Град

395484604_322760840367668_7469506167561306511_n

Ротари клуб Кикинда доделио је стипендије Јовани Завишин, Соњи Псодоров и Миони Бркљач. Већ по традицији стипендије се додељују студентима прве године факултета који су остварили значајне резултате у досадашњем школовању, а при упису на факултет остварили су одличне резултате. Укупно је било 13 кандидата који су конкурисали за стипендије.

-Драго ми је што сам добила ову стипендију. Нисам се надала да ћу бити међу одабранима и искористићу је за купивину неопходних уџбеника за школовање – истакла је Јована Завишин која је уписала Медисцински факултет у Новом Саду и била је ослобођена пријемног испита из биологије јер је у средњој школи била прва на републичком такмичењу.

Соња Псодоров уписала је Фактултет техничких наука у Новом Саду, смер грађевина.

-Хвала вам на указаном поверењу. Трудићу се да оправдам стипендију која ми пуно значи. Као будући грађевениски инжењер циљ ми је  да градим нашу земљу и да је учиним лепшом – истакла је Соња Псодоров, иначе ученица генерације ССШ „Милош Црњански“.

Миона Бркљач уписала је Правни факултет у Новом Саду.

-Дивно искуство и прелепо изненађење. Нисам очекивала стипепндију и пуно ми значи то што се мисли на нас који смо тек на почетку студирања – рекла је Миона Бркљач.

Додела стипендија једна је од највећих акција кикиндских Ротари клуба, напоменула је Татјана Пецарски, паст председница. Уговори са бруцошкињама потписани су у присуству кикиндских ротаријанаца.

-Ротари клуб је међународна организација коју чине пословни људи из читавог света. Стипендирамо најбоље кандидате и надамо се да ћете и ви остварити неке од успеха које су постигли неки од чланова нашег клуба. Верујемо да ћете се у будућности и ви наћи у овој организацији – рекла је Татјана Пецарски.

Стипепндију од 6.000 динара студенткиње ће добијати у наредних годину дана. До сада је додељено укупно 87 стипендија.

erika cerka

Након што је три деценије провела у Канади, суграђанка Ерика Бански вратила се у Кикинду. Још увек, како каже, не зна да ли се вратила да остане заувек, али би то волела. Како јој је мајка Хилда Бански остала сама, решила је да са 59 година оде у пензију и врати се својим почецима.

– Након што сам основну и средњу школу завршила у Кикинди, у Новом Саду студирала сам немачки језик и књижевност. По завршетку факултета запослила сам се у библиотеци Матице српске. Посао ме је испуњавао, удала сам се, родила ћерку Инес и имала сам леп живот док се није појавио рат деведесетих година прошлог века. Када је мој супруг 1992. године отишао у Хрватску, рат је стигао и на наш праг. Тада смо почели интензивно да размишљамо о одласку из земље – прича Ерика Бански.

Канада је имигрантска земља и нико не гледа акценат, боју коже, верско опредељење. То, али и толерантни људи, су допринели су да одаберу Канаду, пре него неку од европских земаља које су много затвореније према придошлицама. Успели су у својој намери и обрели на западу Канаде, у граду Едмонтону. Тамо је остала пуне 24 године, а последњих шест живела је у главном граду, Отави.

– У Канаду сам отишла као библиотекар, а мој супруг као електроинжењер. Наше дипломе, на жалост, нису биле признате, тако да сам изнова морала да се школујем. Уписала сам магистратуру из немачког језика и, пошто сам завршила, схватила сам да са тим звањем не могу нигде да предајем. Тада сам решила да завршим магистратуру из библиотекарства, након чега сам се запослила на Универзитету Алберте. Није било лако јер сам уз студирање морала да радим, а у Канади нема бесплатног школовања. Уз мало дете то је било заиста тешко. Тамо сам била запослена до 2016. Године, када сам прихватила понуду да пређем на колеџ Карлтон – истиче наша саговорница.

На Карлтону је постала шеф одељења и овај посао Ерика је обављала пет година.

