Град

Ритејл 3

Ослушкујући потребе суграђана који су у разговору са представницима власти у граду истицали да Кикинди недостаје модеран тржни центар, градоначелник Никола Лукач и Бојана Кољеншић, директорица „РЦ Јуроп РСБ“ 27. јуна потписали су уговор о продаји земљишта за изградњу ритејл парка „Нест“. Тада је истакнуто да ће радови почети крајем септембра, почетком октобра, а докле се стигло са реализацијом ове инвестиције разговарали смо са чланом Градског већа Сашом Танацковим.

– „РЦ Јуроп“ добио је грађевинску дозволу 28. августа ове године за изградњу малопродајног објекта површине 5.332,64 квадрата. У току је израда Пројекта за извођење, који ће бити завршен почетком новембра, након чега ће инвеститор приступити одабиру извођача радова. За изградњу објекта је неопходно од осам до десет месеци, тако да је сада планирани рок отварања Ритејл парка крај 2024. године. Уколико временске прилике не буду другачије, радови на директној изградњи требало би да почну фебруара следеће године – рекао је Танацов.

Више је разлога због ће радови почети нешто касније и сви су објективни.

– Више од месец дана пробијен је рок за уклањање бесправно подигнутих гаража, па је последња склоњена 20. јуна, иако је рок био 15. мај. Грађани, који су имали нелегално подигнуте гараже, добили су рок од 45 дана да их уклоне и тек после више усмених и писмених упозорења последња неколицина је склонила гараже, у последњој декади јуна, што је довело у старту до кашњења у потписивању уговора о продаји. Град дугује захвалност оним власницима који су испоштовали рокове договорене 3. априла на састанку у Градској кући – истакао је Танацков.

Након куповине, инвеститор је прецизно анализирао темеље започетог стамбеног објекта на плацу и тек када је ступио у посед схватили су да је за рушење и нивелацију терена потребно више времена од планираног. Циљ је да се постојећи бетонски стубови и конструкција уклоне безбедно.

– На плацу се налазе оптички и бакарни каблови „Телекома Србија“  и  потребно је да буду измештени да би се кренуло са било којим радовима. Инвеститор и „Телеком“  раде на сређивању документације за тај подухват, изабрана је фирма која има лиценцу „Телекома“ за извођење радова, а „РЦ Јуроп“ је поднео техничку документацију за те радове и чека добијање грађевинске дозволе, након чега ће уследити измештање бакарних и оптичких каблова. По речима инвеститора, измештање „Телекомових“ инсталација биће урађено до краја децембра ове године – сазнајемо Танацкова.

Паралелно са изградњом тржног центра у плану је и реконструкција улице Михајла Пупина од Светосавске до Јована Јовановића Змаја. Како је Град Кикинда непланирано био у једномесечној блокади, средства за реконструкцију улице преусмерена су за плаћање извршне судске пресуде, тако да их градска администрација сада планира у буџету за 2024. годину.

За потпуну реконструкцију поменутог дела улице потребно је око 27 милиона динара, од чега ће „РЦ Јуроп“ учествовати са око 13 милиона динара плаћањем накнаде за изграђено грађевинско земљиште – прецизирао је наш саговорник.

Подсетимо да ће Ритејл парк у Кикинди бити ограђен и имаће обезбеђење 24 сата, што ће повољно утицати и на безбедност тог дела Микронасеља. Инвеститор се обавезао да ће на паркингу са око 100 места дозволити слободно паркирање станарима околних зграда, чиме ће делимично бити решен проблем још увек недостајућих паркинг места у том делу града. Ритејл парк имаће 14 малопродајних објеката у којима ће радити око 100 особа.

„РЦ Јуроп“ послује у више држава централне Европе, седиште компаније је у Чешкој Републици и имају осам тржних центара, по четири у Србији и Румунији. У нашој држави послују у Вршцу, Обреновцу, Краљеву и Ужицу, с тим да су уговорили продају два највећа објекта у Србији, у Краљеву и Обреновцу, највећем ритејлеру-  израелском „БИГ-у“.

