August 26, 2026

Град

Suma-Kozarci-(8)

Zasađena šuma u Novim Kozarcima

Igor Crnogorac March 16, 2024

Sadnja 200 bagrema i topole danas je organizovana na imanju Lisović u Novim Kozarcima. Inicijativa je potekla iz Bodibilding kluba „Sloboda“ i Lovačkog udruženja „Fazan“, a akciji su se pridružili i Udruženje žena „Novi Kozarci“ i Konjički klub „Zelenac“.

Događaju su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač, član Gradskog veća Dragan Pecarski i sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, Miroslava Narančić.

Novi Kozarci su poznati po inicijativama, ozbiljnim manifestacijama, humanitarnom radu i društveno-korisnim akcijama, rekao je gradonačelnik.

– Ovo je i prilika da se za decu obezbedi oplemenjen prostor i da nauče da čuvaju prirodu. I svaka druga ovakva inicijativa biće podržana – samo zajedno možemo mnogo toga da učinimo i za grad i za sela – izjavio je Lukač.

Prostor koji koriste udruženja uređuje se već decenijama, kažu u Bodibilding klubu „Sloboda“.

– Zahvalni smo gradu što nam pomaže da ozelenimo ovaj prostor, ovu našu oazu. Ovde je bila deponija i mi ovaj prostor stalno oplemenjujemo. Ovde se pripremaju takmičari i dolaze đaci na časove u prirodi – izjavio je Dragan Bogojević, predsednik Bodibilding kluba.

Marko Ćulibrk predsednik Lovačkog udruženja „Fazan“ dodao je da će se, u saradnji sa ostalim udruženjima, i ubuduće truditi da pošume što više površina.

Na manje od hektara od danas nastaje šuma, ali veliki posao tek predstoji.

– Opredelili smo se, uglavnom, za bagrem jer je medonosna, lekovita i dekorativna vrsta stabla. U narednom periodu, da bi se te sadnice što brže i bolje razvijale, izbušićemo bunar, i nastavićemo sa uređenjem i oplemenjivanjem prostora – rekla je Miroslava Narančić. – Sadnice su kupljene sredstvima Grada. Svaka inicijativa je dobrodošla, a mi ćemo proceniti i da li je pogodno za sadnju.

Mnogo mališana pomagalo je danas u akciji u Lisoviću. Jedan od njih, trinaestogodišnji Marko Radulović, ima i sasvim konkretan motiv za to.

– Učestvujem u sadnji da bi lovište bilo bogato, voleo bih da ovde bude dosta divljači. Ovaj prostor koristim za treniranje lovačkih pasa – rekao je Marko.

Doček sa posluženjem pripremile su vredne žene iz Udruženja Novi Kozarci.

solarna-elektrana

Kikinda primamljiva sredina za solarne elektrane i vetroparkove

Aleksandra Djuran March 16, 2024

Ako se planovi investitora, kompanije „MT-KOMEKS“ ostvare, solarna elektrana u Kikindi, B2 Sanspot,  počeće da radi do juna. Od ideje do realizacije bilo je potrebno da prođe od godinu do dve godine, piše portal E – kapija. Miloš Kostić, direktor „MT-KOMEKSA“ napominje da je za solarnu elektranu u Kikindi, građevinska dozvola  dobijena u decembru prošle godine, a radovi su počeli polovinom januara.

– Uskoro stižu solarni paneli i očekujem da će radovi na elektrani biti gotovi krajem aprila, početkom maja – najavljuje Kostić i dodaje da investicija finansirana jednim delom sredstvima investitora, uz veći deo bankarskih kredita.

 

 

Kostić kaže da je zadovoljan brzinom dobijanja svih potrebnih dozvola, ali napominje da su na vreme počeli sa svim procedurama.

– Projekat smo započeli krajem 2021. godine, tako da će proći nešto više od dve godine od ideje do realizacije. Kako smo na vreme započeli sve procedure, prošli smo redovne procedure onda kada nije bilo toliko zahteva u obradi – zaključuje Kostić.

