Град Архиве | Паге 242 оф 363 | Кикиндски портал

„Велика земља – прича о нашим селима“ нова књига Владислава Вујина

Aleksandra Djuran Јануарy 5, 2024

Када је 2017. године поводом манифестације „Ноћ музеја“ у Народном музеју Кикинда организована изложба „Велика земља – прича о нашим селима“, многи посетиоци су питали зашто се, све оно што су видели и прочитали не „преточи“ у књигу. И били су у праву, прича Владислав Вујин, виши кустос историчар у Народном музеју.

-Изложба је и била конципирана као „улазак“ у једну „велику књигу“, боље рећи новине са великим плакатима дизајнираним попут „шареног“ магазина уз мали број експоната пошто наш музеј „пати“ од недостатка предмета везаних за околна села. Уз основне податке о селима, посетиоци су на изложби могли да виде и прочитају битне, али и потпуно небитне, али свакако занимљиве, смешне, тужне , трагичне и заборављене приче из локалних историја свих места која чине општину односно град Кикинду – каже Вујин.

Приче су поређане по азбучном реду девет села: Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан. Временски период који је у овим причама обрађен завршава се у првим годинама нове колонизације после Другог светског рата.

-Пошто великокикиндске новине из несхватљивих разлога углавном нису бринуле, писале, о дешавањима у околним селима, као основни извор за изложбу сада и књигу служиле су новине које су излазиле у Београду између два светска рата „Време“ и „Правда“ и Новом Саду „Застава“. Но, тада смо дошли до проблема. Престонички медији су извештавали тек када се у нашим селима догодило нешто ружно. Нека пљачка, несрећа, убиство или самоубиство. Позитивних вести готово и да нема. Баш као и данас. Црна хроника продаје новине. Зато је ваљало потражити и друге изворе. О већини наших села писане су књиге у којима се могу пронаћи занимљиви подаци. Затим ту су и текстови вредних аутора и истраживача прошлости села који су објављивани у Гласнику Историјског архива Кикинда „Аттендите“. О прошлости из XИX века добар извор била је књига Васе Стајића „Великокикиндски диштрикт“. На крају ту су и подаци, предмети и фотографије из историјске и етнолошке збирке Народног музеја Кикинда – појаснио је Владислав Вујин.

Без икаквих претензија да буде научно штиво, већ да служи за забаву и сећање кроз забаву, „Велика земља -историјска сликовница о нашим селима“ је компилација кратких историја, „упакована“ у плаветнило севернобанатског хоризонта са мноштвом фотографија, која, без сумње, може представљати занимљиво штиво за све наше бивше и садашње суграђане.

Коринђаши доносе радост у домове и Градску кућу и чувају обичај од заборава

Aleksandra Djuran Јануарy 5, 2024

На Бадње вече на територији Града дочекују се коринђаши. Не постоји дете у Кикинди и околини које не зна бар две рецитације и радо коринђа. Рецитовањем песмица, деца домаћинима желе срећно Бадње вече, берићетну годину и пуно здравља за све укућане. И ове године Градска кућа отвориће врата коринђашима од 16 до 18 сати. Дочекаће их градпначелник Никола Лукач са сарадницима и даровати их слаткишима и воћем. Прошле године било их неколико стотина, а циљ је да се од заборава сачува обичај који се задржао једино у Кикинди и околини и један је од ретких који се и дан данас преноси са колена на колено.

Осим деце која једва чекају Бадње вече и домаћини су ти који се веселе овом обичају. Коринђаши се дочекују са радошћу и весељем. Домаћини припреме поклоне којима их дарују, а домаћице припреме суве шљиве, смокве, јабуке, поморанџе, орахе. Сваки од дарова има симболику. Орах је посвећен прецима, бомбоне су симбол слатког живота, јабука симбол здравља, тако да деца добију све оно што ми је потребно за раст.

Са друге стране, деца кроз рецитације домаћинима наговесте здравље, напредак у кући и породици. Неке од рецитација које се говоре старе су више од сто година преносе се са генерације на генерацију, а неке се и мењају сходно савременом добу.

Коринђање је обичај који је стављен на националну листу за нематеријално културно наслеђе Србије.

У башаидској школи у току сређивање учионица у приземљу

Aleksandra Djuran Јануарy 5, 2024

У Основној школи „1. октобар“ из Башаида зимски распуст биће искоришћен за уређење учионица. Мирко Влајков, директор каже да је у току кречење учионица.