Компанија ради у Србији од 2014. године и део су групације „РЦ Јуроп“  која развија пословне активности у Чешкој, Хрватској, Србији и Румунији у областима изградње и изнајмљивања различитог пословног простора, од ритејл паркова, преко дистрибутивно-логистичких центара, до другог различитог пословног и стамбеног простора. До сада су реализовали више од 100 пројеката, изградили су преко 250.000 квадратних метара различитог пословног и 50.000 квадрата канцеларијског простора, те више од 300 модерних стамбених објеката.

Земљиште продато за 25 евра по квадрату

Грађевинско земљиште  површине 11.383 квадрата продато је инвеститору за 284.575 евра или 25 евра по квадрату, што је 2,16 евра по квадратном метру више од почетне цене. У изградњу ритејл парка биће инвестирано више од шест милиона евра, а у њега ће се уселити домаћи и страни закупци који продају храну, гардеробу, обућу и играчке. На овом простору налазиће се дечије игралиште и кафић.

18404066_1497427200291193_629151116591372899_о

Добривој Мартоноши (60) из Кикинде, по занимању учитељ, добитник је стана у наградној игри „Узми рачун и победи“. Наш суграђанин имао је среће да буде извучен у конкуренцији 266 милиона рачуна.

-Послао сам око 200 рачуна, недељно сам два до три пута са слао рачуне. Не знам тачно који  рачун је извучен, али смо супруга Татјана и ја пресрећни – каже Мартоноши.

Мартоношијеви живе у кући у Масариковој 16 и како Добривој напомиње није пратио извлачење него му је познаница јавила радосну вест. Двособан стан, површине 58 метара квадратних, добили су у Блоку 63 у Новом Београду. Победнички рачун извукао је џудиста Александар Кукољ.

-Пре неких две недеље шалио сам се супругом да ћемо  сигурно добити стан. То је моја теорија чуда јер  су ми се неколико пута у животу дешавале лепе ствари из немогућих ситуација. Овај стан ће решити наше материјалне проблеме – додао је Мартониши.

Осамдесетих је Добривоје имао петицу на лотоу када је то била премија и тада је добио 2.500 немачких марака, а стојадин је у то време коштао 10.000 марака.

 

Сајам родитељства 10

Кикинда је један од градова који спроводи пројекат УНИЦЕФ-а и Владе Србије, „Разиграно родитељство“. У оквиру пројекта, данас је први пут организован Сајам родитељства на тргу испред Културног центра. Своје услуге и капацитете представиле су установе релевантне за стварање и оснаживање здравих породица, односно подстицајног окружења за децу од најранијег узраста.

– Наш циљ је да што више родитеља повежемо са нашим здравственим системом, да радимо на промоцији и превенцији кроз здраво родитељство. Важно је да родитеље, од периода зачећа, повежемо са услугама наше установе. У Школи за труднице могу да стекну потребна знања, од психофизичке припреме, преко тема о трудноћи, порођају, дојењу и првим данима у кући са бебом. Заједно са локалном самоуправом и осталим институцијама и установама јачамо ресурсе за савесно родитељство – рекла је Оливера Вучковић Попов, координаторка Школе за труднице Дома здравља.

Своје штандове имали су и Центар за социјални рад, Предшколска установа и Центар за пружање услуга социјалне заштите.

– Ми смо овде да покажемо родитељима како на најранијем узрасту стимулисати дете да се што боље развије. Имамо полигон за бебе на којем показујемо како, до узраста од годину дана, треба поступати са дететом – како га правилно држати и усмерити да се што боље развија. Направили смо и полигон са развојном мапом до узраста од 24 месеца на којем може да се види шта дете треба да ради у ком узрасту. Када виде да дете уме или не уме да уради оређену радњу, родитељи могу да сазнају шта даље треба да раде. Наша је улога да покажемо родитељима како на најбољи начин да стимулишу своје дете како би се оно што боље развијало – објаснила је Николета Павлов, в. д. директорица Центра за пружање услуга социјалне заштите.

У радионицама Предшколске установе малишани су цртали и сликали, а на бини се одвијао музички програм.

