June 28, 2026

Град

Jaslo-(4)

Potpisan sporazum o saradnji sa poljskim gradom Jaslo – u sportu, poljoprivredi, kulturi, turizmu

Igor Crnogorac February 19, 2024

Gradonačelnik Nikola Lukač danas je, u Gradskoj kući u Kikindi potpisao sporazum o saradnji sa čelnikom grada Jaslo u Poljskoj, Rišardom Pabianom. Ovim je zaokružena višednevna poseta poljske delegacije našem gradu i započete su aktivnosti na partnerstvu, odnosno bratimljenju dva grada.

– Veliko mi je zadovoljstvo što smo mogli da ugostimo gradonačelnika i njegove saradnike. Saradnju su, zapravo, započeli sportisti – naše odbojkašice već nekoliko godina odlaze na turnir u Jaslo – rekao je Lukač. – Gostima smo proteklog vikenda pokazali turističke i potencijale u poljoprivredi. Bili smo u Mokrinu i na Danima vina u Iđošu i gosti su izrazili želju da razmene iskustva sa vinarima sa ovog područja. Mi bismo, takođe, mogli da primenimo njihova iskustva i verujem da će ova saradnja unaprediti odnose između dve lokalne samouprave na sportskom, privrednom, kulturnom i turističkom planu.

Gradonačelnik Jasla, Rišard Pabian izrazio je zadovoljstvo boravkom u našem gradu.

– Počastvovan sam i drago mi je što smo započeli aktivnosti oko bratimljenja i verujem da će to doneti pozitivne efekte za oba grada – rekao je Pabian. – Naši gradovi imaju dugu istoriju i mislim da možemo da stvaramo dugoročnije veze. Počeli smo sa sportom, ali želimo da se saradnja nastavi i u oblasti kulture, investicija, vinske industrije, jer nam je zajednička i razvijena vinogradarska proizvodnja.

Gradonačelnik je pozvao Kikinđane da posete Jaslo i rekao da će i svojim sugrađanima preporučiti da dođu u Kikindu i upoznaju se sa arhitekturom i drugim lepotama našeg grada.

Jaslo je grad sa 33 hiljade stanovnika i nalazi se na krajnjem jugoistoku Poljske u blizini granice sa Slovačkom, u Potkarpatskom vojvodstvu. Iako ima istoriju dugu više od 650 godina, u Drugom svetskom ratu je bio gotovo potpuno uništen.

Na današnjem susretu u Kikindi dogovoreno je i da će se turističke organizacije angažovati u aranžmanima razmene đaka i ekskurzijama koje će doprineti boljem upoznavanju stanovnika dva grada.

S. V. O.

 

 

427913888-1439041773389892-6658537330383729629-n

Uspeh kikindskih balerina na takmičenju u Beču

Aleksandra Djuran February 19, 2024

Učenice baletske škole  u Kikindi osvojile su dve zlatne i jednu bronzu medalju na internacionalnom takmičenju u Beču pod nazivom „VIENA DENS NAU“. Učenice pripremne grupe osvojile su prva mesta sa koreografijama „Flešlajt“ u mini kategoriji  i „Džeronimo“ u dečijoj kategoriji. Dorotea Borenović je sa svojom koreografijom „Dark Dora“ osvojila je treće mesto u kategoriji juniora.

Na festivalu su učestvovale plesne grupe iz Egipta, Italije, Mađarske, Rumunije, Nemačke, Austrije i Srbije. Podršku kikindskim balerinama da otputuju u Austriju pružili su lokalna samouprava, Kulturni centar i „Grindeks“.

1708339424660-(1)

Pojačana kontrola saobraćajne policije: Provera vozača autobusa i teretnih vozila

Aleksandra Djuran February 19, 2024

Ministarstvo unutrašnjih poslova u saradnji sa Evropskom mrežom saobraćajne policije od danas, 19. do 25. februara organizuje akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na kontrolu poštovanja propisa vozača komercijalnih vozila autobusa i teretnih vozilima. Osim navedenog kontrolisaće se i vozači koji obavljaju transport opasne robe, istakao je načelnik Odeljenja saobraćajne policije Policijske uprave u Kikindi, potpukovnik Vladan Tomić.

