Odlukom direktora Sportskog centra „Jezero“ Dejana Pudara koju je usvojio Upravni odbor, nastavljene su aktivnosti radi poboljšanja uslova korišćenja kapaciteta ove ustanove za osobe sa invaliditetom.
-Od petka, 5. aprla ulazak na otvorene i zatvorene bazene Sportskog centra „Jezero“ neće se naplaćivati osobama sa invalditetom. Osobe koje smatraju da ostvaruju pravo na ovu pogodnost treba da dođu u upravnu zgradu i prilože potvrdu doktora ili rešenje o stepenu invalidnosti – rekao je Pudar.
Doneta je odluka o prodaji sezonskih ulaznica, a na molbu sugrađana. Prodaja za letnju sezonu počeće 1. juna, a moguću ih je iskoristiti tokom cele godine, a najkasnije do 1. juna naredne godine.
-Ovo samo dokazuje ono što uvek ističemo, da Sportski centar „Jezero“aktivno osluškuje potrebe, molbe kao i sugestije naših sugrađana i trudimo se da uradimo sve kako bi naši korisnici bili što zadovoljniji – zaključio je Pudar.
Značajan jubilej proslavlja se danas u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV) – Dan škole, osnovane pre tačno 70 godina. Program je počeo odavanjem pošte Zori Krdžalić Zagi, profesorici, učesnici NOB-a, društveno-političkom radniku čije je ime nosila Škola. Venac je, sa studentima, na bistu čiji je autor, položila akademska vajarka Miroslava Kojić, nekadašnja profesorica u Visokoj školi, redovni član Evropske akademije nauka u Beogradu.
Pored studenata i zaposlenih u Visokoj školi, svečanosti dodele diploma studentima osnovnih i master studija koji su, u ovoj školskoj godini, odbranili završni rad, prisustvovao je veliki broj zvanica, bivših studenata i profesora. Školu je, ovim povodom, posetio i pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, prof. dr Zoran Milošević.
– Ovo je jubilej za poštovanje, posebno zato što Škola izrasta u sredini koja brine o obrazovanju – rekao je prof. dr Milošević. – Prisustvo gradonačelnika govori o tome da Grad brine o njoj. Duga istorija niza kulturnih institucija i manifestacija nekako se ugradila u dugogodišnju tradiciju Visoke škole. Briga o vaspitanju tada i sada jednaka je i imamo zadovoljstvo da izrastaju generacije koje nisu samo orijentisane na novac, na materijalno ostvarenje, nego i na moralna, estetska i kulturna načela. Mislim da su nam vaspitači potrebni više nego ikada i ova škola sa ostalih pet u Vojvodini, pokazuje nam gde je fokus našeg društva.
Podsećajući na činjenicu da je VŠSSOV jedina visokoškolska ustanova u gradu i Okrugu, gradonačelnik Nikola Lukač čestitao je jubilej studentima i zaposlenima.
– Grad apsolutno podržava rad Visoke škole i njene projekte da, uz pomoć pokrajinske i republičke administracije, unapredimo uslove rada jer profesori, svi zaposleni i studenti to, svojom posvećenošću, zaslužuju. Razmišljamo o novim profilima koje treba otvoriti i još više unaprediti kvalitet ove visokoobrazovne ustanove – izjavio je Lukač.
Pored gradonačelnika, lokalnu samoupravu predstavljale su i članice Gradskog veća Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje, i Melita Gombar.
U godini jubileja, ovom danu i svečanosti prethodili su različiti obrazovni, kulturni i humanitarni programi i akcije, istakla je direktorica škole, prof. dr Angela Mesaroš Živkov.
– Programi će se odvijati se sve do kraja školske godine – dodala je direktorica. – Na današnjoj svečanosti dodelićemo 90 diploma i dve posebne nagrade – studentu generacije i najboljem studentu master strukovnih studija, koji će dobiti priznanje sa imenom prerano preminule profesorke naše škole, dr Jelene Mićević Karanović.
Na sceni amfiteatra u programu su nastupili studenti, sadašnji i bivši, deca iz Predškolske ustanove i Osnovne muzičke škole.
