June 28, 2026

Град

Preduzetnici slava (1)

Opšte udruženje preduzetnika obeležilo slavu – uskoro i konkursi za bespovratna sredstva Grada

Igor Crnogorac January 19, 2024

Preduzetnici u Kikindi danas su u prostorijama svog udruženja, uz prisustvo sveštenstva, obeležili svoju slavu, Bogojavljenje. Udruženje postoji 17 godina, a čitavu deceniju na njegovom čelu je Siniša Pašić, vlasnik Hostela „Paparaco“.

– Mi smo najbrojnije udruženje u državi i svake godine povećava se broj članova, što nam je veoma važno jer pokazuje slogu preduzetnika u gradu i da težimo tome da nam bude bolje i lakše da radimo. Zato smo se i udružili – istakao je Pašić.

Ove godine kum slave bio je Milan Čipčić, vlasnik Stolarske radionice ”Čipčić“ iz Kikinde.

– Za mene je ovo velika čast. Stolarska radionica postoji već pune dve decenije, a članovi Udruženja smo od njegovog nastanka – rekao je Čipčić.

U ime Gradske uprave, slavi je prisustvovao Saša Tanackov, član Gradskog veća za privredu i investicije. On je podsetio da preduzetništvo u Kikindi ima dugu tradiciju i da je veoma važno za ekonomiju grada.

– Grad podržava rad udruženja i uopšte preduzetnika iz naše sredine. Prošle godine povećali smo fond za grantove kao pomoć malim i srednjim preduzećima, dok je za ovu godinu opredeljeno tri miliona dinara – rekao je Tanackov. – Kao jedan vid pomoći onima koji se bave trgovinom i uslugama, prošle godine smo zamrzli cenu zakupa lokala na nivo od 30. juna.

Tanackov je najavio da je Grad za Udruženje i za sve preduzetnike namenio bespovratna podsticajna sredstva i da će konkurs za njihovo dobijanje biti raspisan najkasnije u martu.

Casni krst Kikinda (4)

Marko Nadlački prvi do Časnog krsta u Kikindi

Igor Crnogorac January 19, 2024

Rekordan broj učesnika, njih 42, učestvovalo je na jubilarnom, desetom Bogojavljenskom plivanju za Časni krst na Starom jezeru u Kikindi. Krst je iz vode podigao dvadesettrogodišnji Marko Nadlački, diplomirani psiholog iz Kikinde.

– Već sam učestvovao ranijih godina. Prošle godine nisam mogao da plivam zbog ispitnog roka – kaže Nadlački. – Ovde sam da podržim tradiciju pravoslavlja. Plivanje za Časni krst za mene je simbolično i predstavlja putovanje čovekovo kroz životne teškoće.

Manifestaciju u Kikindi organizuje Ronilački klub „Orka“ uz sveštenstvo Srpske pravoslavne crkvene opštine.

– Temperatura vode je četiri stepena. Ove godine su izuzetno loši vremenski uslovi, pa ipak imamo najveći broj učesnika do sada. Plivale su i dve žene i troje maloletnih mladića, a zanimljivo je i da su među takmičarima bila i dva oca sa sinovima – rekao je predsednik „Orke“, Stojan Bogosavljev.

Učesnicima se obratio protojerej Boban Petrović, a podržao ih je i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.

– Ovi hrabri momci i devojke dokazuju koliko je značajno vraćanje veri i tradiciji – istakao je Lukač. – Samo sloga i tradicija mogu da nas održe i važno je da tu poruku prenosimo mladima.

I pobedniku u Kikindi gradonačelnik je, u ime Gradske uprave, uručio zlatnik i prigodne poklone.

Casni krst Novi Kozarci (4)

Do Časnog krsta u Novim Kozarcima prvi doplivao lekar Srđan Ninčić

Igor Crnogorac January 19, 2024

Na jezeru Strelište u Novim Kozarcima održano je jedanaesto plivanje za Časni krst. Uprkos lošim vremenskim uslovima, vetru i susnežici, učestvovalo je 11 mladića. Iako su svi plivači bili prilično ujednačeni, prvi je razdaljinu od 33 metra preplivao lekar Srđan Ninčić iz Novog Kneževca, specijalista ortopedije u Opštoj bolnici u Senti.