-Proveravamo, pre svega, tehničku ispravnost vozila, vreme upravljanja i odmora vozača. Kontrolišemo i da li je vozač konzumirao alkohol, da li se pridržava propisane dozvoljene brzine i da li koristi sigurnosni pojas.  Upravo ovo su i najčešći prekršaji koji prave vozači transportnih vozila i autobusa. Apelujem na vozače da se pridržavaju svih propisa Zakona o bezbednosti saobraćaja i Zakona o radu članova posade motornih vozila – rekao je Tomić.

 

Analize saobraćajnih nezgoda u 2023. godini pokazuju da su teretna vozila učestvovala u 5.535 saobraćajnih nezgoda od kojih su gotovo dve trećine izazvali upravo vozači ovih vozila. S druge strane, autobusi su učestvovali u 1.553 saobraćajne nezgode od kojih su oko trećinu izazvali vozači autobusa.

Naš sagovornik dodao je i da vozači motornih vozila treba da obrate pažnju na ugroženu kategoriju učesnika u saobraćaju pešake bicikliste i starije. Sa druge strane i biciklisti treba da poštuju propise i da koriste biciklističke staze i trake, da se ne kreću po trotoarima.

A.Đ.

 

 

1708242530572

Veliki broj reklamacija za usluge upućen kompaniji FCC

Aleksandra Djuran February 18, 2024

Ispred prostorija kompanije FCC, u subotu, u vreme kada je za građane otvoren šalter za žalbe, zatekli smo veliki broj sugrađana koji su želeli da razreše probleme i nedoumice koje imaju zbog računa za odnošenje otpada. Neki od problema, kako smo saznali, od okupljenih datiraju  više godina. Takav problem izložio nam je Đuro Grubišić.

-Došao sam još jednom  da prijavim promenu broja članova domaćinstva. Ranije sam se obraćao pismenim putem i nisam dobio nikakav odgovor. Sada sam rešio da lično iznesem problem kako bi mi neko dao odgovor kada će on biti rešen. Već pet godina pokušavam da  uradim promenu broja članova u domaćinstvu i niko ne reaguje – dodao je Grubišić.

 

Irena Barna donela je račune od čitave 2023. godine.

-Želim da mi neko pokaže koji mesec nije plaćen. Dobila sam velik račun i ispalo je da nijedan račun FCC-a nisam platila pola godine unazad.  Tu su računi od januara do decembra koji su dokaz da sam redovan platiša, pa sada neka mi pronađu koji mesec nije plaćen – ogorčena je sugrađanka.

Sveštenik Jožef Mela žalbu je uputio u ime Rimokatoličke župe.

-Crkvi u Banatskoj Topoli stigao je dopis da im se javi kvadratura. To sam i uradio i nikakav odgovor mi nije stigao na mejl. Poslao sam i preporučeno pismo i na adresu u Kikindi i na adresu centrale kompanije u Beogradu i nikakav odgovor nemam. Iako redovno plaćamo odnošenje otpada na računu nema traga da sam i jedan dinar uplatio. Niko ne zna koliki je iznos koji treba da plaćamo. Na računu piše da je iznos 2.066 dinara, pa ispod toga da je za uplatu 1.300 dinara. Šalju i račun na 717 dinara već tri puta. On je plaćen, a nema traga o tome. Želim da konačno rešimo šta i koliko plaćamo i zašto se uplate ne vide – dodaje Jožef Mela.

Podsetimo da korisnici komunalnih usluga sa teritorije Grada od 1. februara 2024. godine na adresi Generala Drapšina broj 20, imaju pravo da podnose reklamacije odgovornoj osobi ispred kompanije FCC Kikinda. Radno vreme rada sa strankama je svake subote od 9 do 13 časova.