– Када је дошло до тога да одлучим да ли да конкуришем за још пет година, схватила сам да ми је важније да се посветим себи и мајци. Прошле године вратила сам се у Кикинду и нисам зажалила. За имигранте кажу да једном ногом стоје у старој, а другој ногом у новој домовини и то је потпуно тачно. Као имигрант живот почињете испочетка, без обзира на то колико година и знања имате. Када сте далеко, као што сам ја била, изгубе се и родитељи и пријатељи и родбина. Наша ћерка расла је без бака и дека и са њима је била лети, када је могла да их посети, али то није исто као када су они константно присутни у њеном и она у њиховим животима – искрена је Ерика Бански.

Људи, на првом месту мајка, пријатељи, родбина, допринели су одлуци да се врати.

– Они који никада не оду из Србије, сматрају да је живот ван ње обећана земља. Чињеница је да сам у Канади имала десет пута већи приход, али је исто толико скупљи живот. Можда је друштво тамо уређеније и боље функционише, али одласком се изгуби лепо време јер је у Канади шест месеци зима, а у Едмонтону зима траје чак осам месеци. Оно што наши људи који читав живот проведу овде не схватају, јесте да треба гледати шта је лепо у животу, а не шта немаш. У Канади постоји изрека „Број колико имаш благослова“ и то никада не треба изгубити из свести. Има јако пуно добрих ствари у Србији, нарочито сада, у односу на то како је било деведесетих, када смо отишли – додала је Ерика Бански.

Каже да јој прија живот у Кикинди јер може да се посвети себи и својим потребама. Кућа у којој живи има безмало 100 година и бави се њеним реновирање, ужива у раду у башти, путује по Европи.

– Када се осврнеш, у животу је најважније да си здрав, да имаш породицу и пријатеље, да си срећан са људима око себе – закључила је наша саговорница. – Ћерка Инес говори српски, али се осећа Канађанком, с обзиром на то да је из Србије отишла са три године.

Председница Немачког удружења

Ерика Бански прихватила је да буде председница Немачког удружења Кикинда. Припрема се за прославу двадесетогодишњице, која ће бити обележена концертом сопрана Памеле Киш. Вече ће бити посвећено Вагнеру, али и другим композиторима, и то је поклон чланова овог удружења суграђанима.

 

MIGRANTI-NOVO

Помоћник директора полиције генерал полиције Дејан Луковић изјавио је да су припадници Министарства унутрашњих послова, након изјаве председника Републике Aлександра Вучића, а на основу наредбе министра унутрашњих послова, предузели опсежне мере у петак и суботу у спречавању илегалне миграције. у овим акцијама открила је и дислоцирала 870 миграната на подручју Кикинде ,Суботице, Пирота, и Сомбора, речено је у МУП-у.

Овом приликом пронађене су четири аутоматске пушке, четири пиштоља, одређена количина наркотичких средстава. Контролисано је 11.200 возила, 15.600 лица је легитимисано.

Такође је у акцији је пронађено 28 мобилних телефона који ће даље бити предмет вештачења”, навео је Луковић, саопштено је из МУП-а. Луковић је нагласио да ће припадници МУП-а дати све од себе се ситуација разреши и да грађани живе што мирније и сигурније.

-Хоћу да поручим грађанима Србије, а посебно грађанима на териротији Суботице, Пирота, Сомбора и Кикинде да се осећају безбрижно и сигурно, да ће припадници МУП-а дати све од себе да се ова ситуација разреши и да они живе што мирније и што сигурније“, истакао је је Луковић и додао да грађани треба да имају поверење у припаднике Министарства унутрашњеих послова.

У овим акцијама учествује неколико стотина припадника МУП – САЈ, Жандармерије, Интервентне јединице полиције, Антитерористичке групе Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката, Управе граничне полиције, УКП, Управе за технику, као и подручних полицијских управа, са свом расположивом техником.

