Град

Сума-Козарци-(8)

Садња 200 багрема и тополе данас је организована на имању Лисовић у Новим Козарцима. Иницијатива је потекла из Бодибилдинг клуба „Слобода“ и Ловачког удружења „Фазан“, а акцији су се придружили и Удружење жена „Нови Козарци“ и Коњички клуб „Зеленац“.

Догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Драган Пецарски и секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирослава Наранчић.

Нови Козарци су познати по иницијативама, озбиљним манифестацијама, хуманитарном раду и друштвено-корисним акцијама, рекао је градоначелник.

– Ово је и прилика да се за децу обезбеди оплемењен простор и да науче да чувају природу. И свака друга оваква иницијатива биће подржана – само заједно можемо много тога да учинимо и за град и за села – изјавио је Лукач.

Простор који користе удружења уређује се већ деценијама, кажу у Бодибилдинг клубу „Слобода“.

– Захвални смо граду што нам помаже да озеленимо овај простор, ову нашу оазу. Овде је била депонија и ми овај простор стално оплемењујемо. Овде се припремају такмичари и долазе ђаци на часове у природи – изјавио је Драган Богојевић, председник Бодибилдинг клуба.

Марко Ћулибрк председник Ловачког удружења „Фазан“ додао је да ће се, у сарадњи са осталим удружењима, и убудуће трудити да пошуме што више површина.

На мање од хектара од данас настаје шума, али велики посао тек предстоји.

– Определили смо се, углавном, за багрем јер је медоносна, лековита и декоративна врста стабла. У наредном периоду, да би се те саднице што брже и боље развијале, избушићемо бунар, и наставићемо са уређењем и оплемењивањем простора – рекла је Мирослава Наранчић. – Саднице су купљене средствима Града. Свака иницијатива је добродошла, а ми ћемо проценити и да ли је погодно за садњу.

Много малишана помагало је данас у акцији у Лисовићу. Један од њих, тринаестогодишњи Марко Радуловић, има и сасвим конкретан мотив за то.

– Учествујем у садњи да би ловиште било богато, волео бих да овде буде доста дивљачи. Овај простор користим за тренирање ловачких паса – рекао је Марко.

Дочек са послужењем припремиле су вредне жене из Удружења Нови Козарци.

соларна-електрана

Ако се планови инвеститора, компаније „МТ-КОМЕКС“ остваре, соларна електрана у Кикинди, Б2 Санспот,  почеће да ради до јуна. Од идеје до реализације било је потребно да прође од годину до две године, пише портал Е – капија. Милош Костић, директор „МТ-КОМЕКСА“ напомиње да је за соларну електрану у Кикинди, грађевинска дозвола  добијена у децембру прошле године, а радови су почели половином јануара.

– Ускоро стижу соларни панели и очекујем да ће радови на електрани бити готови крајем априла, почетком маја – најављује Костић и додаје да инвестиција финансирана једним делом средствима инвеститора, уз већи део банкарских кредита.

 

 

Костић каже да је задовољан брзином добијања свих потребних дозвола, али напомиње да су на време почели са свим процедурама.

– Пројекат смо започели крајем 2021. године, тако да ће проћи нешто више од две године од идеје до реализације. Како смо на време започели све процедуре, прошли смо редовне процедуре онда када није било толико захтева у обради – закључује Костић.

У протеклих годину дана велики број инвеститора био је заинтересован за улагање у зелену енергију. За то се користи најнеплодније пољопривредно земљиште, чиме добија посебну намену уз додатни бенефит – производњу зелене струје, рекао је члан Градског већа Саша Танацков. Тако је у плану и изградња  ветропарка који ће заузимати површину од око 469 хектара, налазиће се на улазу у Кикинду односно између Башаида и Банатске Тополе и то: од Банатске Тополе око 2,2 километара, од Башаида око четири, а од Кикинде око 20 километара. Површина обухваћена Планом детаљне регулације је 527 хектара.

