Град

Јасло-(4)

Градоначелник Никола Лукач данас је, у Градској кући у Кикинди потписао споразум о сарадњи са челником града Јасло у Пољској, Ришардом Пабианом. Овим је заокружена вишедневна посета пољске делегације нашем граду и започете су активности на партнерству, односно братимљењу два града.

– Велико ми је задовољство што смо могли да угостимо градоначелника и његове сараднике. Сарадњу су, заправо, започели спортисти – наше одбојкашице већ неколико година одлазе на турнир у Јасло – рекао је Лукач. – Гостима смо протеклог викенда показали туристичке и потенцијале у пољопривреди. Били смо у Мокрину и на Данима вина у Иђошу и гости су изразили жељу да размене искуства са винарима са овог подручја. Ми бисмо, такође, могли да применимо њихова искуства и верујем да ће ова сарадња унапредити односе између две локалне самоуправе на спортском, привредном, културном и туристичком плану.

Градоначелник Јасла, Ришард Пабиан изразио је задовољство боравком у нашем граду.

– Почаствован сам и драго ми је што смо започели активности око братимљења и верујем да ће то донети позитивне ефекте за оба града – рекао је Пабиан. – Наши градови имају дугу историју и мислим да можемо да стварамо дугорочније везе. Почели смо са спортом, али желимо да се сарадња настави и у области културе, инвестиција, винске индустрије, јер нам је заједничка и развијена виноградарска производња.

Градоначелник је позвао Кикинђане да посете Јасло и рекао да ће и својим суграђанима препоручити да дођу у Кикинду и упознају се са архитектуром и другим лепотама нашег града.

Јасло је град са 33 хиљаде становника и налази се на крајњем југоистоку Пољске у близини границе са Словачком, у Поткарпатском војводству. Иако има историју дугу више од 650 година, у Другом светском рату је био готово потпуно уништен.

На данашњем сусрету у Кикинди договорено је и да ће се туристичке организације ангажовати у аранжманима размене ђака и екскурзијама које ће допринети бољем упознавању становника два града.

С. В. О.

 

 

427913888-1439041773389892-6658537330383729629-н

Ученице балетске школе  у Кикинди освојиле су две златне и једну бронзу медаљу на интернационалном такмичењу у Бечу под називом „ВИЕНА ДЕНС НАУ“. Ученице припремне групе освојиле су прва места са кореографијама „Флешлајт“ у мини категорији  и „Џеронимо“ у дечијој категорији. Доротеа Бореновић је са својом кореографијом „Дарк Дора“ освојила је треће место у категорији јуниора.

На фестивалу су учествовале плесне групе из Египта, Италије, Мађарске, Румуније, Немачке, Аустрије и Србије. Подршку кикиндским балеринама да отпутују у Аустрију пружили су локална самоуправа, Културни центар и „Гриндекс“.

1708339424660-(1)

Министарство унутрашњих послова у сарадњи са Европском мрежом саобраћајне полиције од данас, 19. до 25. фебруара организује акцију појачане контроле саобраћаја усмерену на контролу поштовања прописа возача комерцијалних возила аутобуса и теретних возилима. Осим наведеног контролисаће се и возачи који обављају транспорт опасне робе, истакао је начелник Одељења саобраћајне полиције Полицијске управе у Кикинди, потпуковник Владан Томић.

-Проверавамо, пре свега, техничку исправност возила, време управљања и одмора возача. Контролишемо и да ли је возач конзумирао алкохол, да ли се придржава прописане дозвољене брзине и да ли користи сигурносни појас.  Управо ово су и најчешћи прекршаји који праве возачи транспортних возила и аутобуса. Апелујем на возаче да се придржавају свих прописа Закона о безбедности саобраћаја и Закона о раду чланова посаде моторних возила – рекао је Томић.