A.Đ.

Dani-vina-(1)

„Dani vina“ u Iđošu – Miladinski apsolutni pobednik i rekorder manifestacije

Igor Crnogorac February 17, 2024

Završni program 24. Dana vina u Iđošu održan je danas u Domu kulture u ovom mestu. Prethodno je, simbolično, u prisustvu sveštenstva, orezana loza u vinogradu Porodičnog podruma „Kepul“ koje je, sa svojim belim burgundcem, pobedilo prošle godine.

Izlagače i goste poslužilo je vreme, što nije bio slučaj sa prilikama u toku godine koje nisu pogodovale uzgoju grožđa. Ove sezone bilo je potrebno uložiti veliki trud da bi se došlo do dobrog grožđa i kvalitetnog vina, potvrđuje i Nenad Miladinski, ovogodišnji gradski i apsolutni pobednik sa svojim crvenim vinom. Mesni pobednici su domaćini, Udruženje „Šasla“.

– Imao sam grad (led) u vinogradu, trudio sam se da ga sačuvam od bolesti i na kraju nisam imao ni jednu pokvarenu bobicu. U „zlatnom vinu“ su „kaberne sovinjon“, „kaberne fran“, „merlo“, „frankovka“ i „širaz“ – pet zlatnih sorti. Vino prave ljubav, veliki trud, upornost, pedantnost i dobar ukus – kaže Miladinski.

Nenad je, inače, i rekorder manifestacije jer je tri puta bio gradski pobednik. Vinogradarstvo i vinarstvo su, kaže, porodična tradicija. Njegova vina piju se i u zemlji i u inostranstvu, i već su, kaže, stigla i do Afrike i Finske.

U Udruženju vinogradara i vinara „Šasla“, osnivaču i organizatoru manifestacije zadovoljni su posetom i kvalitetom pobedničkih vina.

– Bila je izazovna godina, za male vinogradare izuzetno teška zbog loših vremenskih uslova. Jedino su vinogradari sa modernom tehnologijom uspeli to da nadomeste. Mi smo, ipak, zadovoljni, vina su generalno prosečna po kvalitetu i ukusu, ali smo iznenađeni koliko su neka, koja su i pobedila, izuzetna – rekao je Marko Mirkonj, predsednik „Šasle“.

Na takmičenje je stiglo 195 uzoraka iz čitave Vojvodine. Dodeljena su 64 bronzana, 63 srebrna i 40 zlatnih odličja. Vina su se ocenjivala u pet kategorija: crno, belo, roze, „šiler“ i voćno dezertno vino.

Posetioci su danas imali priliku i da probaju ocenjena i nagrađena vina. Dodeli nagrada prisustvovali su i čelnici Grada.

– Manifestacija napreduje i svake godine je na sve višem nivou. Čestitam organizatorima i nadam se da će nastaviti da se prave dobra vina i da se organizuju ovako lepa druženja – rekao je gradonačelnik, Nikola Lukač.

Pored parka ispred Doma kulture, na štandovima su se predstavila udruženja i klubovi iz ovog mesta, prodavale su se rukotvorine, a žene iz Udruženja „Vreteno“ ispekle su oko 400 krofni.

S. V. O.

Boracke-legitimacije-(5)

(VIDEO) Na svečanosti u Gradskoj kući dodeljene boračke legitimacije

Igor Crnogorac February 17, 2024

U nastojanju da se poboljša status i položaj boraca iz ratova devedesetih, jedan od programa Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja su i boračke legitimacije. Pomoćnica Ministra, Sanja Lakić, danas ih je uručila borcima u Kikindi. U svečanoj sali Gradske kuće tim povodom priređen je prijem za 37 boraca.

