August 26, 2026

Град

368310182-225334417234450-4672370365897758126-n

U nedelju preventivni kardiološki pregledi u Domu zdravlja

Aleksandra Djuran March 7, 2024

U nedelju, 10. marta, od 8 do 16 časova u Drugoj zdravstvenoj ambulanti u Svetosavskoj ulici 53, biće organizovan preventivni pregledi. Građanima će biti dostupan kardiološki pregled i biohemijske analize, istakla je glavna sestra Doma zdravlja Mira Pećanac.

-Akcent je stavljen na kontrolu šećera u krvi, holesterola i triglicerida. Najbolje bi bilo da se ove analize, koje se obavljaju vađenjem krvi urade do 12 časova. Kardiološki pregled obuhvatiće merenje krvnog pritiska i EKG – napomenula je Mira Pećanac.

Prevencija i rana dijagnostika od ključnog su značaja za pozitivan ishod lečenja svake bolesti. Stoga se apeluje na sugrađane koji nemaju dijagnozu kardioloških bolesti da dođu i provere svoje zdravlje.

 

1709804486253

Donacija „Mekafora“ kikindskoj Bolnici: Unapređen rad kardiološke ambulante

Aleksandra Djuran March 7, 2024

Firma „Mekafor“, na molbu Opšte bolnice, a uz posredovanje Grada Kikinde, donirala je holtere za rad internističke ambulante. V.d. direktorica Vesna Tomin, u prisustvu gradonačelnika Nikole Lukača i člana Gradskog veća Saše Tanackova, zahvaljujući se na donaciji, istakla je da će novi aparati pomoći da se značajno skrati vreme čekanja pacijenata na ovu dijagnostičku metodu, ali i da se unapredi rad kardiološke službe.

-Kompanija „Mekafor“ je stari prijatelj naše ustanove i svaki put, kada smo im se obratili, bila je tu za nas. Ovoga puta dobili smo holter EKG-a i holter krvnog pritiska, koji imamo prvi put. Velike su potrebe za holterima s obzirom na to da imamo veliki broj starih i obolelih kojima je neophodan konstantan nadzor kardiologa. Do sada smo imali svega dva holtera EKG-a i nikada, do sada holter pritiska. Sa ovom donacijom za 25 procenata povećana je šansa da veći broj pacijenta dobije holter, smanjiće se potreba da za ovu dijagnostiku odlaze u druge zdravstvene ustanove i unaprediće se rad kardiologa. Kardiološka služba je dobro razvijena, imamo četiri kardiologa i odličnu saradnju sa Institutom za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici – navela je dr Tomin.

Kompanija „Mekafor“ pomaže kikindske zdravstvene ustanove tako da je u prethodnom periodu obezbedila defibrilator, aparat za oftalmološki pregled i klima uređaje, mobilne aparate za torokalnu drenažu, a obezbedila je i sredstva za rasvetu u objektima i u dvorištu Školskog i Dečjeg dispanzera.

-Nama je čast kada imamo priliku da pomognemo. Obezbedićemo donacije i u narednom periodu jer je to je opredeljenje naše kompanije. Društvena odgovornost nam je važna i smatramo da samo tako možemo da napredujemo i razvijamo se  – rekao je direktor „Mekafora“ Nebojša Nedeljković.

 

U Kikindi posluje više kompanija koje pomažu razvoj naše sredine, a među društveno najodgovornijim je „Mekafor“, kazao je gradonačelnik Nikola Lukač.

-Konstantno se borimo za nove investitore, za otvaranje novih pogona, za novim radnim mestom. Zadovoljstvo je kada u gradu imate fabriku poput „Mekafora“ koja se od samog početka rada u Kikindi interesuje šta je potrebno građanima, kako da pomogne udruženjima, sportskim kolektivima, zdravstvu. Novi medicinski aparati pomoći će unapređenju zdravstvene zaštite i ovo je još jedan od dokaza da zajedno možemo puno toga da uradimo – precizrao je Nikola Lukač i dodao da je posrednik između firmi i Grada član veća Saša Tanackov.

