June 28, 2026

Град

IMG_2380

„Velika zemlja – priča o našim selima“ nova knjiga Vladislava Vujina

Aleksandra Djuran January 5, 2024

Kada je 2017. godine povodom manifestacije „Noć muzeja“ u Narodnom muzeju Kikinda organizovana izložba „Velika zemlja – priča o našim selima“, mnogi posetioci su pitali zašto se, sve ono što su videli i pročitali ne „pretoči“ u knjigu. I bili su u pravu, priča Vladislav Vujin, viši kustos istoričar u Narodnom muzeju.

-Izložba je i bila koncipirana kao „ulazak“ u jednu „veliku knjigu“, bolje reći novine sa velikim plakatima dizajniranim poput „šarenog“ magazina uz mali broj eksponata  pošto naš muzej „pati“ od nedostatka predmeta vezanih za okolna sela. Uz osnovne podatke o selima, posetioci su na izložbi mogli da vide i pročitaju bitne, ali i potpuno nebitne, ali svakako zanimljive, smešne, tužne , tragične i zaboravljene priče iz lokalnih istorija svih mesta koja čine opštinu  odnosno grad Kikindu – kaže Vujin.

Priče su poređane po azbučnom redu devet sela: Banatska Topola, Banatsko Veliko Selo, Bašaid, Iđoš, Mokrin, Nakovo, Novi Kozarci, Rusko Selo i Sajan. Vremenski period koji je u ovim pričama obrađen završava se u prvim godinama nove kolonizacije posle Drugog svetskog rata.

-Pošto velikokikindske novine iz neshvatljivih razloga uglavnom nisu brinule, pisale, o dešavanjima u okolnim selima, kao osnovni izvor za izložbu sada i knjigu služile su novine koje su izlazile u Beogradu između dva svetska rata „Vreme“ i „Pravda“ i Novom Sadu „Zastava“. No, tada smo došli do problema. Prestonički mediji su izveštavali tek kada se u našim selima dogodilo nešto ružno. Neka pljačka, nesreća, ubistvo ili samoubistvo. Pozitivnih vesti gotovo i da nema. Baš kao i danas. Crna hronika prodaje novine. Zato je valjalo potražiti i druge izvore. O većini naših sela pisane su knjige u kojima se mogu pronaći zanimljivi podaci. Zatim tu su i tekstovi vrednih autora i istraživača prošlosti sela koji su objavljivani u Glasniku Istorijskog arhiva Kikinda „Attendite“. O prošlosti iz XIX veka dobar izvor bila je knjiga Vase Stajića „Velikokikindski dištrikt“. Na kraju tu su i podaci, predmeti i fotografije iz istorijske i etnološke zbirke Narodnog muzeja Kikinda – pojasnio je Vladislav Vujin.

Bez ikakvih pretenzija da bude naučno štivo, već da služi za zabavu i sećanje kroz zabavu, „Velika zemlja -istorijska slikovnica o našim selima“ je kompilacija kratkih istorija, „upakovana“ u plavetnilo severnobanatskog horizonta sa mnoštvom fotografija, koja, bez sumnje, može predstavljati zanimljivo štivo za sve naše bivše i sadašnje sugrađane.

korinđaši a

Korinđaši donose radost u domove i Gradsku kuću i čuvaju običaj od zaborava

Aleksandra Djuran January 5, 2024

Na Badnje veče na teritoriji Grada dočekuju se korinđaši. Ne postoji dete u Kikindi i okolini koje ne zna bar dve recitacije i rado korinđa. Recitovanjem pesmica, deca domaćinima žele srećno Badnje veče, berićetnu godinu i puno zdravlja za sve ukućane. I ove godine Gradska kuća otvoriće vrata korinđašima od 16 do 18 sati. Dočekaće ih gradpnačelnik Nikola Lukač sa saradnicima i darovati ih slatkišima i voćem. Prošle godine bilo ih nekoliko stotina, a cilj je da se od zaborava sačuva običaj koji se zadržao  jedino u Kikindi i okolini i jedan je od retkih koji se i dan danas prenosi sa kolena na koleno.