Student generacije, dvadesetdevetogodišnja Jelena Daljev, poslala je važnu poruku mladima.
– Volela bih da moj primer podstakne sve koji nisu upisali školu sa svojim vršnjacima, da to učine, da im poručim da nikad nije kasno i da mogu da ostvare sve što žele. Volim svoju zemlju i svoj grad i volela bih da ostanem ovde – rekla je Jelena koja se, posle studija u Beogradu i boravka u Nemačkoj, na Tajlandu i u Kini, vratila u svoj grad i sa ocenom deset odbranila diplomski rad na smeru vaspitač dece predškolskog uzrasta.
Plaketu „Prof. dr Jelena Mićević Karanović“ dobio je Nikola Halai koji je bio najbolji na master studijama Škole.
– Srećan sam što sam baš ja dobio nagradu koja nosi naziv moje mentorke, profesorice koju sam veoma poštovao – rekao je Nikola prilikom preuzimanja nagrade. – Ja znam da me ona sada vidi i da je ponosna na mene.
Nagradu su uručili sestra i suprug profesorice dr Mićević Karanović.
Na VŠSSOV nastavu trenutno pohađa 300 studenata na dva smera: vaspitač dece predškolskog uzrasta i vaspitač za tradicionalne igre. Ukupno 90 studenata danas je dobilo diplome – 44 na osnovnim i 46 na master studijama. Prvi put od Škole su dobili i kape za diplomce koje su, na kraju svečanosti, poletele u vis, zajedno sa željama za srećnu i mirnu budućnost u vaspitavanju mladih naraštaja.
Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Kikinda organizovala je devetnaesti sajam zapošljavanja. Radnike, oko 400, tražilo je 28 firmi, a nezaposleni su bili u prilici da uspostave direktan kontakt sa poslodavcima, predstave im se i predaju svoju radnu biografiju.
-Ovo je dobra prilika da pronađem zaposlenje. Radila sam u „Kalcedoniji“ i konkurisaću opet. Predaću radnu biografiju i za „Mekafor“, ali i u budućim prodavnicama „Jisk“ i „Forma ideale“. Završila sam ekonomsku školu, ali nikada nisam radila u struci, međutim imam iskustva na mnogim poslovima – istakla je trenutno nezaposlena Ljiljana Tomić.
Ivana Krstić diplomirani je ekonomista i želja joj je da radi u struci.
-Bila sam zaposlena godinu dana i od decembra ne radim. Imam iskustva i nadam se da ću dobiti posao. Sajam zapošljavanja je dobra prilika da se predstavim – dodala je Ivana Kostić.
Za konobara i radnika u proizvodnji konkurisao je Aleksandar Živko iz Mokrina.
-Završio sam za hemijsko-tehnološkog tehničara i radio sam u „Japan Tobaku“ i „Tisi Automotiv“. Ponuda je dobra i uveren sam da ću naći zaposlenje – saznali smo od Aleksandra Živka.
Sajam zapošljavanja otvorio je gradonačelnik Nikola Lukač koji je prisustvovao sa svojim saradnicima članovima Gradskog veća.
-Kikinda je odlična sredina za poslovanje i preduzetništvo što dokazuje i Sajam zapošljavanja. Moji sugrađani su vredni i sposobni i to kompanije znaju. Na lokalnoj samoupravi je da i u narednom periodu stvara uslove za još bolji ekonomski i privredni razvoj i dobar ambijent za nove investitore, ali i za one koji već posluju u našoj sredini. Uveren sa da će mnogi pronaći zaposlenje na sajmu, te da će broj nezaposlenih biti ispod dve hiljade. Podsetiću i da smo pre samo desetak godina na teritoriji grada imali oko 10.000 nezaposlenih – precizirao je gradonačelnik Lukač.
Osim poslodavaca koji odmah imaju potrebu za radnicima, bili su i oni koji će tokom predstojećih šest meseci imati potrebu za zapošljavanje, istakla je direktorica Filijale NSZ Jelena Mitrović.