 

Анализе саобраћајних незгода у 2023. години показују да су теретна возила учествовала у 5.535 саобраћајних незгода од којих су готово две трећине изазвали управо возачи ових возила. С друге стране, аутобуси су учествовали у 1.553 саобраћајне незгоде од којих су око трећину изазвали возачи аутобуса.

Наш саговорник додао је и да возачи моторних возила треба да обрате пажњу на угрожену категорију учесника у саобраћају пешаке бициклисте и старије. Са друге стране и бициклисти треба да поштују прописе и да користе бициклистичке стазе и траке, да се не крећу по тротоарима.

А.Ђ.

 

 

1708242530572

Испред просторија компаније ФЦЦ, у суботу, у време када је за грађане отворен шалтер за жалбе, затекли смо велики број суграђана који су желели да разреше проблеме и недоумице које имају због рачуна за одношење отпада. Неки од проблема, како смо сазнали, од окупљених датирају  више година. Такав проблем изложио нам је Ђуро Грубишић.

-Дошао сам још једном  да пријавим промену броја чланова домаћинства. Раније сам се обраћао писменим путем и нисам добио никакав одговор. Сада сам решио да лично изнесем проблем како би ми неко дао одговор када ће он бити решен. Већ пет година покушавам да  урадим промену броја чланова у домаћинству и нико не реагује – додао је Грубишић.

 

Ирена Барна донела је рачуне од читаве 2023. године.

-Желим да ми неко покаже који месец није плаћен. Добила сам велик рачун и испало је да ниједан рачун ФЦЦ-а нисам платила пола године уназад.  Ту су рачуни од јануара до децембра који су доказ да сам редован платиша, па сада нека ми пронађу који месец није плаћен – огорчена је суграђанка.

Свештеник Јожеф Мела жалбу је упутио у име Римокатоличке жупе.

-Цркви у Банатској Тополи стигао је допис да им се јави квадратура. То сам и урадио и никакав одговор ми није стигао на мејл. Послао сам и препоручено писмо и на адресу у Кикинди и на адресу централе компаније у Београду и никакав одговор немам. Иако редовно плаћамо одношење отпада на рачуну нема трага да сам и један динар уплатио. Нико не зна колики је износ који треба да плаћамо. На рачуну пише да је износ 2.066 динара, па испод тога да је за уплату 1.300 динара. Шаљу и рачун на 717 динара већ три пута. Он је плаћен, а нема трага о томе. Желим да коначно решимо шта и колико плаћамо и зашто се уплате не виде – додаје Јожеф Мела.

Подсетимо да корисници комуналних услуга са територије Града од 1. фебруара 2024. године на адреси Генерала Драпшина број 20, имају право да подносе рекламације одговорној особи испред компаније ФЦЦ Кикинда. Радно време рада са странкама је сваке суботе од 9 до 13 часова.

А.Ђ.

Дани-вина-(1)

Завршни програм 24. Дана вина у Иђошу одржан је данас у Дому културе у овом месту. Претходно је, симболично, у присуству свештенства, орезана лоза у винограду Породичног подрума „Кепул“ које је, са својим белим бургундцем, победило прошле године.

Излагаче и госте послужило је време, што није био случај са приликама у току године које нису погодовале узгоју грожђа. Ове сезоне било је потребно уложити велики труд да би се дошло до доброг грожђа и квалитетног вина, потврђује и Ненад Миладински, овогодишњи градски и апсолутни победник са својим црвеним вином. Месни победници су домаћини, Удружење „Шасла“.

– Имао сам град (лед) у винограду, трудио сам се да га сачувам од болести и на крају нисам имао ни једну покварену бобицу. У „златном вину“ су „каберне совињон“, „каберне фран“, „мерло“, „франковка“ и „шираз“ – пет златних сорти. Вино праве љубав, велики труд, упорност, педантност и добар укус – каже Миладински.

Ненад је, иначе, и рекордер манифестације јер је три пута био градски победник. Виноградарство и винарство су, каже, породична традиција. Његова вина пију се и у земљи и у иностранству, и већ су, каже, стигла и до Африке и Финске.