U proteklih godinu dana veliki broj investitora bio je zainteresovan za ulaganje u zelenu energiju. Za to se koristi najneplodnije poljoprivredno zemljište, čime dobija posebnu namenu uz dodatni benefit – proizvodnju zelene struje, rekao je član Gradskog veća Saša Tanackov. Tako je u planu i izgradnja  vetroparka koji će zauzimati površinu od oko 469 hektara, nalaziće se na ulazu u Kikindu odnosno između Bašaida i Banatske Topole i to: od Banatske Topole oko 2,2 kilometara, od Bašaida oko četiri, a od Kikinde oko 20 kilometara. Površina obuhvaćena Planom detaljne regulacije je 527 hektara.

 

-Vetrogeneratori prema planu će dostizati maksimalnu visinu od 240 metara, odnosno dužina rotora biće do 160 metara. Projekat razvijaju dve francuske kompanije „IEL“ i „Akuo Enerdži“. Vetroelektranu će činiti ukupno 15 vetrogeneratora pojedinačne snage 5,5 megavata. Maksimalna visina vetrogeneratora je 240 metra, ukupna instalisana snaga je oko 85  megavata, a ukupna investicija je oko 120 miliona evra – saznajemo od Tanackova.

Merenja vetra na lokaciji su rađena opremom za merenje Lidar, laserom koji obavlja merenja na značajnim visinama od 250 metara i mernim stubom visine 125 metara. Merenja sa Lidar-om  obavljena su u prethodne 2,5 godine, a merni stub je postavljen tokom leta 2018.

-Merenja su potvrdila izbor vetroegeneratora snage 5,5 megavata koja predstavlja najsavremeniju tehnologiju i biće jedinstvena u Srbiji. Pored vetroelektrane, obaviće se  i rekonstrukcija postojećih atarskih puteva počevši od Bašaida u pravcu Nove Crnje,  a izgradiće se i dalekovod 110 kkilovata za potrebe priključenja vetroelektrane na prenosni sistem – kaže Saša Tanackov.

A.Đ.

PROŠIRENJE SAJANSKE SOLARNE ELEKTRANE

Fotonaponska, odnosno solarna, elektrana u Sajanu izgrađena je četvrta u Srbiji, a druga u Vojvodini.  Investiciju je realizovala novosadska kompanija „Grinko ekopark“ na 150 hektara zaparložene zemlje najlošijeg kvaliteta, a  solarni park procenjen je na 60, 70 miliona evra.

-Solarna elektrana u Sajanu projektovana je, na 986 kilovata, odnosno jedan nepun megavat. Vlasnici žele da prošire kapacitet, međutim, najpre je neophodno regulistai uslove iz oblasti zaštite životne sredine jer je u neposrednoj blizini stanište velike droplje – precizirao je Saša Tanackov.

Edjseg-revolucija-(4)

U „Eđšeg“-u sećanje na Mađarsku revoluciju

Igor Crnogorac March 15, 2024

Kulturno-umetničko društvo “Eđšeg” danas je obeležilo godišnjicu Mađarske revolucije iz 1848/49. godine. Svake godine ovog datuma odaje se počast hrabrim ljudima koji su se borili za nezavisnost i slobodu mađarskog naroda, rekla je Eržebet Savanović, potpredsednica KUD-a.

– Ovo je jedan od najznačajnijih datuma mađarskog naroda i on je postao simbol slobode, simbol borbe za očuvanje nacionalnog identiteta. Uz prigodan program odajemo počast našim hrabrim revolucionarima iz1848. godine i polažemo venac na spomen ploču posvećenu najistaknutijem vođi revolucije, Lajošu Košutu. Martovska omladina je 15. marta te davne 1848. godine objavila u svom proglasu šta želi naš narod, a to je da mi želimo slobodu, mir i slogu. Veoma je interesantno da je, i posle 176 godina, aktuelna ova poruka jer je i danas  najdragocenije živeti u slobodi, miru i slozi – rekla je Eržebet Savanović.

