Град Архиве | Page 239 of 363 | Кикиндски портал

Опште удружење предузетника обележило славу – ускоро и конкурси за бесповратна средства Града

Igor Crnogorac January 19, 2024

Предузетници у Кикинди данас су у просторијама свог удружења, уз присуство свештенства, обележили своју славу, Богојављење. Удружење постоји 17 година, а читаву деценију на његовом челу је Синиша Пашић, власник Хостела „Папарацо“.

– Ми смо најбројније удружење у држави и сваке године повећава се број чланова, што нам је веома важно јер показује слогу предузетника у граду и да тежимо томе да нам буде боље и лакше да радимо. Зато смо се и удружили – истакао је Пашић.

Ове године кум славе био је Милан Чипчић, власник Столарске радионице ”Чипчић“ из Кикинде.

– За мене је ово велика част. Столарска радионица постоји већ пуне две деценије, а чланови Удружења смо од његовог настанка – рекао је Чипчић.

У име Градске управе, слави је присуствовао Саша Танацков, члан Градског већа за привреду и инвестиције. Он је подсетио да предузетништво у Кикинди има дугу традицију и да је веома важно за економију града.

– Град подржава рад удружења и уопште предузетника из наше средине. Прошле године повећали смо фонд за грантове као помоћ малим и средњим предузећима, док је за ову годину опредељено три милиона динара – рекао је Танацков. – Као један вид помоћи онима који се баве трговином и услугама, прошле године смо замрзли цену закупа локала на ниво од 30. јуна.

Танацков је најавио да је Град за Удружење и за све предузетнике наменио бесповратна подстицајна средства и да ће конкурс за њихово добијање бити расписан најкасније у марту.

Марко Надлачки први до Часног крста у Кикинди

Igor Crnogorac January 19, 2024

Рекордан број учесника, њих 42, учествовало је на јубиларном, десетом Богојављенском пливању за Часни крст на Старом језеру у Кикинди. Крст је из воде подигао двадесеттрогодишњи Марко Надлачки, дипломирани психолог из Кикинде.

– Већ сам учествовао ранијих година. Прошле године нисам могао да пливам због испитног рока – каже Надлачки. – Овде сам да подржим традицију православља. Пливање за Часни крст за мене је симболично и представља путовање човеково кроз животне тешкоће.

Манифестацију у Кикинди организује Ронилачки клуб „Орка“ уз свештенство Српске православне црквене општине.

– Температура воде је четири степена. Ове године су изузетно лоши временски услови, па ипак имамо највећи број учесника до сада. Пливале су и две жене и троје малолетних младића, а занимљиво је и да су међу такмичарима била и два оца са синовима – рекао је председник „Орке“, Стојан Богосављев.

Учесницима се обратио протојереј Бобан Петровић, а подржао их је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

– Ови храбри момци и девојке доказују колико је значајно враћање вери и традицији – истакао је Лукач. – Само слога и традиција могу да нас одрже и важно је да ту поруку преносимо младима.

И победнику у Кикинди градоначелник је, у име Градске управе, уручио златник и пригодне поклоне.

До Часног крста у Новим Козарцима први допливао лекар Срђан Нинчић

Igor Crnogorac January 19, 2024

На језеру Стрелиште у Новим Козарцима одржано је једанаесто пливање за Часни крст. Упркос лошим временским условима, ветру и суснежици, учествовало је 11 младића. Иако су сви пливачи били прилично уједначени, први је раздаљину од 33 метра препливао лекар Срђан Нинчић из Новог Кнежевца, специјалиста ортопедије у Општој болници у Сенти.

– Већ сам пливао овде 2019. године. За мене је ово посебан дан, не могу да вам опишем овај осећај, без обзира на време и на хладноћу. Желим да будем пример другима и понос својима због овог чина и наше вере – рекао је доктор Нинчић.

Пливању је присуствовао градоначелник Никола Лукач који је победнику, у име Града, уручио златник. Такмичарима се, традиционалним поздравом „Бог се јави“, обратио јереј Никола Момиров, старешина Храма Светог Пророка Илије у Новим Козарцима.

– Пре пливања одржана је Света литургија у Храму и освећена је Богојављенска вода коју смо поделили народу – рекао је отац Никола. – Морам да истакнем да је пливање за Часни крст, пре десет година, установио тадашњи парохијски свештеник, отац Желимир.