 

Aparati su vredni 410.000 dinara i već su u primeni.

A.Đ.

 

 

 

festival balona

Turistička ponuda grada sve bolja: u maju drugi Festival toplovazdušnih balona

Igor Crnogorac March 6, 2024

Broj noćenja turista u Kikindi je u prva dva meseca ove godine povećan za tačno 3.708 u odnosu na isti period 2023, pokazuju podaci na sajtu eTurista, rečeno je na konferenciji za novinare u Turističkoj organizaciji (TO) Grada, što pokazuje da napori i posvećenost poboljšanju turističke ponude daju rezultate.

– Uz pomoć lokalne samouprave ozbiljno radimo na povećanju i kvalitetu turističke ponude. Ove godine bilo je mnogo više turista koji su dolazili zbog sova. Turistički gradovi sa letnjim sadržajima zimi su prazni, a nama naše sove pomažu da su kulturni život grada i rad ugostiteljskih objekata na istom nivou čitave godine. Važno je da svi budemo dobri domaćini jer turisti grad vide i kroz ljude koje sretnu. Trudimo se da se oni koji jednom dođu u Kikindu, obavezno i vrate – rekla je v. d. direktorica TO, Jasmina Milankov.

Britanski ljubitelji ptica dolaze već godinama, dodala je, a sada je i sve više i Rusa koji nas posećuju – i organizovano i u sopstvenim aranžmanima.

Najavljujući programe, Milankova je napomenula da će Humanitarni bazar i Ulica otvorenog srca, prvi put organizovani u januaru ove godine, ostati kao stalna manifestacija. Istakla je i da će, na Starom jezeru, od 23. do 26. maja, biti održan drugi Festival toplovazdušnih balona,.

– Imali smo pozitivne reakcije sugrađana od prošle godine, a u mogućnosti smo da primimo 15 balona. Biće i promena u organizaciji kako bi što više sugrađana dobilo priliku da leti, mada broj poletanja zavisi od vremenskih uslova – rekla je Milankova.

Takođe zbog dobrih reakcija Kikinđana, ponoviće se još jedna nova aktivnost.

– Nastavićemo sa izradom murala, umetničkim oslikavanjem zidova. Dogovor je da sledeći mural bude na zidu Tehničke škole, u ulazu između dve škole, a naredni zavise od vremena i finansija – objasnila je Milankova.

U Turističkoj organizaciji već rade i na programima Kikindskog leta ali i Dana ludaje koji će se održati od 19. do 22. septembra.

1709714927679

(VIDEO) U OŠ „Milivoj Omorac” uloženo 12 miliona dinara u protekle tri godine

Aleksandra Djuran March 6, 2024

U protekle tri godine značajna sredstva uložena su u bolje uslove rada u Osnovnu školu „Milivoj Omorac“ u Iđošu. Radovi su finansirani iz gradskog budžeta i pokrajinskih sekretarijata, a nova oprema dobijena je na konkursima republičkih ministarstava, istaknuto je prilikom posete pokrajinske poslanice Stanislave Hrnjak, gradonačelnika Nikole Lukača i članice Gradskog veća Valentine Mickovski ovoj obrazovnoj ustanovi.

-Obišli smo školu i uverili se šta je to urađeno, ne samo u prethodne tri, nego u proteklih desetak godina. Adaptirane su učionice, sanitarni čvorovi, kabineti i sve što je bilo potrebno. Ne postoji razlika u tome da li je škola na selu ili u gradu, podjednako se ulaže. Ovo je bila prilika da vidimo šta u perspektivi treba rešavati. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine ranijih godina podržavao je, a potrudićemo se da i dalje izdvaja sredstva za projekte koji znače našim školama, te ih pozivam da apliciraju na konkursima koji će biti raspisani – istakla je Stanislava Hrnjak.