Ritejl 3

Ослушкујући потребе суграђана који су у разговору са представницима власти у граду истицали да Кикинди недостаје модеран тржни центар, градоначелник Никола Лукач и Бојана Кољеншић, директорица „РЦ Јуроп РСБ“ 27. јуна потписали су уговор о продаји земљишта за изградњу ритејл парка „Нест“. Тада је истакнуто да ће радови почети крајем септембра, почетком октобра, а докле се стигло са реализацијом ове инвестиције разговарали смо са чланом Градског већа Сашом Танацковим.

– „РЦ Јуроп“ добио је грађевинску дозволу 28. августа ове године за изградњу малопродајног објекта површине 5.332,64 квадрата. У току је израда Пројекта за извођење, који ће бити завршен почетком новембра, након чега ће инвеститор приступити одабиру извођача радова. За изградњу објекта је неопходно од осам до десет месеци, тако да је сада планирани рок отварања Ритејл парка крај 2024. године. Уколико временске прилике не буду другачије, радови на директној изградњи требало би да почну фебруара следеће године – рекао је Танацов.

Више је разлога због ће радови почети нешто касније и сви су објективни.

– Више од месец дана пробијен је рок за уклањање бесправно подигнутих гаража, па је последња склоњена 20. јуна, иако је рок био 15. мај. Грађани, који су имали нелегално подигнуте гараже, добили су рок од 45 дана да их уклоне и тек после више усмених и писмених упозорења последња неколицина је склонила гараже, у последњој декади јуна, што је довело у старту до кашњења у потписивању уговора о продаји. Град дугује захвалност оним власницима који су испоштовали рокове договорене 3. априла на састанку у Градској кући – истакао је Танацков.

Након куповине, инвеститор је прецизно анализирао темеље започетог стамбеног објекта на плацу и тек када је ступио у посед схватили су да је за рушење и нивелацију терена потребно више времена од планираног. Циљ је да се постојећи бетонски стубови и конструкција уклоне безбедно.

– На плацу се налазе оптички и бакарни каблови „Телекома Србија“  и  потребно је да буду измештени да би се кренуло са било којим радовима. Инвеститор и „Телеком“  раде на сређивању документације за тај подухват, изабрана је фирма која има лиценцу „Телекома“ за извођење радова, а „РЦ Јуроп“ је поднео техничку документацију за те радове и чека добијање грађевинске дозволе, након чега ће уследити измештање бакарних и оптичких каблова. По речима инвеститора, измештање „Телекомових“ инсталација биће урађено до краја децембра ове године – сазнајемо Танацкова.

Паралелно са изградњом тржног центра у плану је и реконструкција улице Михајла Пупина од Светосавске до Јована Јовановића Змаја. Како је Град Кикинда непланирано био у једномесечној блокади, средства за реконструкцију улице преусмерена су за плаћање извршне судске пресуде, тако да их градска администрација сада планира у буџету за 2024. годину.

За потпуну реконструкцију поменутог дела улице потребно је око 27 милиона динара, од чега ће „РЦ Јуроп“ учествовати са око 13 милиона динара плаћањем накнаде за изграђено грађевинско земљиште – прецизирао је наш саговорник.

Подсетимо да ће Ритејл парк у Кикинди бити ограђен и имаће обезбеђење 24 сата, што ће повољно утицати и на безбедност тог дела Микронасеља. Инвеститор се обавезао да ће на паркингу са око 100 места дозволити слободно паркирање станарима околних зграда, чиме ће делимично бити решен проблем још увек недостајућих паркинг места у том делу града. Ритејл парк имаће 14 малопродајних објеката у којима ће радити око 100 особа.

„РЦ Јуроп“ послује у више држава централне Европе, седиште компаније је у Чешкој Републици и имају осам тржних центара, по четири у Србији и Румунији. У нашој држави послују у Вршцу, Обреновцу, Краљеву и Ужицу, с тим да су уговорили продају два највећа објекта у Србији, у Краљеву и Обреновцу, највећем ритејлеру-  израелском „БИГ-у“.