Догађају на тргу претходила је трибина у Културном центру са темом “Срећно родитељство”. Присуствовале су јој, у име локалне самоуправе, заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Пројекат „Разиграно родитељство“ усмерен је ка томе да освестимо значај правилног и здравог раста и одгоја детета од најранијег периода, што ће значити не само детету него и родитељима и свима нама ако желимо да идемо ка томе да стварамо здраво, цивилизовано друштво. Желимо да пружимо подршку родитељима и старатељима да стекну или унапреде родитељске вештине, да искреирају здрав, подстицајни и негујући амбијент за своје дете. Циљ је да промовишемо значај блискости, што је основ за отворену комуникацију и здраве породичне односе, што значи одрастање у здравом амбијенту. Ми смо изабрали да пројекат реализујемо организовањем трибине и Сајма родитељства и надам се да ће ови програми заживети – рекла је заменица градоначелника.

Дијана Јакшић Киурски је истакла да заинтересовани родитељи могу да добију информације о томе која права и услуге могу да остваре на нивоу локалне самоуправе у трима приоритетним областима: здравству, социјалној заштити и у  образовању.

Сајам родитељства обишли су и градоначелник Никола Лукач са сарадницима и генерални секретар Сталне конференције градова и општина, Никола Тарбук, који су данас, у Градској кући, потписали уговор о донацији УНИЦЕФ-а, односно „Лего фондације“. Овим чином су деци на територији Кикинде обезбеђене едукативне играчке и информатичка опрема у вредности од 300 хиљада динара.

Сајам родитељства (4)

Уговор о донацији између Града Кикинде и Сталне конференције градова и општина потписали су данас у Градској кући Никола Тарбук, генерални секретар Сталне конференције и градоначелник Никола Лукач. Донација у играчкама само је део пројекта „Разиграно родитељство“ чији је носилац УНИЦЕФ са Сталном конференцијом, уз подршку Владе Србије и „Лего фондације“ која финансира пројекат.

– Поред донације коју смо донели и потписивања уговора, овде смо и да бисмо учествовали на првом Сајму родитељства, да разговарамо са родитељима и са стручњацима. Већ две године сарађујемо са 34 града и општине на унапређењу локалне самоуправе у области подршке родитељству и раном развоју деце, и већ видимо позитивне промене. Наш фокус је на интегрисању, сарадњи различитих институција које се баве питањем раног развоја деце и родитељства у областима здравства, социјалне заштите, и локалне самоуправе, као и на њиховој сарадњи са удружењима грађана, посебно са удружењима родитеља. Идеја је да се, пошто се утврди постојеће стање, дефинишу мере које могу да унапреде подршку Града раном развоју и родитељству и да се утврди дугорочна политика у овој области. Тренутно нам је фокус на дефинисању мера које ће бити спроведене у локалним самоуптравама, а следеће године њихово спровођење и обука људи из различитих сектора о специфичним питањима раног развоја деце и родитељства – рекао је Никола Тарабук.

Он је додао да су све општине и градови које су део пројекта добиле донације УНИЦЕФ-а у играчкама за децу и у опреми за предшколску установу, и да се очекује донација у информатичкој опреми, такође као подршка деци у њиховом раном развоју.

Градоначелник Лукач захвалио је на донацији и истакао да Град већ спроводи низ мера као подршку родитељима и деци.

– Наш град је заслужено изабран да учествује у овом пројекту јер је сигуран и безбедан за одрастање – рекао је Лукач. – Спроводимо читав низ мера како бисмо  родитељима обезбедили што боље услове за њихову децу. Наша стратегија и политика су да, уз подршку Покрајине и Владе, остваримо још боље услове за развој деце. Фокус нам је на породици, на родитељима, и изузузетно ми је драго што, у сарадњи са Сталном конференцијом, Владом и УНИЦЕФ-ом данас организујемо први Сајам родитељства.

Потписивању су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар. Према уговору о донацији у Кикинду ће стићи играчке и информатичка опрема у укупној вредности од 300 хиљада динара.