 

-Ветрогенератори према плану ће достизати максималну висину од 240 метара, односно дужина ротора биће до 160 метара. Пројекат развијају две француске компаније „ИЕЛ“ и „Акуо Енерџи“. Ветроелектрану ће чинити укупно 15 ветрогенератора појединачне снаге 5,5 мегавата. Максимална висина ветрогенератора је 240 метра, укупна инсталисана снага је око 85  мегавата, а укупна инвестиција је око 120 милиона евра – сазнајемо од Танацкова.

Мерења ветра на локацији су рађена опремом за мерење Лидар, ласером који обавља мерења на значајним висинама од 250 метара и мерним стубом висине 125 метара. Мерења са Лидар-ом  обављена су у претходне 2,5 године, а мерни стуб је постављен током лета 2018.

-Мерења су потврдила избор ветроегенератора снаге 5,5 мегавата која представља најсавременију технологију и биће јединствена у Србији. Поред ветроелектране, обавиће се  и реконструкција постојећих атарских путева почевши од Башаида у правцу Нове Црње,  а изградиће се и далековод 110 ккиловата за потребе прикључења ветроелектране на преносни систем – каже Саша Танацков.

А.Ђ.

ПРОШИРЕЊЕ САЈАНСКЕ СОЛАРНЕ ЕЛЕКТРАНЕ

Фотонапонска, односно соларна, електрана у Сајану изграђена је четврта у Србији, а друга у Војводини.  Инвестицију је реализовала новосадска компанија „Гринко екопарк“ на 150 хектара запарложене земље најлошијег квалитета, а  соларни парк процењен је на 60, 70 милиона евра.

-Соларна електрана у Сајану пројектована је, на 986 киловата, односно један непун мегават. Власници желе да прошире капацитет, међутим, најпре је неопходно регулистаи услове из области заштите животне средине јер је у непосредној близини станиште велике дропље – прецизирао је Саша Танацков.

Едјсег-револуција-(4)

Културно-уметничко друштво “Еђшег” данас је обележило годишњицу Мађарске револуције из 1848/49. године. Сваке године овог датума одаје се почаст храбрим људима који су се борили за независност и слободу мађарског народа, рекла је Ержебет Савановић, потпредседница КУД-а.

– Ово је један од најзначајнијих датума мађарског народа и он је постао симбол слободе, симбол борбе за очување националног идентитета. Уз пригодан програм одајемо почаст нашим храбрим револуционарима из1848. године и полажемо венац на спомен плочу посвећену најистакнутијем вођи револуције, Лајошу Кошуту. Мартовска омладина је 15. марта те давне 1848. године објавила у свом прогласу шта жели наш народ, а то је да ми желимо слободу, мир и слогу. Веома је интересантно да је, и после 176 година, актуелна ова порука јер је и данас  најдрагоценије живети у слободи, миру и слози – рекла је Ержебет Савановић.

Програм је почео свечаном мисом у Католичкој цркви Светог Фрање Асишког,  након чега је одржан рецитал у холу сале „Еђшега“, где се налази и спомен-плоча Лајошу Кошуту на коју су венце положили Шандор Талпаи, заменик председника Градског одбора Савеза војвођанских Мађара, потпредседница КУД-а и гост, Андраш Вано, градоначелник Галгахевиза, места у близини Будимпеште. Свечаности је присуствовала и Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

У духу поштовања, желимо заједно да се сетимо оних који су се жртвовали за домовину, речено је на скупу.

СЕДНИЦА СРЕДЊОСКОЛЦИ (1)

Седница Скупштине града, 35. по реду, биће одржана у уторак с почетком у 10 часова. Одборници ће разматрати 19. тачака дневног реда, сазнајемо од председника градске Скупштине Младена Богдана. Између осталог је и доношење одлуке решења о отуђењу катастарске парцеле  у Кикинди  из јавне својине. Реч је неизграђеном грађевинском земљиште у грађевинском подручју. Према извештају о процени тржишне вредности грађевинско земљиште укупне површине 31.982 метара квадратних чија је почетна цена 160.000 евра. Катастарска парцела се отуђује ради изградње производно пословних објеката малих и средњих предузећа чија делатност не производи буку, вибрације и загађења. Рок за изградњу и пуштање у рад објекта је три године од дана солемнизације уговора код јавног бележника. Вредност инвестиције је 400.000 евра, а привредник има намеру да запосли 40 радника.