Program je počeo svečanom misom u Katoličkoj crkvi Svetog Franje Asiškog,  nakon čega je održan recital u holu sale „Eđšega“, gde se nalazi i spomen-ploča Lajošu Košutu na koju su vence položili Šandor Talpai, zamenik predsednika Gradskog odbora Saveza vojvođanskih Mađara, potpredsednica KUD-a i gost, Andraš Vano, gradonačelnik Galgaheviza, mesta u blizini Budimpešte. Svečanosti je prisustvovala i Melita Gombar, članica Gradskog veća.

U duhu poštovanja, želimo zajedno da se setimo onih koji su se žrtvovali za domovinu, rečeno je na skupu.

SEDNICA SREDNJOSKOLCI (1)

Zakazana 35. sednica lokalnog parlamenta

Aleksandra Djuran March 15, 2024

Sednica Skupštine grada, 35. po redu, biće održana u utorak s početkom u 10 časova. Odbornici će razmatrati 19. tačaka dnevnog reda, saznajemo od predsednika gradske Skupštine Mladena Bogdana. Između ostalog je i donošenje odluke rešenja o otuđenju katastarske parcele  u Kikindi  iz javne svojine. Reč je neizgrađenom građevinskom zemljište u građevinskom području. Prema izveštaju o proceni tržišne vrednosti građevinsko zemljište ukupne površine 31.982 metara kvadratnih čija je početna cena 160.000 evra. Katastarska parcela se otuđuje radi izgradnje proizvodno poslovnih objekata malih i srednjih preduzeća čija delatnost ne proizvodi buku, vibracije i zagađenja. Rok za izgradnju i puštanje u rad objekta je tri godine od dana solemnizacije ugovora kod javnog beležnika. Vrednost investicije je 400.000 evra, a privrednik ima nameru da zaposli 40 radnika.

-Otuđenje zemljišta u Bloku 41 i 43, Industrijska zona kod ŽAK-ovog stadiona, može da doprinese stvaranju još boljih privrednih uslova za dobrobit naših sugrađana. Više o ovoj tački dnevnog reda govorićemo na sednici lokalnog parlamenta – rekao je Bogdan.

Donošenje odluke o usvajanju srednjoročnog plana Grada Kikinde za period od 2024. do 2026. Godine i Strategije razvoja sporta Grada Kikinde sa akcionim planom za period 2024-2030 takođe su uvrštene u predstojeće zasedanje.

– Razmatraće se i donošenje rešenja o davanju saglasnosti na odluke Nadzornog odbora JP „Autoprevoz“ o usvajanju  izmene cenovnika usluga prevoza u prigradskom i gradskom saobraćaju. Cene prevoza nisu menjane od 2019. godine i u ranijem periodu nisu usklađivane sa stopom realne inflacije, što je dovelo do toga da su već duži period ispod ekonomski opravdanih – pojasnio je Mladen Bogdan.

Biće reči i o davanju saglasnosti na Statut JP za komunalnu infrastrukturu i usluge „Kikinda“,  odluci o izmenama odluke o tarifi komunalnih taksi, kao i donošenje odluke o izradi izmena i dopuna Plana detaljne regulacije za Blok 24 i deo Bloka 46  u Mikronaselju,  izveštaju o radu gradskog Štaba za vanredne situacije Grada Kikinde za 2023. Godinu, o obrazovanju i imenovanju Lokalnog saveta roditelja Grada Kikinde za školsku 2023/2024. Godinu, kao i o rešenjima o razrešenju i imenovanju članova pojedinih školskih odbora .

A.Đ.

Ministarstvo-ugovori-(4)

Potpisani ugovori – Grad od Ministarstva zaštite životne sredine dobija 14 miliona dinara

Igor Crnogorac March 15, 2024

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač je, u pratnji sekretarke za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, Miroslave Narančić, danas u Beogradu potpisao ugovore sa ministarkom zaštite životne sredine, Irenom Vujović.

Ministarstvo je Gradu odobrilo oko 14 miliona dinara za zamenu kotlova u osnovnoj školi u Ruskom Selu i uklanjanje divljih deponija u naseljenim mestima Banatsko Veliko Selo i Iđoš.