Манифестацији је присуствовало више десетина мештана и гостију за које је било припремљено кувано вино.

Број грипозних у Кикинди није повећан у односу на просек у зимској сезони

Igor Crnogorac January 18, 2024

У сезони грипа и других респираторних инфекција број пацијената који су ових дана затражили лекарску помоћ није изнад очекиваног за ово доба године. Такође, случајеви обољевања од короне дају лакшу клиничку слику, сазнајемо од доктора Милоша Симића, лекара из респираторне амбуланте за респираторне инфекције у Микронасељу.

– Број прегледа је уобичајен за зимски период, у просеку имамо 60 пацијената дневно, и пет до 10 ковид позитивних – каже др Симић. – Иначе, клиничка слика инфицираних корона вирусом сада је лакша и имамо много мањи број пацијената са упалама плућа и уопште оних којима је неопходна хоспитализација.

Додаје да је сада карактеристично да класични грип и корона вирус дају сличне симптоме: повишену телесну температуру, бол у мишићима, кашаљ, као и губитак чула мириса. За корону су, ипак, чешће карактеристични и повраћање и дијареја, каже доктор Симић.

Препорука лекара и даље је да треба уносити витамине, одмарати се и смањити стрес, колико је то могуће. У случају инфекције, уколико се температура не спусти после три дана, треба доћи у амбуланту за респираторне инфекције.

419464030_1054641935789783_2700282456009795695_n

Завршена прва фаза изградње Тренинг центра

Aleksandra Djuran January 18, 2024

У дворишном делу Центра за стручно усавршавања завршена је прва фаза радова будућег Тренинг центар односно учионица будућности. Зграда је пројектована на 150 квадрата и употпуниће активности и садржаје кикиндског ЦСУ, рекао је директор Дејан Карановић.

-Тренинг центар моћи ће да користе компаније, али и сви остали који имају потребу за додатним образовањем, преквалификацијама и доквалификацијама. У нашем граду отворен је велики број фабрика и биће их још. Суочени смо са недостатком радника у појединим браншама и овај центар биће право место за обуке тако да ће се још више смањити број незапослених – истакао је Карановић.

Средства, 10 милиона динара, добијена су на конкурсу Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Посао ће бити подељен у две фазе и конкурисало се за преостале радове .

-У првој фази урађени су груби радови: темељ, зидање, плоча. Преостало је да се уради друга плоча и кров са којим ће грађевински радови бити завршени. Након тога потребно је уградити инсталације и обавити унутрашње молерско – фарбарске и остале радове. Зграда ће имати приземље и један спрат. Биће модерног изгледа и са опремом која ће задовољити све потребе будућих корисника – додао је наш саговорник.

За опремање будућег Тренинг центра конкурисаће се на ИПА пројектима прекограничне сарадње са Румунијом и Мађарском. Циљ је да се оформе и ИТ инкубатори. Појединцима који се баве информационим технологијама биће понуђен простор, логистика и опрема како би отворили фирме у нашем граду.

Иницијатива за повратак обавезног војног рока – шта кажу грађани

Igor Crnogorac January 17, 2024

Једна од актуелних тема од почетка године је предлог министра одбране Милоша Вучевића о поновном увођењу обавезног војног рока. Јавности и председнику Александру Вучићу министар је образложио да би војни рок трајао сто или 120 дана.

Иницијатива је изазвала полемике у јавности, а ми смо данас о томе разговарали и са нашим суграђанима.

– Било би то исправно и потребно младима, како би научили да треба да се жртвују за своју државу. Сматрам да би се тиме и ојачало заједништво, што нам је неопходно. Требало је ово урадити и раније и војни рок би, по мом мишљењу, поново требало да траје годину дана – каже Далибор Иличин, оштрач резног алата из Кикинде.

Деветнаестогодишњи Давид Вујадинов, електротехничар рачунара, има друкчије мишљење.

– Иако многи подржавају овај предлог јер сматрају да доприноси јачању националне безбедности, промовише патриотизам и пружа младима корисне вештине, ја сам међу онима који се противе обавезном војном року – рекао је Давид. – Моје мишљење је да је добровољна војна служба бољи модел јер омогућава појединцима да слободно бирају свој пут.

Група суграђанки којима смо поставили исто питање имала је исти став о обавезном служењу војног рока, а изразила га је Јасмина Новаковић, трговац.