Gradonačelnik Nikola Lukač naveo je da je za tri godine u iđošku školu uloženo 12 miliona dinara.

-Kada se sredstva obezbede zajedničkim snagama može puno toga da se uradi. Dokaz za to je upravo škola „Milivoj Omorac“. Ne postoji ništa lepše od toga nego da đacima obezbedimo bolje uslove za učenje i nenastavne aktivnosti. Pokrajina, Republika i Grad ulažu u najvažnije, našu decu. Svi započeti projekti, ali i oni koji su prioritetni biće podržani – precizirao je Nikola Lukač.

Zamena osvetljenja u fiskulturnoj sali i u zgradi škole, novi nameštaj u učionicama, opremanje kancelarija za šta je Grad izdvojio milion, a pokrajina 600.000 dinara, u 2021. i 2022. godini, deo su onoga što je urađeno, rekao je Aleksandar Aćimov, direktor škole.

-Zahvaljujući lokalnoj samoupravi, ali i nadležnom pokrajinskom sekretarijatu u školi imamo bolje uslove. Prošle godine sanirani su toaleti za šta je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje opredelio tri miliona dinara. Postavljeni su novi podovi u učionicama i hodnicima, kao i prilazima školi, učionice su, kao i hodnici, okrečeni, opremljena je školska biblioteka i formiran je kabinet za tehniku i tehnologiju . Za ove namene iz gradskog budžeta dobili smo 6,8 miliona. U školi je novim računarima opremljen informatički što je poklon Ministarstva obrazovanja – dodao je Aćimov.

Fasada na zgradi je prioritet u narednom periodu i škola će sa ovim projektom konkurisati za sredstva. Ovu obrazovnu ustanovu pohađa 122 đaka i svake školske godine ima više učenika zahvaljujući konkursu koji omogućava kupovinu kuća na selu. Osim iz Iđoša u školskim klupama je i 12 učenika iz Sajana.

A.Đ.

 

Ritam-Evrope-(2)

Potpisan Sporazum o saradnji: stiže „Ritam Evrope“

Igor Crnogorac March 5, 2024

Potpisivanjem sporazuma o saradnji sa produkcijom „Ritma Evrope“ danas u Gradskoj kući, načinjen je prvi korak u pripremama za, kako je najavljeno, najveći spektakl ovog takmičenja do sada, koji će se odigrati upravo u našem gradu.

– Danas otključavamo takmičenje „Srbija u ritmu Evrope“ u Kikindi koja će biti domaćin televizijskog programa na Prvoj srpskoj televiziji u 2024. godini. Upravo smo se dogovorili da ovo bude najspektakularniji TV prenos za decu i omladinu koji je Srbija ikada videla. Program će pratiti i gledaoci u Crnoj Gori i BiH, ukupno oko 10 miliona ljudi, a za Grad će to biti 180 minuta direktne reklame. Obišli smo Sportski centar i druge kapacitete i nema sumnje da ćemo napraviti sjajan program – izjavio je direktor programa, Igor Karadarević.

On je dodao da se ove godine očekuje i rekordan broj učesnika, njih 25. Inače, domaćinstvo su svom gradu obezbedile Ena Gogić, Ena Šošić, Milana Rajkov i Iva Plemić prošlogodišnjim nastupom u zrenjaninskoj Kristalnoj dvorani sa kiparskom pesmom „La La Love“.

– Spajamo decu, sve ono što je lepo u našoj Srbiji i siguran sam da ćemo biti izuzetni domaćini – rekao je gradonačelnik Nikola Lukač. – Nadamo se novim prijateljstvima i promociji grada. Ovaj festival dovešće decu iz svih krajeva države kojima ćemo pokazati sve lepote našeg grada. Potrudićemo se da Festival organizujemo na najvišem mogućem nivou.