-Отуђење земљишта у Блоку 41 и 43, Индустријска зона код ЖАК-овог стадиона, може да допринесе стварању још бољих привредних услова за добробит наших суграђана. Више о овој тачки дневног реда говорићемо на седници локалног парламента – рекао је Богдан.

Доношење одлуке о усвајању средњорочног плана Града Кикинде за период од 2024. до 2026. Године и Стратегије развоја спорта Града Кикинде са акционим планом за период 2024-2030 такође су уврштене у предстојеће заседање.

– Разматраће се и доношење решења о давању сагласности на одлуке Надзорног одбора ЈП „Аутопревоз“ о усвајању  измене ценовника услуга превоза у приградском и градском саобраћају. Цене превоза нису мењане од 2019. године и у ранијем периоду нису усклађиване са стопом реалне инфлације, што је довело до тога да су већ дужи период испод економски оправданих – појаснио је Младен Богдан.

Биће речи и о давању сагласности на Статут ЈП за комуналну инфраструктуру и услуге „Кикинда“,  одлуци о изменама одлуке о тарифи комуналних такси, као и доношење одлуке о изради измена и допуна Плана детаљне регулације за Блок 24 и део Блока 46  у Микронасељу,  извештају о раду градског Штаба за ванредне ситуације Града Кикинде за 2023. Годину, о образовању и именовању Локалног савета родитеља Града Кикинде за школску 2023/2024. Годину, као и о решењима о разрешењу и именовању чланова појединих школских одбора .

А.Ђ.

Министарство-уговори-(4)

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач је, у пратњи секретарке за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирославе Наранчић, данас у Београду потписао уговоре са министарком заштите животне средине, Иреном Вујовић.

Министарство је Граду одобрило око 14 милиона динара за замену котлова у основној школи у Руском Селу и уклањање дивљих депонија у насељеним местима Банатско Велико Село и Иђош.

Латте-Схоп-(18)

Један од најлепших излога и радњи са најшароликијим асортиманом украсних и употребних предмета свакако је „Латте Схоп“, власнице Јелене Максимовић. Кикинђанима је познат као место са уникатном и робом која се не може наћи на другим местима, већ 18 година; прво у киоску код Микронасеља, у Светосавској улици, а од пре шест година на новој адреси, на Тргу српских добровољаца 38, на потезу између Католичке цркве и Поште.

– Овде имамо већи простор и шири асортиман – каже власница Јелена Максимовић. – Имамо порцелана, керамике, све за кућу, етажере, шољице, звона за колаче, а од галеријског програма лампе, фигуре, вазе, рамове за слике, огледала, слике, зидне стове, ћупове.

Јелена набавља и уникатни комадни намештај: клуб-столове, сточиће за цвеће, комоде и витрине, поклоне за различите пригоде: рођендане, годишњице, одлазак у пензију. Поред цвећа и слика, ту су и дрвене жабе које доносе новац и колоне слонића, али и сезонска, празнична понуда. Ових дана су радњу, наравно, „окупирали“ зечићи, јаја, корпице и сав могући ускршњи асортиман. И све то по повољним ценама.

– И за двориште имамо лепу понуду – декоративне свећњаке и другу баштенску галантерију. Нудимо и леп асортиман сувенира; сарађујемо са удружењем „Артеса“, из Сенте нам стижу предмети од глине, шоље, сатови, магнети. У понуди имамо и накит, бижутерију и хируршки челик и „сваровски“ кристале, али и индијски програм: дрвене маске и фигурице, мирисне штапиће које продајемо једини у граду, етерична уља, мирисне свеће.

У продавници „Латте Схоп“ имаћете само један проблем – на чему око да зауставите, јер украсних употребних и одевних предмета у овој миришљавој продавници има за свачији укус и за сваку прилику. Љубазна власница помоћи ће вам да пронађете све што пожелите и чиме ћете обрадовати себе или неког себи драгог.

