April 21, 2026

Град

395484604_322760840367668_7469506167561306511_n

Rotari klub Sonji Psodorov, Jovani Zavišin i Mioni Brkljač dodelio stipendije

Aleksandra Djuran October 29, 2023

Rotari klub Kikinda dodelio je stipendije Jovani Zavišin, Sonji Psodorov i Mioni Brkljač. Već po tradiciji stipendije se dodeljuju studentima prve godine fakulteta koji su ostvarili značajne rezultate u dosadašnjem školovanju, a pri upisu na fakultet ostvarili su odlične rezultate. Ukupno je bilo 13 kandidata koji su konkurisali za stipendije.

-Drago mi je što sam dobila ovu stipendiju. Nisam se nadala da ću biti među odabranima i iskoristiću je za kupivinu neophodnih udžbenika za školovanje – istakla je Jovana Zavišin koja je upisala Mediscinski fakultet u Novom Sadu i bila je oslobođena prijemnog ispita iz biologije jer je u srednjoj školi bila prva na republičkom takmičenju.

Sonja Psodorov upisala je Faktultet tehničkih nauka u Novom Sadu, smer građevina.

-Hvala vam na ukazanom poverenju. Trudiću se da opravdam stipendiju koja mi puno znači. Kao budući građeveniski inženjer cilj mi je  da gradim našu zemlju i da je učinim lepšom – istakla je Sonja Psodorov, inače učenica generacije SSŠ „Miloš Crnjanski“.

Miona Brkljač upisala je Pravni fakultet u Novom Sadu.

-Divno iskustvo i prelepo iznenađenje. Nisam očekivala stipepndiju i puno mi znači to što se misli na nas koji smo tek na početku studiranja – rekla je Miona Brkljač.

Dodela stipendija jedna je od najvećih akcija kikindskih Rotari kluba, napomenula je Tatjana Pecarski, past predsednica. Ugovori sa brucoškinjama potpisani su u prisustvu kikindskih rotarijanaca.

-Rotari klub je međunarodna organizacija koju čine poslovni ljudi iz čitavog sveta. Stipendiramo najbolje kandidate i nadamo se da ćete i vi ostvariti neke od uspeha koje su postigli neki od članova našeg kluba. Verujemo da ćete se u budućnosti i vi naći u ovoj organizaciji – rekla je Tatjana Pecarski.

Stipepndiju od 6.000 dinara studentkinje će dobijati u narednih godinu dana. Do sada je dodeljeno ukupno 87 stipendija.

erika cerka

Erika Banski, nakon što je 30 godina živela u Kanadi, vratila se u Kikindu

Aleksandra Djuran October 29, 2023

Nakon što je tri decenije provela u Kanadi, sugrađanka Erika Banski vratila se u Kikindu. Još uvek, kako kaže, ne zna da li se vratila da ostane zauvek, ali bi to volela. Kako joj je majka Hilda Banski ostala sama, rešila je da sa 59 godina ode u penziju i vrati se svojim počecima.

– Nakon što sam osnovnu i srednju školu završila u Kikindi, u Novom Sadu studirala sam nemački jezik i književnost. Po završetku fakulteta zaposlila sam se u biblioteci Matice srpske. Posao me je ispunjavao, udala sam se, rodila ćerku Ines i imala sam lep život dok se nije pojavio rat devedesetih godina prošlog veka. Kada je moj suprug 1992. godine otišao u Hrvatsku, rat je stigao i na naš prag. Tada smo počeli intenzivno da razmišljamo o odlasku iz zemlje – priča Erika Banski.

Kanada je imigrantska zemlja i niko ne gleda akcenat, boju kože, versko opredeljenje. To, ali i tolerantni ljudi, su doprineli su da odaberu Kanadu, pre nego neku od evropskih zemalja koje su mnogo zatvorenije prema pridošlicama. Uspeli su u svojoj nameri i obreli na zapadu Kanade, u gradu Edmontonu. Tamo je ostala pune 24 godine, a poslednjih šest živela je u glavnom gradu, Otavi.