Ovo je najveći muzički festival u formi televizije koji za cilj ima podsticanje i razvijanje mladih talenata – naglasio je direktor „Ritma Evrope“, David Makivić.

– Kikinda je, zbog iskustva koje ima u saradnji sa „Ritmom Evrope“, sada u prilici da pokaže sve svoje kapacitete, što su prepoznali i glasači – rekao je Makivić i najavio nastup kikindskih predstavnika na Festivalu u Strumici u Severnoj Makedoniji već polovinom meseca.

Kulturni centar Kikinda će i ove godine preuzeti logistiku takmičenja.

– Potrudićemo se da svi koji dođu u Kikindu ovim povodom, požele i da se vrate. Želimo dobrodošlicu Srbiji u Kikindi – izjavio je v. d. direktor KC, Marko Markovljev.

Posle potpisivanja Sporazuma o saradnji, Makivić je gradonačelniku uručio plaketu, čime je ozvaničen početak saradnje na projektu u našem gradu.

Takmičenje „Srbija u ritmu Evrope“ u Kikindi će se održati u oktobru, ali već krajem aprila na pripremne kampove će početi da dolaze deca iz svih krajeva države. Sama manifestacija će u grad dovesti i 15 ambasadora, što je, kako je ocenjeno, prilika za saradnju i u drugim oblastima.

S. V. O.

IMG-e0a43d31007ebf2714d9c5be9c63ed76-V

Vredna donacija Republike Turske Opštoj bolnici: Novi inkubatori Odeljenju neonatologije

Aleksandra Djuran March 5, 2024

Turska Agencija za međunarodnu saradnju i koordinaciju „Tika“ u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i ambasadom Turske obezbedila je vrednu donaciju za Opštu bolnicu u Kikindi, ali i za zdravstvene ustanove u Bosilegradu i Bujanovcu. Ministar dr Aleksandar Martinović, koji je bio domaćin skupa, rekao je da je ovo još jedan dokaz da je saradnja dve zemlje partnerska i u stalnom usponu.

-Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprava prvi put je uspostavilo stratešku saradnju sa Republikom Turskom, na šta smo ponosni. Tokom susreta sa ambasadorom, krajem godine, zaključili smo da su bilateralni odnosi naših zemalja na najvišem nivou, što je rezultat uzajamnog poštovanja, razumevanja i ličnih prijateljskih odnosa predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Turske Redžepa Tajpa Erdogana. Srbija je u protekloj deceniji doživela procvat, najbrže se razvija u regionu i u nju se najviše investira. Ovo je prilika da se zahvalimo vladi Republike Turske što doprinosi našem razvoju i dodatno pomaže unapređenju kvaliteta života naših građana – istakao je dr Martinović i napomenuo da je siguran da će se još sličnih projekata realizovati u narednom periodu.

Donacija predstavlja suštinsku podršku za unapređenje kvaliteta zdravstva u lokalnim zajednicama, a donatorski sertifikat  gradonačelniku Nikoli Lukaču uručio je ambasador Turske u Srbiji Hami Aksoj.

-Pre tri meseca imali smo sastanak sa ministrom Aleksandrom Martinovićem. Zahteve koji su nam upućeni uspeli smo da realizujemo u kratkom roku tako da je obezbeđena oprema i vozila za unapređenje sistema zdravstvene zaštite u Bosilegradu, Bujanovcu i Kikindi – naveo je Hami Aksoj.

Svima koji su pomogli da Kikinda dobije tri nova inkubatora koji će puno značiti tek rođenim sugrađanima, naročito onima koji su na svet došli pre vremena, zahvalio je gradonačelnik Nikola Lukač.

-Nova oprema poboljšaće zdravstvenu negu, a u cilju sprovođenja politike predsednika Aleksandra Vučića i svih nas, da je porodica najvažnija, da nam se deca rađaju i da nas bude još više – rekao je Nikola Lukač.