– Želim da vam se obratim rečima hvala i izvinite, koje treba da ponavljamo svuda gde dođemo. Hvala za sve što ste učinili i izvinite što ovo hvala dolazi posle toliko godina – rekla je pomoćnica ministra. – Od kada je na čelo Ministarstva došao ministar Nikola Selaković, započeli smo pozitivnu kampanju koja za posledicu ima da je broj od 25.550 registrovanih boraca povećan na više od 47.000. Ovo što ćete danas dobiti je prvi korak. Želimo da vas saslušamo i da, na osnovu vaših problema i potreba, kreiramo sve programe i aktivnosti koje ćemo imati u toku ove godine.

Boračka kartica obezbeđuje pogodnosti u različitim kompanijama, banjama, apotekama, preduzetničkim radnjama, rečeno je na skupu. Međutim, najvažnije je da se borcima vrati društveni status koji zaslužuju, smatra i pedesetsedmogodišnji Milan Galić iz Kikinde, borac prve kategorije.

– Završio sam vojnu školu u Banja Luci. Moja ratna priča počela je u Vukovaru, gde sam i ranjen 1991, godine. I narednih godina imao sam pun angažman u 36. motorizovanoj brigadi. Suštinske podrške nije bilo, neko vreme je bilo čak i nepopularno reći da ste bili borac, ljudi su nas gledali sa podsmehom. Poslednjih godina to se menja, oseti se da se više vodi računa o toj populaciji – kaže Milan i dodaje da treba podići svest kod ljudi da su oni koji odu da brane zemlju prvi među jednakima i da zaslužuju poštovanje.

Dodeli legitimacija prisustvovali su i gradonačelnik Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić i predsednik Gradske skupštine, Mladen Bogdan.

– Mislim da se, u prethodnih nekoliko godina, intenzivno poboljšava status ratnih vojnih invalida i uopšte boraca i odnos prema njima – rekao je Lukač. – Svi Kikinđani koji su učestvovali i odazivali se u odbrani zemlje da treba da znaju da smo ponosni na njih.

Lukač je naglasio da će, pored boljeg društvenog statusa, Grad, u saradnji sa državnim organima, nastojati da pomogne u rešavanju životnih problema boraca i njihovih porodica.

 

S. V. O.

Škola jahanja

Ujedinjenje dva konjička kluba: delimo istu ljubav

Igor Crnogorac February 16, 2024

Na Sretenje su stigle lepe vesti iz dva gradska konjička udruženja. Na zajedničkom sastanku predstavnika i članova Kikindskog konjičkog udruženja i Konjičkog kluba „Banat“ dogovoreno je da se dva kluba spoje u jedan, pod nazivom Kikindsko konjičko udruženje „Banat“ Kikinda.

Predsednici dva kluba, Dragan Šorak i Ilija Rađenović, u saglasnosti sa svojim članovima, odlučili su da svi ljubitelji konja budu okupljeni u jednom klubu jer dele istu ljubav prema ovim plemenitim životinjama, rekao je Rađenović.

– Konjički klub „Banat“ ima tradiciju dugu 40 godina, a mi imamo školu jahanja, svi idemo na smotre – objašnjava Rađenović. – Na zahtev kolega ja ostajem predsednik kluba. Na svečanosti koju smo priličili povodom ujedinjenja, uručili smo zahvalnice Draganu Strajniću i Miroslavu Alasevu, koji su i počasni predsednici novog kluba, kao i Draganu Pecarskom, članu Gradskog veća, u znak zahvalnosti za podršku lokalne samouprave.

Novi klub ima više od 50 članova, uzrasta već od 16 godina.

– Imamo više od 25 fijakera, predstavljaćemo naš grad na Sajmu fijakera i  sarađivaćemo sa Turističkom organizacijom. Sve više mladih se bavi konjarstvom, to mi je posebno drago. Klub je otvoren za svakoga ko želi da nam se priključi. Mi svi volimo konje i predstavljaćemo naš grad na najbolji način – zaključuje Rađenović.

On podseća da škola jahanja radi vikendom, kada je lepo vreme, od 10 do 14 sati na prostoru nekadašnjeg Pogona 3 fabrike „Toza Marković“ i prima sve, starije od šest godina. U toku letnjeg raspusta radiće svakog dana. Broj telefona za prijavljivanje je 0694350680.

