Суграђанин Теодор Иличин студира у Словенији: Радо би се вратио у Србију, ако би се указала добра прилика

Tеодор Иличин (24) из Кикинде од 2017. године школује се у Словенији и тренутно је је на мастеру из математичке физике. Основну школу „Јован Поповић“ завршио је као ђак генерације и прву и другу годину средње школе био ђак Гмназије „Душан Васиљев“. Од треће године средње школе је у Љубљани захваљујући стипендији у оквиру програма на енглеском језику, у Другој мариборској гимназији.

-Без претераног размишљања сам се пријавио за стипендирање, желећи само да се упоредим са вршњацима из других школа и  да видим хоћу ли бити примљен. Тежина одлуке преда мном постала је јасна тек када сам добио потврдан одговор. Уз савете родитеља и пријатеља, али и много колебања, одлучио сам да ипак одем, јер искуство које могу да стекнем надокнађује све оно што губим прераним одласком од куће – прича нам Теодор.

По завршетку средње школе одлучио је да остане у Словенији и да упише студије физике. Иако ова наука није популарна међу младима Теодору је била привлачна.

-У средњој школи занимало ме је неколико наизглед потпуно опречних дисциплина: филозофија и књижевности, математика и физика… Међутим, од раних ђачких дана, било ми је јасно да ћу се бавити природним наукама или техником. Тешко је рећи зашто, да ли због личног афинитета или због тога што се у друштву, мора речи неправедно, више цене „праве“ науке. Сада не могу да кажем зашто сам се конкретно одлучио за физику. Можда зато што сам уживао у решавању задатака, а можда ми је било битно што је физика фундаментална наука. Данас знам, да када сам уписивао факултет нисам имао представу о томе шта значи бити физичар или да будем прецизан шта значи бавити се било чиме. Не кажем да ми је жао због пута који сам изабрао, напротив, имао сам среће и уживам у свом позиву. Хоћу само да кажем да је свака одлука у том узрасту вредна колико и бацање новчића – напомиње наш саговорник.

Теодор је завршио основне студије физике на Факултету за математику и физику у Љубљани. На питање да упореди струдирање у иностранству и код нас каже:

-Од почетка студија сам у иностранству, немам искуства са нашим високим образовањем и не могу добро да упоредим своје студирање. По ономе што сам сазнао у разговору са колегама из Србије, студирање је скоро исто, разлике су можда у техничким детаљима: броју испитних рокова, предиспитних обавеза и слично. Живимо у добу информација, литература је доступнија него икад и верујем да човек може да стекне исто знање у Србији, Словенији или Америци. Упркос томе, чини ми се да живот у иностранству омогућава другу врсту сазнања. Када се изблиза посматра друго, туђе друштво, човек јасније може да види шта је исто свуда, а које су разлике, шта је исто код Срба и Словенаца, шта је исконски људско, а шта су посебности једног окружења.

На истом факултету решио је да се усавршава. За мастер је избарао математичку физику, још један од предмета за који се његова генерација теже одлучује.

-Мастер студије на мом факултету су поприлично флексибилне, већина предмета су изборни и звање програма није толико битно. Поред математичке физике, занимају ме многе друге гране, тако да је скуп предмета које сам до сада слушао врло еклектичан, да не кажем некохерентан – рекао нам је Теодор.

Не сматра да се студије у Словенији много разликују по могућности да се стекне знање. Ипак његов факултет омогућава студентима нижих година „прави“ истраживачки рад на институту или на факултету.

-То подразумева рад на актуелним истраживачким проблемима и врло је корисно за студенте који размишљају о таквој каријери. То је можда предност у односу на места, где сличне могућности не постоје – рекао је Теодор.

О плановима млади физичар додаје:

-Нилс Бор, један од отаца квантне механике, рекао је: „Предвиђање је тешко, нарочито о будућности“. Не могу, дакле, ништа да тврдим са сигурношћу. Желео бих додуше да наставим да се бавим истраживачким радом. То значи докторске студије након завршеног мастера, можда у Љубљани, можда негде другде, не бих ништа да предвиђам – закључио је Иличин.

А.Ђ.

ПРОФЕСОР НА НЕКОЛИКО ДАНА

Теодор Иличин опробао се и као професор. Предавао је кратко време физику у Гимназији са својим некадашњим професорима.

-Предавао сам свега неколико дана, краће него што бих желео, због обавеза на факултету. Искуство је било занимљиво, напорније него што сам очекивао. Тек сада ми је јасан напор и труд који подразумева квалитетан педагошки рад. Тренутно ми каријера иде другим путем, али не бих имао ништа против, да се некад у животу бавим и преношењем стеченог знања – напомиње наш саговорник.

РАДО БИ СЕ ВРАТИО У СРБИЈУ

Иако  нерадо предвиђа, Теодор нам је открио да би се радо вратио,  када би наишла добра прилика.

-Тешко  да бих у Кикинди могао да се бавим оним што ме занима, али волим свој родни град и волео бих да живим негде у близини – казао је Иличин.

 

 

 

(ВИДЕО) Кикинда може да рачуна на подршку Покрајине, истакла председница Владе Војводине Маја Гојковић приликом посете нашем граду

Почела је изградња атмосферске канализације у оквиру пројекта „Слив Моравска” коју заједнички финансирају Покрајинска влада...

(ВИДЕО) Матурантским плесом средњошколци послали најлепшу слику из Кикинде

Уз звуке из Штраусове опере „Слепи миш” кадрил на тргу испред Градске куће матуранти средњих...

(ВИДЕО) Кикиндски малишани учествовали у Кросу РТС-а

Малишани из кикиндских вртића учествовали су на 34. кросу РТС-а „Кроз Србију“. У дворишту Гимназије „Душан Васиљев“...

Don`t copy text!