– Треба поново да се уведе обавезни војни рок јер су мушкарци постали као жене, превише су се опустили – каже Јасмина.

О овом предлогу последњих дана изјашњавају се и различите организације. Тако из кикиндског одбора СУБНОР-а стиже „снажна подршка иницијативи Генералштаба Војске Србије“.

Осврћући се на изјаву генерала Милорада Ступара, у СУБНОР-у подсећају да обнова оружаних снага наше земље непрекидно траје од 2016. године, али и „да садашњи људски потенцијал мора да буде бројнији и још оспособљенији и ефикаснији, а то се може постићи једино увођењем редовног служења војног рока“.

Обавезно служење војног рока у нашој земљи је суспендовано 2011. године.

Председник Србије Александар Вучић је, у мају 2022. године, најавио да ће предложити увођење војног рока у Србији у трајању од 90 дана. О предлогу ће, рекао је председник, одлучивати Народна скупштина и Влада.

Иначе, неке од држава у којима је обавезно служење војног рока су Швајцарска, Норвешка, Шведска, Аустрија, Данска, Литванија, Естонија, Руска федерација и Израел.

Повољно стање безбедности на територији Полицијске управе

Aleksandra Djuran January 17, 2024

У протеклој години на територији Полицијске управе укупан број кривичних дела смањен је за 13 одсто и то високотехнолошки за 73,17, привредни 35,8 и општи 8,5 процената. Са друге стране забележено је повећање еколошког криминалитета за 70,59 одсто јер су запослени полицајци који се баве овом облашћу, истакао је Павле Рајков, начелник ПУ Кикинда.

-Стање безбедности на територији Полицијске управе је повољно. Имамо смањење дела у области јавног реда и мира, саобраћајних незгода и погинулих на путевима, а у наредном периоду приоритет ће нам бити усмеравање саобраћаја. Установљно је да су брзина и манипулисање са возилом најчешћи узроци саобраћајних незгода – казао је Павле Рајков.

Расветљавање кривичних дела са непознатим извршиоцима је 54 одсто. Од најтежих кривичних дела прошле године било је једно убиство, три убиства у покушају и једно тешко убиство.

-Регистровано је једно силовање, 23 тешке телесне повреде и једно разбојништво и изнуда. Сва тешка кривична дела су расветљена, осим убиства међу мигрантима које се догодило 27. октобра у атару Хоргоша. Радимо на овом случају и очекујем најкасније до априла да га решимо – навео је наш саговорник.

Тренд је смањења кривичних дела насиља у породици са 120 претпрошле на 118 прошле. Изречене су 602 хитне мере и то: 413 привремених забрана учиниоцу да контактира жртву и прилази јој и 189 мера привременог удаљења учионица из стана. У 78 процената жртва насиља је жена. Смањен је број кривичних дела и осталих догађаја у школама и у свих 49 образованих установа дежура 69 полицијских службеника.

-Прекршаји јавног реда и мира смањени су осим у Кањижи, Ади и Новом Кнежевцу. То ће у наредном периоду бити приоритети. Мање је и саобраћајних незгода и имали смо их 352, за 68 мање него претпрошле године, а мање је и погинулих и прошле године било их је пет, за седам мање у односу на 2022 – додао је Павле Рајков.

Реализована 101 дислокација миграната

Током прошле године дислоцирали смо 2.552 мигранта који су били смештени у дивљим камповима и насељеним местима уз државну границу. Формирана је радна група, а на терену коју покрива Полицијска управа Кикинда, жандармерија, Јединица за обезбеђење и САЈ.

-Немамо пуно миграната на терену и све које затекнемо дуж границе санкционишемо према важећима законима – закључио је Рајков.

Предато и одузето 1.162 комада оружја

Прошле године обављена је ревизија свих издатих дозвола за ношење оружја, а у оквиру добровољне предаје предато је 640 комада разног оружја, 48.741 комад метака, 101 минско – експлозивно средство и 3,81 килограм барута. У оквиру 6.224 ревизије држања оружја одузето је и предато још 522 комада разног оружја.