– U Kanadu sam otišla kao bibliotekar, a moj suprug kao elektroinženjer. Naše diplome, na žalost, nisu bile priznate, tako da sam iznova morala da se školujem. Upisala sam magistraturu iz nemačkog jezika i, pošto sam završila, shvatila sam da sa tim zvanjem ne mogu nigde da predajem. Tada sam rešila da završim magistraturu iz bibliotekarstva, nakon čega sam se zaposlila na Univerzitetu Alberte. Nije bilo lako jer sam uz studiranje morala da radim, a u Kanadi nema besplatnog školovanja. Uz malo dete to je bilo zaista teško. Tamo sam bila zaposlena do 2016. Godine, kada sam prihvatila ponudu da pređem na koledž Karlton – ističe naša sagovornica.

Na Karltonu je postala šef odeljenja i ovaj posao Erika je obavljala pet godina.

– Kada je došlo do toga da odlučim da li da konkurišem za još pet godina, shvatila sam da mi je važnije da se posvetim sebi i majci. Prošle godine vratila sam se u Kikindu i nisam zažalila. Za imigrante kažu da jednom nogom stoje u staroj, a drugoj nogom u novoj domovini i to je potpuno tačno. Kao imigrant život počinjete ispočetka, bez obzira na to koliko godina i znanja imate. Kada ste daleko, kao što sam ja bila, izgube se i roditelji i prijatelji i rodbina. Naša ćerka rasla je bez baka i deka i sa njima je bila leti, kada je mogla da ih poseti, ali to nije isto kao kada su oni konstantno prisutni u njenom i ona u njihovim životima – iskrena je Erika Banski.

Ljudi, na prvom mestu majka, prijatelji, rodbina, doprineli su odluci da se vrati.

– Oni koji nikada ne odu iz Srbije, smatraju da je život van nje obećana zemlja. Činjenica je da sam u Kanadi imala deset puta veći prihod, ali je isto toliko skuplji život. Možda je društvo tamo uređenije i bolje funkcioniše, ali odlaskom se izgubi lepo vreme jer je u Kanadi šest meseci zima, a u Edmontonu zima traje čak osam meseci. Ono što naši ljudi koji čitav život provedu ovde ne shvataju, jeste da treba gledati šta je lepo u životu, a ne šta nemaš. U Kanadi postoji izreka „Broj koliko imaš blagoslova“ i to nikada ne treba izgubiti iz svesti. Ima jako puno dobrih stvari u Srbiji, naročito sada, u odnosu na to kako je bilo devedesetih, kada smo otišli – dodala je Erika Banski.

Kaže da joj prija život u Kikindi jer može da se posveti sebi i svojim potrebama. Kuća u kojoj živi ima bezmalo 100 godina i bavi se njenim renoviranje, uživa u radu u bašti, putuje po Evropi.

– Kada se osvrneš, u životu je najvažnije da si zdrav, da imaš porodicu i prijatelje, da si srećan sa ljudima oko sebe – zaključila je naša sagovornica. – Ćerka Ines govori srpski, ali se oseća Kanađankom, s obzirom na to da je iz Srbije otišla sa tri godine.

Predsednica Nemačkog udruženja

Erika Banski prihvatila je da bude predsednica Nemačkog udruženja Kikinda. Priprema se za proslavu dvadesetogodišnjice, koja će biti obeležena koncertom soprana Pamele Kiš. Veče će biti posvećeno Vagneru, ali i drugim kompozitorima, i to je poklon članova ovog udruženja sugrađanima.

 

MIGRANTI-NOVO

Izmešteno 870 migranata sa teritorije Kikinde, Subotice, Pirota i Sombora

Aleksandra Djuran October 29, 2023

Pomoćnik direktora policije general policije Dejan Luković izjavio je da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, nakon izjave predsednika Republike Aleksandra Vučića, a na osnovu naredbe ministra unutrašnjih poslova, preduzeli opsežne mere u petak i subotu u sprečavanju ilegalne migracije. u ovim akcijama otkrila je i dislocirala 870 migranata na području Kikinde ,Subotice, Pirota, i Sombora, rečeno je u MUP-u.