-Kandidati sa visokom stručnom spremom moli su da konkurišu za radna mesta mašinskog inženjera i inženjera elektrotehnike. Sugrađani sa srednjom stručnom imali si priliku da konkurišu za poslove: prodavca, vozača, šivača, komunalnog radnika, konditora, livca-kalupara, CNC operatera, agenata osiguranja, konobara, kuvara, pekara, magacionera, mesara, administrativnog radnika i drugih poslova. Najviše su se tražile osobe sa trećim četvrtim stepenom stručne spreme, ali su i nekvalifikovani radnici mogli da predaju svoju radnu biografiju budući da ima potrebe za proizvodnim radnicima. Tu su nam i kompanije koje će tek početi da rade i čiji poslovni prostori su u izgradnji – kazala je Jelena Mitrović.
U 2023. godini, kada je bio poslednji sajam u Kikindi, efekti zapošljavanja šest meseci nakon održanog sajma na nivou Filijale Kikinda su 21,81 odsto tačnije od 2.388 osoba koje su učestvovale na sajmu zaposlilo se 521.
Zaključno sa 29. februarom na evidenciji Filijale NSZ bilo je 2.117 nezaposlenih, među kojima je najviše nekvalifikovanih.
A.Đ.
RAZNOLIKA PONUDA
Među novim firmama koje su tražile radnike, pored pomenutog „Jiska“ i „Forma ideale“, bila je i „Tehnomedija“ koja će lokal otvoriti u budućem ritejl parku. Za zaposlenje u proizvodnim pogonima više zaposlenih traži se u fabrikama „Tisa Automotiv“, „Kalcedonija“, „Jafa“, „Grindeks“, „Livnica“, „Toza Marković“.
I SREDNJOŠKOLCI NA SAJMU
Najviše potražnje bilo je za prodavcima. Stoga je iz Filijale NSZ upućen poziv završnom odeljenju trgovaca u Ekonomsko-trgovinskoj školi.
-Većina njih, nakon što maturiraju, tražiće posao. Želeli smo da izađemo u susret mladim sugrađanima, ali i poslodavcima. Budući trgovci moći će u bliskoj budućnosti, možda i uz pomoć naše finansijske podrške, da pronađu zaposlenje – navela je Mitrovićeva.
Poljoprivrednici Ruskog Sela organizovali su se kako bi pred prolećnu setvu uredili atarske puteve u svojoj katastarskoj opštini. Sa 14 traktora i neophodnom mehanizacijom u poslu su učestvovali i mladi proizvođači.
-U saradnji sa lokalnom samoupravom i mesnom zajednicom ravnamo atarske puteve, naročito u onom delu gde su i u najlošijem stanju. Pored toga što će nam biti olakšan prilaz parcelama, ovo je način i da sačuvamo i mehanizaciju. Najveći problem je što se tokom jeseni putevi razvale odnosno što ima dosta uvala gde je potrebno najpre nasuti zemljište. U većini traktora postoji navigacija tako da imamo orijentire dokle je njiva, a gde počinju put – istakao je Milenko Sikimić, poljoprivrednik iz Ruskog Sela.
Mesna zajednica pomoći će proizvođačima, rekao je predsednik Saveta Dušan Marjanović koji je pohvalio poljoprivrednike i dodao da su ažurni.
-U obostranom interesu je da se urede atarski putevi. Mesna zajednica obezbediće zemlju i bager kojom će biti popunjene depresije nastale na poljskim putevima. Tu smo da podržimo sve dobre inicijative i pomognemo da se one realizuju – kazao je Marjanović.
Kako posao napreduje uverili su se član Gradskog veća Ljuban Sredić i sekretarka sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Miroslava Narančić.
-Podržali smo prvu aktivnost koju su inicirali poljoprivrednici, a sa udruženjima planiramo niz aktivnosti tokom godine. Sledeće što nas očekuje je predavanje o pravilnom zbrinjavanju prazne ambalaže od herbicida i pesticida. Na raspolaganju će biti punktovi za odlaganje pomenutog otpada. Ovo je prvi put da organizujemo edukaciju, ali i mesta na kojima će proizvođači moći da bezbedno uklone ambalažu – navela je Miroslava Narančić.