Smederevo, 14. maja 2023.- U pratnji ministra unutranjih poslova Bratislava Gaiæa i pripadnika MUP Srbije predsednik Aleksandar Vuèiæ prisustvuje danas u Duvanitu, nedaleko od Smedereva prikazu neregistrovanog oruja, municije i minsko-eksplozivnih sredstava, koje su od 8. maja graðani predali policijskim stanicama. FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIÆ / nr

-Апелујем на грађане да обрате пажњу јер 6. марта истиче рок да са старих пређу на нови оружани лист. Поред контроле полиције неопходно је и лекарско уверење. Око 2.000 комада оружја је на старом регистрационом листу – рекао је Рајков.

За Часни крст пливаће се у Новим Козарцима и Кикинди

Aleksandra Djuran January 17, 2024

Пливање за Часни крст на Богојављење, 19. јануара, дан када се Исус Христ крстио у реци Јордан, организује се и ове године на Старом језеру у Кикинди и у Новим Козарцима на језеру „Стрелиште“. У организацији МЗ Нови Козарци, Православне црквене општине и удружења грађанa, Козарчани ће 11. пут организовати пливање за Часни крст.

У Новим Козарцима пливање ће традиционално бити организовано у 11 часова. Пријављивање, на број телефона 064/44-63-731, траје до четвртка, 18. јануара. Лекарски преглед за све учеснике је обавезан.

У Кикинди се плива јубиларни, 10. пут, а организатори су Ронилачки клуб „Орка“ и Српска православна црква. Стојан Богосављев из “Орке” напомиње да се очекује доста заинтересованих, а број телефона за пријављивање је 063/384-792. Догај је на Старом језеру и почиње у подне. Иако је званично завршено 15. јануара, увек има оних који се одлуче у последњим данима да пливају тако да ће њима бити омогућено да пливају, уколико прођу лекарски преглед.

На Богојављење се освећује вода за коју се верује да је лековита и чудотворна. Чува се као чудотворна света драгоценост јер штити од нечистих сила. Никада се не квари. Пије се током целе године ради исцељења и заштите од свих болести, очишћења од злих страсти и ради опроштаја грехова, очишћења душе и тела.

Интервју са градоначелником Николом Лукачем: За квалитетнији живот суграђана и лепше лице града

Jelena Trifunović January 16, 2024

Стратешки размишљамо о будућности града, а улагањем у свим сегментима желимо да учинимо Кикинду квалитетнијим, модернијим и лепшим местом за живот и рад, у чему имамо снажну подршку Републике и Покрајине, каже градоначелник Лукач

Много је повода за први овогодишњи интервју са првим човеком града Николом Лукачем. Са каквим плановима, амбицијама и жељама се ушло у Нову 2024. годину? Шта показује резиме године за нама, пуне изазова- познатих, али и непланираних?

Који су то наредни кораци како би Кикинда постала боље место за живот? Колико је важан ослонац несумњива подршка Покрајине и Републике? Да ли ћемо у овој години добити хигијенски исправну пијаћу воду и први ритејл парк? O свим овим темама, градоначелник је говорио за градски информативни недељник КОМУНА.

Када се осврнете на 2023. годину, шта је генерална оцена протеклих дешавања и резултата?

– Иза нас је врло изазовна и турбулентна година, поносан сам на све што смо успели да урадимо као тим који води град, а уз огромну подршку републичке Владе и константну помоћ и разумевање Покрајинске владе. Уз свесрдну подршку свих наших представника у Републици и Покрајини успели смо да превазиђемо изазове које смо имали у току 2023. године. Ту мислим на блокаду рачуна града и значајне пројекте које реализујемо- неке од њих успешно приводимо крају- од фабрике воде и замене водоводних цеви, атмосферске канализације, реконструкције болнице где се завршава прва фаза, потом реконструкцију путне инфраструктуре од Кикинде ка Руском Селу и ка Башаиду где се гради кружни ток. То су велики пројекти које не можемо сами да реализујемо. Брза саобраћајница Сомбор- Кикинда је од стратешког значаја, то је национални пројекат за који можда и нисмо свесни колико ће нам бенефита донети. Подићи ће наше инвестиционе потенцијале, учинити да Кикинда постане транзит. „Осмех Војводине” значајно ће утицати и на циљ којем тежимо- а то је останак и повратак људи у Кикинду. На нама је да у наредном периоду припремимо све што је потребно како би радови отпочели и од Кикинде ка Сомбору.

Раније је најављено да ће на пролеће ове године почети са радом постројење за прераду пијаће воде? Како се развија тај пројекат?