Компанија ради у Србији од 2014. године и део су групације „РЦ Јуроп“  која развија пословне активности у Чешкој, Хрватској, Србији и Румунији у областима изградње и изнајмљивања различитог пословног простора, од ритејл паркова, преко дистрибутивно-логистичких центара, до другог различитог пословног и стамбеног простора. До сада су реализовали више од 100 пројеката, изградили су преко 250.000 квадратних метара различитог пословног и 50.000 квадрата канцеларијског простора, те више од 300 модерних стамбених објеката.

Земљиште продато за 25 евра по квадрату

Грађевинско земљиште  површине 11.383 квадрата продато је инвеститору за 284.575 евра или 25 евра по квадрату, што је 2,16 евра по квадратном метру више од почетне цене. У изградњу ритејл парка биће инвестирано више од шест милиона евра, а у њега ће се уселити домаћи и страни закупци који продају храну, гардеробу, обућу и играчке. На овом простору налазиће се дечије игралиште и кафић.

18404066_1497427200291193_629151116591372899_o

Добривој Мартоноши (60) из Кикинде, по занимању учитељ, добитник је стана у наградној игри „Узми рачун и победи“. Наш суграђанин имао је среће да буде извучен у конкуренцији 266 милиона рачуна.

-Послао сам око 200 рачуна, недељнo сам два до три пута са слао рачуне. Не знам тачно који  рачун је извучен, али смо супруга Татјана и ја пресрећни – каже Мартоноши.

Мартоношијеви живе у кући у Масариковој 16 и како Добривој напомиње није пратио извлачење него му је познаница јавила радосну вест. Двособан стан, површине 58 метара квадратних, добили су у Блоку 63 у Новом Београду. Победнички рачун извукао је џудиста Александар Кукољ.

-Пре неких две недеље шалио сам се супругом да ћемо  сигурно добити стан. То је моја теорија чуда јер  су ми се неколико пута у животу дешавале лепе ствари из немогућих ситуација. Овај стан ће решити наше материјалне проблеме – додао је Мартониши.

Осамдесетих је Добривоје имао петицу на лотоу када је то била премија и тада је добио 2.500 немачких марака, а стојадин је у то време коштао 10.000 марака.

 

Sajam roditeljstva 10

Кикинда је један од градова који спроводи пројекат УНИЦЕФ-а и Владе Србије, „Разиграно родитељство“. У оквиру пројекта, данас је први пут организован Сајам родитељства на тргу испред Културног центра. Своје услуге и капацитете представиле су установе релевантне за стварање и оснаживање здравих породица, односно подстицајног окружења за децу од најранијег узраста.

– Наш циљ је да што више родитеља повежемо са нашим здравственим системом, да радимо на промоцији и превенцији кроз здраво родитељство. Важно је да родитеље, од периода зачећа, повежемо са услугама наше установе. У Школи за труднице могу да стекну потребна знања, од психофизичке припреме, преко тема о трудноћи, порођају, дојењу и првим данима у кући са бебом. Заједно са локалном самоуправом и осталим институцијама и установама јачамо ресурсе за савесно родитељство – рекла је Оливера Вучковић Попов, координаторка Школе за труднице Дома здравља.

Своје штандове имали су и Центар за социјални рад, Предшколска установа и Центар за пружање услуга социјалне заштите.

– Ми смо овде да покажемо родитељима како на најранијем узрасту стимулисати дете да се што боље развије. Имамо полигон за бебе на којем показујемо како, до узраста од годину дана, треба поступати са дететом – како га правилно држати и усмерити да се што боље развија. Направили смо и полигон са развојном мапом до узраста од 24 месеца на којем може да се види шта дете треба да ради у ком узрасту. Када виде да дете уме или не уме да уради оређену радњу, родитељи могу да сазнају шта даље треба да раде. Наша је улога да покажемо родитељима како на најбољи начин да стимулишу своје дете како би се оно што боље развијало – објаснила је Николета Павлов, в. д. директорица Центра за пружање услуга социјалне заштите.

У радионицама Предшколске установе малишани су цртали и сликали, а на бини се одвијао музички програм.