Latte-Shop-(18)

„Latte Shop“ – da darujete sebe i druge najlepšim unikatnim poklonima

Igor Crnogorac March 15, 2024

Jedan od najlepših izloga i radnji sa najšarolikijim asortimanom ukrasnih i upotrebnih predmeta svakako je „Latte Shop“, vlasnice Jelene Maksimović. Kikinđanima je poznat kao mesto sa unikatnom i robom koja se ne može naći na drugim mestima, već 18 godina; prvo u kiosku kod Mikronaselja, u Svetosavskoj ulici, a od pre šest godina na novoj adresi, na Trgu srpskih dobrovoljaca 38, na potezu između Katoličke crkve i Pošte.

– Ovde imamo veći prostor i širi asortiman – kaže vlasnica Jelena Maksimović. – Imamo porcelana, keramike, sve za kuću, etažere, šoljice, zvona za kolače, a od galerijskog programa lampe, figure, vaze, ramove za slike, ogledala, slike, zidne stove, ćupove.

Jelena nabavlja i unikatni komadni nameštaj: klub-stolove, stočiće za cveće, komode i vitrine, poklone za različite prigode: rođendane, godišnjice, odlazak u penziju. Pored cveća i slika, tu su i drvene žabe koje donose novac i kolone slonića, ali i sezonska, praznična ponuda. Ovih dana su radnju, naravno, „okupirali“ zečići, jaja, korpice i sav mogući uskršnji asortiman. I sve to po povoljnim cenama.

– I za dvorište imamo lepu ponudu – dekorativne svećnjake i drugu baštensku galanteriju. Nudimo i lep asortiman suvenira; sarađujemo sa udruženjem „Artesa“, iz Sente nam stižu predmeti od gline, šolje, satovi, magneti. U ponudi imamo i nakit, bižuteriju i hirurški čelik i „svarovski“ kristale, ali i indijski program: drvene maske i figurice, mirisne štapiće koje prodajemo jedini u gradu, eterična ulja, mirisne sveće.

U prodavnici „Latte Shop“ imaćete samo jedan problem – na čemu oko da zaustavite, jer ukrasnih upotrebnih i odevnih predmeta u ovoj mirišljavoj prodavnici ima za svačiji ukus i za svaku priliku. Ljubazna vlasnica pomoći će vam da pronađete sve što poželite i čime ćete obradovati sebe ili nekog sebi dragog.

S obzirom na obiman i izuzetan asortiman, sigurno je da nećete pogrešiti. U „Latte Shop“ možete doći svakog radnog dana od 8 do 19 sati, i subotom od 9 do 14. U slučaju da vam treba znak raspoznavanja – to je izlog sa ponudom iz mašte kojoj nećete odoleti.

S. V. O.

1710451839239

Mladi se okreću zdravoj hrani, kaže Nikola Francuski koji uzgaja organske proizvode

Aleksandra Djuran March 15, 2024

Sve je više onih koji se okreću zdravoj ishrani i organskom uzgoju hrane kojim se izbegava upotreba mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja kako bi krajnji rezultat bio ukusan i zdravstveno bezbedan proizvod. Nikola Francuski (21) bavi se promocijom zdravog načina života i organskom poljoprivredom.

-Imam 3,6 ara bašte koju sam rešio da iskoristim na pravi način. Uzgajam povrće i za to koristim prirodna đubriva. Za azot koristim koprivu, za fosfor list od smokve. Kalcijum dajem zemlji kroz pepeo, a on je dobar i za zaštitu luka od štetočina. Sva đubriva su dostupna u prirodi, ali ih treba dozirati – saznajemo od Nikole.

Nekoliko godina unazad želeo je da započne organsku proizvodnju, a prošle je konačno realizovao tu ideju. Kako bi više naučio učlanio se u udruženje „Banatsku leniju“.

-Čim prođe ovo varljivo vreme i mrazevi zasadiću staru sortu krompira „mesečar“, kao i „kraljevsko srce“ koji je kada se preseče plav. Zasnovao sam i jagode „mesečarke“. Imam i staru sortu luka, arpadžike, repe, kupusa i boranije. Kako jedno vadim, drugo sadim. Cilj mi je da ne koristim hibride jer ne mogu da se reprodukuju, nego moraju uvek da se kupuju novi – napominje mladi poljoprivrednik.