Пријем мастераса 2

Тридесетшестогодишња Марија Малеш испунила је себи жељу – дипломирала је у Високој школи струковних студија за образовање васпитача на смеру струковни васпитач за традиционалне игре. Како је постигла изванредан успех у току студирања, заузела је једно од два места на буџету за мастер студије. Да не треба одустати од образовања Марија је прави пример својим колегама, али, пре свега, својој деци.

– Желим да проширим своја знања и да стекнем добру едукацију за рад са децом. Веома дуго се бавим фолклором, волим све што се односи на традицију и сматрам да треба то да преносимо на млађе генерације. Имам ћерку од 19 година која је, такође, студент, и сина од 15 година. Ми се сви школујемо – каже Марија.

За Марију и јођ 41 њеног колегу који су уписали мастер студије данас је у ВШССОВ одржан свечани пријем.

– То су заиста добри студенти, њихов просек је преко девет – каже директорица Школе, др Ангела Месарош Живков. – Данас имају уводна предавања и за њих почиње школска година. Наши дипломци могу да се запосле и без мастера, то је њихово лично и професионално усавршавање. Студије трају две године и стичу звање струковни мастер васпитач.

У програму су наступили малишани из вртића „Полетарац“ и „Плави чуперак“, и студенти.

Ове школске године на основне студије уписано је 70 студената – 59 на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста и 11 на смеру струковни васпитач за традиционалне игре. Како је ВШССОВ у Кикинди веома добро етаблирана у високом образовању и једина има акредитовани смер за традиционалне игре, студенти долазе из целе земље, али и из Црне Горе и Републике Српске.

395597523_1243719947022748_7245954515586336966_н

Градски одбор Српске напредне странке у својим просторијама обележио је славу Свету Петку. Резању славског колача, поред руководства, присуствовали су чланови, гости и симпазитери. Кум славе био је др Вукосав Тркуља, а присутнима се обратила председница Градског одбора Станислава Хрњак која је и овога пута поновила да је мишљење суграђана веома важно и да се спрам тога постављају циљеви који су довели до напретка Града.

 

У кикиндском одбору има 4.700 чланова.

 

Ударне рупе (3)

У оквиру редовног годишњег одржавања путева, рехабилитације тротоара и паркинг места у свим насељеним местима и у граду, до сада је завршено 90 одсто планираних радова. Санирано је 14 хиљада од планираних 15 хиљада квадратних метара оштећења асфалтних коловоза на градским улицама и на путевима који припадају граду, и рехабилитују се коловози у селима, каже Ђорђе Кленанц, грађевински инжењер из ЈП „Кикинда“, које је управљач путева на територији града.

– У току су завршни радови у Кикинди, санација већих оштећења на коловозу, посебно у другом и трећем рејону. Радове смо започели 1. маја и биће завршени до 1. децембра. До краја наредног месеца завршићемо асфалтирање код гробља и испред амбуланте у Руском Селу, 400 метара у улици Саше Грујића у Башаиду и стазе у Малом бедему, и преостаје нам још асфалтирање испред Месне заједнице у Банатској Тополи  – каже Кленанц.

До сада је, у Банатском Великом Селу, у дужини од 500 метара, саниран коловоз у улици Пане Ђукића; 560 метара урађено је у Симе Шолаје у Накову, у улици Миливоја Оморца у Иђошу асфалтирано је 550 метара, а пола километра новог асфалта добиле су улице Златна греда и Димитрија Туцовића у Мокрину. У Руском Селу асфалтирано је 900 метара у Његошевој улици, док је у Кикинди обновљен коловоз у улици Уроша Предића.

– Такође је рехабилитовано укупно 76 паркинг-места у Микронасељу, укупне површине 950 квадратних метара, реконструисана је каналска мрежа у улици Жарка Зрењанина у дужини од 150 метара, као и 70 метара уличног канала у Сутјеској – наводи Ђорђе Кленанц.

Локална самоуправа је, за ове послове, издвојила 73 милиона динара. Извођач радова је зрењанинско предузеће „Екоградња“.