У Удружењу виноградара и винара „Шасла“, оснивачу и организатору манифестације задовољни су посетом и квалитетом победничких вина.

– Била је изазовна година, за мале виноградаре изузетно тешка због лоших временских услова. Једино су виноградари са модерном технологијом успели то да надоместе. Ми смо, ипак, задовољни, вина су генерално просечна по квалитету и укусу, али смо изненађени колико су нека, која су и победила, изузетна – рекао је Марко Миркоњ, председник „Шасле“.

На такмичење је стигло 195 узорака из читаве Војводине. Додељена су 64 бронзана, 63 сребрна и 40 златних одличја. Вина су се оцењивала у пет категорија: црно, бело, розе, „шилер“ и воћно дезертно вино.

Посетиоци су данас имали прилику и да пробају оцењена и награђена вина. Додели награда присуствовали су и челници Града.

– Манифестација напредује и сваке године је на све вишем нивоу. Честитам организаторима и надам се да ће наставити да се праве добра вина и да се организују овако лепа дружења – рекао је градоначелник, Никола Лукач.

Поред парка испред Дома културе, на штандовима су се представила удружења и клубови из овог места, продавале су се рукотворине, а жене из Удружења „Вретено“ испекле су око 400 крофни.

С. В. О.

Борацке-легитимације-(5)

У настојању да се побољша статус и положај бораца из ратова деведесетих, један од програма Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања су и борачке легитимације. Помоћница Министра, Сања Лакић, данас их је уручила борцима у Кикинди. У свечаној сали Градске куће тим поводом приређен је пријем за 37 бораца.

– Желим да вам се обратим речима хвала и извините, које треба да понављамо свуда где дођемо. Хвала за све што сте учинили и извините што ово хвала долази после толико година – рекла је помоћница министра. – Од када је на чело Министарства дошао министар Никола Селаковић, започели смо позитивну кампању која за последицу има да је број од 25.550 регистрованих бораца повећан на више од 47.000. Ово што ћете данас добити је први корак. Желимо да вас саслушамо и да, на основу ваших проблема и потреба, креирамо све програме и активности које ћемо имати у току ове године.

Борачка картица обезбеђује погодности у различитим компанијама, бањама, апотекама, предузетничким радњама, речено је на скупу. Међутим, најважније је да се борцима врати друштвени статус који заслужују, сматра и педесетседмогодишњи Милан Галић из Кикинде, борац прве категорије.

– Завршио сам војну школу у Бања Луци. Моја ратна прича почела је у Вуковару, где сам и рањен 1991, године. И наредних година имао сам пун ангажман у 36. моторизованој бригади. Суштинске подршке није било, неко време је било чак и непопуларно рећи да сте били борац, људи су нас гледали са подсмехом. Последњих година то се мења, осети се да се више води рачуна о тој популацији – каже Милан и додаје да треба подићи свест код људи да су они који оду да бране земљу први међу једнакима и да заслужују поштовање.

Додели легитимација присуствовали су и градоначелник Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић и председник Градске скупштине, Младен Богдан.

– Мислим да се, у претходних неколико година, интензивно побољшава статус ратних војних инвалида и уопште бораца и однос према њима – рекао је Лукач. – Сви Кикинђани који су учествовали и одазивали се у одбрани земље да треба да знају да смо поносни на њих.

Лукач је нагласио да ће, поред бољег друштвеног статуса, Град, у сарадњи са државним органима, настојати да помогне у решавању животних проблема бораца и њихових породица.

 

С. В. О.

Школа јахања

На Сретење су стигле лепе вести из два градска коњичка удружења. На заједничком састанку представника и чланова Кикиндског коњичког удружења и Коњичког клуба „Банат“ договорено је да се два клуба споје у један, под називом Кикиндско коњичко удружење „Банат“ Кикинда.