– Коначно, после више деценија добићемо квалитет воде какав грађани и заслужују. Фабрика воде је при крају. Конкретно, кренуће тестирање постројења, у марту и априлу биће пуштена вода у водоводне цеви где ће се обавити тестирање кроз водоводну мрежу. Инжењери и комплетан стручни тим тестираће квалитет воде у циљу финог подешавања параметара и у априлу треба да добијемо жељени квалитет воде. У мају, извођач радова заједно са консултантима за технологију, треба Граду да преда на управљање постројење. Предстоји нам и наставак реконструкције водоводне мреже како у граду, тако и у селима.

Из покрајинске касе је обезбеђено финансирање изградње прва четири мини постројења за пречишћавање пијаће воде у селима. Када ће почети радови?

– Пред крај прошле године завршена је јавна набавка за изградњу мини постројења за пречишћавање пијаће воде у Мокрину, Накову, Иђошу и Банатском Великом Селу. У току је увођење извођача у посао и у овој години почеће изградња тих мини постројења. Настављамо даље, да завршимо пројекте за осталих пет села и да у овој години аплицирамо за изградњу преосталих постројења како бисмо у наредне две, три године на целој територији Града Кикинде имали здраву пијаћу воду.

Читаоци нам често шаљу питања о будућем ритејл парку. Хоће ли се обистинити најава да буде отворен у овој години?

– Било је више заинтересованих инвеститора за изградњу ритејл парка у Микронасељу. Потписали смо уговор и уређење на делу плаца је почело. Мало се каснило због одређених процедура. У фебруару ће почети интензивно изградња. Ритејл парк ће током године бити завршен. Тај део града биће уређен, а значајно је и то што ће између 50 и 100 суграђана добити посао. Планирамо и да улицу Михајла Пупина, заједно са инвеститором уредимо. Нови садржаји допринеће и бољем квалитету живота.

Има ли још инвеститора заинтересованих да послују у нашем граду?

– Нама јесте циљ да у наредном периоду пронађемо квалитетне, поуздане и одговорне инвеститоре који нуде можда и плаћеније послове, у чему нам такође треба помоћ наших представника у републици и покрајини, као и републичке и покрајинске Владе. Желимо да упослимо што већи број суграђана, и покушамо да неке вратимо да раде и живе овде. Имамо инвеститоре који су заинтересовани за изградњу у Микронасељу. На углу Светосавске и Партизанске, купљено је неколико парцела како би један инвеститор проширио свој продајни ланац. Настојаћемо и да привучемо улагаче за станоградњу. Такође, промоцији града доприносе и дешавања у области културе и туризма. Број ноћења у прошлој години порастао је у односу на 2022. годину за неколико хиљада. Посетиоци који дођу да се упознају са лепотама нашег града, радо се и враћају овде. Како је Хотел „Нарвик” претворен у руину, тражимо инвеститоре за изградњу новог хотела јер нас садашњи смештајни капацитети ограничавају да одређене манифестације организујемо на вишем нивоу, а то и као седиште округа заслужујемо.

Сведоци смо да су капацитети вртића у Кикинди постали тесни. Како ћете решити то питање?

– По постојећим правилницима, нема довољно места да сви заинтересовани родитељи упишу децу, па ћемо размотрити изградњу новог или доградњу постојећег вртића. Дефинисаћемо локацију и израдити пројекат, а потом конкурисати за суфинансирање како бисмо омогућили да се сва деца упишу у вртиће. Повећава се број новорођене деце, што нас радује. Настављамо улагања у вртиће у граду и селима, као и у школске објекте. Након што смо од покрајине добили 150 милиона динара за реконструкцију школе „Фејеш Клара”, у наредном периоду следи припрема документације за реконструкције зграде Гимназије. Интензивно ћемо настојати да са државом и покрајином обезбедимо потребна средства.

Шта су још приоритети по питању инфраструктурних улагања?

