Град Архиве | Паге 244 оф 381 | Кикиндски портал

431360114-1136656987492356-2279824686901862772-н

На Пашњацима велике дропље: После осам година појавио се мужјак

Aleksandra Djuran Марцх 9, 2024

Из Специјалног резервата природе „Пашњаци велике дропље“ стижу лепе вести. После осам година, у делу атару Ваверка у Мокрину, појавио се мужјак. Ловци удружења „Перјаница“, у чијој надлежности је природно добро борбе се за опстанак ове величанствене птице те ловочувари обилазе, чувају гнезда и воде рачуна о броју и стању птица, каже председник удружења Богица Божин.

-На зимовалишту је тренутно осам женки и од петка, 8. марта, имамо и једног мужјака. Надамо се да мужјак одлучити да остане у резервату, како би у будућности имали младе. Свадбена игра мужјака почиње средином марта или почетком априла и траје до почетка, односно, краја маја – сазнајемо од Божина.

Једна од највећих птица Европе, велика дропља, сместила се на најочуванијем и највећем степском подручју Србије. Пашњаци велике дропље су специјални природни резерват сачињен од степских, слатинских, ливадских, мочварних и ораничних екосистема, са ретким биљним и животињским врстама. Ово подручје је једино станиште ове птице у Србији и једно од ретких станишта у Европи и свету.

-У сарадњи са Покрајинским секретаријатом за заштиту животне средине сваке године на овом простору сејемо биљне културе које су потребне за храњење и гнежђење великих дропљи. Терен редовно одржавамо и косимо и трудимо се да све прилагодимо овој угроженој врсти. Пре три године у оквиру ИПА пројекта са Мађарском оградили смо 115 хектара површине на којима се велике дропље шепуре – истакао је наш саговорник.

Велика дропља је једна од најкрупнијих птица наше фауне, импозантан мужјак може да достигне дужину до 100 центиметара, тежину до 16 килограма, а распон крила досеже чак 2,5 метра.

Ловци из Мокрина константно су на терену и воде рачуна о прехрани дивљачи, али и о њиховој бројности.

А.Ђ.

Хуманитарна акција Високе школе за „Колевку“

Igor Crnogorac Марцх 9, 2024

Студентски парламент Високе школе струковних студија за образовање васпитача организује хуманитарну акцију за Дом за децу ометену у развоју „Колевка“ у Суботици.

Средства за личну хигијену: четкице, пасте за зубе и пелене за децу и одрасле, хигијенски улошци, сапуни, купке, шампони и друго могу се донети у Школу до 1. априла. Кутије за донације налазе се на првом спрату.

ИМГ-77е8ефц5е51це527а9е3а9691811850б-В-(1)

Новости из Башаида: Сређују дом културе и спремају се за вашар

Aleksandra Djuran Марцх 9, 2024

У Месној заједници Башаид у току је адаптација просторија у Дому културе које користе удружења грађана. Средства су обезбедили Месна заједница и Град, а како годинама није улагано у простор адаптација је била преко потребна. Сређује се и део зграде који користе фолклораши КУД-а „Башаид“ сала и ходник. Замениће се комлетна расвета, као и глетовање и кречење зидова. Културно – уметничко друштво окупља велики број деце и потребно им је обезбедити што боље услове за рад. У уређење су се укључили и мештани који су својим радом помогли да Дом културе добије изглед какав заслужује.

После зимске паузе, у недељу 10. марта, поново вашар у Башаиду.