– Već sam plivao ovde 2019. godine. Za mene je ovo poseban dan, ne mogu da vam opišem ovaj osećaj, bez obzira na vreme i na hladnoću. Želim da budem primer drugima i ponos svojima zbog ovog čina i naše vere – rekao je doktor Ninčić.

Plivanju je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač koji je pobedniku, u ime Grada, uručio zlatnik. Takmičarima se, tradicionalnim pozdravom „Bog se javi“, obratio jerej Nikola Momirov, starešina Hrama Svetog Proroka Ilije u Novim Kozarcima.

– Pre plivanja održana je Sveta liturgija u Hramu i osvećena je Bogojavljenska voda koju smo podelili narodu – rekao je otac Nikola. – Moram da istaknem da je plivanje za Časni krst, pre deset godina, ustanovio tadašnji parohijski sveštenik, otac Želimir.

Manifestaciji je prisustvovalo više desetina meštana i gostiju za koje je bilo pripremljeno kuvano vino.

kovid ambulanta u mikronaselju

Broj gripoznih u Kikindi nije povećan u odnosu na prosek u zimskoj sezoni

Igor Crnogorac January 18, 2024

U sezoni gripa i drugih respiratornih infekcija broj pacijenata koji su ovih dana zatražili lekarsku pomoć nije iznad očekivanog za ovo doba godine. Takođe, slučajevi oboljevanja od korone daju lakšu kliničku sliku, saznajemo od doktora Miloša Simića, lekara iz respiratorne ambulante za respiratorne infekcije u Mikronaselju.

– Broj pregleda je uobičajen za zimski period, u proseku imamo 60 pacijenata dnevno, i pet do 10 kovid pozitivnih – kaže dr Simić. – Inače, klinička slika inficiranih korona virusom sada je lakša i imamo mnogo manji broj pacijenata sa upalama pluća i uopšte onih kojima je neophodna hospitalizacija.

Dodaje da je sada karakteristično da klasični grip i korona virus daju slične simptome: povišenu telesnu temperaturu, bol u mišićima, kašalj, kao i gubitak čula mirisa. Za koronu su, ipak, češće karakteristični i povraćanje i dijareja, kaže doktor Simić.

Preporuka lekara i dalje je da treba unositi vitamine, odmarati se i smanjiti stres, koliko je to moguće. U slučaju infekcije, ukoliko se temperatura ne spusti posle tri dana, treba doći u ambulantu za respiratorne infekcije.

419464030_1054641935789783_2700282456009795695_n

Završena prva faza izgradnje Trening centra

Aleksandra Djuran January 18, 2024

U dvorišnom delu Centra za stručno usavršavanja završena je prva faza radova budućeg Trening centar odnosno učionica budućnosti. Zgrada je projektovana na 150 kvadrata i upotpuniće aktivnosti i sadržaje kikindskog CSU, rekao je direktor Dejan Karanović.

-Trening centar moći će da koriste kompanije, ali i svi ostali koji imaju potrebu za dodatnim obrazovanjem, prekvalifikacijama i dokvalifikacijama. U našem gradu otvoren je veliki broj fabrika i biće ih još. Suočeni smo sa nedostatkom  radnika u pojedinim branšama i ovaj centar biće pravo mesto za obuke tako da će se još više smanjiti broj nezaposlenih – istakao je Karanović.

Sredstva, 10 miliona dinara, dobijena su na konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Posao će biti podeljen u dve faze i konkurisalo se za preostale radove .

-U prvoj fazi urađeni su grubi radovi: temelj, zidanje, ploča. Preostalo je da se uradi druga ploča i krov sa kojim će građevinski radovi biti završeni. Nakon toga potrebno je ugraditi instalacije i obaviti unutrašnje molersko – farbarske i ostale radove. Zgrada će imati prizemlje i jedan sprat. Biće modernog izgleda i sa opremom koja će zadovoljiti sve potrebe budućih korisnika – dodao je naš sagovornik.