дрљиц

Представници Већа Савеза самосталног синдиката за Кикинду, Нови Кнежевац, Чоку и Нову Црњу  заједно са руководством компаније „Тиса Аутомотив“ неколико месеци уназад преговарали су о повећању зарада. Са генералним директором Акошем Барном постигнут је договор о повећању зараду, истакао је Илија Дрљић, председник синдиката.

 

-Од 1. октобра зараде су увећане за 18,2 одсто односно за 7.832 динара у нето износу. Сваки радник добиће поменуто повећање на основну зараду што ће се пренети на бонусе и друга давања. Већ у фебруару следеће године поново ћемо разговарати о још једном повећању. Ова фирма има и допунско пензионо осигурање за све своје запослене које се редовно уплаћује и увек је спремна на социјални дијалог. Колективни уговор није само на папиру него се поштује – каже Дрљић.

Радни сат са 230 увећан је на 272 динара, тако да ће најнижа зарада бити око 61.000 динара. Уколико има једна или две радне суботе може да се заради и до 80.000 динара. У компанији „Тиса Аутомотив“ запослено је 2.500 радника у Кикинди, Сенти и Бечеју, од којих је више од 1.100 у нашем граду.

 

 

-Коректне односе имамо и са компанијама Ливница „Цимос“ и „Ле Белиер“, али има и фирми са којима до сада нисмо успели да постигнемо договор. На путу смо да у „Калцедонији“ утврдимо репрезентативност заједно са колегама из Суботице након чега ћемо започети преговоре око колективног уговора и очекујем да ће на пролеће 2024. године они бити завршени, у корист запослених – напоменуо је наш саговорник и прецизирао да је добро што у Кикинди постоји тржиште рада и што добар део фирми тражи раднике.

Дрљић је прецизирао да је задовољан јер се поштују потписани колективни уговори у јавном сектору где је оснивач Град.

-Упутство за израду буџета које је упутило Министарство финансија забранило је исплате било каквих социјалних давања и бонуса, те је важно да видимо како ћемо да превазиђемо насталу ситуацију. У јуну је запосленима у јавном сектоу исплаћено 15.000 динара, половина суме договорене за ову годину. Упутство поменутог Министарства довео нас је у непријатну ситуацију и на нама је да је заједнички превазиђемо – напоменуо је Дрљић.

Примењивање платних разреда одлажу се из године у годину и синдикат ће инсистирати да се то промени. Коефецијенти по којима се обрачунавају зараде су застарели тако да се изгубио распон плата и на томе ради врх синдиката. Најмања плата треба да буде минимална зарада, тако да се долази у ситуацију да се делу радника она доплаћује како би била минималац.

Годисњица колонизације (9)

Крајишки живаљ досељен је у данашње Банатско Велико Село током новембра 1945. године. Прве које су стигле биле су породице Јарић и Тртица. За њима су долазиле такође читаве породице, са најмлађим и најстаријим члановима, преко Осијека до Новог Сада, затим до Кикинде у којој су преспавали на Железничкој станици. Сведочили су да су их Кикинђани лепо дочекали и да су им донели храну. Следећег дана одлазили су у куће у селу које су им биле додељиване. Стизали су из Бихаћа, Босанског Петровца, Дрвара и Кључа.

Сећање на то време храбрости, полета, али и тешког и преданог рада данас чувају трећа и четврта генерација колонизованих. Сваког 26. октобра у Банатском Великом Селу одржава се Дан колонизације.

– Ништа није случајно, наши дедови су били добри ратници, добри браниоци државе, па су колонизацијом стационирани уз ободе наше земље. Ми смо поносни потомци јер је њихов тежак живот нама створио услове за нашу бољу будућност. Задужили су нас да ми то исто чинимо за нашу децу. Овом манифестацијом чувамо наш идентитет и корене нашег народа – рекла је Мира Пећанац,  председница Савета месне заједнице.

Великоселци су данас у Дому културе дочекали госте из Покрајине и Републике,  градоначелника Николу Лукача са сарадницима, покрајинску посланицу Станиславу Хрњак.