-Одлучили смо да време када ђаци нису у школи искористимо и окречимо четири учионице у приземљу. У њима се настава одвија за ученике нижих разреда и нису кречене сигурно 15 година. Материјал је школа купила од сопствених средстава, а наш домар обавља молерске радове – рекао је Влајков и додао да су у школи решени да сваку прилику искористе како би кречили део по део зграде.

У протеклом периоду у ову школу уложена су знатна средства чиме је омогућено да ученици и запослени имају боље услове за рад.

-На конкурсима који буду расписани аплицираћемо за средства за дигиталну учионицу која ће бити опремљена рачунарима. Имамо простор који се не користи и у њему би ученици нижих разреда на прави начин могли да савладају градиво из предмета дигитални свет – сазнали смо од Влајкова.

У току чишћење сеоских дивљих депонија

Aleksandra Djuran Јануарy 4, 2024

У току је чишћење дивљих депонија на територији Града. У овај посао биће уложено укупно шест милиона динара. Како је истакла Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, пет милиона определио је Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне, а милион динара издвојено је из градског буџета.

-Депоније које су обухваћене пројектом су у Новим Козарцима, Сајану и Руском Селу. Радови се обављају у Новим Козарцима и Сајану, а у Руском Селу депонија је очишћена крајем претходне године. Завршетак посла очекује се до краја јануара – каже наша саговорница.

Да се очисте дивље депоније у ова три села одлучило се по приоритету.

-Највећи број пријава за бесправно одлагање отпада стигао нам је из поменутих месних заједница. Мештани су пријављивали да се смеће одлаже на месту које није предвиђено за то. Осим тога, за Руско Село, Сајан и Нове Козарце била је спремна пројектна документација за уклањање депонија – додала је Мирослава Наранчић.

И овом приликом Мирослава Наранчић апеловала је на све да отпад не одлажу на дивљим депонијама.

-За неадекватно одлагање отпада искључиво смо ми одговорни. Сваке године знатна средства издвајају се да се сметлишта у селима и граду очисте. На жалост, сведоци смо да врло брзо, поново настану дивље депоније. Неопходно је да сви подједнако водимо рачуна о животној средини, јер нашу околину не чувамо само за нас, него и за нашу децу – прецизирала је Наранчић.

318844156_708499423877671_5741791476130087646_н (1)

Да распуст не буде смор, Музеј организује радионице о животу у прошлости

Aleksandra Djuran Јануарy 4, 2024

Народни музеј и ове зиме организује „Зимски распуст у у музеју“ у оквиру ког ће деца више сазнати о животу људи у далекој прошлости. Програми су од 9. до 12. јануара, од 11 до 13 сати и намењени су деци од 7 до 12 година, сазнајемо од Драгана Киурског, музејског педагога.

-За све који реше да део распуста проведу у Народном музеју осмислили смо четири радионице из области археологије. Ово ће бити прилика да се деца упознају са садржајем археолошке изложбе сталне поставке музеја, откриће како су живели људи у каменом и металном добу, на који начин су припремали храну, које материјале из природе су користили у изради предмета за свакодневну употребу, како су се одевали. На једној од радионица ћемо драматизацијом и филмом покушати да прикажемо живот праисторијског човека. Осим тога, деца ће имати прилику да помоћу глине израђују посуде из праисторије – каже наш саговорник.

Посебног пријављивања за програм неће бити, свако ко је заинтересован треба да у уторак, 9. јануара у 11 часова. Циљ програма је приближавање деци тема из археологије, мултисензорни доживљај живота у праисторији, развој креативности, олакшавање разумевања живота у далекој прошлости и подстицање учења кроз игру. Програме су осмслили и реализоваће их Драган Киурски и Катарина Драгин, такође музејски едукатор. Цена једне радионице је 150 динара.

Ухапшен четрдесетогодишњак за ког се сумња да је изазвао пожар у бившем „Хемику“

Aleksandra Djuran Јануарy 3, 2024

Четрдесетогодишњег Е. Ч. из Кикинде припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили су због сумње да је извршио кривично дело тешко дело против опште сигурности.

Сумњичи се да је 1. јануара, одмах после поноћи, изазвао пожар тако што је активирао ватромет испред своје куће у непосредној близини некадашње фабрике „Хемик“, где је на отвореном простору складиштено око 250 тона рециклажног отпада. Како се сумња, пожар је избио услед падања ужарених остатака пиротехнике на лако запаљиви отпад. У овом пожару није било повређених лица, али је причињена већа материјална штета.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Кикинди.