Uređenje atarskih puteva u preostala četiri sela Mokrinu, Banatskoj Topoli, Iđošu i Sajanu biće završeno u prvoj polovini aprila.
U crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Banatskoj Topoli protekle subote služena je prva Sveta Liturgija. Uz blagoslov episkopa banatskog Nikanora, pošto je hram je stavljen pod krov, stekli su se uslovi za bogosluženja, saznajemo od sveštenika jereja Aleksandra Lekića.
-Svake subote služiće se Sveta Liturgija u hramu u izgradnji. Ovo je prva pravoslavna crkva u Banatskoj Topoli i na prvom bogosluženju bilo je tridesetak vernika. Posla ima još dosta i pozivam sve koji mogu da nam pomognu donacijama – kaže jerej Lekić.
Temelji crkve u ulici Vuka Karadžića 12 izliveni su u septembru. Za izgradnju su bili meštani, ali i predstavnici crkve. Plac je najvećim delom otkupila crkva, a učestvovali su i Topolčani koji su složni u nameri da crkva što pre bude završena.
Hram se gradi u stilu jednobrodne građevine sa tornjem preslice. Mediteranski je tip crkve i jedinstvena je u Banatu. U toku je zidanje ikonostasa crkve koji gradi jerej Lekić. Potrebno je završiti i toranj do krsta nakon čega će uslediti podizanje krsta.
-Crkvena slava je Petrovdan koji je 12. jula i očekivanja su da će dobar deo radova do tada biti završen – naveo je jerej Aleksandar Lekić.
Predsednik Saveta mesne zajednice Nedeljko Cimeša podsetio je da je plac, na kom se gradi hram, najvećim delom otkupila crkva, a učestvovali su i meštani koji su složni i imaju veliku želju da crkva što pre bude završena.
-Kada smo složni sve se može. Rešeni smo da se posao uradi što pre. Puno nam pomaže bašaidski sveštenik Aleksandar Lekić koji će služiti u dve parohije u Bašaidu i u Banatskoj Topoli – saznali smo od našeg sagovornika.
Hram će biti dužine 15 i širine sedam metara. Svi koji su u mogućnosti i žele da pomognu prilozima mogu to da učine na žiro račun: 165-7010592032-47.
Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji predstavljeno je danas u Gradskoj kući, na prvoj sednici Saveta Severnobanatskog upravnog okruga radi privlačenja što većeg broja pojedinaca da se prijave za učešće u ovom državnom projektu koji se realizuje od 2005. godine.
– Mogu da učestvuju svi, imali smo timove od đaka do penzionera, kao i članove Akademije nauka. Takmičenje nije ni na koji način ograničeno. Jedina ideja je da se otvore novi tržišni potencijali: za zamenu izvoza, za izvoz, za nadomeštanje nekih proizvoda, usluga, procesa ili softvera, za izmenu načina poslovanja. Bilo koja vrsta inovacije dolazi u obzir jer je to jedini način da dođemo u takozvanu održivu konkurentsku prednost – monopol koji je zasnovan na znanju, a ne na poziciji ili protekciji – rekao je prof. dr Vojin Šenk, koordinator takmičenja.
Iako je u pitanju takmičenje sa novčanim nagradama (prva je u iznosu od milion dinara), zadatak organizatora je da što više ljudi učestvuje u specijalizovanim obukama o tome kako na osnovu inovacija uspeti na tržištu, počevši od toga kako doći do ideje koja se suštinske razlikuje od drugih, dodao je prof. dr Šenk.
Od kada postoje takmičenje i obuke, samo finalisti su osnovali više od 90 preduzeća koja se i dalje razvijaju, a više od 11 hiljada ljudi prošlo obuke, u čemu i jeste najveća vrednost, rečeno je na skupu.
– Radimo na tome da sa ovim projektom upoznamo ljude u celom Okrugu, da znaju da imaju mogućnost da budu polaznici jednogodišnjeg seminara ili edukacija, i da nauče kako da, od inovativne ideje, dođu do realizacije. Lokalni preduzetnici imaju priliku da nauče neke nove metodologije, kao i da dobiju priliku za promociju – izjavio je načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić.