Za opremanje budućeg Trening centra konkurisaće se na IPA projektima prekogranične saradnje sa Rumunijom i Mađarskom. Cilj je da se oforme i IT inkubatori. Pojedincima koji se bave informacionim tehnologijama biće ponuđen prostor, logistika i oprema kako bi otvorili firme u našem gradu.

vojska a

Inicijativa za povratak obaveznog vojnog roka – šta kažu građani

Igor Crnogorac January 17, 2024

Jedna od aktuelnih tema od početka godine je predlog ministra odbrane Miloša Vučevića o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka. Javnosti i predsedniku Aleksandru Vučiću ministar je obrazložio da bi vojni rok trajao sto ili 120 dana.

Inicijativa je izazvala polemike u javnosti, a mi smo danas o tome razgovarali i sa našim sugrađanima.

– Bilo bi to ispravno i potrebno mladima, kako bi naučili da treba da se žrtvuju za svoju državu. Smatram da bi se time i ojačalo zajedništvo, što nam je neophodno. Trebalo je ovo uraditi i ranije i vojni rok bi, po mom mišljenju, ponovo trebalo da traje godinu dana – kaže Dalibor Iličin, oštrač reznog alata iz Kikinde.

Devetnaestogodišnji David Vujadinov, elektrotehničar računara, ima drukčije mišljenje.

– Iako mnogi podržavaju ovaj predlog jer smatraju da doprinosi jačanju nacionalne bezbednosti, promoviše patriotizam i pruža mladima korisne veštine, ja sam među onima koji se protive obaveznom vojnom roku – rekao je David. – Moje mišljenje je da je dobrovoljna vojna služba bolji model jer omogućava pojedincima da slobodno biraju svoj put.

Grupa sugrađanki kojima smo postavili isto pitanje imala je isti stav o obaveznom služenju vojnog roka, a izrazila ga je Jasmina Novaković, trgovac.

– Treba ponovo da se uvede obavezni vojni rok jer su muškarci postali kao žene, previše su se opustili – kaže Jasmina.

O ovom predlogu poslednjih dana izjašnjavaju se i različite organizacije. Tako iz kikindskog odbora SUBNOR-a stiže „snažna podrška inicijativi  Generalštaba Vojske Srbije“.

Osvrćući se na izjavu generala Milorada Stupara, u SUBNOR-u podsećaju da obnova oružanih snaga naše zemlje neprekidno traje od 2016. godine, ali i „da sadašnji ljudski potencijal mora da bude brojniji i još osposobljeniji i efikasniji, a to se može postići jedino uvođenjem redovnog služenja vojnog roka“.

Obavezno služenje vojnog roka u našoj zemlji je suspendovano 2011. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, u maju 2022. godine, najavio da će predložiti uvođenje vojnog roka u Srbiji u trajanju od 90 dana. O predlogu će, rekao je predsednik, odlučivati Narodna skupština i Vlada.

Inače, neke od država u kojima je obavezno služenje vojnog roka su Švajcarska, Norveška, Švedska, Austrija, Danska, Litvanija, Estonija, Ruska federacija i Izrael.

policija+10

Povoljno stanje bezbednosti na teritoriji Policijske uprave

Aleksandra Djuran January 17, 2024

U protekloj godini na teritoriji Policijske uprave ukupan broj krivičnih dela smanjen je za 13 odsto i to visokotehnološki za 73,17, privredni 35,8 i opšti 8,5 procenata. Sa druge strane zabeleženo je povećanje ekološkog kriminaliteta za 70,59 odsto jer su zaposleni policajci koji se bave ovom oblašću, istakao je Pavle Rajkov, načelnik PU Kikinda.

-Stanje bezbednosti na teritoriji Policijske uprave je povoljno. Imamo smanjenje dela u oblasti javnog reda i mira, saobraćajnih nezgoda i poginulih na putevima, a u narednom periodu prioritet će nam biti usmeravanje saobraćaja. Ustanovljno je da su brzina i manipulisanje sa vozilom najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda – kazao je Pavle Rajkov.

Rasvetljavanje krivičnih dela sa nepoznatim izvršiocima je 54 odsto. Od najtežih krivičnih dela prošle godine bilo je jedno ubistvo, tri ubistva u pokušaju i jedno teško ubistvo.