Председници два клуба, Драган Шорак и Илија Рађеновић, у сагласности са својим члановима, одлучили су да сви љубитељи коња буду окупљени у једном клубу јер деле исту љубав према овим племенитим животињама, рекао је Рађеновић.

– Коњички клуб „Банат“ има традицију дугу 40 година, а ми имамо школу јахања, сви идемо на смотре – објашњава Рађеновић. – На захтев колега ја остајем председник клуба. На свечаности коју смо приличили поводом уједињења, уручили смо захвалнице Драгану Страјнићу и Мирославу Аласеву, који су и почасни председници новог клуба, као и Драгану Пецарском, члану Градског већа, у знак захвалности за подршку локалне самоуправе.

Нови клуб има више од 50 чланова, узраста већ од 16 година.

– Имамо више од 25 фијакера, представљаћемо наш град на Сајму фијакера и  сарађиваћемо са Туристичком организацијом. Све више младих се бави коњарством, то ми је посебно драго. Клуб је отворен за свакога ко жели да нам се прикључи. Ми сви волимо коње и представљаћемо наш град на најбољи начин – закључује Рађеновић.

Он подсећа да школа јахања ради викендом, када је лепо време, од 10 до 14 сати на простору некадашњег Погона 3 фабрике „Тоза Марковић“ и прима све, старије од шест година. У току летњег распуста радиће сваког дана. Број телефона за пријављивање је 0694350680.

С. В. О.

ГРОБЉЕ-СТАБЛА

Стабла четинара на Железничком гробљу посечена су након што су добијене све дозволе надлежних јавних и црквених институција. Бригу о овом гробљу води Црквена општина, а како истиче Драган Тодоровић, председник Црквене општине Кикинда при храму Светог Николе у протеклих седам година ради се на изналажењу најбољег решења за уклањање дрвећа.

-У време садње четинари су имали своју улогу. Како године пролазе дошло је до инверзије корена који оштећује надгробне плоче, а постојала је и опасност да се наруше споменици. Стабла су висока и крта тако да се гране одламају и реална су опасност, а уколико би само дрво пало оштетило би најмање десетак споменика. Црквеној општини стигло је више притужби грађана на оштећења која су изазвали четинари – објаснио је Тодоровић.

Поштовани су сви закони донети у јавном интересу, али и правила Српске православне цркве пре него што су стабла посечена.

-Пре седам година затражили смо мишљење о здравственом стању стабала где нам је потврђено да 29 четинара треба уклонити услед болести јер постоји опасност да падну. Овај закључак упутили смо Епархији банатској и добили смо сагласност да се сруше стабла која нису здрава. Читав овај процес трајао је седам година и пошто су све дозволе добијене организовано је обарање дрва приликом ког је строго вођено рачуна да овај посао не оштети споменике – прецизирао је наш саговорник.

У интересу цркве, али и грађана је да се ово гробље уреди.

-На Железничком гробљу најмањи проблем била су стабла. Оно је неограђено и, на жалост, ерозија може довести до озбиљних оштећења. Црквена општина дуго година уназад покушава да уреди ово гробље, међутим то не зависи ни од цркве, ни од локалних органа. Наиме, било је сахрањивања ван граница гробља и сада смо у проблему јер не можемо да поставимо ограду, а да она не иде преко гробова. Они су посебно заштићени и њихово нарушавање је кривично дело. Локална самоуправа има разумевања за ову ситуацију, а сигуран сам да би и грађани поздравили нашу иницијативу да Железничко гробље добије изглед какав заслужује – каже Драган Тодоровић.

Црквена општина у плану има и изградњу капеле и уређење прилаза гробљу и паркинга, али за било какво пројектовање и радове најпре је неопходно утврдити границу гробља.

А.Ђ.

нурдор-(6)

Кикинда је данас била један од 30 градова у којима је НУРДОР – Национално удружење родитеља деце оболеле од рака обележило Светски дан деце оболеле од рака – 15. фебруар.