Ovom prilikom pronađene su četiri automatske puške, četiri pištolja, određena količina narkotičkih sredstava. Kontrolisano je 11.200 vozila, 15.600 lica je legitimisano.

Takođe je u akciji je pronađeno 28 mobilnih telefona koji će dalje biti predmet veštačenja”, naveo je Luković, saopšteno je iz MUP-a. Luković je naglasio da će pripadnici MUP-a dati sve od sebe se situacija razreši i da građani žive što mirnije i sigurnije.

-Hoću da poručim građanima Srbije, a posebno građanima na terirotiji Subotice, Pirota, Sombora i Kikinde da se osećaju bezbrižno i sigurno, da će pripadnici MUP-a dati sve od sebe da se ova situacija razreši i da oni žive što mirnije i što sigurnije“, istakao je je Luković i dodao da građani treba da imaju poverenje u pripadnike Ministarstva unutrašnjeih poslova.

U ovim akcijama učestvuje nekoliko stotina pripadnika MUP – SAJ, Žandarmerije, Interventne jedinice policije, Antiterorističke grupe Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, Uprave granične policije, UKP, Uprave za tehniku, kao i područnih policijskih uprava, sa svom raspoloživom tehnikom.

Ritejl 3

U toku pripremni radovi za izgradnju modernog ritejl parka

Aleksandra Djuran October 29, 2023

Osluškujući potrebe sugrađana koji su u razgovoru sa predstavnicima vlasti u gradu isticali da Kikindi nedostaje moderan tržni centar, gradonačelnik Nikola Lukač i Bojana Koljenšić, direktorica „RC Jurop RSB“ 27. juna potpisali su ugovor o prodaji zemljišta za izgradnju ritejl parka „Nest“. Tada je istaknuto da će radovi početi krajem septembra, početkom oktobra, a dokle se stiglo sa realizacijom ove investicije razgovarali smo sa članom Gradskog veća Sašom Tanackovim.

– „RC Jurop“ dobio je građevinsku dozvolu 28. avgusta ove godine za izgradnju maloprodajnog objekta površine 5.332,64 kvadrata. U toku je izrada Projekta za izvođenje, koji će biti završen početkom novembra, nakon čega će investitor pristupiti odabiru izvođača radova. Za izgradnju objekta je neophodno od osam do deset meseci, tako da je sada planirani rok otvaranja Ritejl parka kraj 2024. godine. Ukoliko vremenske prilike ne budu drugačije, radovi na direktnoj izgradnji trebalo bi da počnu februara sledeće godine – rekao je Tanacov.

Više je razloga zbog će radovi početi nešto kasnije i svi su objektivni.

– Više od mesec dana probijen je rok za uklanjanje bespravno podignutih garaža, pa je poslednja sklonjena 20. juna, iako je rok bio 15. maj. Građani, koji su imali nelegalno podignute garaže, dobili su rok od 45 dana da ih uklone i tek posle više usmenih i pismenih upozorenja poslednja nekolicina je sklonila garaže, u poslednjoj dekadi juna, što je dovelo u startu do kašnjenja u potpisivanju ugovora o prodaji. Grad duguje zahvalnost onim vlasnicima koji su ispoštovali rokove dogovorene 3. aprila na sastanku u Gradskoj kući – istakao je Tanackov.

Nakon kupovine, investitor je precizno analizirao temelje započetog stambenog objekta na placu i tek kada je stupio u posed shvatili su da je za rušenje i nivelaciju terena potrebno više vremena od planiranog. Cilj je da se postojeći betonski stubovi i konstrukcija uklone bezbedno.

– Na placu se nalaze optički i bakarni kablovi „Telekoma Srbija“  i  potrebno je da budu izmešteni da bi se krenulo sa bilo kojim radovima. Investitor i „Telekom“  rade na sređivanju dokumentacije za taj poduhvat, izabrana je firma koja ima licencu „Telekoma“ za izvođenje radova, a „RC Jurop“ je podneo tehničku dokumentaciju za te radove i čeka dobijanje građevinske dozvole, nakon čega će uslediti izmeštanje bakarnih i optičkih kablova. Po rečima investitora, izmeštanje „Telekomovih“ instalacija biće urađeno do kraja decembra ove godine – saznajemo Tanackova.