С обзиром на обиман и изузетан асортиман, сигурно је да нећете погрешити. У „Латте Схоп“ можете доћи сваког радног дана од 8 до 19 сати, и суботом од 9 до 14. У случају да вам треба знак распознавања – то је излог са понудом из маште којој нећете одолети.

С. В. О.

1710451839239

Све је више оних који се окрећу здравој исхрани и органском узгоју хране којим се избегава употреба минералних ђубрива и средстава за заштиту биља како би крајњи резултат био укусан и здравствено безбедан производ. Никола Француски (21) бави се промоцијом здравог начина живота и органском пољопривредом.

-Имам 3,6 ара баште коју сам решио да искористим на прави начин. Узгајам поврће и за то користим природна ђубрива. За азот користим коприву, за фосфор лист од смокве. Калцијум дајем земљи кроз пепео, а он је добар и за заштиту лука од штеточина. Сва ђубрива су доступна у природи, али их треба дозирати – сазнајемо од Николе.

Неколико година уназад желео је да започне органску производњу, а прошле је коначно реализовао ту идеју. Како би више научио учланио се у удружење „Банатску ленију“.

-Чим прође ово варљиво време и мразеви засадићу стару сорту кромпира „месечар“, као и „краљевско срце“ који је када се пресече плав. Засновао сам и јагоде „месечарке“. Имам и стару сорту лука, арпаџике, репе, купуса и бораније. Како једно вадим, друго садим. Циљ ми је да не користим хибриде јер не могу да се репродукују, него морају увек да се купују нови – напомиње млади пољопривредник.

Мањи део робе преостане и за продају.

-Почетник сам и трудим се да репродукујем сво воће и поврће у своју башту. Најважније ми је да за себе и своју породицу произведем довољно како би имали здраву храну на столу. Укус те хране потпуно је другачији од оног на који је већина навикла купујући воће и поврће по супермаркетима. Са новим технологијама дошли смо до тога да мирис и укус појединих намирница није као што је био раније – каже Никола Француски.

А.Ђ.

1710443224070

Кикинђани су још једном показали колико су хумани. У великом броју одазвали су се позиву Предшколске установе „Драгољуб Удицки“  да подрже лечење суграђанке Нађе Јанован. Васпитачи су у два термина у Народном позоришту одиграли представу „Чудна шума“, а малишани са својима мама и татама, бакама и декама испунили су сва места и донирали прилог за Нађу која је са мамом Надом присуствовала представи и уживала у догодовштинама животиња у чудној шуми.

Директорица Предшколске установе Кристина Дрљић истакла је да су се од првог дана укључили како би помогли Нађи.

-Акцију смо назвали дете за дете и друг за друга и хвала свима који су одазвали нашем позиву. Путем представе, у којој глуме васпитачи вртића „Плави чуперак“, желели смо још једном да покажемо колико значи бити добар друг и пријатељ у невољи, о чему је и сам комад. За све нас ово је посебно вече – рекла је Кристина Дрљић.

И градоначелник Никола Лукач подржао је хуман гест.

-И овога пута показали смо да је Кикинда град добрих људи. Из недеље у недељу наши суграђани показују саосећање, емпатију, хуманост. Тако је било и вечерас. Пуно тога можемо када смо јединствени, када мислимо једни на друге, чувамо и бринемо једни о  другима. Сигуран сам да ће порука хуманости и пријатељства показати да заједно можемо све – навео је градоначелник Лукач.

На бини се суграђанима први пут представио и недавно основани хорић Предшколске установе .

Средства која су прикупљена овом приликом биће предата Црвеном крсту и уплаћена на Нађин рачун који има у оквиру фондације „Буди хуман“.

А.Ђ.

1710420647656

Припадници саобраћајне полиције  у Кикинди до 17. марта, спроводе међународну акцију појачане контроле саобраћаја. Како је истакао поручник Дејан Бугарски, помоћник командира Саобраћајне полицијске испоставе у Кикинди  контролише се коришћења сигурносног појаса и мобилних телефона током вожње, као и начина превожења деце у возилима.