Profesor Vladimir Nikić istakao je da, već treći put postoji i kategorija inovativno selo, namenjena stanovnicima sela koji imaju ideju i viziju kako bi njihovo mesto moglo da se razvija u budućnosti. Pravo učešća imaju predstavnici seoskih kompanija, poljoprivrednih gazdinstava i udruženja.
Sednici Saveta prisustvovali su predstavnici lokalnih samouprava, regionalnih privrednih komora Kikinde i Subotice, udruženja preduzetnika i poljoprivrednih stručnih službi i, u ime domaćina, gradonačelnik Nikola Lukač i članovi Gradskog veća Valentina Mickovski i Saša Tanackov.
Rok za prijavljivanje je 5. maj na sajtu www.inovacija.org. Projekat organizuje Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u partnerstvu sa mnogobrojnim partnerima.
Sajam zapošljavanja Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Kikinda organizuje u četvrtak, 4. aprila od 11 časova , u Sportskoj hali „Partizan“. Ovom prilikom će 25 poslodavaca ponuditi oko 380 radnih mesta, a nezaposleni će, u neposrednom kontaktu, moći da se upoznaju sa radnim mestom za koji su zainteresovani.
U ponudi su radna mesta sa visokom i srednjom stručnom spremom, a veliki broj slobodnih poslova biće i za one bez kvalifikacija.
Kandidati sa visokom stručnom spremom moći će da konkurišu za radna mesta mašinskog inženjera, inženjera elektrotehnike. Nezaposleni sa srednjom stručnom spremom moći će da konkurišu za poslove prodavca, vozača, šivača, komunalnog radnika, konditora, livca- kalupara, CNCoperatera, agenata osiguranja, konobara, kuvara, pekara, magacionera, mesara, administrativnog radnika…
Veoma dobra biće i ponuda poslova i za nekvalifikovene radnike, budući da se traži veliki broj proizvodnih radnika i još mnogo drugih.
Nezaposleni će na sajmu biti u prilici da uspostave direktan kontakt sa poslodavcima, predstave im se i predaju im svoju radnu biografiju. Na štandu Nacionalne službe nezaposleni i poslodavci će moći da dobiju sve informacije za podsticanje zapošljavanja, dok će nezaposlenima biti pružena pomoć i u pisanju radne biografije .
Polaznici Regionalnog centra za talente „Dušan Vasiljev“ proteklog vikenda bili su na ekskurziji koju je za njih obezbedila lokalna samouprava. Deo polaznika, njih 19, čiji radovi se predstavljaju na pokrajinskom takmičenju i šest mentora bili su smešteni na Kopaoniku.
-Osim lepota Kopaonika posetili smo i Muzej vinogradarstva u Aleksandrovacu, Đavolju varoš i Novi Pazar. Za sve polaznike, ali i za nas, bila je ovo prilika da se bolje upoznamo i da posetimo delove naše zemlje u kojima nikada nismo bili. Hvala Gradskoj upravi što nam je omogućila ovo putovanje. Za sve nas to je podstrek da još bolje radimo i da nastavimo da ostvarujemo vrhunske rezultate – istakao je Srđan Srdić, direktor RCT „Dušan Vasiljev“.
Ne samo pozorište, nego i život u najlepšem obliku, dogodili su se sinoć na daskama Dečijeg pozorišta „Lane“ u Kikindi. U toku igranja predstave „Lepotica i zver“, glumicu Martu Katai, na sceni je zaprosio njen mladić Milan Popadić.
Marta igra princezu, a predstavu su, kako je to često i bivalo, gledali njeni roditelji, Milan, ali, ovoga puta, i njegovi mama i tata. Svi su, osim princeze i njene publike, znali šta će se dogoditi.
Na samom kraju predstave, kada se izgovara naravoučenije da zver može da postane princ samo ako je to prava ljubav, bio je pravi momenat koji su izrežirali učesnici „zavere“ – Milan i svi glumci osim Marte, da se on pojavi na sceni. Kleknuo je ispred svoje princeze i zaprosio ju je.
