August 26, 2026

Град

431360114-1136656987492356-2279824686901862772-n

Na Pašnjacima velike droplje: Posle osam godina pojavio se mužjak

Aleksandra Djuran March 9, 2024

Iz Specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje“ stižu lepe vesti. Posle osam godina, u delu ataru Vaverka u Mokrinu, pojavio se mužjak. Lovci udruženja „Perjanica“, u čijoj nadležnosti je prirodno dobro borbe se za opstanak ove veličanstvene ptice te lovočuvari obilaze, čuvaju gnezda i vode računa o broju i stanju ptica, kaže predsednik udruženja Bogica Božin.

-Na zimovalištu je trenutno osam ženki i od petka, 8. marta, imamo i jednog mužjaka. Nadamo se da mužjak odlučiti da ostane u rezervatu, kako bi u budućnosti imali mlade. Svadbena igra mužjaka počinje sredinom marta ili početkom aprila i traje do početka, odnosno, kraja maja – saznajemo od Božina.

Jedna od najvećih ptica Evrope, velika droplja, smestila se na najočuvanijem i najvećem stepskom području Srbije. Pašnjaci velike droplje  su specijalni prirodni rezervat sačinjen od stepskih, slatinskih, livadskih, močvarnih i oraničnih ekosistema, sa retkim biljnim i životinjskim vrstama. Ovo područje je jedino stanište ove ptice u Srbiji i jedno od retkih staništa u Evropi i svetu.

-U saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine svake godine na ovom prostoru sejemo biljne kulture koje su potrebne za hranjenje i gnežđenje velikih droplji. Teren redovno održavamo i kosimo i trudimo se da sve prilagodimo ovoj ugroženoj vrsti. Pre tri godine u okviru IPA projekta sa Mađarskom ogradili smo 115 hektara površine na kojima se velike droplje šepure – istakao je naš sagovornik.

Velika droplja je jedna od najkrupnijih ptica naše faune, impozantan mužjak može da dostigne dužinu do 100 centimetara, težinu do 16 kilograma, a raspon krila doseže čak 2,5 metra.

Lovci iz Mokrina konstantno su na terenu i vode računa o prehrani divljači, ali i o njihovoj brojnosti.

A.Đ.

Pedagoska 7

Humanitarna akcija Visoke škole za „Kolevku“

Igor Crnogorac March 9, 2024

Studentski parlament Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača organizuje humanitarnu akciju za Dom za decu ometenu u razvoju „Kolevka“ u Subotici.

Sredstva za ličnu higijenu: četkice, paste za zube i pelene za decu i odrasle, higijenski ulošci, sapuni, kupke, šamponi i drugo mogu se doneti u Školu do 1. aprila. Kutije za donacije nalaze se na prvom spratu.

IMG-77e8efc5e51ce527a9e3a9691811850b-V-(1)

Novosti iz Bašaida: Sređuju dom kulture i spremaju se za vašar

Aleksandra Djuran March 9, 2024

U Mesnoj zajednici Bašaid u toku je adaptacija prostorija u Domu kulture koje koriste udruženja građana. Sredstva su obezbedili  Mesna zajednica i Grad, a kako godinama nije ulagano u prostor adaptacija je bila preko potrebna. Sređuje se i deo zgrade koji koriste folkloraši KUD-a „Bašaid“ sala i hodnik. Zameniće se komletna rasveta, kao i gletovanje i krečenje zidova. Kulturno – umetničko društvo okuplja veliki broj dece i potrebno im je obezbediti što bolje uslove za rad. U uređenje su se uključili i meštani koji su svojim radom pomogli da Dom kulture dobije izgled kakav zaslužuje.

Posle zimske pauze, u nedelju 10. marta, ponovo vašar u Bašaidu.

-Naš vašar jedan je od posećenijih, sa dugogodišnjom tradicijom. Kako je samo mesto na raskrsnici mnogih puteva i prodavci, ali i kupci dolaze iz više sredina. Tu su opština Žitište i Nova Crnja, kao i Novi Bečej i Melenci. Vašar je značajan jer donosi i sredstva, koja se ulažu u selo – rekao je predsednik Saveta MZ Bojan Mikalački.

A.Đ.