-Registrovano je jedno silovanje, 23 teške telesne povrede i jedno razbojništvo i iznuda. Sva teška krivična dela su  rasvetljena, osim ubistva među migrantima koje se dogodilo 27. oktobra u ataru Horgoša. Radimo na ovom slučaju i očekujem najkasnije do aprila da ga rešimo – naveo je naš sagovornik.

Trend je smanjenja krivičnih dela  nasilja u porodici sa 120 pretprošle na 118 prošle. Izrečene su 602 hitne mere i to: 413 privremenih zabrana učiniocu da kontaktira žrtvu i prilazi joj i 189 mera privremenog udaljenja učionica iz stana. U 78 procenata žrtva nasilja je žena. Smanjen je broj krivičnih dela i ostalih  događaja u školama i u svih 49 obrazovanih ustanova dežura 69 policijskih službenika.

Foto: službena FB stranica MUP-a

-Prekršaji javnog reda i mira smanjeni su osim u Kanjiži, Adi i Novom Kneževcu. To će u narednom periodu biti prioriteti. Manje je i saobraćajnih nezgoda i imali smo ih 352, za 68 manje nego pretprošle godine, a manje je i poginulih i prošle godine bilo ih je pet, za sedam manje u odnosu na 2022 – dodao je Pavle Rajkov.

Realizovana 101 dislokacija migranata

Tokom prošle godine dislocirali smo 2.552 migranta koji su bili smešteni u divljim kampovima  i naseljenim mestima uz državnu granicu. Formirana je radna grupa, a na terenu koju pokriva Policijska uprava Kikinda, žandarmerija, Jedinica za obezbeđenje i SAJ.

-Nemamo puno migranata na terenu i sve koje zateknemo duž granice sankcionišemo prema važećima zakonima – zaključio je Rajkov.

Predato i oduzeto 1.162 komada oružja

Prošle godine obavljena je revizija svih izdatih dozvola za nošenje oružja, a u okviru dobrovoljne predaje predato je 640 komada raznog oružja, 48.741 komad metaka, 101 minsko – eksplozivno sredstvo i 3,81 kilogram baruta. U okviru 6.224 revizije držanja oružja oduzeto je i predato još 522 komada raznog oružja.

Smederevo, 14. maja 2023.- U pratnji ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašiæa i pripadnika MUP Srbije predsednik Aleksandar Vuèiæ prisustvuje danas u Duvaništu, nedaleko od Smedereva prikazu neregistrovanog oružja, municije i minsko-eksplozivnih sredstava, koje su od 8. maja graðani predali policijskim stanicama. FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIÆ / nr

-Apelujem na građane da obrate pažnju jer 6. marta ističe rok da sa starih pređu na novi oružani list. Pored kontrole policije neophodno je i lekarsko uverenje. Oko 2.000 komada oružja je na starom registracionom listu – rekao je Rajkov.

Časni krst Jezero

Za Časni krst plivaće se u Novim Kozarcima i Kikindi

Aleksandra Djuran January 17, 2024

Plivanje za Časni krst na Bogojavljenje, 19. januara,  dan kada se Isus Hrist krstio u reci Jordan, organizuje se i ove godine na Starom jezeru u Kikindi i u Novim Kozarcima na jezeru „Strelište“. U organizaciji MZ Novi Kozarci, Pravoslavne crkvene opštine i udruženja građana, Kozarčani će 11. put organizovati plivanje za Časni krst.

U Novim Kozarcima plivanje će tradicionalno biti organizovano u 11 časova. Prijavljivanje, na broj telefona 064/44-63-731, traje do četvrtka, 18. januara. Lekarski pregled za sve učesnike je obavezan.

U Kikindi se pliva jubilarni, 10. put, a  organizatori su  Ronilački klub „Orka“ i Srpska pravoslavna crkva. Stojan Bogosavljev iz “Orke” napominje da se očekuje dosta zainteresovanih, a broj telefona za prijavljivanje je 063/384-792. Dogaj je na Starom jezeru i počinje u podne. Iako je zvanično završeno 15. januara, uvek ima onih koji se odluče u poslednjim danima da plivaju tako da će njima biti omogućeno da plivaju, ukoliko prođu lekarski pregled.