Подсетимо 1. јануара пола сата после поноћи комшије у близини некадашњег „Хемика“ пријавлиле су пожар. На лице места убрзо су стигли ватрогасци-спасиоци, али и ватрогасна јединица НИС-а. Запаљени селективни материја за рециклажу, дрвене палете и велике количине тканина ватрогасци су гасили скоро 24 сата. На срећу околне куће нису биле угрожене, али је јак дим сметао становницима овог дела града. Део који је захваћен пожаром припада фирми „Кимекс рециклажа“ из Новог Сада која има пословну јединицу у Кикинди.

Ево како предузетници могу да остваре попуст од 75 одсто на рачуне компаније „ФЦЦ”

Aleksandra Djuran Јануарy 3, 2024

Према одлуци привредног друштва „ФЦЦ Кикинда“ предузетници који регистровану делатност обављају у оквиру стамбеног простора у коме већ плаћају рачун за комуналне услуге сакупљања, изношења и транспорта комуналног отпада као физичка лица, имају могућност остваривања права на умањену цену.

Мања цена за услуге компаније „ФЦЦ“, попуст од 75 одсто, остварује се уколико предзетници делатност обављају у објекту до 50 квадрата. У том случају плаћају паушалну цену од 1.878,75 динара. Уколико предузетник делатност обавља у објекту преко 50 метара квадратних може да оствари попуст од 75 процента од производа јединичне цене и укупне површине стамбеног простора.

Право на умањену цену могу да остваре предузетници који, уз захтев за умањење цене по образложеном основу, доставе и одговарајућу документацију и то: решења о адреси седишта из АПР-а, доказ да предузетник живи на адреси на којој обавља регистровану делатност, решења или уверења катастра непокретности о површини објекта и последњи рачун за комуналне услуге сакупљања отпада.

Привредно друштво „ФЦЦ“ ће одјавити једног члана домаћинства са рачуна свих оних предузетника који регистровану делатност обављају у стамбеном простору у коме већ плаћају комуналне услуге сакупљања, изношења и транспорта комуналног отпада као физичка лица.

Школа „Вук Караџић” добила нови кошаркашки терен

Aleksandra Djuran Јануарy 3, 2024

Почетак Нове године у Основној школи „Вук Караџић“ почео је радно. У школском дворишту постављена је мултифункционална подлога и кошеви на новом кошаркашком терену.

-Вредност радова је 3,1 милион динара, а средства је обезбедио Покрајински секретаријат за спорт и омладину. Школа је добила леп и савремен кошаркашки терен, стандардних димензија тако ће бити омогућено одржавање, не само школских, него и других кошаркашки надметања у нашем граду. Подсетићу да смо недавно реновирали и трибине уз кошаркашки терен чиме су добијен нови услови за развој спорта – истакао је директор школе Иван Пантелић и додао да ће терен осим ученика моћи да користе и рекреативци.

Прошле године у фискултурној сали замењени су прозори који су били у лошем стању, а са улагањима ће се наставити.

-На конкурсу НИС-а „Заједници, заједно“ одобрено 3,5 милиона динара за замену дела кровне конструкције и црепа изнад фискултурне сале и кабинета за музичку културу. Партнер на овом пројекту је и локална самоуправа која ће издвојити исту суму новца, тако да ће у кров бити уложено укупно седам милиона динара – додао је Пантелић.

На конкурсима Покрајине и Републике школа ће конкурисати за унапређење наставе. За информатички кабинет потребни су 3Д штампач, а потребна су и нова учила за одвијање наставе физике.

Још увек се гаси пожар у некадашњем „Хемику”

Aleksandra Djuran Јануарy 2, 2024

Пожар који је 1. јануара пола сата после поноћи избио у делу некадашње фабрике „Хемик“ је под контролом али још увек се гаси.

-Очекује се да ће пожар данас до краја дана бити употпуности ликвидиран. Ватра још увек тиња и све расположиве екипе су на терену. Помажу нам и запослени Јавног предузећа „Кикинда“. Ово је један од највећих пожара који се десио у протеклом периоду. Увиђај је још увек у току и тек након што се заврши знаће се узрок – рекао је Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације.

Наводе појединих медија да је пожар изазвао мушкарац који је испаљивао ватромет наш саговорник није желео да коментарише.

Подсетимо да се запалио селективни материја за рециклажу, велика количина пластике, дрвене палете и тканине које су биле у дворишту.

Академик из Велике Кикинде: Ко је био Филарет Гранић?

Jelena Trifunović Јануарy 2, 2024

Филарет (световно Бранко) Гранић рођен је у Великој Кикинди 1883. Био је доктор наука, византолог, архимандрит, професор на Православном богословском и Филозофском факултету у Београду и редовни члан САНУ.