-Наш вашар један је од посећенијих, са дугогодишњом традицијом. Како је само место на раскрсници многих путева и продавци, али и купци долазе из више средина. Ту су општина Житиште и Нова Црња, као и Нови Бечеј и Меленци. Вашар је значајан јер доноси и средства, која се улажу у село – рекао је председник Савета МЗ Бојан Микалачки.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Харис Џиновић приредио концерт за памћење

Aleksandra Djuran Марцх 8, 2024

Поводом Дана жена, локална самоуправа је за све суграђане организовала концерт Хариса Џиновића. У препуној хали СЦ „Језеро“ дочекале су га овације, а публика, међу којима је било више жена, свих генерација, заједно са Харисом певала је његове највеће хитове. Концерт је започео нумером „Заволех те лудо“ са којом отвара све наступе, а ређале су се песме „Ако можеш ти сузу пустити“ „Како ми недостајеш“, „Рано је за тугу“, „Познаћеш ме и по мраку“, „Муштулук“ и друге.

-Само да знате да сам у давно, у прошлом веку, служио војску у Кикинди. Током војног рока био сам у Панчеву и Зрењанину, али најбоље ми је било када ми кажу да морам у Кикинду – открио је Харис Џиновић.

Концерту су присуствовали и челници локалне самоуправе, заједно са покрајинском посланицом Станиславом Хрњак и градоначелником Николом Лукачем који је свакој суграђанки која је присуствовала концерту даровао је ружу.

-Свим женама желим да буду испуњене љубављу током свих 365 дана у години, да буду поштоване, да буду уважене, да уживају у сваком дану. Жене су стуб породице и бољи део нашег друштва. И овај концерт и све што чинимо за наше даме за 8. март, треба да чинимо свакодневно. Харис Џиновић одушевио је све наше суграђане и сви заједно имали смо незаборавно вече – истакао је градоначелник Лукач.

У атару пронађено 19 угинулих срндаћа

Aleksandra Djuran Марцх 8, 2024

На територији града током недеље пронађено је 19 мртвих срна и срндаћа. У атару Банатског Великог Села ловци су пронашли четири мртве срне и једног срндаћа, а у кикиндском атару пронађено их је 14. Како сазнајемо од Дамира Бјелића, председника Ловачког удружења „Велебит“ из Банатског Великог Села, дан након што је у наковачком атару пронађено 800 мртвих врана, јављено му је да је у атару угинула дивљач.

-Када сам отишао видео сам једног срндаћа који је још увек био жив. Наредног дана поново сам обишао атар како бих се уверио у каквом је стању срндаћ и имао сам шта да видим. Затекао сам пет лешева дивљачи у кругу од 300 метара. Био сам затечен призором и алармирао сам полицију, инспектора за лов и све који су надлежни. Чекамо резултате пошто су угинуле срне послате на обдукцију у Научни институт за ветеринарство у Новом Саду, али сам 99 одсто уверен да је у питању тровање и да је крив човек. Никада пре нисмо имали овакав случај да нађемо пет угинулих животиња на малом простору. У протекла два месеца било је дојава да је пронађен по један или два срндаћа, али то није било алармантно. На месту где смо нашли угинуле животиње био је велики чопор и важно је да се истражи шта се десило – појаснио је Бјелић и додао да очекује да ће, пошто анализе буду готове и сазна се који отров је крив за угинуће дивљачи, кривци бити кажњени.

Већ наредног дана у кикиндском атару према Руском Селу и Банатској Тополи чланови Ловачког удружења „Кикинда“ пронашли су 14 угинулих срна и срндаћа, што нам је потврдио председник Младен Бањац. Лешеви животиња пронађени су приликом обиласка терена и бројања дивљачи.

-Случај смо одмах пријавили надлежном ловном инспектору, ветеринарској инспекцији, полицији, локалној самоуправи. У рекордном року су сви изашли на терен и урадили увиђај. Делови дивљачи узети су за анализу, а лешеви су закопани према свим прописима. У току је истрага како је дошло до угинућа јер никада до сада нисмо имали овакав случај. Дивљач није одстрељена, а шта се десило остаје да видимо. Терен и даље контролишемо и волео бих да се ова ситуација не понови – рекао је Бањац.

У току је ловостај на сву племениту дивљач и лове се само предатори. Сезона је годишњег бројања дивљачи како би могла да се ураде планска документа. Нова ловна сезона почеће 14. априла на трофејне срндаће.