– То је наредна фаза реконструкције болнице, изградња фекалне канализације у насељима Стрелиште и Железнички нови ред, потом радови на атмосферској канализацији у сливу Моравске улице за шта је део новца опредељен из покрајине, а део из градског буџета. Како је и најављено, Диспанзер за жене добиће адекватан простор, а уследиће и изградња новог Центра за социјални рад. Када је реч о путној инфраструктури у граду и селима, урађено је на десетине улица, а много је још преостало. Плански је да, заједно са грађанима и Саветима месних заједница, одредимо приоритете. За велике саобраћајнице аплицираћемо за суфинансирање. У сваком селу желимо да подигнемо квалитет живота, почев од комуналне инфраструктуре па до улагања у спорт, КУД-ове, домове културе, школе, вртиће, игралишта, паркове, стадионе…

И ова година је изборна, у мају или јуну следе локални избори у Кикинди. Шта ће бити ваша порука грађанима?

– Хвала грађанима на подршци на претходним изборима у Републици и Покрајини. Показали су да политика Александра Вучића и СНС ужива подршку и да су суграђани препознали борбу за бољу сутрашњицу. Показатељ тога су и рад и резултати у Кикинди у протеклих 11 година, те сам сигуран да ће континуитет напретка бити препознат како бисмо завршили капиталне пројекте, и реализовали бројне друге који ће унапредити квалитет живота суграђана.

За разлику од неких политичара које функција неретко удаљи од тзв обичног народа, ви сте у сталном контакту са суграђанима. Због чега вам се најчешће обраћају?

– Важна нам је добра комуникација са суграђанима у којој чујемо бројне сугестије, предлоге, замерке и критике. То нам је и путоказ да преусмеравамо приоритете. Поносан сам на то јер мој тим и ја константно ослушкујемо потребе, проблеме, жеље и усмеравамо нашу стратегију и програм.

ЗА ОСТАНАК И ПОВРАТАК СУГРАЂАНА

За пет до десет година, Кикинда ће изгледати другачије, лепше, модерније, али уз нашу обавезу и посвећеност да чувамо историју, архитектуру, мултикултуралност, истакао је Лукач.

– Са фабриком воде добићемо бољи квалитет живота, са брзом саобраћајницом нове инвестиције, са реконструкцијом болнице виши ниво здравствених услуга, са ритејл парком нове садржаје. Стратешки гледамо шта је то све што је потребно за останак и за повратак људи у Кикинду и да инвеститори долазе да отварају нове погоне и нове садржаје за грађане, не само Кикинде, већ за цео овај регион. Настављамо улагања у спорт, културу, подршку младима. Сваке године Град даје неколико стотина стипендија. Настојимо и да домаћим предузетницима изађемо у сусрет како би запослили што више суграђана. Када имате добре сараднике и квалитетне идеје преточене у пројекте, уз подршку политике председника Вучића, односно републике и покрајине, сигуран сам да ћемо визију Кикинде као модернијег, лепшег и бољег града за живот, за коју се боримо, и остварити- истиче градоначелник.

Најпопуларнија имена у прошлој години у Кикинди Михајло и Анђела

Aleksandra Djuran January 15, 2024

Кикинда је прошле године постала богатија за 422 бебe. То је 72 новорођенчета мање у односу на 2022. годину, сазнајемо у Матичарској служби у Кикинди.

-Од укупног броја рођених било је 199 девојчица и 223 дечака. Највише беба рођено је у августу, 45. Највећи број жена које се породе у кикиндској Болници имају пребивалиште на територији града Кикинде, али има их и из Новог Милошева, Српске Црње, Тобе – каже Марина Исаковић, заменик матичара.

У 2022. години најпопуларнија мушка имена била су Михајло и Лука, а ту су и Урош и Јован. Од женских имена најчешће је било Анђела и Мила, а прате их Софија и Теодора. Поједини родитељи одлучили су се за ретка имена.

– Од ретких, несвакидашњих имена издвојила бих Арија, Алексија, Јаков, Деспот, Леон и Теса. Када нам стигне пријава рођења из Болнице уколико су родитељи у браку, извод шаљемо на кућну адресу мајке, а уколико нису у брачној заједници потребно је да отац у Матичарској служби призна дете и извод добија у року од пола сата – додаје наша саговорница.

Према статистици, највише венчања било је у септембру 16, а најмање у јануару.

-Било је 179 склопљених бракова. То је за 28 венчања мање него претпрошле године. Највише венчања било је у Кикинди, потом следе Руско Село и Мокрин – истакла је Марина Исаковић.

У 2023. години преминуле су 822 особе што је у односу на 2022. мање за 120 особа Највише их је умрло у Кикинди, Мокрину и Руском Селу. Највише суграђана изгубили смо у јануару 174.