July 2, 2026

изложба

tera-noc-muzeja-(6)

Multimedijalni izlet u Muzeju „Tera“

Aleksandra Djuran June 12, 2024

U subotu, 15. juna  biće organizovan celodnevni program u Muzeju „Tera“. Multimedijalni izlet „Tera fantastik“ trajaće od 15 do 23 sata i obuhvatiće izložbu grafita regionalnih uličnih umetnika, kao i program „Ponovo bazar“ koji se odnosi na reciklažu i reutilizaciju stare elektronike.

Ovom prilikom biće organizovane radionica za roditelje sa malom decom tokom koje će moći da se utiskuju stopala ili šake mališana u ploče od gline. Radionice sa Ljubišom Nikolićem počeće u 16 sati. Dva sata kasnije biće organizovano i druženje pod nazovom „Tera herc“ sa Konstantinosom Petrovićem koja će se bazirati na upotrebu boja u muzici i svetlosti tokom kog će nastati muzički instrumenti.

ee56c2c7-189f-4427-bd3d-7dbed94fdaea

Tapiserije korisnika „Naše kuće” u Galeriji Kulturnog centra

Aleksandra Djuran May 13, 2024

Izložba pod nazivom „Mi smo ta nit“ otvorena je u Galeriji Kulturnog centra. Radove, tapiserije, izradili su korisnici Centra za pružanje usluga socijalne zaštite. V.d. direktora Centra  Nikoleta Pavlov napomenula je da je značaj velik jer korisnici putem izložbe pokazuju da su ravnopravni članovi društva.

-Tkanje je sastavni deo radionica koje svakodnevno realizujemo i jedan je od načina na koji se naši korisnici opuštaju tokom radnih terapija. Na ovaj način vežbamo koncentraciju i pažnju, a služi i da se postanemo što bliži. Ova godina je u znaku jubileja, 10 godina od početka rada Centra i ovo je prva od planiranih izložbi na kojima ćemo pokazati šta sve radimo u našoj ustanovi. Prikazane su različite tehnike tkanja na malim i velikim tapiserijama, a u njihovoj izradi učestvovali su svi korisnici. Pored samih radova u okviru izložbe sugrađani mogu da pronađu QR kodove koji vode do naših  društvenih mreža koje prikazuju naše aktivnosti – istakla je Nikoleta Pavlov.

Otvaranju izložbe prisustvovala  je članica Gradskog veća Valentina Mickovski.

-Ova izložba podstiče inkluziju i uči nas da poštujemo različitost. Prilika je i da korisnici Centra za pružanje usluga socijalne zaštite pokažu svoj talenat i stvaralaštvo širem auditorijumu čime dokazuju koliko mogu da daju ovom društvu – napomenula je Valentina Mickovski.

Sugrađani će, tapiserije, urađene tokom tkačkih radionica korisnika usluge Dnevni boravak, moći da vide do petka 17. maja.

A.Đ.

uskrs-skola

Prva Školska tucanijada u Banatskoj Topoli: Sredstvima od uskršnje izložbe ići će na izlet

Jelena Trifunović May 6, 2024

U Osnovnoj  školi „Bratstvo- jedinstvo” u Banatskoj Topoli od prošle godine organizuju novogodišnju i uskršnju prodajnu izložbu. Ove godine, pred uskršnji raspust, upriličili su i prvu školsku tucanijadu, a pobedniku je obezbeđena nagrada.

– Od novca koji zaradimo na ovim izložbama častimo učenike izletom. Prošle godine smo išli u bioskop u Zrenjanin, a ove godine planiramo posetu bazenima u Adi, u velnes centru Adice. Pojedini učenici naše škole su prvi put posetili bioskop, a pojedini će prvi put otići na bazen. Od ove školske godine u našim aktivnostima učestvuje i vrtić „Ježeva kućica” iz Banatske Topole, a deca iz vrtića će takođe ići sa nama na izlet- kaže Jadranka Čavić, psiholog u školi.