Osim dece koja jedva čekaju Badnje veče i domaćini su ti koji se vesele ovom običaju. Korinđaši se dočekuju sa radošću i veseljem. Domaćini pripreme poklone kojima ih daruju, a domaćice pripreme suve šljive, smokve, jabuke, pomorandže, orahe. Svaki od darova ima simboliku. Orah je posvećen precima, bombone su simbol slatkog života, jabuka simbol zdravlja, tako da deca dobiju sve ono što mi je potrebno za rast.

Sa druge strane, deca kroz recitacije domaćinima nagoveste zdravlje, napredak u kući i porodici. Neke od recitacija koje se govore stare su više od sto godina prenose se sa generacije na generaciju, a neke se i menjaju shodno savremenom dobu.

Korinđanje je običaj koji je stavljen na nacionalnu listu za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.

 

basaid skola krecenje

U bašaidskoj školi u toku sređivanje učionica u prizemlju

Aleksandra Djuran January 5, 2024

U Osnovnoj školi „1. oktobar“ iz Bašaida zimski raspust biće iskorišćen za uređenje učionica. Mirko Vlajkov, direktor kaže da je u toku krečenje učionica.

-Odlučili smo da vreme kada đaci nisu u školi iskoristimo i okrečimo četiri učionice u prizemlju. U njima se nastava odvija za učenike nižih razreda i nisu krečene sigurno 15 godina. Materijal je škola kupila od sopstvenih sredstava, a naš domar obavlja molerske radove – rekao je Vlajkov i dodao da su u školi rešeni da svaku priliku iskoriste kako bi krečili deo po deo zgrade.

U proteklom periodu u ovu školu uložena su znatna sredstva čime je omogućeno da učenici i zaposleni imaju bolje uslove za rad.

-Na konkursima koji budu raspisani apliciraćemo za sredstva za digitalnu učionicu koja će biti opremljena računarima. Imamo prostor koji se ne koristi i u njemu bi učenici nižih razreda na pravi način mogli da savladaju gradivo iz predmeta digitalni svet – saznali smo od Vlajkova.

2deb7cc4-0aee-4ebf-b708-d30d4d82787d

U toku čišćenje seoskih divljih deponija

Aleksandra Djuran January 4, 2024

U toku je čišćenje divljih deponija na teritoriji Grada. U ovaj posao biće uloženo ukupno šest miliona dinara. Kako je istakla Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, pet miliona opredelio je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne, a milion dinara izdvojeno je iz gradskog budžeta.

-Deponije koje su obuhvaćene projektom su u Novim Kozarcima, Sajanu i Ruskom Selu. Radovi se obavljaju u Novim Kozarcima i Sajanu, a u Ruskom Selu deponija je očišćena krajem prethodne godine. Završetak posla očekuje se do kraja januara – kaže naša sagovornica.

Da se očiste divlje deponije u ova tri sela odlučilo se po prioritetu.

-Najveći broj prijava za bespravno odlaganje otpada stigao nam je iz pomenutih mesnih zajednica. Meštani su prijavljivali da se smeće odlaže na mestu koje nije predviđeno za to. Osim toga, za Rusko Selo, Sajan i Nove Kozarce bila je spremna projektna dokumentacija za uklanjanje deponija – dodala je Miroslava Narančić.

I ovom prilikom Miroslava Narančić apelovala je na sve da otpad ne odlažu na divljim deponijama.

-Za neadekvatno odlaganje otpada isključivo smo mi odgovorni. Svake godine znatna sredstva izdvajaju se da se smetlišta u selima i gradu očiste. Na žalost, svedoci smo da vrlo brzo, ponovo nastanu divlje deponije. Neophodno je da svi podjednako vodimo računa o životnoj sredini, jer našu okolinu ne čuvamo samo za nas, nego i za našu decu – precizirala je Narančić.

318844156_708499423877671_5741791476130087646_n (1)

Da raspust ne bude smor, Muzej organizuje radionice o životu u prošlosti

Aleksandra Djuran January 4, 2024

Narodni muzej i ove zime organizuje „Zimski raspust u u muzeju“ u okviru kog će deca više saznati o životu ljudi u dalekoj prošlosti. Programi su od 9. do 12. januara, od 11 do 13 sati i namenjeni su deci od 7 do 12 godina, saznajemo od Dragana Kiurskog, muzejskog pedagoga.