У Полицијској управи потврдили су нам да је случај пријављен Основном јавном тужилаштву у Кикинди и да ће се тачан узрок угинућа знати након што буду стигле анализе са новосадског Института.

А.Ђ.

ПУ „Драгољуб Удицки“ вредна донација: Уз интерактивне књиге до нових сазнања

Aleksandra Djuran Марцх 8, 2024

Интерактивне књиге из едиције „Књиге са којима се расте“ са QР кодовима, ауторке Драгане Малешевић, професорице ВШССОВ, које је обезбедила локална самоуправа, уручене су директорици Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ Кристини Дрљић. Овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач и Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

-Књиге су специфичне јер QР кодови имају звуке и видео. То омогућује деци да ситуационо уче, непосредно опажају, односно виде нешто, што није у њиховом окружењу. Тако могу да виде како лептир излази из своје чауре, како се оглашавају животиње, које им је природно окружење и још много тога. Књиге су написане на три нивоа, користе се више година и омогућавају развој детета и изнад свог узраста. Сви видео записи су на сајту издавача, тако да су деца безбедна на интернету. Примењен је најсавременији рад са децом тако да постоји игрица преко које деца посматрају ствари из више различитих углова. Књига се чита са уживањем, а мобилни телефон је у функцији учења – навела је Драгана Малешевић

На међународном Сајму књига у Београду у октобру едиција је проглашена за најбоље књиге за децу и освојиле је награду „Дечија књига године“. Донација ће омогућити да се деца развијају и уче на најсавременији начин.

-Градска управа обезбедила је по шест комплета књига за свих 18 вртића што ће помоћи васпитачима да унапреде васпитно-образовни рад. Књиге су интерактивне, имају QР код, интересантне су и необичне. Сигурна сам да ће нам књиге бити од изузетног значаја за учење и развој – рекла је Кристина Дрљић.

Наука је, кроз ове књиге, примењена у пракси, додала је чланица Градског већа.

-Став локалне самоуправе је да је веома важно инвестирати у образовање. Стога смо предшколцима и омогућили да на иновативан начин уче из најсавременијих књига. Наша обавеза је да пратимо трендове и да идемо у корак са савременим училима како би их ускладили са потребама – додала је Валентина Мицковски.

Књиге су, осим у Београду, представљене на сајму у Франкфурту, у априлу ће бити изложене на Међународном сајму књига за децу у Болоњи. Ове књиге јединствене су и аутентичне на свету.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Поштарка Нада из Иђоша да се роди опет, поново би радила овај посао

Aleksandra Djuran Марцх 8, 2024

Иђош је једино место на територији Града које може да се похвали да има поштарку. Нада Танасић (58) разноси пошту својим мештанима и нема куће у селу која је не зна. Занимањем, нимало типичним за жене, почела је да се бави сасвим случајно.

-Почела сам да радим као замена и првобитно је требало да останем месец дана у пошти. За то време мени се посао свидео, ја сам се добро показала, мештани су били задовољни и тако сам остала поштарка пуних 38 година -сазнајемо од Наде.

Као и сваки посао има и лепих и мање лепих тренутака.

-Предност је што сам сваког дана у контакту са људима. Разговарам са мојима Иђошанима о свим темама, неретко чујем добре савете, а за оне који живе сами и понекад су усамљени ту сам да их саслушам. Најлепши тренуци су када младенцима носим телеграме честитке, али и они када се у породици роди принова. Тада и ја учествујем у њиховом слављу и срећи јер од мене добијају телеграме са најлепшим жељама – додаје наша саговорница.

Поштарка Нада радни дан почиње разврставањем поште. Након што заврши овај део посла седа на бицикл и креће да разноси писма.

-Без обзира на то да ли је напољу киша, снег, сунце, ветар пошту достављам бициклом. Сваке четири године добијамо ново превозно средство јер се са њим пређе пуно километара. Моји мештани никада нису имали предрасуде о томе што им пошту носи жена – напомиње поштарка.