Dr Biljana Plemić, pedijatar neonatolog, načelnica Odeljenja neonatologije dodala je da je od ukupnog broja novorođenčadi na godišnjem nivou, četrdesetak prevremeno rođeno odnosno od četiri do deset odsto.

-Inkubatori će služiti i za zbrinjavanje beba koje su kritično obolele, ali i novorođenčad sa malom telesnom težinom. Tako ćemo im omogućiti stabilizaciju i inicijalno zbrinjavanje. Postojeća tri inkubatora, koje imamo su iz devedesetih godina. Sada smo dobili tri nova i nedavno dva tako da će ih biti ukupno osam – navela je dr Plemić.

Donacija je vredna oko dva miliona dinara i od posebnog je značaja.

-Beskrajno smo zahvalni Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu što su nas prepoznali kao Bolnicu u koju vredi ulagati. Od posebnog značaja je deo koji se odnosi na prevremeno rođene bebe jer to povećava šansu da se ona razvijaju u pravom smeru – rekla je v.d. direktorica Opšte bolnice dr Vesna Tomin.

Događaju, upriličenom u Palati Srbija, prisustvovao je i načelnik Severnobanatskog okruga Miroslav Dučić.

Cigra-radionice-(3)

Radionice o higijeni ruku u „Čigri“

Igor Crnogorac March 5, 2024

Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama (MNRO) „Čigra“ je, tokom februara, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, realizovalo aktivnosti po projektu „Kampanja za higijenu ruku“.

Projekat je bio zasnovan na edukaciji radioničara, nabavci materijala za rad i tri radionice u kojima je učestvovalo deset članova Društva, deca i mladi sa smetnjama u razvoju od 10 do 49 godina.

Koordinatorka projekta bila je msc Nensi Mitrović Stevanović, diplomirani defektolog-surdolog, master logoped iz Negotina, a radioničar-edukator Biljana Nedomački, profesor razredne nastave iz Društva za pomoć MNRO „Čigra“.

Na edukativno-kreativnoj radionici „Ja i zdravlje“ – igri asocijacija, gošće su bile medicinske sestre Doroteja Grastić iz OŠ „6. oktobar“ i Anđela Veskov.

Edukativno-istraživačka radionica „Zdrav život-čiste ruke“ za temu je imala bakterije, način njihovog prenošenja i zaštitu od istih. Pored video-prezentacije, učesnici su sproveli eksperiment i pravili modele bakterija.

Postupak pravljenja sapuna radioničarima je pokazao gost – roditelj Dalibor Jerinkić, zaposlen u firmi „Eko-produkt“.

Cilj projekta bio je upoznavanje dece i mladih sa smetnjama u razvoju sa značajem održavanja higijene ruku kroz edukativne, kreativne, istraživačke i praktične radionice; da steknu znanje o načinu prenošenja bakterija, kako bi unapredili svoje higijenske navike i socijalne veštine.

Članovi Društva rado su učestvovali na radionicama i, na kraju projekta, dobili zahvalnice za učešće.

mrtve-ptice

U ataru Nakova pronađeno 800 mrtvih gačaca i čavki: Nezapamćeno trovanje zaštićenih vrsta ptica

Aleksandra Djuran March 5, 2024

Nakovčanin i pčelar Ranko Samardžija u subotu je otišao da obiđe svoje košnice na dve lokacije severno od sela. Već kod poslednjih kuća primetio je mrtve ptice prvo po putu, potom uz kanal, a na kraju i one koje vise sa drveća i žbunova. Zabrinut za bezbednost pčela i poučen trovanjem koje je pogodilo kikindske pčelare 2015. godine kada je ubijeno 1.600 pčelinjih društava, Ranko je telefonom snimio uznemirujuće scene.