 

1709931503716-(1)

(VIDEO) Haris Džinović priredio koncert za pamćenje

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Povodom Dana žena,  lokalna samouprava je za sve sugrađane organizovala koncert Harisa Džinovića. U prepunoj hali SC „Jezero“ dočekale su ga ovacije, a publika, među kojima je bilo više žena, svih generacija,  zajedno sa Harisom pevala je njegove najveće hitove. Koncert je započeo numerom „Zavoleh te ludo“ sa kojom otvara sve nastupe, a ređale su se pesme „Ako možeš ti suzu pustiti“ „Kako mi nedostaješ“, „Rano je za tugu“, „Poznaćeš me i po mraku“, „Muštuluk“ i druge.

-Samo da znate da sam u davno, u prošlom veku, služio vojsku u Kikindi. Tokom vojnog roka bio sam u Pančevu i Zrenjaninu, ali najbolje mi je bilo kada mi kažu da moram u Kikindu – otkrio je Haris Džinović.

Koncertu su prisustvovali i čelnici lokalne samouprave, zajedno sa pokrajinskom poslanicom Stanislavom Hrnjak i gradonačelnikom Nikolom Lukačem koji je  svakoj sugrađanki koja je prisustvovala koncertu darovao je ružu.

-Svim ženama želim da budu ispunjene ljubavlju tokom svih 365 dana u godini, da budu poštovane, da budu uvažene, da uživaju u svakom danu. Žene su stub porodice i bolji deo našeg društva. I ovaj koncert i sve što činimo za naše dame za 8. mart, treba da činimo svakodnevno. Haris Džinović oduševio je sve naše sugrađane i svi zajedno imali smo nezaboravno veče  – istakao je gradonačelnik Lukač.

IMG-3cdb2fecef3aac987705f02166595e1c-V

U ataru pronađeno 19 uginulih srndaća

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Na teritoriji grada tokom nedelje pronađeno je 19 mrtvih srna i srndaća. U ataru Banatskog Velikog Sela lovci su pronašli četiri mrtve srne i jednog srndaća, a u kikindskom ataru pronađeno ih je 14. Kako saznajemo od Damira Bjelića, predsednika Lovačkog udruženja „Velebit“ iz Banatskog Velikog Sela, dan nakon što je u nakovačkom ataru pronađeno 800 mrtvih vrana, javljeno mu je da je u ataru uginula divljač.

-Kada sam otišao video sam jednog srndaća koji je još uvek bio živ. Narednog dana ponovo sam obišao atar kako bih se uverio u kakvom je stanju srndać i imao sam šta da vidim. Zatekao sam pet leševa divljači u krugu od 300 metara. Bio sam zatečen prizorom i alarmirao sam policiju, inspektora za lov i sve koji su nadležni. Čekamo rezultate pošto su uginule srne poslate na obdukciju u Naučni institut za veterinarstvo u Novom Sadu, ali sam 99 odsto uveren da je u pitanju trovanje i da je kriv čovek. Nikada pre nismo imali ovakav slučaj da nađemo pet uginulih životinja na malom prostoru. U protekla dva meseca bilo je dojava da je pronađen po jedan ili dva srndaća, ali to nije bilo alarmantno. Na mestu gde smo našli uginule životinje bio je veliki čopor i važno je da se istraži šta se desilo – pojasnio je Bjelić i dodao da očekuje da će, pošto analize budu gotove i sazna se koji otrov je kriv za uginuće divljači, krivci biti kažnjeni.

Već narednog dana u kikindskom ataru prema Ruskom Selu i Banatskoj Topoli članovi Lovačkog udruženja „Kikinda“ pronašli su 14 uginulih srna i srndaća, što nam je potvrdio predsednik Mladen Banjac. Leševi životinja pronađeni su prilikom obilaska terena i brojanja divljači.

-Slučaj smo odmah prijavili nadležnom lovnom inspektoru, veterinarskoj inspekciji, policiji, lokalnoj samoupravi. U rekordnom roku su svi izašli na teren i uradili uviđaj. Delovi divljači uzeti su za analizu, a leševi su zakopani prema svim propisima. U toku je istraga kako je došlo do uginuća jer nikada do sada nismo imali ovakav slučaj. Divljač nije odstreljena, a šta se desilo ostaje da vidimo. Teren i dalje kontrolišemo i voleo bih da se ova situacija ne ponovi – rekao je Banjac.

 

U toku je lovostaj na svu plemenitu divljač i love se samo predatori. Sezona je godišnjeg brojanja divljači kako bi mogla da se urade planska dokumenta. Nova lovna sezona počeće 14. aprila na trofejne srndaće.

U Policijskoj upravi potvrdili su nam da je slučaj prijavljen Osnovnom javnom tužilaštvu u Kikindi i da će se tačan uzrok uginuća znati nakon što budu stigle analize sa novosadskog Instituta.