Dodaje da izložbe podržava Mesna zajednica, udruženje žena Banatske Topole, lokalni market „Una” i roditelji, tako što obezbede hranu i piće za sve goste i učesnike.

– Posebno smo ponosni na naše prijatelje iz Kikinde iz Moto kluba „Banatski bajkeri” na čelu sa predsednikom kluba Tamaš Ferencom- Ferkom koji se rado odazovu svakom pozivu i obraduju naše učenike paketićima i slatkišima- navodi naša sagovornica.

Od Jadranke Čavić je i potekla ideja za ovakve aktivnosti. Ona vodi i Kreativnu radionicu na kojoj se izrađuju ukrasi za prodaju, a u izradi, pored đaka, učestvuju učiteljice i pojedini nastavnici, kao i roditelji.

Zaposleni, roditelji i učenici veliku podršku za organizaciju i realizaciju ovih sadržaja koji upotpunjuju školske dane i ulepšavaju praznična druženja, imaju od  direktora škole Vladimira Dejanovića.

IZLLOZBA-1-(2)

Uskršnja izložba mokrinskih autora

Aleksandra Djuran May 5, 2024

Uskršnja izložba mokrinskih autora otvorena je u Galeriji Doma kulture u Mokrinu. Na izložbi, koju je organizovalo udruženje građana „Raša Popov“ su prikazane raznolike forme umetničkog izraza od ulja na platnu, umetničke fotografije do skulptura, dizajna, kao i stripova.

-Umetnost u Mokrinu nije samo izražavanje veštine, već i izraz duha, dodir muze, snage i istine. U umetnosti se ogleda ljubav prema zavičaju, životu, prema svemu što nas čini ljudima. Kroz radove koje sa ponosom izlažemo na ovoj izložbi provlači se nit koja nas povezuje sa korenom naše postojbine, sa svojom pričom i svojom sudbinom. Ova izložba nije samo galerija slika, fotografija, skulptura, dizajna ili stripova, ona nadrasta sve to i mnogo je više od toga. Ovo je izložba duše Mokrina, izložba njegovih snova, njegovih strahova, njegove radosti, ona zadire u pore njegove duše i otkriva nam suštinu Mokrina – istakao je predsednik UG „Raša Popov“ Živko Ugrenović.

Na izložbi su dela Taneta Ibrajtera, Valentine Čavić, Vasike Tenkeša, Dejana Čavića, Duška Ramaija, Emilije Despotov, Zorana Malenčića, Zorana Tenkeša, Zorana Srbljina,Imrea Saboa, Zorana Zrnića, Milana Ramaija, Milana Perića Drakule, Miloša Srbljina, Miroslava Antića, Nikole Čavića, Slobodana Badrljice i Spasoja Kulauzova.

muzej-dom-vojske-(4)

U Galeriji „Nova”: Izložba najznačajnijih umetnika prve polovine 20. veka

Aleksandra Djuran April 30, 2024

U Galeriji „Nova” otvorena je izložba „Sedam decenija posvećenosti – Galerija Doma Vojske Srbije 1953–2023”. Realizuje se u saradnji Medija centra „Odbrana”, uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane , a izložba je premijerno prikazana u decembru 2023. u Galeriji Doma vojske Srbije, istakla je Jelena Knežević, načelnica pomenute galerije i autorka izložbe.

-Najreprezentativnija dela koja se baštine u našoj zbirci nalaze se na izložbi nastaloj povodom  obeležavanja 70 godina njenog postojanja i rada. Kikinđani će imati priliku da vide dela iz prve polovine 20. veka poput radova Save Šumanovića, Jovana Bjelića, međutim ono što čini okosnicu umetničke zbirke jesu dela nastala na našoj čuvenoj manifestaciji „Narodno oslobodilačka borba u delima likovnih umetnika Jugoslavije“. Ona se skoro dve i po decenije održavala u našoj galeriji i okupljala je vrhunske umetnike sa prostora nekadašnje zemlje – navela je Jelena Knežević.