Na Bogojavljenje se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost jer štiti od nečistih sila. Nikada se ne kvari. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.

lukac

Intervju sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem: Za kvalitetniji život sugrađana i lepše lice grada

Jelena Trifunović January 16, 2024

Strateški razmišljamo o budućnosti grada, a ulaganjem u svim segmentima želimo da učinimo Kikindu kvalitetnijim, modernijim i lepšim mestom za život i rad, u čemu imamo snažnu podršku Republike i Pokrajine, kaže gradonačelnik Lukač

Mnogo je povoda za prvi ovogodišnji intervju sa prvim čovekom grada Nikolom Lukačem. Sa kakvim planovima, ambicijama i željama se ušlo u Novu 2024. godinu? Šta pokazuje rezime godine za nama, pune izazova- poznatih, ali i neplaniranih?

Koji su to naredni koraci kako bi Kikinda postala bolje mesto za život? Koliko je važan oslonac nesumnjiva podrška Pokrajine i Republike? Da li ćemo u ovoj godini dobiti higijenski ispravnu pijaću vodu i prvi ritejl park? O svim ovim temama, gradonačelnik je govorio za gradski informativni nedeljnik KOMUNA.

Kada se osvrnete na 2023. godinu, šta je generalna ocena proteklih dešavanja i rezultata?

– Iza nas je vrlo izazovna i turbulentna godina, ponosan sam na sve što smo uspeli da uradimo kao tim koji vodi grad, a uz ogromnu podršku republičke Vlade i konstantnu pomoć i razumevanje Pokrajinske vlade. Uz svesrdnu podršku svih naših predstavnika u Republici i Pokrajini uspeli smo da prevaziđemo izazove koje smo imali u toku 2023. godine. Tu mislim na blokadu računa grada i značajne projekte koje realizujemo- neke od njih uspešno privodimo kraju- od fabrike vode i zamene vodovodnih cevi, atmosferske kanalizacije, rekonstrukcije bolnice gde se završava prva faza, potom rekonstrukciju putne infrastrukture od Kikinde ka Ruskom Selu i ka Bašaidu gde se gradi kružni tok. To su veliki projekti koje ne možemo sami da realizujemo. Brza saobraćajnica Sombor- Kikinda je od strateškog značaja, to je nacionalni projekat za koji možda i nismo svesni koliko će nam benefita doneti. Podići će naše investicione potencijale, učiniti da Kikinda postane tranzit. „Osmeh Vojvodine” značajno će uticati i na cilj kojem težimo- a to je ostanak i povratak ljudi u Kikindu. Na nama je da u narednom periodu pripremimo sve što je potrebno kako bi radovi otpočeli i od Kikinde ka Somboru.

Ranije je najavljeno da će na proleće ove godine početi sa radom postrojenje za preradu pijaće vode? Kako se razvija taj projekat?

– Konačno, posle više decenija dobićemo kvalitet vode kakav građani i zaslužuju. Fabrika vode je pri kraju. Konkretno, krenuće testiranje postrojenja, u martu i aprilu biće puštena voda u vodovodne cevi gde će se obaviti testiranje kroz vodovodnu mrežu. Inženjeri i kompletan stručni tim testiraće kvalitet vode u cilju finog podešavanja parametara i u aprilu treba da dobijemo željeni kvalitet vode. U maju, izvođač radova zajedno sa konsultantima za tehnologiju, treba Gradu da preda na upravljanje postrojenje. Predstoji nam i nastavak rekonstrukcije vodovodne mreže kako u gradu, tako i u selima.

Iz pokrajinske kase je obezbeđeno finansiranje izgradnje prva četiri mini postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u selima. Kada će početi radovi?

– Pred kraj prošle godine završena je javna nabavka za izgradnju mini postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u Mokrinu, Nakovu, Iđošu i Banatskom Velikom Selu. U toku je uvođenje izvođača u posao i u ovoj godini počeće izgradnja tih mini postrojenja. Nastavljamo dalje, da završimo projekte za ostalih pet sela i da u ovoj godini apliciramo  za izgradnju preostalih postrojenja kako bismo u naredne dve, tri godine na celoj teritoriji Grada Kikinde imali zdravu pijaću vodu.

Čitaoci nam često šalju pitanja o budućem ritejl parku. Hoće li se obistiniti najava da bude otvoren u ovoj godini?