 

-Za sve koji reše da deo raspusta provedu u Narodnom muzeju osmislili smo četiri radionice iz oblasti arheologije. Ovo će biti prilika da se deca upoznaju sa sadržajem arheološke izložbe stalne postavke muzeja, otkriće kako su živeli ljudi u kamenom i metalnom dobu, na koji način su pripremali hranu, koje materijale iz prirode su koristili u izradi predmeta za svakodnevnu upotrebu, kako su se odevali. Na jednoj od radionica ćemo dramatizacijom i filmom pokušati da prikažemo život praistorijskog čoveka. Osim toga, deca će imati priliku da pomoću gline izrađuju posude iz praistorije – kaže naš sagovornik.

Posebnog prijavljivanja za program neće biti, svako ko je zainteresovan treba da u utorak, 9. januara u 11 časova. Cilj programa je približavanje deci tema iz arheologije, multisenzorni doživljaj života u praistoriji, razvoj kreativnosti, olakšavanje razumevanja života u dalekoj prošlosti i podsticanje učenja kroz igru. Programe su osmslili i realizovaće ih Dragan Kiurski i Katarina Dragin, takođe muzejski edukator. Cena jedne radionice je 150 dinara.

IMG_4029 (Large)

Uhapšen četrdesetogodišnjak za kog se sumnja da je izazvao požar u bivšem „Hemiku“

Aleksandra Djuran January 3, 2024

Četrdesetogodišnjeg E. Č. iz Kikinde pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti.

Sumnjiči se da je 1. januara, odmah posle ponoći, izazvao požar tako što je aktivirao vatromet ispred svoje kuće u neposrednoj blizini nekadašnje fabrike „Hemik“, gde je na otvorenom prostoru skladišteno oko 250 tona reciklažnog otpada. Kako se sumnja, požar je izbio usled padanja užarenih ostataka pirotehnike na lako zapaljivi otpad. U ovom požaru nije bilo povređenih lica, ali je pričinjena veća materijalna šteta.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Kikindi.

Podsetimo 1. januara pola sata posle ponoći komšije u blizini nekadašnjeg „Hemika“ prijavlile su požar. Na lice mesta ubrzo su stigli vatrogasci-spasioci, ali i vatrogasna jedinica NIS-a. Zapaljeni selektivni materija za reciklažu, drvene palete i velike količine tkanina vatrogasci su gasili skoro 24 sata. Na sreću okolne kuće nisu bile ugrožene, ali je jak dim smetao stanovnicima ovog dela grada. Deo koji je zahvaćen požarom pripada firmi „Kimeks reciklaža“ iz Novog Sada koja ima poslovnu  jedinicu u Kikindi.

fcc

Evo kako preduzetnici mogu da ostvare popust od 75 odsto na račune kompanije „FCC”

Aleksandra Djuran January 3, 2024

Prema odluci privrednog društva „FCC Kikinda“ preduzetnici koji registrovanu delatnost obavljaju u okviru stambenog prostora u kome već plaćaju račun za komunalne usluge sakupljanja, iznošenja i transporta komunalnog otpada kao fizička lica, imaju mogućnost ostvarivanja prava na umanjenu cenu.

Manja cena za usluge kompanije „FCC“, popust od 75 odsto, ostvaruje se ukoliko predzetnici delatnost obavljaju u objektu do 50 kvadrata. U tom slučaju plaćaju paušalnu cenu od 1.878,75 dinara. Ukoliko preduzetnik  delatnost obavlja u objektu preko 50 metara kvadratnih može da ostvari popust od 75 procenta od proizvoda jedinične cene i ukupne površine stambenog prostora.

 

Pravo na umanjenu cenu mogu da ostvare preduzetnici koji, uz zahtev za umanjenje cene po obrazloženom osnovu, dostave i odgovarajuću dokumentaciju i to: rešenja o adresi sedišta iz APR-a, dokaz da preduzetnik živi na adresi na kojoj obavlja registrovanu delatnost, rešenja ili uverenja katastra nepokretnosti o površini objekta i poslednji račun za komunalne usluge sakupljanja otpada.