U galeriji Narodnog muzeja izložene su slike Vlaha Bukovca, Ljube Ivanovića, Marina Tartalje, Mila Milunovića, Koste Hakmana, Jovana Bijelić, Petra Lubarde, Zore Petrović, Milana Konjovića, Peđe Milosavljevića, Miće Popovića i mnogih drugih. Posetioci  mogu da vide i skulpture istaknutih vajara Nandora Glida, Tome Rosandića, Angeline Gatalice, kao i radove primenjenih umetnika Velimira Vukićevića, Borivoja Dedića, Aranke Mojak, Gordane Glid i Vanje Žanko.

-Očekujem da sugrađani izložbu posete ne jednom, nego više puta. Svako može da pronađe delo za sebe. Ujedno ovo je odličan pregled nacionalne istorije umetnosti. Naš cilj i strategija je da bar jednom godišnje imamo izložbe koje gostuju iz većih gradova i koje podrazumevaju saradnju sa većim ustanovama od naše, sa bogatijim fondom. Na taj način pružićemo priliku Kikinđanima da mogu i u svom gradu da vide vredna dela nacionalne umetnosti – rekla je direktorica Narodnog muzeja Lidija Milašinović.

Otvaranju izložbe prisustvovala je i članica Gradskog veća Valentina Mickovski.

-Sigurna sam da će saradnja Galeriji Doma vojske Srbije i kikindskog Narodnog muzeja biti plodonosna. Mogućnosti ima u realizaciji zajedničkih projekata, razmeni znanja, ali i izložbi. Pozivam sugrađane da posete izložbu jer imaju mogućnost da pogledaju originalna dela najznačajnijih slikara i vajara naše zemlje – napomenula je Valentina Mickovski.

Za vizuelni identitet  izložbe pobrinula se Maja Vučković iz Medija centra „Odbrana”, a recenzije potpisuju dr Marijana Mraović iz Vojnog arhiva i dr Katarina Živanović iz Galerije SANU. Izložba će biti otvorena do 6. jula.

A.Đ.

 

Depo-doma-vojske

U Narodnom muzeju: Izložba povodom 70 godina Doma vojske Srbije

Aleksandra Djuran April 29, 2024

U saradnji Medija centra „Odbrana”, uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane i Narodnog muzeja Kikinda u Galeriji „Nova” u utorak 30. aprila u 13 časova biće otvorena izložba „Sedam decenija posvećenosti – Galerija Doma vojske Srbije 1953–2023”.

Izložba je premijerno prikazana u decembru 2023. u Galeriji Doma vojske Srbije u Beogradu, a posvećena je obeležavanju 70 godina njenog postojanja i rada. Postavku je činilo 70 najreprezentativnijih dela likovne i primenjene umetnosti iz bogatog fundusa koji broji oko 1.500 ostvarenja nacionalnog likovnog stvaralaštva.

 

U galeriji Narodnog muzeja Kikinda biće izloženo nekoliko dela nastalih u prvoj polovini prošlog veka, kao što su slike Vlaha Bukovca, Ljube Ivanovića, Marina Tartalje, Mila Milunovića, Koste Hakmana, Jovana Bijelića. Veći deo postavke činiće dela srpskih i jugoslovenskih umetnika iz druge polovine 20. veka poput slika Petra Lubarde, Zore Petrović, Milana Konjovića, Peđe Milosavljevića, Miće Popovića i mnogih drugih. Posetioci će moći da vide i skulpture istaknutih vajara Nandora Glida, Tome Rosandića, Angeline Gatalice, kao i radove primenjenih umetnika Velimira Vukićevića, Borivoja Dedića, Aranke Mojak, Gordane Glid i Vanje Žanko.