Бранко Гранић је рођен у Великој Кикинди у породици пореклом из Меленаца. Његов отац Гранић Петра Ранко (Меленци, 1846 – Велика Кикинда, 1924) био је угледни кикиндски адвокат, национални радник и добротвор, а мајка Меланија рођ. Лаковић (?, 1854 – Кикинда, 1892) била је домаћица. Становали су у Великој Кикинди у кући број 281 (данас угао улица Доситејева и Николе Пашића).

Бранко је прво дете Ранка и Меланије Гранић. Рођен је 1/13. септембра 1883. године. Крштен је у Кикиндској цркви исте године. У Матичној књизи рођених Кикиндске цркве под редним бројем 530 пише да је крштен 22. септембра и да му је крштено име Бранко. Пет године касније, 23. септембра 1888. родила се његова сестра Милева.

Извод из Матичне књиге рођених Кикиндске цркве за 1883. годину

После смрти Меланије 1892. године, Ранко Гранић је био у браку са Јелисаветом рођ. Лаковић (Иђош, 1858 – ?). Са њом је имао синове Станоја(1894) и Војислава(1899) и ћерку Десанку(1895).

Попис православних Срба у Великој Кикинди

Војислав Гранић је рођен 23. јула 1899. године у Великој Кикинди где је завршио основну школу и гимназију. Након завршених студија права вратио се у родни град. Био је градски начелник Велике Кикинде. Потом је радио као судија и напредовао до старешине среског суда. Био је у браку са Ливијом Фехер (1908), која је 1929. године прешла у православну веру. Исте године су се венчали у Цркви Св. Николе. Нису имали децу. Војислав је преминуо у Кикинди 1965. а Ливија 1980. године. Сахрањени су у породичној гробници на Железничком гробљу у Кикинди, где почивају и остали из породице Гранић (Ранко, Меланија, Милева, Јелисавета, Станоје и Десанка).

Филаретов брат, Војислав Гранић (1899-1965), судија

Бранко је у родном граду учио основну школу. Школовање је наставио у Новом Саду где је завршио православну гимназију. Потом је студирао у Бечу и Минхену, код познатог византолога Карла Крумбахера. Докторирао је на Филозофском факултету у Минхену 1909. године са оценом „магна цумлауде”. Области његовог интересовања и студија су били византологија, античка историја, класична филологија, правне и економске науке.

По повратку са студија у земљу 1912. године, примио је монашки постриг у манастиру Хопово и добио монашко име Филарет. Прво је радио у црквеној администрацији као секретар код управног одбора српских православних манастира, а потом је био конзисторијални бележник Митрополије карловачке. Нешто касније је рукоположен, па произведен у чин архимандрита.

Академску каријеру Филарет Гранић је започео 1922. године у Скопљу где је прво изабран за доцента на Филозофском факултету и затим, 1926. године за ванредног професора. Предавао је византијску и античку историју. Четири године касније, 25. априла 1929. године, Православни богословски факултет у Београду изабрао га је за ванредног професора патрологије, а 13. јануара 1936. за редовног професора црквеног права и историје цркве. Предавао је патрологију и канонско право.

Филозофски факултет Универзитета у Београду ангажовао је Филарета Гранића 1932. године као хонорарног професора да држи предавања из византијске историје, заједно са Георгијем Острогорским и Владимиром Мошином. Изабран је и за управника Семинара за византологију.

Као професор, Гранић је уживао велики углед међу колегама и студентима. О томе је оставио запис епископ Атанасије Јевтић: „Као човек био је ретко добар и несебичан, тих и повучен, предусретљив и увек готов да помогне. Био је омиљен међу професорима и студентима“.

Фотографија Филарета Гранића из 1930-их година

Ценећи његове стручне радове, академску каријеру и посвећеност струци и позиву, Српска краљевска академија наука изабрала га је за свога дописног члана 18. фебруара 1935, а за редовног члана Академије друштвених наука 16. фебруара 1940. године. После рата распоређен је у одговарајуће одељење Српске академије наука и уметности.

ДОКТОРИРАО У МИНХЕНУ

Докторирао је на Филозофском факултету у Минхену 1909. године са оценом ”магна цумлауде”. Области његовог интересовања и студија су билевизантологија, античка историја, класична филологија, правне и економске науке.

„Као човек Филарет је био ретко добар и несебичан, тих и повучен, предусретљив и увек готов да помогне. Био је омиљен међу професорима и студентима“. Атанасије Јевтић.

Приредио: проф. др Јовица Тркуља