– Kud god da sam se okrenuo u šumici u kojoj se nalazi pčelinjak sve je bilo puno mrtvih vrana. Prizor koji sam zatekao je neverovatan, mrtvih vrana bilo je uz same košnice i ispod njih. Šta se desilo ne znam, ali siguran sam da su otrovane. Bilo ih je i na oranju i nisu mogle da polete. Kanal uz šumicu bio je pun mrtvih ptica. I dalje ne mogu da verujem šta sam zatekao, a ono što je još gore jeste da će se otrovati i lisice i šakali i druge životinje koje će pojesti mrtve vrane. Samo mi, ljudi, krivi smo za ovo – ističe Ranko Samardžija.

Članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, na čelu sa predsednikom Milanom Ružićem, došli su na mesto gde su ptice uginule i pronašli su više od 800 mrtvih ptica. Među njima je bilo najmanje 434 gačca, lovostajem zaštićene vrste, i 373 čavke koje zakon štiti kao zaštićenu vrstu. Sve okolnosti ukazuju na masovno trovanje, što treba da bude potvrđeno laboratorijskim analizama u nadležnom veterinarskom institutu. Ornitolozi kažu da je ovo do sada najveći pojedinačni pomor ptica nastao usled trovanja u ovom delu Evrope.

Ove ptice iz porodice vrana hranile su se na plodnim poljima u blizini sela gde uglavnom traže razne insekte i njihove larve, te semena biljaka. Upravo tu su najverovatnije pronašle i zatrovane mamke koji su im postali poslednji obrok. Nije samo trovanje gačaca razlog za uzbunu jer upravo tu pored Nakova jedan par orlova krstaša ovog proleća je počeo da pravi gnezdo, a veliki broj otrovanih ptica po poljima gotovo izvesno može da privuče orlove i ubije ih.

– U subotu, 2. marta u večernjim satima poslao sam obaveštenje Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, Osnovnom javnom tužilaštvu iz Kikinde i Jedinici za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine MUP-a i naveo da imamo sumnju na masovno trovanje ptica kod Nakova, te da opravdano strahujemo za sudbinu orlova krstaša. Brzo smo organizovali jednu terensku ekipu i u nedelju ujutru smo bili u Nakovu. Kako u Srbiji ne postoji šema nadležnosti u slučajevima trovanja životinja, niti protokol za postupanje, obavestio sam lokalnu stanicu policije koja je na teren poslala dva policijska službenika – rekao je Ružić.

Veliko uginuće ptica brzo je privuklo pažnju javnosti, te se u ataru stvorio neočekivano veliki broj policajaca, veterinarskih inspektora, te radnika iz komunalnih službi. Leševi ptica su pronalaženi na prostoru od oko dva kilometra, uglavnom tamo gde su noćilišta vrana. Tim policijskih forenzičara detaljno je snimao i beležio leševe i lice mesta. Na kraju je deo leševa uzet za analize, a više od 800 mrtvih ptica zakopano je u jamu na rubu oranica. Kikinđanin Stefan Prekajski, biolog zaposlen u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, bio je prisutan tokom potrage i uklanjanja leševa. Ovaj događaj je na njega kao ljubitelja prirode ostavio snažne negativne emocije.

– Gačci, sive vrane i svrake ekstremno su važan deo prirode u našim atarima budući da oni prave gnezda i za sebe, ali i za sove i vetruške koje su glavni kontrolori brojnosti glodara. Kada stradaju vrane, ptice grabljivice ostaju bez gnezda i napuštaju staništa, a ubrzo potom eksplodiraju brojnosti voluharica, miševa i pacova koji napadaju useve. Verujem da javnost svakog dana treba podsećati da je region Vojvodine najobešumljeniji predeo Evrope gde je retkost videti drvorede i šumarke, a često nema ni pojedinačnih stabala. To su osnovni razlozi koji su doveli do prenamnožavanja glodara i velikih šteta na usevima prošle i ove godine. Očekujem i da će naredne zime u Kikindi biti daleko manje sova utina, što će dovesti do razočarenja velikog broja turista – precizirao je Prekajski.