A.Đ.

1709892577419

PU „Dragoljub Udicki“ vredna donacija: Uz interaktivne knjige do novih saznanja

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Interaktivne knjige iz edicije „Knjige sa kojima se raste“ sa QR kodovima, autorke Dragane Malešević, profesorice VŠSSOV, koje je obezbedila lokalna samouprava, uručene su direktorici Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ Kristini Drljić. Ovom događaju prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač i Valentina  Mickovski, članica Gradskog veća.

-Knjige su specifične jer QR kodovi imaju zvuke i video. To omogućuje deci da situaciono uče, neposredno opažaju, odnosno vide nešto, što nije u njihovom okruženju. Tako mogu da vide kako leptir izlazi iz svoje čaure, kako se oglašavaju životinje, koje im je prirodno okruženje i još mnogo toga. Knjige su napisane na tri nivoa, koriste se više godina i omogućavaju razvoj deteta i iznad svog uzrasta. Svi video zapisi su na sajtu izdavača, tako da su deca bezbedna na internetu. Primenjen je najsavremeniji rad sa decom tako da postoji igrica preko koje deca posmatraju stvari iz više različitih uglova. Knjiga se čita sa uživanjem, a mobilni telefon je u funkciji učenja – navela je Dragana Malešević

Na međunarodnom Sajmu knjiga u Beogradu u oktobru edicija je proglašena za najbolje knjige za decu i osvojile je nagradu „Dečija knjiga godine“. Donacija će omogućiti da se deca razvijaju i uče na najsavremeniji način.

-Gradska uprava obezbedila je po šest kompleta knjiga za svih 18 vrtića što će pomoći vaspitačima da unaprede vaspitno-obrazovni rad. Knjige su interaktivne, imaju QR kod, interesantne su i neobične. Sigurna sam da će nam knjige biti od izuzetnog značaja za učenje i razvoj – rekla je Kristina Drljić.

Nauka je, kroz ove knjige, primenjena u praksi, dodala je članica Gradskog veća.

-Stav lokalne samouprave je da je veoma važno investirati u obrazovanje. Stoga smo predškolcima i omogućili da na inovativan način uče iz najsavremenijih knjiga. Naša obaveza je da pratimo trendove i da idemo u korak sa savremenim učilima kako bi ih uskladili sa potrebama – dodala je Valentina Mickovski.

Knjige su, osim u Beogradu, predstavljene na sajmu u Frankfurtu, u aprilu će biti izložene na Međunarodnom sajmu knjiga za decu u Bolonji. Ove knjige jedinstvene su i autentične na svetu.

A.Đ.

 

 

postarka-nada

(VIDEO) Poštarka Nada iz Iđoša da se rodi opet, ponovo bi radila ovaj posao

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Iđoš je jedino mesto na teritoriji Grada koje može da se pohvali da ima poštarku. Nada Tanasić (58) raznosi poštu svojim meštanima i nema kuće u selu koja je ne zna. Zanimanjem, nimalo tipičnim za žene, počela je da se bavi sasvim slučajno.

-Počela sam da radim kao zamena i prvobitno je trebalo da ostanem mesec dana u pošti. Za to vreme meni se posao svideo, ja sam se dobro pokazala, meštani su bili zadovoljni i tako sam ostala poštarka punih 38 godina -saznajemo od Nade.

Kao i svaki posao ima i lepih i manje lepih trenutaka.

-Prednost je što sam svakog dana u kontaktu sa ljudima. Razgovaram sa mojima Iđošanima o svim temama, neretko čujem dobre savete, a za one koji žive sami i ponekad su usamljeni tu sam da ih saslušam. Najlepši trenuci su kada mladencima nosim telegrame čestitke, ali i oni kada se u porodici rodi prinova. Tada i ja učestvujem u njihovom slavlju i sreći jer od mene dobijaju telegrame sa najlepšim željama – dodaje naša sagovornica.

Poštarka Nada radni dan počinje razvrstavanjem pošte. Nakon što završi ovaj deo posla seda na bicikl i kreće da raznosi pisma.

-Bez obzira na to da li je napolju kiša, sneg, sunce, vetar poštu dostavljam biciklom. Svake četiri godine dobijamo novo prevozno sredstvo jer se sa njim pređe puno kilometara. Moji meštani nikada nisu imali predrasude o tome što im poštu nosi žena – napominje poštarka.

Na početku radnog veka bilo je puno više posla.