Paralelno sa izgradnjom tržnog centra u planu je i rekonstrukcija ulice Mihajla Pupina od Svetosavske do Jovana Jovanovića Zmaja. Kako je Grad Kikinda neplanirano bio u jednomesečnoj blokadi, sredstva za rekonstrukciju ulice preusmerena su za plaćanje izvršne sudske presude, tako da ih gradska administracija sada planira u budžetu za 2024. godinu.

Za potpunu rekonstrukciju pomenutog dela ulice potrebno je oko 27 miliona dinara, od čega će „RC Jurop“ učestvovati sa oko 13 miliona dinara plaćanjem naknade za izgrađeno građevinsko zemljište – precizirao je naš sagovornik.

Podsetimo da će Ritejl park u Kikindi biti ograđen i imaće obezbeđenje 24 sata, što će povoljno uticati i na bezbednost tog dela Mikronaselja. Investitor se obavezao da će na parkingu sa oko 100 mesta dozvoliti slobodno parkiranje stanarima okolnih zgrada, čime će delimično biti rešen problem još uvek nedostajućih parking mesta u tom delu grada. Ritejl park imaće 14 maloprodajnih objekata u kojima će raditi oko 100 osoba.

„RC Jurop“ posluje u više država centralne Evrope, sedište kompanije je u Češkoj Republici i imaju osam tržnih centara, po četiri u Srbiji i Rumuniji. U našoj državi posluju u Vršcu, Obrenovcu, Kraljevu i Užicu, s tim da su ugovorili prodaju dva najveća objekta u Srbiji, u Kraljevu i Obrenovcu, najvećem ritejleru-  izraelskom „BIG-u“.

Kompanija radi u Srbiji od 2014. godine i deo su grupacije „RC Jurop“  koja razvija poslovne aktivnosti u Češkoj, Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji u oblastima izgradnje i iznajmljivanja različitog poslovnog prostora, od ritejl parkova, preko distributivno-logističkih centara, do drugog različitog poslovnog i stambenog prostora. Do sada su realizovali više od 100 projekata, izgradili su preko 250.000 kvadratnih metara različitog poslovnog i 50.000 kvadrata kancelarijskog prostora, te više od 300 modernih stambenih objekata.

Zemljište prodato za 25 evra po kvadratu

Građevinsko zemljište  površine 11.383 kvadrata prodato je investitoru za 284.575 evra ili 25 evra po kvadratu, što je 2,16 evra po kvadratnom metru više od početne cene. U izgradnju ritejl parka biće investirano više od šest miliona evra, a u njega će se useliti domaći i strani zakupci koji prodaju hranu, garderobu, obuću i igračke. Na ovom prostoru nalaziće se dečije igralište i kafić.

18404066_1497427200291193_629151116591372899_o

Račun izvučen u nagradnoj igri Martonošijevima iz Kikinde doneo stan

Aleksandra Djuran October 28, 2023

Dobrivoj Martonoši (60) iz Kikinde, po zanimanju učitelj, dobitnik je stana u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“. Naš sugrađanin imao je sreće da bude izvučen u konkurenciji 266 miliona računa.

-Poslao sam oko 200 računa, nedeljno sam dva do tri puta sa slao račune. Ne znam tačno koji  račun je izvučen, ali smo supruga Tatjana i ja presrećni – kaže Martonoši.

Martonošijevi žive u kući u Masarikovoj 16 i kako Dobrivoj napominje nije pratio izvlačenje nego mu je poznanica javila radosnu vest. Dvosoban stan, površine 58 metara kvadratnih, dobili su u Bloku 63 u Novom Beogradu. Pobednički račun izvukao je džudista Aleksandar Kukolj.

-Pre nekih dve nedelje šalio sam se suprugom da ćemo  sigurno dobiti stan. To je moja teorija čuda jer  su mi se nekoliko puta u životu dešavale lepe stvari iz nemogućih situacija. Ovaj stan će rešiti naše materijalne probleme – dodao je Martoniši.