Manji deo robe preostane i za prodaju.

-Početnik sam i trudim se da reprodukujem svo voće i povrće u svoju baštu. Najvažnije mi je da za sebe i svoju porodicu proizvedem dovoljno kako bi imali zdravu hranu na stolu. Ukus te hrane potpuno je drugačiji od onog na koji je većina navikla kupujući voće i povrće po supermarketima. Sa novim tehnologijama došli smo do toga da miris i ukus pojedinih namirnica nije kao što je bio ranije – kaže Nikola Francuski.

A.Đ.

1710443224070

Predškolska ustanova organizovala humanitarno veče za Nađu Janovan

Aleksandra Djuran March 14, 2024

Kikinđani su još jednom pokazali koliko su humani. U velikom broju odazvali su se pozivu Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“  da podrže lečenje sugrađanke Nađe Janovan. Vaspitači su u dva termina u Narodnom pozorištu odigrali predstavu „Čudna šuma“, a mališani sa svojima mama i tatama, bakama i dekama ispunili su sva mesta i donirali prilog za Nađu koja je sa mamom Nadom prisustvovala predstavi i uživala u dogodovštinama životinja u čudnoj šumi.

Direktorica Predškolske ustanove Kristina Drljić istakla je da su se od prvog dana uključili kako bi pomogli Nađi.

-Akciju smo nazvali dete za dete i drug za druga i hvala svima koji su odazvali našem pozivu. Putem predstave, u kojoj glume vaspitači vrtića „Plavi čuperak“, želeli smo još jednom da pokažemo koliko znači biti dobar drug i prijatelj u nevolji, o čemu je i sam komad. Za sve nas ovo je posebno veče – rekla je Kristina Drljić.

I gradonačelnik Nikola Lukač podržao je human gest.

-I ovoga puta pokazali smo da je Kikinda grad dobrih ljudi. Iz nedelje u nedelju naši sugrađani pokazuju saosećanje, empatiju, humanost. Tako je bilo i večeras. Puno toga možemo kada smo jedinstveni, kada mislimo jedni na druge, čuvamo i brinemo jedni o  drugima. Siguran sam da će poruka humanosti i prijateljstva pokazati da zajedno možemo sve – naveo je gradonačelnik Lukač.

Na bini se sugrađanima prvi put predstavio i nedavno osnovani horić Predškolske ustanove .

Sredstva koja su prikupljena ovom prilikom biće predata Crvenom krstu i uplaćena na Nađin račun koji ima u okviru fondacije „Budi human“.

A.Đ.

1710420647656

Saobraćajci kontrolišu korišćenje sigurnosnog pojasa i mobilnih telefona tokom vožnje i prevoženje dece

Aleksandra Djuran March 14, 2024

Pripadnici saobraćajne policije  u Kikindi do 17. marta, sprovode međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja. Kako je istakao poručnik Dejan Bugarski, pomoćnik komandira Saobraćajne policijske ispostave u Kikindi  kontroliše se korišćenja sigurnosnog pojasa i mobilnih telefona tokom vožnje, kao i načina prevoženja dece u vozilima.

-Akcije  se sprovodi u 30 evropskih zemalja članica organizacije Mreža saobraćajnih policija Evrope. Rezultati najnovijih istraživanja koje je sprovela Agencija za bezbednost saobraćaja pokazuju da je u Srbiji procenat korišćenja pojasa na prednjim sedištima oko 85 odsto, a na zadnjim 17. Korišćenje mobilnih telefona u vožnji povećava rizik da dođe do saobraćajne nezgode od četiri do čak dvadeset puta. Istovremeno, svega 60 odsto roditelja prevozi svoju decu u vozilima na zakonom propisan način – rekao je Bugarski.

Sa lepim vremenom i dolaskom proleća, na putevima je sve više motorista.