На почетку радног века било је пуно више посла.

-Било је пуно више писама које је требало доставити. Само честитки за Нову годину било је пуне две велике вреће. Достављала сам и рачуне, новине и много тога другог, а у Иђошу је било и више становника. Пензија када стигне требало ју је разделити за један дан, а на списку је било 170 пензионера. Нарочито у време инфлације било је важно да се она подели одмах. Тада се радило читав дан, али није било тешко. За две године пуним 40 година стажа и планирам одлазак у пензију – истиче Нада Танасић.

Годину дана радила је и у Кикинди и са колегама поштарима одлично сарађује. Иако је поштарка постала случајно, како каже, сплетом сретних околности, када би могла да бира поново би радила овај посао.

А.Ђ.

Све будуће лекаре из Кикинде зовемо да се врате и буду део Болнице, истакла др Весна Томин

Aleksandra Djuran Марцх 8, 2024

Кадровска политика у Општој болници је веома динамична, истакла је в.д. директорица др Весна Томин. Једни лекари одлазе, други долазе, а радници у здравству, нарочито лекари су увек потребни.

-Вакум од десет година, када специјализација није било је највећи проблем. Ми покушавамо да га решимо и надам се да ћемо у томе успети – напоменула је др Весна Томин.

То што наш град има медицински смер у средњој школи је добро јер се већ са 15 година негује и школује кадар.

-Ђаке медицинских смерова прво научимо да је медицина позив, а не професија. Трудимо се да укажемо на то да су људски живот и здравље непроцењиве вредности. Поносна сам на чињеницу што су многи моји ученици веома успешни на Медицинском факултету и увек се налазе међу најбољим студентима. Трудимо се да што већи број наше деце, након добијања дипломе Медицинског факултета, приволимо да се врате назад у родни град и да им дамо шансу да се професионално развијају. Када чујем да је неком од студената медицине из нашег града остало још пар испита до краја студија, зовем их да буду део Болнице – рекла је др Томин.

Одличан пример за ову тврдњу је чињеница да на Пријемном одељењу има девет нових лекара. Међу њима су и Кикинђани који су довели своје будуће супружнике.

-Са њима разговарамо и планирамо њихове специјализације. Они су изразили своје жеље и ми смо их ускладили са планом специјализације. Надамо се да ће, на општу радост, наш план да се оствари. Са друге стране сви лекари који су отишли из Болнице, запослили су се на клиникама, што је степеник више. Отишли су као вредни специјализанти и добри ђаци, будући предавачи на Медицинском факултету – навела је наша саговорница.

Овог момента у Болници раде два хирурга др Бојан Миладинов и др Драган Грубор. Ускоро их очекује појачање у виду две колегинице које ће бити и прве жене хирурзи у Кикинди. Др Милена Иванић до краја године завршава специјализацију, а др Јелена Ристић ће се такође врло брзо придружити тиму хирурга.

А.Ђ.

Разлике и сличности родитељства некада и сада представила је мастер психолог Тијана Братић

Aleksandra Djuran Марцх 7, 2024

У организацији Историјског архива одржано предавање под називом „Родитељство некад и сад”, мастер психолога Тијане Братић. Гошћа из Зрењанина осврнула се на то како се родитељство мењало кроз време, али и на данашњи концепт родитељства.

-Направила сам паралелу како су се родитељи понашали пре тридесет и четрдесет година, како је то било у време наших бака и дека и како је данас. У историјски кратком временском периоду имамо велике разлике у опхођењу према деци и самом начину васпитања – рекла је Тијана Братић, по занимању мама и психолог.

У данашњем васпитању велику улогу имају нове технологије. Са једне стране оне су одличан извор информација јер је пуно тога доступно, а са друге стране деца превише времена проводе испред телевизора и са таблетом и телефоном у рукама што доводи до кашњења у развоју.