– Bilo je više zainteresovanih investitora za izgradnju ritejl parka u Mikronaselju. Potpisali smo ugovor i uređenje na delu placa je počelo. Malo se kasnilo zbog određenih procedura. U februaru će početi intenzivno izgradnja. Ritejl park će tokom godine biti završen. Taj deo grada biće uređen, a značajno je i to što će između 50 i 100 sugrađana dobiti posao. Planiramo i da ulicu Mihajla Pupina, zajedno sa investitorom uredimo. Novi sadržaji  doprineće i boljem kvalitetu života.

Ima li još investitora zainteresovanih da posluju u našem gradu?

– Nama jeste cilj da u narednom periodu pronađemo kvalitetne, pouzdane i odgovorne investitore koji nude možda i plaćenije poslove, u čemu nam takođe treba pomoć naših predstavnika u republici i pokrajini, kao i republičke i pokrajinske Vlade. Želimo da uposlimo što veći broj sugrađana, i pokušamo da neke vratimo da rade i žive ovde. Imamo  investitore koji su zainteresovani za izgradnju u Mikronaselju. Na uglu Svetosavske i Partizanske, kupljeno je nekoliko parcela kako bi jedan investitor proširio svoj prodajni lanac. Nastojaćemo i da privučemo ulagače za stanogradnju. Takođe, promociji grada doprinose i dešavanja u oblasti kulture i turizma. Broj noćenja u prošloj godini porastao je u odnosu na 2022. godinu za nekoliko hiljada. Posetioci koji dođu da se upoznaju sa lepotama našeg grada, rado se i vraćaju ovde. Kako je Hotel „Narvik” pretvoren u ruinu, tražimo investitore za izgradnju novog hotela jer nas sadašnji smeštajni kapaciteti ograničavaju da određene manifestacije organizujemo na višem nivou, a to i kao sedište okruga zaslužujemo.

Svedoci smo da su kapaciteti vrtića u Kikindi postali tesni. Kako ćete rešiti to pitanje?

– Po postojećim pravilnicima, nema dovoljno mesta da svi zainteresovani roditelji upišu decu, pa ćemo razmotriti izgradnju novog ili dogradnju postojećeg vrtića. Definisaćemo lokaciju i izraditi projekat, a potom konkurisati za sufinansiranje kako bismo omogućili da se sva deca upišu u vrtiće. Povećava se broj novorođene dece, što nas raduje. Nastavljamo ulaganja u vrtiće u gradu i selima, kao i u školske objekte. Nakon što smo od pokrajine dobili 150 miliona dinara za rekonstrukciju škole „Feješ Klara”, u narednom periodu sledi priprema dokumentacije za rekonstrukcije zgrade Gimnazije. Intenzivno ćemo nastojati da sa državom i pokrajinom obezbedimo potrebna sredstva.

Šta su još prioriteti po pitanju infrastrukturnih ulaganja?

– To je naredna faza rekonstrukcije bolnice, izgradnja fekalne kanalizacije u naseljima Strelište i Železnički novi red, potom radovi na atmosferskoj kanalizaciji u slivu Moravske ulice za šta je deo novca opredeljen iz pokrajine, a deo iz gradskog budžeta. Kako je i najavljeno, Dispanzer za žene dobiće adekvatan prostor, a uslediće i izgradnja novog Centra za socijalni rad. Kada je reč o putnoj infrastrukturi u gradu i selima, urađeno je na desetine ulica, a mnogo je još preostalo. Planski je da, zajedno sa građanima i Savetima mesnih zajednica, odredimo prioritete. Za velike saobraćajnice apliciraćemo za sufinansiranje. U svakom selu želimo da podignemo kvalitet života, počev od komunalne infrastrukture pa do ulaganja u sport, KUD-ove, domove kulture, škole, vrtiće, igrališta, parkove, stadione…

I ova godina je izborna, u maju ili junu slede lokalni izbori u Kikindi. Šta će biti vaša poruka građanima?