-Bilo je puno više pisama koje je trebalo dostaviti. Samo čestitki za Novu godinu bilo je pune dve velike vreće. Dostavljala sam i račune, novine i mnogo toga drugog, a u Iđošu je bilo i više stanovnika. Penzija kada stigne trebalo ju je razdeliti za jedan dan, a na spisku je bilo 170 penzionera. Naročito u vreme inflacije bilo je važno da se ona podeli odmah. Tada se radilo čitav dan, ali nije bilo teško. Za dve godine punim 40 godina staža i planiram odlazak u penziju – ističe Nada Tanasić.

Godinu dana radila je i u Kikindi i sa kolegama poštarima odlično sarađuje. Iako je poštarka postala slučajno, kako kaže, spletom sretnih okolnosti, kada bi mogla da bira ponovo bi radila ovaj posao.

A.Đ.

bolnica 1

Sve buduće lekare iz Kikinde zovemo da se vrate i budu deo Bolnice, istakla dr Vesna Tomin

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Kadrovska politika u Opštoj bolnici je veoma dinamična, istakla je v.d. direktorica dr Vesna Tomin. Jedni lekari odlaze, drugi dolaze, a radnici u zdravstvu, naročito lekari su uvek potrebni.

-Vakum od deset godina, kada specijalizacija nije bilo je najveći problem. Mi pokušavamo da ga rešimo i nadam se da ćemo u tome uspeti – napomenula je dr Vesna Tomin.

To što naš grad ima medicinski smer u srednjoj školi je dobro jer se već sa 15 godina neguje i školuje kadar.

-Đake medicinskih smerova prvo naučimo da je medicina poziv, a ne profesija. Trudimo se da ukažemo na to da su ljudski život i zdravlje neprocenjive vrednosti. Ponosna sam na činjenicu što su mnogi moji učenici veoma uspešni na Medicinskom fakultetu i uvek se nalaze među najboljim studentima. Trudimo se da što veći broj naše dece, nakon dobijanja diplome Medicinskog fakulteta, privolimo da se vrate nazad u rodni grad i da im damo šansu da se profesionalno razvijaju. Kada čujem da je nekom od studenata medicine iz našeg grada ostalo još par ispita do kraja studija, zovem ih da budu deo Bolnice  – rekla je dr Tomin.

Odličan primer za ovu tvrdnju je činjenica da na Prijemnom odeljenju ima devet novih lekara. Među njima su i Kikinđani koji su doveli svoje buduće supružnike.

-Sa njima razgovaramo i planiramo njihove specijalizacije. Oni su izrazili svoje želje i mi smo ih uskladili sa planom specijalizacije. Nadamo se da će, na opštu radost, naš plan da se ostvari. Sa druge strane svi lekari koji su otišli iz Bolnice, zaposlili su se na klinikama, što je stepenik više. Otišli su kao vredni specijalizanti i dobri đaci, budući predavači na Medicinskom fakultetu – navela je naša sagovornica.

Ovog momenta u Bolnici rade dva hirurga dr Bojan Miladinov i dr Dragan Grubor. Uskoro ih očekuje pojačanje u vidu dve koleginice koje će biti i prve žene hirurzi u Kikindi. Dr Milena Ivanić do kraja godine završava specijalizaciju, a dr Jelena Ristić će se takođe vrlo brzo pridružiti timu hirurga.

A.Đ.

arhiv-roditeljstvo-(3)

Razlike i sličnosti roditeljstva nekada i sada predstavila je master psiholog Tijana Bratić

Aleksandra Djuran March 7, 2024

U organizaciji Istorijskog arhiva održano predavanje pod nazivom „Roditeljstvo nekad i sad”, master psihologa Tijane Bratić. Gošća  iz Zrenjanina osvrnula se na to kako se roditeljstvo menjalo kroz vreme, ali i na današnji koncept roditeljstva.

-Napravila sam paralelu kako su se roditelji ponašali pre trideset i četrdeset godina, kako je to bilo u vreme naših baka i deka i kako je danas. U istorijski kratkom vremenskom periodu imamo velike razlike u ophođenju prema deci i samom načinu vaspitanja – rekla je Tijana Bratić, po zanimanju mama i psiholog.

U današnjem vaspitanju veliku ulogu imaju nove tehnologije. Sa jedne strane one su odličan izvor informacija jer je puno toga dostupno, a sa druge strane deca previše vremena provode ispred televizora i sa tabletom i telefonom u rukama što dovodi do kašnjenja u razvoju.