Autor izložbe je Jelena Knežević, muzejski savetnik i načelnik Galerije Doma Vojske Srbije „Beograd”. Za vizuelni identitet pobrinula se Maja Vučković iz Medija centra „Odbrana”, a recenzije potpisuju dr Marijana Mraović iz Vojnog arhiva i dr Katarina Živanović iz Galerije SANU.

Izložba će biti otvorena do 6. jula.

 

Crtanje-niti-(1)

Obredi, rituali, niti koje privlače i spajaju – na multimedijalnoj izložbi Koštane Banović u „Teri“

Igor Crnogorac April 10, 2024

Ritual, obred u različitim medijima, kao sredstvo i način spajanja ljudi, sa istim smislom i svrhom na različitim meridijanima, tema je večeras otvorene izložbe u Galeriji „Tera“. Autorka je multidisciplinarna umetnica Koštana Banović koja živi i radi u Holandiji.

Diplomirana slikarka rođena je u Sarajevu i početak njenog umetničkog puta odredile su ratne prilike u kojima se našla po završetku Akademije.

– Nisam želela da sedim u ateljeu i da slikam, to mi se nije činilo u redu. Bilo mi je potrebno da izađem i da budem u kontaktu sa ljudima i tada sam počela da radim performanse i video zapise. Kad sve materijalno nestane u ratu, kada ostane samo sedam vaših fotografija, čovek se zapita: „Šta je moj identitet?“. Ja sam otkrila da je to ritual bacanja graha, to je baš moje. Puno takvih performansa sam radila, ali ne kao gatanje, nego kao pravljenje mostova prema drugom čoveku, ljudima. Tako je počelo – objašnjava Koštana Banović.

I nastavilo se istraživanjem rituala „sa sistemom“, odnosno načina na koji različite kulture neguju svoju tradiciju: pasulj ima 41 komad, u Brazilu je to 16 školjki, a u zapadnoj Africi su čak 362 linije u pesku. Kao umetnik-antropolog, iz Afrike odlazi u Brazil, pa u Senegal, na ostrva Karipske Holandije, Kubu…

– Izražavajući se kroz različite discipline i medije – crteže, video-radove i performanse, otkrivala sam dublju funkciju obreda, i svetovnih i religijskih – kaže umetnica. – Oni su kao skulptura u prostoru, za njih nam nije potreban jezik, samo ih osetimo i oni nas povezuju.

Izložba „Crtanje niti“ sadrži i predmete – objekte/medije, „nađene, poklonjene, kupljene, ostavljene“ sa svih mesta na kojima je istraživala svoju osnovnu temu.

– Koštana Banović je organizatorka velikog broja samostalnih i kolektivnih  izložbi, učesnica mnogobrojnih rezidencijalnih programa, a njeni filmovi se prikazuju  na festivalima. Njen etnološki film u fokus stavlja čulne aspekte obreda, a dvokanalna video instalacija – odnos lokalne zajednice prema prirodi – istakla je Tijana Toševski, istoričarka umetnosti, otvarajući izložbu.

Na crtežima sa perforacijama, nitima tražim konekciju prema živima i prema mrtvima i zato je u središtu ritual, kao sredstvo da se povežemo sami sa sobom, sa drugima i sa čitavim kolektivom, zaključila je Koštana Banović.

Na taj način, njene niti privlače, spajaju i donose utehu zajednice. Razumite ih na izložbi u Galeriji „Tera“ na Trgu do 20. maja.

S. V. O.

1712082276913

Moda je promenljiva, stil je večan, istaknuto na izložbi „Mala lila haljina”

Aleksandra Djuran April 2, 2024

„Mala lila haljina“ naziv je izložbe haljina autorke Zorane Drašković Kovačević, višeg kustosa pedagoga Narodnog muzeja u Kruševcu. U Galeriji Kulturnog centra naredna tri dana sugrađani mogu da pogledaju izložbu haljina u privatnom vlasništvu od prve polovine dvadesetog veka do danas.