Privredno društvo „FCC“ će odjaviti jednog člana domaćinstva sa računa svih onih preduzetnika koji registrovanu delatnost obavljaju u stambenom prostoru u kome već plaćaju komunalne usluge sakupljanja, iznošenja i transporta komunalnog otpada kao fizička lica.

dd87672e-249d-496d-9153-f2e6c826e00e

Škola „Vuk Karadžić” dobila novi košarkaški teren

Aleksandra Djuran January 3, 2024

Početak Nove godine u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ počeo je radno.  U školskom dvorištu postavljena  je multifunkcionalna podloga i koševi na novom košarkaškom terenu.

-Vrednost radova  je 3,1 milion dinara, a sredstva je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu. Škola je dobila lep i savremen košarkaški teren, standardnih dimenzija tako će biti omogućeno održavanje, ne samo školskih, nego i drugih košarkaški nadmetanja u našem gradu. Podsetiću da smo nedavno renovirali i tribine uz košarkaški teren čime su dobijen novi uslovi za razvoj sporta – istakao je direktor škole Ivan Pantelić i dodao da će teren osim učenika moći da koriste i rekreativci.

Prošle godine u fiskulturnoj sali zamenjeni su prozori koji su bili u lošem stanju, a sa ulaganjima će se nastaviti.

-Na konkursu NIS-a „Zajednici, zajedno“ odobreno 3,5 miliona dinara za zamenu dela krovne konstrukcije i crepa iznad  fiskulturne sale i kabineta za muzičku kulturu. Partner na ovom projektu je i lokalna samouprava koja će izdvojiti istu sumu novca, tako da će u krov biti uloženo ukupno sedam miliona dinara – dodao je Pantelić.

Na konkursima Pokrajine i Republike škola će konkurisati za unapređenje nastave. Za informatički kabinet potrebni su 3D štampač, a potrebna su i nova učila za odvijanje nastave fizike.

IMG_4010 (Large)

Još uvek se gasi požar u nekadašnjem „Hemiku”

Aleksandra Djuran January 2, 2024

 

Požar koji je 1. januara pola sata posle ponoći izbio u delu nekadašnje fabrike „Hemik“ je pod kontrolom ali još uvek se gasi.

-Očekuje se da će požar danas do kraja dana biti upotpunosti likvidiran. Vatra još uvek tinja i sve raspoložive ekipe su na terenu. Pomažu nam i zaposleni Javnog preduzeća „Kikinda“. Ovo je jedan od najvećih požara koji se desio u proteklom periodu. Uviđaj je još uvek u toku i tek nakon što se završi znaće se uzrok – rekao je Zoran Budiša, načelnik Odeljenja za vanredne situacije.

Navode pojedinih medija da je požar izazvao muškarac koji je ispaljivao vatromet naš sagovornik nije želeo da komentariše.

Podsetimo da se zapalio selektivni materija za reciklažu, velika količina plastike, drvene palete i tkanine koje su bile u dvorištu.

Arhimandrit dr Filaret Granic

Akademik iz Velike Kikinde: Ko je bio Filaret Granić?

Jelena Trifunović January 2, 2024

Filaret (svetovno Branko) Granić rođen je u Velikoj Kikindi 1883. Bio je doktor nauka, vizantolog, arhimandrit, profesor na Pravoslavnom bogoslovskom i Filozofskom fakultetu u Beogradu i redovni član SANU.

Branko Granić je rođen u Velikoj Kikindi u porodici poreklom iz Melenaca. Njegov otac Granić Petra Ranko (Melenci, 1846 – Velika  Kikinda, 1924) bio je ugledni kikindski advokat, nacionalni radnik i dobrotvor, a majka Melanija rođ. Laković (?, 1854 – Kikinda, 1892) bila je domaćica. Stanovali su u Velikoj Kikindi u kući broj 281 (danas ugao ulica Dositejeva i Nikole Pašića).

Branko je prvo dete Ranka i Melanije Granić. Rođen je 1/13. septembra 1883. godine. Kršten je u Kikindskoj crkvi iste godine. U Matičnoj knjizi rođenih Kikindske crkve pod rednim brojem 530 piše da je kršten 22. septembra i da mu je kršteno ime Branko. Pet godine kasnije, 23. septembra 1888.  rodila se njegova sestra Mileva.

