vatre, sevale strele

U spektakularnoj predstavi prikazano je kako Indijanci napadaju karavan doseljenika.  Konji su jurišali, strele letele na sve strane, vatra je osvetljavala arenu. Izgledalo je kao da ceo cirkus gori. Na drugoj strani Kozaci su prikazivali svoje konjaničke veštine, na trećoj su kauboji baratali lasom, na četvrtoj razbojnici su napadali poštansku kočiju. Bile su tu i predstave sa slonovima, lavovima, majmunima, medvedima, dok su četiri orkestra stalno svirala.

Sve se to odvijalo istovremeno. Bufalo Bil, koji je tada imao 60 godina, dugu belu bradu i kosu, u kaubojskom odelu i sa dva revolvera, dozvao bi dva gledaoca iz publike. Oni su bacali jaja u vis, a on ih je nepogrešivo pogađao iz pištolja. Na kraju predstave „izašla je grupa od 30 pajaca koji su počeli da se valjaju i izvode vesele bravure“.

U vreme kada su gradovi u ovom delu Evrope bili  još pod svetlima fenjera, cirkus je imao svoj generator koji pravi struju što je takođe izazvalo veliku pažnju.

Na kraju predstave – od prašine i barutnog dima, nije bilo gledaoca koji nije bio umazan i isprljan, ali niko se nije žalio.  Raskošne cirkuske predstave mamile su ljude iz svih društvenih slojeva, od poslovnog sveta i uticajnih građana iz političkog života, snalažljivih preduzetnika, raznih zanatlija, znatiželjnih radnika i seljaka, kao i špekulanata i džeparoša.

Posle Kikinde, Bečkerek

Mada, prema kasnijim izveštajima u lokalnim novinama nisu bila popunjena sva mesta, Kikinđani su bili zadovoljni i srećni što su videli velikog Bufalo Bila. Pogotovo su bili srećni lokalni ugostitelji koji su, tog vrelog 5. jula, dobro zaradili i prodali ogromne količine piva i klakera. Novinari su objavili da su bili zadovoljni i džeparoši koji su iskoristili gužvu.

Već u ponoć „Bufalo Bilov Divlji zapad ” se spakovao i vozom krenuo dalje. Kako je koja grupa završavala program, ekspresno se pakovala, tovarila konje, punila prikolice, pa je cirkus odmah po završetku kretao dalje na turneju, što je predstavljalo čudo od organizacije. Posle Kikinde, Bufalo Bil je „jahao” u Bečkereku.

 

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 

 

 

 

387483385_3650395441840653_7486854579338425063_n

Obeležen Dan OŠ „Jovan Popović“

Aleksandra Djuran November 17, 2023

Dan Osnovne škole „Jovan Popović“ obeležen je nenastavno, ali radno. Za učenike su pripremljene radionice u kojima su učestvovali i roditelji. Najviše zainteresovanih obuhvatio je svojevrstan čas plesa u kojoj su učestvovali zaposleni, predstavnici ADZNM „Gusle“, plesne škole „Dens N Soul“, ali i predstavnici Grada gradonačelnik Nikola Lukač, članica Gradskog veća Valentina Mickovski i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za za javne službe, udruženja građana i verske službe.

Slogan pod kojim je obeležen 73. rođendan je  „Svet je lep kada stvaramo“.

-Naši učenici, njihovi roditelji i mi koji radimo u školi samo zajedno možemo da stvorimo lepšu budućnost kako za sadašnje, tako i za sve generacije koje će je pohađati i to je poruka koju nosi ovogodišnji Dan škole. Možemo da se pohvalimo da su roditelji naše dece uvek tu da nas podrže i pomognu nam da ostvarimo ciljeve tako da smo i sada zajedno poslali poruku da zajedno možemo sve  – napomenula je Jelena Krvopić.

Znatna ulaganja obezbeđena su za bolje funkcionisanje škole, istakao je Bogdan Tasovac čestitajući, u svoje i u ime Grada, Dan škole učenicima i zaposlenima.

-Samo u ovoj godini izdvojili smo osam miliona dinara za investicije i opremanje škole. Od značajnijih radova koji su završeni je zamena krova i prozora na dnevnom boravku koji se nalazi u okviru ove ustanove. I na konkursu NIS-a „Zajednici zajedno“ školi „Jovan Popović“ opredeljeno je 3,7 miliona dinara za adaptaciju i sanaciju toaleta pri sali za fizičko vaspitanje. Grad ulaže u obrazovanje i obrazovne ustanove, a tako će biti i u budućem periodu – precizirao je Tasovac.

Školu pohađa 298 učenika, a ovom prilikom organizovan je i medeni doručak, tako da su svi đaci, ali i gosti posluženi medom koji proizvode članovi sekcije „Jovini pčelari“ .

penzioneri

Stižu paketi solidarne pomoći penzionerima sa najnižim primanjima

Igor Crnogorac November 17, 2023

Penzioneri sa najnižim primanjima na teritoriji grada uskoro mogu da očekuju solidarnu pomoć za koju su imali pravo da konkurišu oni koji imaju primanja niža od 20.693,53 dinara. Kako saznajemo od predsednika Udruženja penzionera Kikinda Milana Periza, u narednih deset dana biće distribuirani paketi sa brašnom i kuhinjskom hemijom.

– Prijavilo se 300 penzionera. Od PIO Fonda dodeljeno nam je, za ovu solidarnu pomoć, oko 260 hiljada dinara i mi smo to rasporedili na 130 paketa sa po pet kilograma brašna i hemijom za kuhinju. Komisija je, od prijavljenih, odabrala penzionere sa najnižim primanjima, to su oni koji mesečno dobijaju manje od 16 hiljada dinara – kaže Periz.

Pojedinačna vrednost paketa je 2.100 dinara i po selima će ih distribuirati „Kikindski mlin“ i STR „Papirko“, dok će penzionere u Kikindi iz Udruženja pozivati telefonom da dođu da ih preuzmu, objašnjava Periz.

On dodaje da su ovom udruženju, kao reprezentativnom, opredeljena sredstva iz PIO Fonda i dodeljena im je organizacija raspodele solidarne pomoći, ali da su za pakete mogli da se prijave svi penzioneri, bez obzira na to kojem udruženju pripadaju.

SLIKA 1_2.5.1

(VIDEO) Ogromno interesovanje Kikinđana za podršku listi „Aleksandar Vučić- Vojvodina ne sme da stane”

Jelena Trifunović November 16, 2023

Podrška na delu!

Ogromno interesovanje Kikinđani su iskazali za podršku listi „Aleksandar Vučić- Vojvodina ne sme da stane”.

Nakon što su  pre dve nedelje podržali kandidaturu liste „Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane” za vanredne parlamentarne izbore kada je za svega sat vremena prikupljeno hiljadu potpisa, veliki odziv sugrađana ponovljen je i večeras u Gradskom odboru Srpske napredne stranke u Kikindi, kao i u mesnim zajednicama.

Pokrajinski izbori raspisani su danas i biće održani 17. decembra, kada i parlamentarni.