-Део предавања био је посвећен начину на који треба поступати и приступати деци, колико су емоције важне, какву улогу у васпитању има узајамна повезаност родитеља и колико су поменути чиниоци важни за правилан одгој деце – додала је наша саговорница.

Осим о разликама, Тијана Братић истакла је и оно што се не мења у начину васпитања и код родитељства.

-Некада је мушкарац, као глава куће, одлазио на посао и није га било код куће, а данас иако је у кући време проводи на телефону, па га опет нема. Родитељство се учи и наши родитељи су га научили од својих мајке и оце, а ми од њих. Традиционалан приступ није се пуно променио, али околности у којима се деце васпитавају јесте – прецизирала је Тијана Братић.

Овом приликом је истакнуто и да су раније деца брже сазревала и била су самосталнија, јер су родитељи били мање присутни. Данашњи родитељи више штите децу, што је непотребно, јер је важно да се изборе за себе.

А.Ђ.

Ученици Гимназије победници другог такмичења у дебатовању

Igor Crnogorac Марцх 7, 2024

Надметање под називом „Дебатујмо заједно“ ове године иницирали су и организовали ученици Гимназије и Економско-трговинске школе. У Народном позоришту данас су се сучељавала мишљења о: обавезном војном року, усвајању деце и браку у истополним заједницама, веронауци као обавезном предмету у школама и о цензури јавних личности као средству за заштиту друштва.

– Дебата је тимска игра, и заиста сматрам да се на овај начин вежбају вештина комуникације и самопоуздање, што верујем да недостаје нашој генерацији, јер нам се живот своди на друштвене мреже – сматра Анђела Белош, гимназијалка, чланица победничке екипе.

У такмичењу су наступиле екипе све четири средње школе. До финала је стигла и Економско-трговинска школа, али су, одлуком жирија, ученици Гимназије „Душан Васиљев“ били убедљивији.

– Сам концепт дебате младима је непознат и зато смо и организовали овакав догађај – рекао је капитен гимназијске екипе, Филип Бабић. – Екипе су биле сјајне, уживао сам у овом дану и поносан сам на свој тим. Припремали смо се са нашом менторком, психологом Школе, Миљаном Китановић.

Финалистима је честитао и поклоне уручио градоначелник Никола Лукач који је, са сарадницима, присуствовао догађају.

– Град подржава младе и изузетно сам задовољан што су сами наметнули теме о којима желе да дебатују. Таква комуникација допринеће и бољем друштву али и томе да схвате колико су важни и породица и школа, њихов град и држава. Пуна сала њихових вршњака показује да је ово одличан начин да покажу своје мишљење – рекао је Лукач и изразио наду да ће се и убудуће организовати овакви програми.

Председник жирија, омбудсман за људска права БиХ, проф. др Недељко Врањеш, истакао је зрелост средњошколаца и њихову потребу за оваквом врстом комуникације и сучељавања мишљења.

– У ери нових технологија и динамичног света ови млади људи су се јако добро снашли, показали су висок ниво свести о значајним друштвеним темама. Било је импресивно слушати их. Недостају нам овакви програми и ово јесте прави пут да се млади докажу и да се правилно усмере у нашем, традиционалном окружењу – нагласио је проф. др Врањеш.

Такмичење у дебатовању први пут је одржано прошлог лета, на иницијативу и у организацији градског омбудсмана, Милана Новаковића.

– Ове године ученички парламенти две школе су били иницијатори и позвали су ме да будем модератор – објашњава Новаковић. – Пошто су омбудсмански послови у области људских права и словода, у жирију су биле моје колеге из Крагујевца, Краљева и Житишта. Апелујем и надам се да ће ова идеја заживети и да ћемо, за неколико година, имати и национално такмичење у дебатовању.

Да младима данас жива реч у размени и сучељавањњу ставова веома недостаје, показала је и пуна сала средњошколаца који су пажљиво пратили дебате и подржавали своје представнике.