– Hvala građanima na podršci na prethodnim izborima u Republici i Pokrajini. Pokazali su da politika Aleksandra Vučića i SNS uživa podršku i da su sugrađani prepoznali borbu za bolju sutrašnjicu. Pokazatelj toga su i rad i rezultati u Kikindi u proteklih 11 godina, te sam siguran da će kontinuitet napretka biti prepoznat kako bismo završili kapitalne projekte, i realizovali brojne druge koji će unaprediti kvalitet života sugrađana.

Za razliku od nekih političara koje funkcija neretko udalji od tzv običnog naroda, vi ste u stalnom kontaktu sa sugrađanima. Zbog čega vam se najčešće obraćaju?

– Važna nam je dobra komunikacija sa sugrađanima u kojoj čujemo brojne sugestije, predloge, zamerke i kritike. To nam je i putokaz da preusmeravamo prioritete. Ponosan sam na to jer moj tim i ja konstantno osluškujemo potrebe, probleme, želje i usmeravamo našu strategiju i program.

ZA OSTANAK I POVRATAK SUGRAĐANA

Za pet do deset godina, Kikinda će izgledati drugačije, lepše, modernije, ali uz našu obavezu i posvećenost da čuvamo istoriju, arhitekturu, multikulturalnost, istakao je Lukač.

– Sa fabrikom vode dobićemo bolji kvalitet života, sa brzom saobraćajnicom nove investicije, sa rekonstrukcijom bolnice viši nivo zdravstvenih usluga, sa ritejl parkom nove sadržaje. Strateški gledamo šta je to sve što je potrebno za ostanak i za povratak ljudi u Kikindu i da  investitori dolaze da otvaraju nove pogone i nove sadržaje za građane, ne samo Kikinde, već za ceo ovaj region. Nastavljamo ulaganja u sport, kulturu, podršku mladima. Svake godine Grad daje nekoliko stotina stipendija. Nastojimo i da domaćim preduzetnicima izađemo u susret kako bi zaposlili što više sugrađana. Kada imate dobre saradnike i kvalitetne ideje pretočene u projekte, uz podršku politike predsednika Vučića, odnosno republike i pokrajine, siguran sam da ćemo viziju Kikinde kao modernijeg, lepšeg i boljeg grada za život, za koju se borimo, i ostvariti- ističe gradonačelnik.

 

 

Bebe paketi Egon i Danilo

Najpopularnija imena u prošloj godini u Kikindi Mihajlo i Anđela

Aleksandra Djuran January 15, 2024

Kikinda je prošle godine postala bogatija za 422 bebe. To je 72 novorođenčeta manje u odnosu na 2022. godinu, saznajemo u Matičarskoj službi u Kikindi.

-Od ukupnog broja rođenih bilo je 199 devojčica i 223 dečaka. Najviše beba rođeno je u avgustu, 45. Najveći broj žena koje se porode u kikindskoj Bolnici imaju prebivalište na teritoriji grada Kikinde, ali ima ih i iz Novog Miloševa, Srpske Crnje, Tobe – kaže Marina Isaković, zamenik matičara.

U 2022. godini najpopularnija muška imena bila su Mihajlo i Luka, a tu su i Uroš i Jovan. Od ženskih imena najčešće je bilo Anđela i Mila, a prate ih Sofija i Teodora. Pojedini roditelji odlučili su se za retka imena.

– Od retkih, nesvakidašnjih imena izdvojila bih Arija, Aleksija, Jakov, Despot, Leon i Tesa. Kada nam stigne prijava rođenja iz Bolnice ukoliko su roditelji u braku, izvod šaljemo na kućnu adresu majke, a ukoliko nisu u bračnoj zajednici potrebno je da otac u Matičarskoj službi prizna  dete i izvod dobija u roku od pola sata – dodaje naša sagovornica.

Prema statistici, najviše venčanja bilo je u septembru 16, a najmanje u januaru.

-Bilo je 179  sklopljenih brakova. To je za 28 venčanja manje nego pretprošle  godine. Najviše venčanja bilo je u Kikindi, potom slede Rusko Selo i Mokrin – istakla je Marina Isaković.

U 2023. godini preminule su 822 osobe što je u odnosu na 2022. manje za 120 osoba Najviše ih je umrlo u Kikindi, Mokrinu i Ruskom Selu. Najviše sugrađana izgubili smo u januaru 174.

 

error: Content is protected !!