– Još u decembru sam rešio da je zaprosim – kaže Milan. – Već smo isplanirali da idemo na leto u Tunis, pa sam prvo hteo to da uradim tamo. Zbog prstena i mogućih problema na carini, odustao sam i rešio da se dogovorim sa njenim kolegama iz „Laneta“ i da prosidbu izvedem na sceni. Izašao sam na kraju, kao princ, umesto Aleksandra Krulja. Nisam osećao noge kada sam stao na scenu. Video sam da se i ona šokirala. Oboje smo bili u šoku, jedva sam joj stavio prsten na ruku. U publici su sve mame i tate plakale.
Marti, glumici „Laneta“, bilo je to, inače, premijerno igranje u ovoj predstavi, koje su joj „aranžirale“ kolege upravo zbog prosidbe. Ipak, Marta je imala predosećaj i to skoro potpuno tačan.
– Izgubila sam se kad sam videla Milana na sceni, nisam osećala pod. Osećaj je bio divan, plakala sam od sreće – priča Marta. – Inače, pre toga sam dva puta sanjala kako se on, umesto kolege Krulja, pojavljuje na sceni kao princ. To sam i ispričala i Milanu i kolegama u Pozorištu i svi su bili zaprepašćeni jer su već bili pripremili ovo iznenađenje i mislili su da ih je neko odao. Međutim ja sam, jednostavno, imala taj osećaj, da je Milan moj princ.Marta, koja ima 22 godine i već dugogodišnji glumački staž, i osam godina stariji Milan, zaposlen u „Naftagasu“, upoznali su se na bazenu u njegovom Banatskom Velikom Selu jula prošle godine i od tada su zajedno. Tunis, naravno, nije otkazan, kažu, a zna se i da će venčanje biti sledeće godine u avgustu, mesecu u kojem su oboje rođeni.
Njihov događaj za pamćenje bila je, koliko se zna, prva prosidba na pozorišnoj sceni u Kikindi. Od opšteg oduševljenja publike jedva se čulo da je Marta rekla „Da“, ali je to bilo jasno po njenoj reakciji – i predstava je završena divnim početkom.
S. V. O.
Foto: FB stranica Milana Popadića i Dečijeg pozorišta “Lane”
Humanitarna organizacija Srbi za Srbepozvala je donatore širom sveta da se priključe njihovoj novoj velikoj akciji s ciljem da se porodici Tot-Dokić iz Mokrina obezbedi novi dom.
Kako navode u HO Srbi za Srbe, ova organizacija postoji od 2005. godine i do sada je pomogla više od 3.300 porodica sa više od 15.500 mališana.
Jurke i žmurke, neke su od igara koje vole Dunja (2), Mihajlo (1), Andrijana i Marko (5), Snežana (7) i Miloš (8). Međutim, osmesi ove divne dečice ostaju u senci teškog života. U senci odrastanja u staroj kući punoj pukotina!
Porodica Tot-Dokić živi u rubnom delu Mokrina. Kuću u kojoj žive faktički čine omanja kuhinja i jedna soba u kojoj spava njih osmoro. Njih osmoro, kako kažu, „umenga se” u tri kreveta!
„Nikad nisam razmišljala da ću tako rano da se udam. Teški uslovi i sudbina su me naterali, pa sam napustila školu i posvetila se majčinstvu. Nažalost, ni ovde nije baš sjajno. Kuća nam je ogroman problem, a najviše se bojim da vlaga ne ostavi posledice na zdravlje moje dece”, priča Vesna koja sa svojih dvadeset i nešto godina već ima šestoro dece.
Mališani su jako lepo vaspitani, dobrota im prosto isijava sa lica i vidi se da se o njima marljivo brine, bez obzira na okolnosti. Na kuću im se naslanja štala u kojoj imaju devet krava.