A.Đ.

ATAK NA PRIRODU, ATAK NA ZDRAVLJE LJUDE

Povodom masovnog trovanja ptica oglasio se i Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. Sekretarka Miroslava Narančić istakla je da je atak na prirodu atak na zdravlje ljudi.

-Sad su reagovale ptice, a sutra, na prekomernu upotrebu neadekvatnih sredstava, mogu da reaguju osetljive grupe dece i odraslih. Zakonom o zaštiti prirode strogo je zabranjeno i kažnjivo uništavanje ptica, životinja i biljaka.  Ovakav pomor ptica se do sada nije desio na teritoriji Grada. Podsetiću i da smo pre nekoliko godina imali uginuće nekoliko vrsta ždralova, takođe usled trovanja. Veoma je važna kontrolisana upotreba pesticida, herbicida i ostalih preparata. Kada stignu rezultati tačno ćemo znati šta je dovelo do pomora. U slučaju da je uzrok otrov za glodare istražićemo na kojim parcelama je moglo doći do trovanja, kako bismo uzeli uzorke. Svi koji su učestvovali u ovakvom nedelu biće kažnjeni – navela je Miroslava Narančić.

Konferencija-o-porodici-(5)

Porodica – najlepši resurs Srbije

Igor Crnogorac March 4, 2024

Danas je u Palati Srbija održana druga nacionalna konferencija o porodici, “Srbija – naša porodica” u organizaciji Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, kojoj je prisustvovao Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde.

Konferencija je bila odlična prilika da se predstave aktivnosti Ministarstva i lokalnih samouprava u oblasti demografije. Porodica je najveći i najlepši resurs Republike Srbije i naša sveta dužnost je da obezbedimo što bolje uslove za njen razvitak.

Na konferenciji, prisutnima su se obratili  prof. dr Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiju dr Vladimir Orlić, narodni poslanik, episkop novobrdski Ilarion, vikar patrijarha, a u ime patrijarha Porfirija, Anita Božović, uspešna mlada žena koja je, posle bogatih iskustava u inostranstvu, odlučila da se vrati u Srbiju i ovde investira i gradi svoju porodicu, kao i Tatjana Obradović, majka troje dece, baka četvoro unučića i hraniteljka male Nađe, koja boluje od retke genetske bolesti, a koja je istakla da je Nađa heroj života.

ritejl-3

Radno u Mikronaselju: Počela izgradnja ritejl parka

Jelena Trifunović March 4, 2024

Teren na kom će se nalaziti budući ritejl park u Mikronaselju, na uglu ulica Mihajla Pupina i Jovana Jovanovića Zmaja, ograđen je i počelo je rušenje temelja zgrade čija je izgradnja započeta pre više od dve decenije, ali nikada nije odmakla.

Moderan ritejl park, kako je najavljeno, imaće 14 maloprodajnih objekata, dečije igralište, kafić i prostrani parking, a posao će ovde pronaći između 50 i 100 sugrađana.
Ugovor o prodaji gradskog zemljišta za izgradnju ritejl parka „Nest“ potpisan je 27. juna prošle godine. Mesec dana nakon toga investitor „RC Europe” dobio je građevinsku dozvolu za izgradnju objekta površine 5.332,64 kvadrata.
U izgradnju će biti investirano više od šest miliona evra, a u novoizgrađeni ritejl park useliće se domaći i strani zakupci koji prodaju hranu, garderobu, obuću, igračke…

Planirani rok otvaranja je kraj 2024. godine.

Za očekivati je da će ritejl park pored kupaca iz Kikinde i okoline, privuće i potrošače iz susedne Rumunije koji, zbog blizine, istorijskih i prijateljskih veza, rado i često dolaze na sever našeg dela Banata.

Češka kompanija „RC Europe” u našoj državi prisutna je od 2014. godine. Ritejl parkove izgradili su u Vršcu, Kraljevu, Obrenovcu i Užicu.