S. V. O.

GROBLJE-STABLA

Na Železničkom groblju uklonjeni bolesni četinari, tvrde u crkvenoj opštini

Aleksandra Djuran February 16, 2024

Stabla četinara na Železničkom groblju posečena su nakon što su dobijene sve dozvole nadležnih javnih i crkvenih institucija. Brigu o ovom groblju vodi Crkvena opština, a kako ističe Dragan Todorović, predsednik Crkvene opštine Kikinda pri hramu Svetog Nikole u proteklih sedam godina radi se na iznalaženju najboljeg rešenja za uklanjanje drveća.

-U vreme sadnje četinari su imali svoju ulogu. Kako godine prolaze došlo je do inverzije korena koji oštećuje nadgrobne ploče, a postojala je i opasnost da se naruše spomenici. Stabla su visoka i krta tako da se grane odlamaju i realna su opasnost, a ukoliko bi samo drvo palo oštetilo bi najmanje desetak spomenika. Crkvenoj opštini stiglo je više pritužbi građana na oštećenja koja su izazvali četinari – objasnio je Todorović.

Poštovani su svi zakoni doneti u javnom interesu, ali i pravila Srpske pravoslavne crkve pre nego što su stabla posečena.

-Pre sedam godina zatražili smo mišljenje o zdravstvenom stanju stabala gde nam je potvrđeno da 29 četinara treba ukloniti usled bolesti jer postoji opasnost da padnu. Ovaj zaključak uputili smo Eparhiji banatskoj i dobili smo saglasnost da se sruše stabla koja nisu zdrava. Čitav ovaj proces trajao je sedam godina i pošto su sve dozvole dobijene organizovano je obaranje drva prilikom kog je strogo vođeno računa da ovaj posao ne ošteti spomenike – precizirao je naš sagovornik.

U interesu crkve, ali i građana je da se ovo groblje uredi.

-Na Železničkom groblju najmanji problem bila su stabla. Ono je neograđeno i, na žalost, erozija može dovesti do ozbiljnih oštećenja. Crkvena opština dugo godina unazad pokušava da uredi ovo groblje, međutim to ne zavisi ni od crkve, ni od lokalnih organa. Naime, bilo je sahranjivanja van granica groblja i sada smo u problemu jer ne možemo da postavimo ogradu, a da ona ne ide preko grobova. Oni su posebno zaštićeni i njihovo narušavanje je krivično delo. Lokalna samouprava ima razumevanja za ovu situaciju, a siguran sam da bi i građani pozdravili našu inicijativu da Železničko groblje dobije izgled kakav zaslužuje – kaže Dragan Todorović.

Crkvena opština u planu ima i izgradnju kapele i uređenje prilaza groblju i parkinga, ali za bilo kakvo projektovanje i radove najpre je neophodno utvrditi granicu groblja.

A.Đ.

nurdor-(6)

I naš grad danas poslao podršku deci koja se leče od malignih bolesti i njihovim roditeljima

Igor Crnogorac February 15, 2024

Kikinda je danas bila jedan od 30 gradova u kojima je NURDOR – Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka obeležilo Svetski dan dece obolele od raka – 15. februar.

Centralna manifestacija sa muzičkim programom organizovana je na Trgu kod fontane. Nastupili su mališani iz ADZNM „Gusle“, Dečiji hor „Čuperak“ Predškolske ustanove i škole plesa „Step Up“ i „Dance and Soul“ i Ena Gogić.

– Dajemo podršku deci koja se leče i njihovim roditeljima, kao i onima koji su izgubili decu – kaže Ljubica Tatić, volonterka NURDOR-a u Kikindi. – Potrebna je i materijalna i psihička i svaka pomoć. Proces lečenja je dug, a nadležno ministarstvo, recimo teško odobrava pomoć za negu drugog lica – nekada se čeka godinama ili se uopšte ne dobije.