Osamdesetih je Dobrivoje imao peticu na lotou kada je to bila premija i tada je dobio 2.500 nemačkih maraka, a stojadin je u to vreme koštao 10.000 maraka.

 

Sajam roditeljstva 10

Prvi sajam roditeljstva – za zdrav razvoj i srećno detinjstvo

Igor Crnogorac October 28, 2023

Kikinda je jedan od gradova koji sprovodi projekat UNICEF-a i Vlade Srbije, „Razigrano roditeljstvo“. U okviru projekta, danas je prvi put organizovan Sajam roditeljstva na trgu ispred Kulturnog centra. Svoje usluge i kapacitete predstavile su ustanove relevantne za stvaranje i osnaživanje zdravih porodica, odnosno podsticajnog okruženja za decu od najranijeg uzrasta.

– Naš cilj je da što više roditelja povežemo sa našim zdravstvenim sistemom, da radimo na promociji i prevenciji kroz zdravo roditeljstvo. Važno je da roditelje, od perioda začeća, povežemo sa uslugama naše ustanove. U Školi za trudnice mogu da steknu potrebna znanja, od psihofizičke pripreme, preko tema o trudnoći, porođaju, dojenju i prvim danima u kući sa bebom. Zajedno sa lokalnom samoupravom i ostalim institucijama i ustanovama jačamo resurse za savesno roditeljstvo – rekla je Olivera Vučković Popov, koordinatorka Škole za trudnice Doma zdravlja.

Svoje štandove imali su i Centar za socijalni rad, Predškolska ustanova i Centar za pružanje usluga socijalne zaštite.

– Mi smo ovde da pokažemo roditeljima kako na najranijem uzrastu stimulisati dete da se što bolje razvije. Imamo poligon za bebe na kojem pokazujemo kako, do uzrasta od godinu dana, treba postupati sa detetom – kako ga pravilno držati i usmeriti da se što bolje razvija. Napravili smo i poligon sa razvojnom mapom do uzrasta od 24 meseca na kojem može da se vidi šta dete treba da radi u kom uzrastu. Kada vide da dete ume ili ne ume da uradi oređenu radnju, roditelji mogu da saznaju šta dalje treba da rade. Naša je uloga da pokažemo roditeljima kako na najbolji način da stimulišu svoje dete kako bi se ono što bolje razvijalo – objasnila je Nikoleta Pavlov, v. d. direktorica Centra za pružanje usluga socijalne zaštite.

U radionicama Predškolske ustanove mališani su crtali i slikali, a na bini se odvijao muzički program.

Događaju na trgu prethodila je tribina u Kulturnom centru sa temom “Srećno roditeljstvo”. Prisustvovale su joj, u ime lokalne samouprave, zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.

– Projekat „Razigrano roditeljstvo“ usmeren je ka tome da osvestimo značaj pravilnog i zdravog rasta i odgoja deteta od najranijeg perioda, što će značiti ne samo detetu nego i roditeljima i svima nama ako želimo da idemo ka tome da stvaramo zdravo, civilizovano društvo. Želimo da pružimo podršku roditeljima i starateljima da steknu ili unaprede roditeljske veštine, da iskreiraju zdrav, podsticajni i negujući ambijent za svoje dete. Cilj je da promovišemo značaj bliskosti, što je osnov za otvorenu komunikaciju i zdrave porodične odnose, što znači odrastanje u zdravom ambijentu. Mi smo izabrali da projekat realizujemo organizovanjem tribine i Sajma roditeljstva i nadam se da će ovi programi zaživeti – rekla je zamenica gradonačelnika.

Dijana Jakšić Kiurski je istakla da zainteresovani roditelji mogu da dobiju informacije o tome koja prava i usluge mogu da ostvare na nivou lokalne samouprave u trima prioritetnim oblastima: zdravstvu, socijalnoj zaštiti i u  obrazovanju.