Izvod iz Matične knjige rođenih Kikindske crkve za 1883. godinu

Posle smrti Melanije 1892. godine, Ranko Granić je bio u braku sa Jelisavetom rođ. Laković (Iđoš, 1858 – ?). Sa njom je imao sinove Stanoja(1894) i Vojislava(1899) i ćerku Desanku(1895).

Popis pravoslavnih Srba u Velikoj Kikindi

 

Vojislav Granić je rođen 23. jula 1899. godine u Velikoj Kikindi gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Nakon završenih studija prava vratio se u rodni grad. Bio je gradski načelnik Velike Kikinde. Potom je radio kao sudija i napredovao do starešine sreskog suda. Bio je u braku sa Livijom Feher (1908), koja je 1929. godine prešla u pravoslavnu veru. Iste godine su se venčali u Crkvi Sv. Nikole. Nisu imali decu. Vojislav je preminuo u Kikindi 1965. a Livija 1980. godine. Sahranjeni su u porodičnoj grobnici na Železničkom groblju u Kikindi, gde počivaju i ostali iz porodice Granić (Ranko, Melanija, Mileva, Jelisaveta, Stanoje i Desanka).

Filaretov brat, Vojislav Granić (1899-1965), sudija

Branko je u rodnom gradu učio osnovnu školu. Školovanje je nastavio u Novom Sadu gde je završio pravoslavnu gimnaziju. Potom je studirao u Beču i Minhenu, kod poznatog vizantologa Karla Krumbahera. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Minhenu 1909. godine sa ocenom „magna cumlaude”. Oblasti njegovog interesovanja i studija su bili vizantologija, antička istorija, klasična filologija, pravne i ekonomske nauke.

Po povratku sa studija u zemlju 1912. godine, primio je monaški postrig u manastiru Hopovo i dobio monaško ime Filaret. Prvo je radio u crkvenoj administraciji kao sekretar kod upravnog odbora srpskih pravoslavnih manastira, a potom je bio konzistorijalni beležnik Mitropolije karlovačke. Nešto kasnije je rukopoložen, pa proizveden u čin arhimandrita.

Akademsku karijeru Filaret Granić je započeo 1922. godine u Skoplju gde je prvo izabran za docenta na Filozofskom fakultetu i zatim, 1926. godine za vanrednog profesora. Predavao je vizantijsku i antičku istoriju. Četiri godine kasnije, 25. aprila 1929. godine, Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu izabrao ga je za vanrednog profesora patrologije, a  13. januara 1936. za redovnog profesora crkvenog prava i istorije crkve. Predavao je patrologiju i kanonsko pravo.

Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu angažovao je Filareta Granića 1932. godine kao honorarnog profesora da drži predavanja iz vizantijske istorije, zajedno sa Georgijem Ostrogorskim i Vladimirom Mošinom. Izabran je i za upravnika Seminara za vizantologiju.

Kao profesor, Granić je uživao veliki ugled među kolegama i studentima. O tome je ostavio zapis episkop Atanasije Jevtić: „Kao čovek bio je retko dobar i nesebičan, tih i povučen, predusretljiv i uvek gotov da pomogne. Bio je omiljen među profesorima i studentima“.

Fotografija Filareta Granića iz 1930-ih godina

Ceneći njegove stručne radove, akademsku karijeru i posvećenost struci i pozivu, Srpska kraljevska akademija nauka izabrala ga je za svoga dopisnog člana 18. februara 1935, a za redovnog člana Akademije društvenih nauka 16. februara 1940. godine. Posle rata raspoređen je u odgovarajuće odeljenje Srpske akademije nauka i umetnosti.

DOKTORIRAO U MINHENU

Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Minhenu 1909. godine sa ocenom ”magna cumlaude”. Oblasti njegovog interesovanja i studija su bilevizantologija, antička istorija, klasična filologija, pravne i ekonomske nauke.

„Kao čovek Filaret je bio retko dobar i nesebičan, tih i povučen, predusretljiv i uvek gotov da pomogne. Bio je omiljen među profesorima i studentima“. Atanasije Jevtić.

 

Priredio: prof. dr Jovica Trkulja

 

 

 

 

error: Content is protected !!