– Овом манифестацијом сећамо се наших предака који су дошли из Крајине и чувамо традицију културу и обичаје завичаја. Учимо се на њиховом јунаштву и храбрости. Морамо знати где су нам корени како бимо знали како ићи у будућност – истакао је градоначелник Лукач.

Присутнима се обратио генерал Милорад Ступар, саветник потпредседника Владе и министра одбране Милоша Вучевића.

– Ми, потомци српског народа имамо шта да славимо. Припадамо народу који је одувек своју слободу плаћао крвљу најбољих синова, народу који је увек био на правој страни историје – рекао је генерал Ступар. – Преносим вам поруку министра Вучевића да се, културом сећања, супротставимо култури заборава и подсећам вас да је јединство основ опстанка српског народа.

Војводина је изразито имиграционо подручје и овде су сви некада и однекуд дошли, рекао је Александар Ђедовац директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Аутономне покрајине Војводине.

– Требало је у то, поратно времне, у сасвим новој средини, само са завежљајима које су понели, започети овде нови живот. И ти људи су у томе успели јер су били вредни, храбри и одлучни. Био је то животни подвиг. Данас стасавају трећа и четврта генерација колониста и на њима је да чувају сећање на завичај, на места из којих су дошли у Војводину. Зато и ова манифестација има и шири општи значај, део је општег мозаика којим чувамо културу и традицију. У име Покрајинске владе и Фонда, обећавам да подршка неће изостати – додао је Ђедовић.

Банатско Велико Село било је највеће колонистичко село у Банату. Овде су досељене 674 породице са 4.322 члна. Међу њима су били: 984 борца, 101 носилац Споменице, 302 инвалида и 152 деце – ратне сирочади. Првих месеци хранили су се на заједничком казану. Касније су добијали по једну краву на две или три породице. Ово место било је проглашено за прво социјалистичко село у Југославији, испричао је, између осталог, историчар, Душан Дејанац, аутор документарног филма са живим сведочењима колонизованих, који је емитован вечерас.

У програму под називом „Живећемо, дашта ћемо!“ наступили су ђаци ОШ „Славко Родић“, први и други ансамбл и мушка и женска певачка група КУД-а „Марија Бурсаћ“, и солисти, инструменталисти, Милан и Вид Вашалић.

У холу Дома културе биле су изложене слике на тему колонизације са овогодишње Ликовне колоније „Душан Керкез Џев“. Годишњица колонизације припремљена је уз подршку Града и Покрајине и у организацији Месне заједнице.

 

 

 

 

395854992_6680929848680426_598630467486272587_н

Средња стручна школа „Милош Црњнаски” обележила је Дан школе. Овом приликом приређен је пригодан програм који су осмислили професори и ђаци, а на првом спрату ученици архитектонског смера исцртали су мурал који симболизује свих осам смерова којих има у овој образовној установи.

-Трудом, радом и залагањем наставника наша школа је модерна и добро опремљена. Трудимо се да учествујемо на свим конкурсима, како за адаптацију и опремање, тако и онима где је циљ размена ђака и искустава. Тако смо у јуну ми били гости Гимназији у албанском месту Љеша, нашем партнеру на Међународном пројекту „РАЈКО“. Узвратна посета реализована је током „Дана лудаје“ када смо наставили дружење са 12 ученика и две професорице. У протеклој години  од Покрајиснког секретаријата за образовање добили смо 1,5 милиона динара за куповину вредне опреме за медицински, архитектонски и хемијски кабинет, и две машине које су за смер оператер и пекар – рекао је директор Милорад Карановић.

Прослави 62-годишњице присуствовали су чланица Градског већа Валентина Мицковски и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе Богдан Тасовац.

-Ово је школа за пример и у име Града ђацима и запосленима честитам њихов дан. Ангажовани су у међународним пројектима који ученицима омогућавају да стекну шира знања, да упознају различите културе, стекну нове пријатеље и контакте за будућност. Локална самоуправа има одличну сарадњу са школом и наставићемо да их подржавамо – додала је Валентина Мицковски.

ССШ „Милош Црњански“ има 15 одељења и 350 ђака, а као Дан школе обележава датум рођења нашег славног писца.