„Živimo od prodaje mleka, tako da gladni nismo. Volimo to da radimo, kako Nenad i ja, tako i deca. On, naravno, često ide i u nadnicu. Jako je vredan, čak i za neki manji dinar uvek ide da bi naša deca imala. Na socijalnu pomoć i dečiji dodatak nemamo prava jer imamo registrovano poljoprivredno gazdinstvo i prelazimo neki cenzus, bez obzira što imamo šestoro dece i što je kuća takva kakva je. Možda bismo dobili pomoć da sedimo skrštenih ruku”, razočarano je istakla Vesna.
Kupatilo nemaju, pa se kupaju u koritu vodom zagrejanom na šporetu. Po dvoje „odjedared”. Neki prozori su im popucali, pa ih krpe najlonima, a nemaju ni sva vrata u kući.
„Što se tiče higijene, tu nema ne mogu ili bolesna sam. Deca moraju svaki dan da su okupana i da su čisti i sređeni za školu. I rođendane uvek slavimo, ali, nažalost, ovi stariji još nisu zvali drugare iz škole. Nisu mi rekli razlog, ali mislim da je zbog kuće”, dodala je Vesna.
Dok smo vodili razgovor o kući i njihovom životu, primetili smo da deca vole i da crtaju. Na pitanje šta najviše, dobili smo upečatljiv i nimalo začuđujuć odgovor – „kuće”!
„Najviše volim da crtam kuće. Video sam jednu lepu žutu, pa ih zato uvek bojim žutom bojom. Voleo bih da imam takvu. Imamo i malo igračaka, najviše bih voleo da dobijem helikopter”, ispričao nam je osmogodišnji Miloš koji nam je priznao i da ume da im bude hladno zimi.
Upitali smo i sedmogodišnju Snežanu šta bi najviše želela:
„Ja sam Snežana, đak prvak. Volela bih da imam roze sobu i roze barbiku!”
Odgajati decu u ovakvim uslovima sigurno nije lako. Iako se Vesna i Nenad zaista trude da im obezbede osnovno, potrebna im je podrška.
„Borimo se koliko možemo. Svako dete ima neku svoju želju koju se trudimo da im ispunimo, a nekad i ne možemo. Najstariji sin i ćerka bi da imaju svoje sobe, da im moj suprug i ja više ne dosađivamo. To je i moja najveća želja, nemam niti jednu drugu. Samo da imaju svoje sobe, da mogu da pozovu drugare, da mogu da se igraju i da ne preživljavaju sve ono što sam ja, daće Bog. Molim sve dobre ljude koji su u mogućnosti ako žele da pomognu da ispunim želju deci mojoj, a i meni samoj!”
Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pozvala je donatore širom sveta da se priključe njihovoj novoj velikoj akciji s ciljem da se porodici Tot-Dokić obezbedi kuća.
– Naša pažnja i podrška potrebniji su im sada više nego ikad jer su nedavno tragičnim slučajem ostali bez sedmog deteta, bebe Mile- ističu iz ove organizacije.
Na ovom linku pogledajte kako možete donirati sredstva za porodicu Tot-Dokić.
Profesor Vladimir Nikić istakao je da, već treći put postoji i kategorija inovativno selo, namenjena stanovnicima sela koji imaju ideju i viziju kako bi njihovo mesto moglo da se razvija u budućnosti. Pravo učešća imaju predstavnici seoskih kompanija, poljoprivrednih gazdinstava i udruženja.
Sednici Saveta prisustvovali su predstavnici lokalnih samouprava, regionalnih privrednih komora Kikinde i Subotice, udruženja preduzetnika i poljoprivrednih stručnih službi i, u ime domaćina, gradonačelnik Nikola Lukač i članovi Gradskog veća Valentina Mickovski i Saša Tanackov.
Marta, koja ima 22 godine i već dugogodišnji glumački staž, i osam godina stariji Milan, zaposlen u „Naftagasu“, upoznali su se na bazenu u njegovom Banatskom Velikom Selu jula prošle godine i od tada su zajedno. Tunis, naravno, nije otkazan, kažu, a zna se i da će venčanje biti sledeće godine u avgustu, mesecu u kojem su oboje rođeni.