-Deo predavanja bio je posvećen načinu na koji treba postupati i pristupati deci, koliko su emocije važne, kakvu ulogu u vaspitanju ima uzajamna povezanost roditelja i koliko su pomenuti činioci važni za pravilan odgoj dece – dodala je naša sagovornica.

Osim o razlikama, Tijana Bratić istakla je i ono što se ne menja u načinu vaspitanja i kod roditeljstva.

-Nekada je muškarac, kao glava kuće, odlazio na posao i nije ga bilo kod kuće, a danas iako je u kući vreme provodi na telefonu, pa ga opet nema. Roditeljstvo se uči i naši roditelji su ga naučili od svojih majke i oce, a mi od njih. Tradicionalan pristup nije se puno promenio, ali okolnosti u kojima se dece vaspitavaju jeste – precizirala je Tijana Bratić.

Ovom prilikom je istaknuto i da su ranije deca brže sazrevala i bila su samostalnija, jer su roditelji bili manje prisutni. Današnji roditelji više štite decu, što je nepotrebno, jer je važno da se izbore za sebe.

A.Đ.

 

 

Debata-(3)

Učenici Gimnazije pobednici drugog takmičenja u debatovanju

Igor Crnogorac March 7, 2024

Nadmetanje pod nazivom „Debatujmo zajedno“ ove godine inicirali su i organizovali učenici Gimnazije i Ekonomsko-trgovinske škole. U Narodnom pozorištu danas su se sučeljavala mišljenja o: obaveznom vojnom roku, usvajanju dece i braku u istopolnim zajednicama, veronauci kao obaveznom predmetu u školama i o cenzuri javnih ličnosti kao sredstvu za zaštitu društva.

– Debata je timska igra, i zaista smatram da se na ovaj način vežbaju veština komunikacije i samopouzdanje, što verujem da nedostaje našoj generaciji, jer nam se život svodi na društvene mreže – smatra Anđela Beloš, gimnazijalka, članica pobedničke ekipe.

U takmičenju su nastupile ekipe sve četiri srednje škole. Do finala je stigla i Ekonomsko-trgovinska škola, ali su, odlukom žirija, učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“ bili ubedljiviji.

– Sam koncept debate mladima je nepoznat i zato smo i organizovali ovakav događaj – rekao je kapiten gimnazijske ekipe, Filip Babić. – Ekipe su bile sjajne, uživao sam u ovom danu i ponosan sam na svoj tim. Pripremali smo se sa našom mentorkom, psihologom Škole, Miljanom Kitanović.

Finalistima je čestitao i poklone uručio gradonačelnik Nikola Lukač koji je, sa saradnicima, prisustvovao događaju.

– Grad podržava mlade i izuzetno sam zadovoljan što su sami nametnuli teme o kojima žele da debatuju. Takva komunikacija doprineće i boljem društvu ali i tome da shvate koliko su važni i porodica i škola, njihov grad i država. Puna sala njihovih vršnjaka pokazuje da je ovo odličan način da pokažu svoje mišljenje – rekao je Lukač i izrazio nadu da će se i ubuduće organizovati ovakvi programi.

Predsednik žirija, ombudsman za ljudska prava BiH, prof. dr Nedeljko Vranješ, istakao je zrelost srednjoškolaca i njihovu potrebu za ovakvom vrstom komunikacije i sučeljavanja mišljenja.

– U eri novih tehnologija i dinamičnog sveta ovi mladi ljudi su se jako dobro snašli, pokazali su visok nivo svesti o značajnim društvenim temama. Bilo je impresivno slušati ih. Nedostaju nam ovakvi programi i ovo jeste pravi put da se mladi dokažu i da se pravilno usmere u našem, tradicionalnom okruženju – naglasio je prof. dr Vranješ.

Takmičenje u debatovanju prvi put je održano prošlog leta, na inicijativu i u organizaciji gradskog ombudsmana, Milana Novakovića.

– Ove godine učenički parlamenti dve škole su bili inicijatori i pozvali su me da budem moderator – objašnjava Novaković. – Pošto su ombudsmanski poslovi u oblasti ljudskih prava i slovoda, u žiriju su bile moje kolege iz Kragujevca, Kraljeva i Žitišta. Apelujem i nadam se da će ova ideja zaživeti i da ćemo, za nekoliko godina, imati i nacionalno takmičenje u debatovanju.

Da mladima danas živa reč u razmeni i sučeljavanjnju stavova veoma nedostaje, pokazala je i puna sala srednjoškolaca koji su pažljivo pratili debate i podržavali svoje predstavnike.