U ime lokalne samouprave, manifestaciji je prisustvovao predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan.

– Izašli smo u susret NURDOR-u da se u Kikindi obeležava ovaj dan jer je veoma važna podrška deci koja se leče i njihovim porodicama. Čitavo naše društvo ima odgovornost da se posveti tome. Postoji podatak da svakog dana jedno dete oboli od raka. Moramo da pošaljemo apel da se podigne svest o tome. Ovo je samo jedan mali znak pažnje kako bi znali da Grad misli na njih – rekao je Bogdan.

Tačno u 13 sati, pod sloganom „I ja se borim“, simbolično je u Kikindi, kao i u više od 30 gradova u Srbiji pušten zeleni balon u obliku srca u znak podrške za sve mališane koji se sada leče. U Srbiji skoro svake nedelje jedno dete, nažalost, premine od maligne bolesti, navodi se na sajtu NURDOR-a i naglašava da će Udruženje, ove godine, u svojim aktivnostima posebnu pažnju posvetiti promociji i unapređenju prava dece u bolnici, onako kako su definisana u Povelji o pravima dece u bolnici Evropskog udruženja za brigu o deci u bolnicama.

Na današnjoj manifestaciji podrške u Kikindi bile su postavljene i kutije za dobrovoljne priloge, a svi koji žele i mogu da pomognu deci u Srbiji koja se leče od malignih bolesti, mogu da pošalju SMS sa brojem 1 na 1150.

S. V. O.

1707920006315

Poštuje običaje: Vinogradar Zoran Malbašić osveštao vinograd na Svetog Trifuna

Aleksandra Djuran February 15, 2024

Vinar i vinogradar iz Novih Kozaraca Zoran Malbašić, već po tradiciji osveštao je svoj vinograd na Svetog Trifuna i simbolično orezao lozu. Slavu vinara i vinogradara obeležio je u prisustvu porodice i prijatelja, a nama je otkrio svoja očekivanja:

-Očekujem dobru proizvodnu godinu. Uspeo sam da sačuvam vinograd od bolesti koje su nanele štetu prošle godine. Kako su temperature u prethodno periodu bile iznad proseka započeli smo rezidbu koja nam je pokazala da su grane zdrave. Ukoliko ne dođe do ekstremnih situacija, očekujem dobar rod jer se već vidi potencijal – saznajemo od Malbašića.

Vinogradar iz Novih Kozaraca ovim poslom bavi se već 15 godina. Ima  tri sorte grožđa, od kojih dve crvene kaberne sovinjon i merlo, dok je od belih zastupljen rajnski rizling.

-Proizvodim standardnih šest sorti vina i to dezertno, mešavinu kabernea i merloa koje sam nazvao „Feniks“, čisti kaberne i čisti merlo, roze i beli rajnski rizling

Vinogradi ove porodice prostiru se na površini od tri jutra, a zasađeno je sedam i po hiljada čokota.

-U planu je proširenja na jedno katastarsko jutro jer nam je ovo primarna proizvodnja i želimo da je unapredimo – kaže naš sagovornik.

Podrum Malbašić nastao je 2014. godine, a prvo vino pod etiketom „Podrum Malbašić“, izašlo je godinu dana kasnije i nesumnjivo je pokrenulo novi pravac u domaćem vinarstvu, pomerajući kurs prema kvalitetu. Na vinarskim takmičenjima koja su u toku dobio je i potvrdu kvaliteta.

-Nedavno sam prvi put slao vino u Makedoniju u mesto Kavadar koje je srce vinarstva i vinogradarstva. Na internacionalnom takmičenju osvojio sam treću zlatnu medalju odnosno bronzani pehar za crveno vino kaberne sovinjon iz 2022. godine. U Mužlji i Čurugu nagrađen sam zlatnom , a u Temerinu sam dobio dve srebrne medalje za crvena vina – pohvalio se Malbašić.

Godišnje proizvede oko 3.000 boca vina, a uz vino peče i rakiju.

 

error: Content is protected !!