Догађају на тргу претходила је трибина у Културном центру са темом “Срећно родитељство”. Присуствовале су јој, у име локалне самоуправе, заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Пројекат „Разиграно родитељство“ усмерен је ка томе да освестимо значај правилног и здравог раста и одгоја детета од најранијег периода, што ће значити не само детету него и родитељима и свима нама ако желимо да идемо ка томе да стварамо здраво, цивилизовано друштво. Желимо да пружимо подршку родитељима и старатељима да стекну или унапреде родитељске вештине, да искреирају здрав, подстицајни и негујући амбијент за своје дете. Циљ је да промовишемо значај блискости, што је основ за отворену комуникацију и здраве породичне односе, што значи одрастање у здравом амбијенту. Ми смо изабрали да пројекат реализујемо организовањем трибине и Сајма родитељства и надам се да ће ови програми заживети – рекла је заменица градоначелника.

Дијана Јакшић Киурски је истакла да заинтересовани родитељи могу да добију информације о томе која права и услуге могу да остваре на нивоу локалне самоуправе у трима приоритетним областима: здравству, социјалној заштити и у  образовању.

Сајам родитељства обишли су и градоначелник Никола Лукач са сарадницима и генерални секретар Сталне конференције градова и општина, Никола Тарбук, који су данас, у Градској кући, потписали уговор о донацији УНИЦЕФ-а, односно „Лего фондације“. Овим чином су деци на територији Кикинде обезбеђене едукативне играчке и информатичка опрема у вредности од 300 хиљада динара.

Sajam roditeljstva (4)

Уговор о донацији између Града Кикинде и Сталне конференције градова и општина потписали су данас у Градској кући Никола Тарбук, генерални секретар Сталне конференције и градоначелник Никола Лукач. Донација у играчкама само је део пројекта „Разиграно родитељство“ чији је носилац УНИЦЕФ са Сталном конференцијом, уз подршку Владе Србије и „Лего фондације“ која финансира пројекат.

– Поред донације коју смо донели и потписивања уговора, овде смо и да бисмо учествовали на првом Сајму родитељства, да разговарамо са родитељима и са стручњацима. Већ две године сарађујемо са 34 града и општине на унапређењу локалне самоуправе у области подршке родитељству и раном развоју деце, и већ видимо позитивне промене. Наш фокус је на интегрисању, сарадњи различитих институција које се баве питањем раног развоја деце и родитељства у областима здравства, социјалне заштите, и локалне самоуправе, као и на њиховој сарадњи са удружењима грађана, посебно са удружењима родитеља. Идеја је да се, пошто се утврди постојеће стање, дефинишу мере које могу да унапреде подршку Града раном развоју и родитељству и да се утврди дугорочна политика у овој области. Тренутно нам је фокус на дефинисању мера које ће бити спроведене у локалним самоуптравама, а следеће године њихово спровођење и обука људи из различитих сектора о специфичним питањима раног развоја деце и родитељства – рекао је Никола Тарабук.

Он је додао да су све општине и градови које су део пројекта добиле донације УНИЦЕФ-а у играчкама за децу и у опреми за предшколску установу, и да се очекује донација у информатичкој опреми, такође као подршка деци у њиховом раном развоју.

Градоначелник Лукач захвалио је на донацији и истакао да Град већ спроводи низ мера као подршку родитељима и деци.

– Наш град је заслужено изабран да учествује у овом пројекту јер је сигуран и безбедан за одрастање – рекао је Лукач. – Спроводимо читав низ мера како бисмо  родитељима обезбедили што боље услове за њихову децу. Наша стратегија и политика су да, уз подршку Покрајине и Владе, остваримо још боље услове за развој деце. Фокус нам је на породици, на родитељима, и изузузетно ми је драго што, у сарадњи са Сталном конференцијом, Владом и УНИЦЕФ-ом данас организујемо први Сајам родитељства.

Потписивању су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар. Према уговору о донацији у Кикинду ће стићи играчке и информатичка опрема у укупној вредности од 300 хиљада динара.