-Apelujem na sve da koriste signalizaciju, da ne voze pod dejstvom alkohola, a posebno bih naglasio da vozači dvotočkaša koriste homologovane zaštitne kacige  i da poštuju brzinu kretanja – naveo je naš sagovornik.

Na teritoriji Policijske uprave Kikinda samo u  februaru  evidentirano je 30
saobraćajnih nezgoda, što je povećanje za 15,38 odsto  u odnosu na na isti period prošle godine kada ih je bilo 26. Prilikom regulisanja i kontrole saobraćaja otkriveno je 1.630 prekršaja, što je za 17 procenata  više u odnosu na isti period prošle godine kada ih je bilo 1.397. Najviše 597 je zbog prekoračenja brzine i nekorišćenja pojasa 237, dok je pomenutih prekršaja u istom periodu lane bilo 4040 odnosno 233).

U 2023. godini, više od 100 poginulih vozača i putnika u putničkim vozilima nisu koristili sigurnosni pojas u trenutku saobraćajne nezgode. U istom periodu, zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa sankcionisano je više od 172.000, a zbog nepropisnog prevoza dece 4.200 učesnika u saobraćaju.

Moja-eko-kuca-(1)

Otvorena izložba na temu ekologije u Mesecu energetske efikasnosti

Igor Crnogorac March 14, 2024

U želji da pomognu u formiranju ekološke svesti kod najmlađih i da utiču na stvaranje zdravih navika, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj ponovo je pozvao đake da učestvuju u likovnom konkursu, ovoga puta na temu „Moja ekološka kuća“. Aktivnost je realizovana povodom Meseca energetske efikasnosti. Na konkurs je, iz deset škola, stigao 71 pojedinačni i grupni rad i svi su izloženi u Sekretarijatu. Danas su izložbu posetili đaci osnovnih škola „Đura Jakšić“ i „Feješ Klara“.

– Izložba je jako lepa i naučio sam kako se čuva priroda – tako što ne bacamo otpatke i tako što čistimo – rekao je Filip Eminovski, učenik trećeg razreda Osnovne škole „Feješ Klara“.

– Važno je da čuvamo planetu tako što je nećemo zagađivati i da ne vozimo automobile koji stvaraju dim. Ne smemo da zagađujemo vodu i vazduh – kaže Aleksa Sabo, učenik drugog razreda iste škole.

Njegova drugarica iz razreda, Nađa Velemirov, objasnila je kako se treba ponašati u školi.

– Važno je da ne bude prljavštine i smeća, mi u školi održavamo higijenu – kaže Nađa.

Una Gogić, iz drugog razreda Škole „Đura Jakšić“ i nacrtala je i napravila svoju ekološku kuću.

– Moja kuća je od drveta sa krovom od slame, tako sam ja zamislila ekološku kuću – važno je da ima prirodne materijale.

Iz četvrtog razreda ove škole takođe su stigle kreativne eko-kuće.

– Važno je da ima prirodne materijale, drvo, slamu. Videla sam u Kikindi jednu od drveta, jako je lepo napravljena – objasnila je Lara Perendić.

 

– Crtala sam ekološku kuću, imala sam puno vetrenjača na crtežu i potok i solarne ploče, sve što nam treba – rekla je Lara Knežević.

 

Za njihovu drugaricu Minu Psodorov eko-kuća je pećina u kojoj se živi, sa mnogo prirode, malih životinja i cveća oko nje.

– Trudimo se da utičemo na sve, na decu od najmlađeg uzrasta, od vrtića, do penzionera, imamo aktivnosti za svaku ciljnu grupu – izjavila je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata. – Program „Moja eko-kuća“ nastavak je aktivnosti od prošle godine kada su đaci pravili vetrenjače. Na sve moguće načine se trudimo da im probudimo osećaj za prirodu, da ih vratimo u prošlost. Ovog puta su crtali i pravili, kako su oni to nazvali, „staru i novu kuću“. Sva deca će biti nagrađena.

Izložba „Moja eko-kuća“ danas je zvanično otvorena i iz Sekretarijata pozivaju škole i vrtiće da ih posete do kraja meseca, do kada je otvorena.

S. V. O.