-Акције  се спроводи у 30 европских земаља чланица организације Мрежа саобраћајних полиција Европе. Резултати најновијих истраживања које је спровела Агенција за безбедност саобраћаја показују да је у Србији проценат коришћења појаса на предњим седиштима око 85 одсто, а на задњим 17. Коришћење мобилних телефона у вожњи повећава ризик да дође до саобраћајне незгоде од четири до чак двадесет пута. Истовремено, свега 60 одсто родитеља превози своју децу у возилима на законом прописан начин – рекао је Бугарски.

Са лепим временом и доласком пролећа, на путевима је све више моториста.

-Апелујем на све да користе сигнализацију, да не возе под дејством алкохола, а посебно бих нагласио да возачи двоточкаша користе хомологоване заштитне кациге  и да поштују брзину кретања – навео је наш саговорник.

На територији Полицијске управе Кикинда само у  фебруару  евидентирано је 30
саобраћајних незгода, што је повећање за 15,38 одсто  у односу на на исти период прошле године када их је било 26. Приликом регулисања и контроле саобраћаја откривено је 1.630 прекршаја, што је за 17 процената  више у односу на исти период прошле године када их је било 1.397. Највише 597 је због прекорачења брзине и некоришћења појаса 237, док је поменутих прекршаја у истом периоду лане било 4040 односно 233).

У 2023. години, више од 100 погинулих возача и путника у путничким возилима нису користили сигурносни појас у тренутку саобраћајне незгоде. У истом периоду, због некоришћења сигурносног појаса санкционисано је више од 172.000, а због непрописног превоза деце 4.200 учесника у саобраћају.

Моја-еко-куца-(1)

У жељи да помогну у формирању еколошке свести код најмлађих и да утичу на стварање здравих навика, Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој поново је позвао ђаке да учествују у ликовном конкурсу, овога пута на тему „Моја еколошка кућа“. Активност је реализована поводом Месеца енергетске ефикасности. На конкурс је, из десет школа, стигао 71 појединачни и групни рад и сви су изложени у Секретаријату. Данас су изложбу посетили ђаци основних школа „Ђура Јакшић“ и „Фејеш Клара“.

– Изложба је јако лепа и научио сам како се чува природа – тако што не бацамо отпатке и тако што чистимо – рекао је Филип Еминовски, ученик трећег разреда Основне школе „Фејеш Клара“.

– Важно је да чувамо планету тако што је нећемо загађивати и да не возимо аутомобиле који стварају дим. Не смемо да загађујемо воду и ваздух – каже Алекса Сабо, ученик другог разреда исте школе.

Његова другарица из разреда, Нађа Велемиров, објаснила је како се треба понашати у школи.

– Важно је да не буде прљавштине и смећа, ми у школи одржавамо хигијену – каже Нађа.

Уна Гогић, из другог разреда Школе „Ђура Јакшић“ и нацртала је и направила своју еколошку кућу.

– Моја кућа је од дрвета са кровом од сламе, тако сам ја замислила еколошку кућу – важно је да има природне материјале.

Из четвртог разреда ове школе такође су стигле креативне еко-куће.

– Важно је да има природне материјале, дрво, сламу. Видела сам у Кикинди једну од дрвета, јако је лепо направљена – објаснила је Лара Перендић.

 

– Цртала сам еколошку кућу, имала сам пуно ветрењача на цртежу и поток и соларне плоче, све што нам треба – рекла је Лара Кнежевић.

 

За њихову другарицу Мину Псодоров еко-кућа је пећина у којој се живи, са много природе, малих животиња и цвећа око ње.

– Трудимо се да утичемо на све, на децу од најмлађег узраста, од вртића, до пензионера, имамо активности за сваку циљну групу – изјавила је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата. – Програм „Моја еко-кућа“ наставак је активности од прошле године када су ђаци правили ветрењаче. На све могуће начине се трудимо да им пробудимо осећај за природу, да их вратимо у прошлост. Овог пута су цртали и правили, како су они то назвали, „стару и нову кућу“. Сва деца ће бити награђена.

Изложба „Моја еко-кућа“ данас је званично отворена и из Секретаријата позивају школе и вртиће да их посете до краја месеца, до када је отворена.

С. В. О.