Sajam roditeljstva obišli su i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima i generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština, Nikola Tarbuk, koji su danas, u Gradskoj kući, potpisali ugovor o donaciji UNICEF-a, odnosno „Lego fondacije“. Ovim činom su deci na teritoriji Kikinde obezbeđene edukativne igračke i informatička oprema u vrednosti od 300 hiljada dinara.

Sajam roditeljstva (4)

Potpisan ugovor o donaciji – u grad stižu igračke i informatička oprema vredne 300 hiljada dinara

Igor Crnogorac October 28, 2023

Ugovor o donaciji između Grada Kikinde i Stalne konferencije gradova i opština potpisali su danas u Gradskoj kući Nikola Tarbuk, generalni sekretar Stalne konferencije i gradonačelnik Nikola Lukač. Donacija u igračkama samo je deo projekta „Razigrano roditeljstvo“ čiji je nosilac UNICEF sa Stalnom konferencijom, uz podršku Vlade Srbije i „Lego fondacije“ koja finansira projekat.

– Pored donacije koju smo doneli i potpisivanja ugovora, ovde smo i da bismo učestvovali na prvom Sajmu roditeljstva, da razgovaramo sa roditeljima i sa stručnjacima. Već dve godine sarađujemo sa 34 grada i opštine na unapređenju lokalne samouprave u oblasti podrške roditeljstvu i ranom razvoju dece, i već vidimo pozitivne promene. Naš fokus je na integrisanju, saradnji različitih institucija koje se bave pitanjem ranog razvoja dece i roditeljstva u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, i lokalne samouprave, kao i na njihovoj saradnji sa udruženjima građana, posebno sa udruženjima roditelja. Ideja je da se, pošto se utvrdi postojeće stanje, definišu mere koje mogu da unaprede podršku Grada ranom razvoju i roditeljstvu i da se utvrdi dugoročna politika u ovoj oblasti. Trenutno nam je fokus na definisanju mera koje će biti sprovedene u lokalnim samouptravama, a sledeće godine njihovo sprovođenje i obuka ljudi iz različitih sektora o specifičnim pitanjima ranog razvoja dece i roditeljstva – rekao je Nikola Tarabuk.

On je dodao da su sve opštine i gradovi koje su deo projekta dobile donacije UNICEF-a u igračkama za decu i u opremi za predškolsku ustanovu, i da se očekuje donacija u informatičkoj opremi, takođe kao podrška deci u njihovom ranom razvoju.

Gradonačelnik Lukač zahvalio je na donaciji i istakao da Grad već sprovodi niz mera kao podršku roditeljima i deci.

– Naš grad je zasluženo izabran da učestvuje u ovom projektu jer je siguran i bezbedan za odrastanje – rekao je Lukač. – Sprovodimo čitav niz mera kako bismo  roditeljima obezbedili što bolje uslove za njihovu decu. Naša strategija i politika su da, uz podršku Pokrajine i Vlade, ostvarimo još bolje uslove za razvoj dece. Fokus nam je na porodici, na roditeljima, i izuzuzetno mi je drago što, u saradnji sa Stalnom konferencijom, Vladom i UNICEF-om danas organizujemo prvi Sajam roditeljstva.

Potpisivanju su prisustvovale članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar. Prema ugovoru o donaciji u Kikindu će stići igračke i informatička oprema u ukupnoj vrednosti od 300 hiljada dinara.

Prijem masterasa 2

Svečani prijem na master studije za 42 vaspitača

Igor Crnogorac October 28, 2023

Tridesetšestogodišnja Marija Maleš ispunila je sebi želju – diplomirala je u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača na smeru strukovni vaspitač za tradicionalne igre. Kako je postigla izvanredan uspeh u toku studiranja, zauzela je jedno od dva mesta na budžetu za master studije. Da ne treba odustati od obrazovanja Marija je pravi primer svojim kolegama, ali, pre svega, svojoj deci.

– Želim da proširim svoja znanja i da steknem dobru edukaciju za rad sa decom. Veoma dugo se bavim folklorom, volim sve što se odnosi na tradiciju i smatram da treba to da prenosimo na mlađe generacije. Imam ćerku od 19 godina koja je, takođe, student, i sina od 15 godina. Mi se svi školujemo – kaže Marija.