Централна манифестација са музичким програмом организована је на Тргу код фонтане. Наступили су малишани из АДЗНМ „Гусле“, Дечији хор „Чуперак“ Предшколске установе и школе плеса „Степ Уп“ и „Данце анд Соул“ и Ена Гогић.

– Дајемо подршку деци која се лече и њиховим родитељима, као и онима који су изгубили децу – каже Љубица Татић, волонтерка НУРДОР-а у Кикинди. – Потребна је и материјална и психичка и свака помоћ. Процес лечења је дуг, а надлежно министарство, рецимо тешко одобрава помоћ за негу другог лица – некада се чека годинама или се уопште не добије.

У име локалне самоуправе, манифестацији је присуствовао председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Изашли смо у сусрет НУРДОР-у да се у Кикинди обележава овај дан јер је веома важна подршка деци која се лече и њиховим породицама. Читаво наше друштво има одговорност да се посвети томе. Постоји податак да сваког дана једно дете оболи од рака. Морамо да пошаљемо апел да се подигне свест о томе. Ово је само један мали знак пажње како би знали да Град мисли на њих – рекао је Богдан.

Тачно у 13 сати, под слоганом „И ја се борим“, симболично је у Кикинди, као и у више од 30 градова у Србији пуштен зелени балон у облику срца у знак подршке за све малишане који се сада лече. У Србији скоро сваке недеље једно дете, нажалост, премине од малигне болести, наводи се на сајту НУРДОР-а и наглашава да ће Удружење, ове године, у својим активностима посебну пажњу посветити промоцији и унапређењу права деце у болници, онако како су дефинисана у Повељи о правима деце у болници Европског удружења за бригу о деци у болницама.

На данашњој манифестацији подршке у Кикинди биле су постављене и кутије за добровољне прилоге, а сви који желе и могу да помогну деци у Србији која се лече од малигних болести, могу да пошаљу СМС са бројем 1 на 1150.

С. В. О.

1707920006315

Винар и виноградар из Нових Козараца Зоран Малбашић, већ по традицији освештао је свој виноград на Светог Трифуна и симболично орезао лозу. Славу винара и виноградара обележио је у присуству породице и пријатеља, а нама је открио своја очекивања:

-Очекујем добру производну годину. Успео сам да сачувам виноград од болести које су нанеле штету прошле године. Како су температуре у претходно периоду биле изнад просека започели смо резидбу која нам је показала да су гране здраве. Уколико не дође до екстремних ситуација, очекујем добар род јер се већ види потенцијал – сазнајемо од Малбашића.

Виноградар из Нових Козараца овим послом бави се већ 15 година. Има  три сорте грожђа, од којих две црвене каберне совињон и мерло, док је од белих заступљен рајнски ризлинг.

-Производим стандардних шест сорти вина и то дезертно, мешавину кабернеа и мерлоа које сам назвао „Феникс“, чисти каберне и чисти мерло, розе и бели рајнски ризлинг

Виногради ове породице простиру се на површини од три јутра, а засађено је седам и по хиљада чокота.

-У плану је проширења на једно катастарско јутро јер нам је ово примарна производња и желимо да је унапредимо – каже наш саговорник.

Подрум Малбашић настао је 2014. године, а прво вино под етикетом „Подрум Малбашић“, изашло је годину дана касније и несумњиво је покренуло нови правац у домаћем винарству, померајући курс према квалитету. На винарским такмичењима која су у току добио је и потврду квалитета.

-Недавно сам први пут слао вино у Македонију у место Кавадар које је срце винарства и виноградарства. На интернационалном такмичењу освојио сам трећу златну медаљу односно бронзани пехар за црвено вино каберне совињон из 2022. године. У Мужљи и Чуругу награђен сам златном , а у Темерину сам добио две сребрне медаље за црвена вина – похвалио се Малбашић.

Годишње произведе око 3.000 боца вина, а уз вино пече и ракију.

 

error: Content is protected !!