Prijem masterasa 2

Тридесетшестогодишња Марија Малеш испунила је себи жељу – дипломирала је у Високој школи струковних студија за образовање васпитача на смеру струковни васпитач за традиционалне игре. Како је постигла изванредан успех у току студирања, заузела је једно од два места на буџету за мастер студије. Да не треба одустати од образовања Марија је прави пример својим колегама, али, пре свега, својој деци.

– Желим да проширим своја знања и да стекнем добру едукацију за рад са децом. Веома дуго се бавим фолклором, волим све што се односи на традицију и сматрам да треба то да преносимо на млађе генерације. Имам ћерку од 19 година која је, такође, студент, и сина од 15 година. Ми се сви школујемо – каже Марија.

За Марију и јођ 41 њеног колегу који су уписали мастер студије данас је у ВШССОВ одржан свечани пријем.

– То су заиста добри студенти, њихов просек је преко девет – каже директорица Школе, др Ангела Месарош Живков. – Данас имају уводна предавања и за њих почиње школска година. Наши дипломци могу да се запосле и без мастера, то је њихово лично и професионално усавршавање. Студије трају две године и стичу звање струковни мастер васпитач.

У програму су наступили малишани из вртића „Полетарац“ и „Плави чуперак“, и студенти.

Ове школске године на основне студије уписано је 70 студената – 59 на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста и 11 на смеру струковни васпитач за традиционалне игре. Како је ВШССОВ у Кикинди веома добро етаблирана у високом образовању и једина има акредитовани смер за традиционалне игре, студенти долазе из целе земље, али и из Црне Горе и Републике Српске.

395597523_1243719947022748_7245954515586336966_n

Градски одбор Српске напредне странке у својим просторијама обележио је славу Свету Петку. Резању славског колача, поред руководства, присуствовали су чланови, гости и симпазитери. Кум славе био је др Вукосав Тркуља, а присутнима се обратила председница Градског одбора Станислава Хрњак која је и овога пута поновила да је мишљење суграђана веома важно и да се спрам тога постављају циљеви који су довели до напретка Града.

 

У кикиндском одбору има 4.700 чланова.

 

Udarne rupe (3)

У оквиру редовног годишњег одржавања путева, рехабилитације тротоара и паркинг места у свим насељеним местима и у граду, до сада је завршено 90 одсто планираних радова. Санирано је 14 хиљада од планираних 15 хиљада квадратних метара оштећења асфалтних коловоза на градским улицама и на путевима који припадају граду, и рехабилитују се коловози у селима, каже Ђорђе Кленанц, грађевински инжењер из ЈП „Кикинда“, које је управљач путева на територији града.

– У току су завршни радови у Кикинди, санација већих оштећења на коловозу, посебно у другом и трећем рејону. Радове смо започели 1. маја и биће завршени до 1. децембра. До краја наредног месеца завршићемо асфалтирање код гробља и испред амбуланте у Руском Селу, 400 метара у улици Саше Грујића у Башаиду и стазе у Малом бедему, и преостаје нам још асфалтирање испред Месне заједнице у Банатској Тополи  – каже Кленанц.

До сада је, у Банатском Великом Селу, у дужини од 500 метара, саниран коловоз у улици Пане Ђукића; 560 метара урађено је у Симе Шолаје у Накову, у улици Миливоја Оморца у Иђошу асфалтирано је 550 метара, а пола километра новог асфалта добиле су улице Златна греда и Димитрија Туцовића у Мокрину. У Руском Селу асфалтирано је 900 метара у Његошевој улици, док је у Кикинди обновљен коловоз у улици Уроша Предића.

– Такође је рехабилитовано укупно 76 паркинг-места у Микронасељу, укупне површине 950 квадратних метара, реконструисана је каналска мрежа у улици Жарка Зрењанина у дужини од 150 метара, као и 70 метара уличног канала у Сутјеској – наводи Ђорђе Кленанц.

Локална самоуправа је, за ове послове, издвојила 73 милиона динара. Извођач радова је зрењанинско предузеће „Екоградња“.