Za Mariju i jođ 41 njenog kolegu koji su upisali master studije danas je u VŠSSOV održan svečani prijem.

– To su zaista dobri studenti, njihov prosek je preko devet – kaže direktorica Škole, dr Angela Mesaroš Živkov. – Danas imaju uvodna predavanja i za njih počinje školska godina. Naši diplomci mogu da se zaposle i bez mastera, to je njihovo lično i profesionalno usavršavanje. Studije traju dve godine i stiču zvanje strukovni master vaspitač.

U programu su nastupili mališani iz vrtića „Poletarac“ i „Plavi čuperak“, i studenti.

Ove školske godine na osnovne studije upisano je 70 studenata – 59 na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta i 11 na smeru strukovni vaspitač za tradicionalne igre. Kako je VŠSSOV u Kikindi veoma dobro etablirana u visokom obrazovanju i jedina ima akreditovani smer za tradicionalne igre, studenti dolaze iz cele zemlje, ali i iz Crne Gore i Republike Srpske.

395597523_1243719947022748_7245954515586336966_n

Kikindski naprednjaci proslavili slavu, Svetu Petku

Aleksandra Djuran October 27, 2023

Gradski odbor Srpske napredne stranke u svojim prostorijama obeležio je slavu Svetu Petku. Rezanju slavskog kolača, pored rukovodstva, prisustvovali su članovi, gosti i simpaziteri. Kum slave bio je dr Vukosav Trkulja, a prisutnima se obratila predsednica Gradskog odbora Stanislava Hrnjak koja je i ovoga puta ponovila da je mišljenje sugrađana veoma važno i da se spram toga postavljaju ciljevi koji su doveli do napretka Grada.

 

U kikindskom odboru ima 4.700 članova.

 

Udarne rupe (3)

Sanirane udarne rupe na 15 hiljada kvadrata –  asfaltiranje ulica u pet sela

Igor Crnogorac October 27, 2023

U okviru redovnog godišnjeg održavanja puteva, rehabilitacije trotoara i parking mesta u svim naseljenim mestima i u gradu, do sada je završeno 90 odsto planiranih radova. Sanirano je 14 hiljada od planiranih 15 hiljada kvadratnih metara oštećenja asfaltnih kolovoza na gradskim ulicama i na putevima koji pripadaju gradu, i rehabilituju se kolovozi u selima, kaže Đorđe Klenanc, građevinski inženjer iz JP „Kikinda“, koje je upravljač puteva na teritoriji grada.

– U toku su završni radovi u Kikindi, sanacija većih oštećenja na kolovozu, posebno u drugom i trećem rejonu. Radove smo započeli 1. maja i biće završeni do 1. decembra. Do kraja narednog meseca završićemo asfaltiranje kod groblja i ispred ambulante u Ruskom Selu, 400 metara u ulici Saše Grujića u Bašaidu i staze u Malom bedemu, i preostaje nam još asfaltiranje ispred Mesne zajednice u Banatskoj Topoli  – kaže Klenanc.

Do sada je, u Banatskom Velikom Selu, u dužini od 500 metara, saniran kolovoz u ulici Pane Đukića; 560 metara urađeno je u Sime Šolaje u Nakovu, u ulici Milivoja Omorca u Iđošu asfaltirano je 550 metara, a pola kilometra novog asfalta dobile su ulice Zlatna greda i Dimitrija Tucovića u Mokrinu. U Ruskom Selu asfaltirano je 900 metara u Njegoševoj ulici, dok je u Kikindi obnovljen kolovoz u ulici Uroša Predića.

– Takođe je rehabilitovano ukupno 76 parking-mesta u Mikronaselju, ukupne površine 950 kvadratnih metara, rekonstruisana je kanalska mreža u ulici Žarka Zrenjanina u dužini od 150 metara, kao i 70 metara uličnog kanala u Sutjeskoj – navodi Đorđe Klenanc.

Lokalna samouprava je, za ove poslove, izdvojila 73 miliona dinara. Izvođač radova je zrenjaninsko preduzeće „Ekogradnja“.