-Izložba sadrži 67 haljina iz privatnog vlasništva Kruševljanki, poneke Beograđanke, Požarevljanke. Na naš poziv odgovorile su 32 žene koje su donele haljine, njima drage, koje su nosile u posebnim životnim prilikama. Najstarija haljina je iz ranih šezdesetih godina prošlog veka, a najmlađa je sašivena prošle godine. Svaka od njih ima svoju istoriju i ručno je šivena – rekla je  Zorana Drašković Kovačević.

 

Izložene haljine neuporedive su po lepoti, značaju i trajanju. Najstarija među njima je vlasnice Svetlane Cece Krstić. Svečana haljina dugih rukava sa zlatnom trakom oko dekoltea, šivena je kod čuvene krojačice Zage u Kruševcu. Među njima je i duga plava heklana haljina ručni rad  tetke Milosije Đidić. Vlasnica Dara Virijević ju je nosila dva puta 1978. godine na apsolventskoj večeri Medicinskog fakulteta u Nišu, ali i 2012. na venčanju sina. Tu su i one kupljene u Švajcarskoj, Americi, Solunu, Istanbulu. Nošene za koncert Beogradske filharmonije, proslavu Dana žena, Dana republike, male i velike mature, nasleđene od mame, bake, čuvaju  u svojim naborima, karnerima, faltama svilama i čipkama dane i noći smeha, uzdaha, tajnih ljubavi, aplauza publike, svatova.

Autorka izložbe napominje da dugo sarađuje sa lokalnom zajednicom i da proteklu deceniju organizuje izložbe povezane sa građanskim životom.

-Ovo je petnaesta i jubilarna izložba i svaki put imamo sve više učesnika. Haljine su zapravo materijalizovana sećanja na lepšu stranu života – dodala je Drašković Kovačević.

Otvaranju izložbe prisustvovale su i zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i članice Gradskog veća Valentina Mickovski i Melita Gombar.

-Druga izložba u Kikindi produbila je saradnju Narodnog muzeja iz Kruševca i Kulturnog centra. Izložba je interesantna i veoma lepa. Moj utisak je da svaka haljina predstavlja životnu priču žene koja ju je nosila. Nisu važne haljine i modeli nego povod zbog kog je nastala – rekla je Valentina Mickovski.

A.Đ.

1711133993275

U Narodnom muzeju otvorena izložba „Čitanje Vasiljeva”

Aleksandra Djuran March 22, 2024

Izložba „Čitanje Vasiljeva” otvorena u  Galeriji „Nova“ Narodnog muzeja realizovana je u okviru obeležavanja stogodišnjice smrti pesnika Dušana Vasiljeva. Posvećena je kikindskom pesniku ekspresionisti, dramskom i proznom piscu, čoveku koji je preminuo pre sto godina u nepunoj 24. godini.

-Pokušali smo dobijemo odgovor na pitanje kako mi danas čitamo Dušana  Vasiljeva, šta nam danas znače njegova poezija i proza, da li možemo da ga razumemo i da li smo u pravu. To su pitanja na koja, verovatno, nikada nećemo dobiti odgovor, ali možemo da probamo. Dali smo i publici mogućnost da nam kažu šta čitaju u delima Dušana Vasiljeva, a svi posetioci moći će da pročitaju, u originalnom rukopisu, dve njegove priče koje nikada nisu objavljene. Važno je da promovišemo kikindskog pesnika koji se čita i u osnovnim i u srednjim školama i nalazi se i udžbenicima  – istakla je direktorica Narodnog muzeja Lidija Milašinović.

Izložba je realizovana uz podršku pisca Srđana Srdića, a saradnici su bili Nataša Ivetić, profesorka književnosti, Tisa Felbab, Emilija Reljin i Nikolina Ružić, učenice Gimnazije „Dušan Vasiljev“.

-Dušan Vasiljev nije zaboravljen i zapostavljen i nije jedan od autora o kojima se retko govori. Naprotiv, od sređivanja spomenika, objavljivanja sabranih dela, osnivanja regionalnog centra za talente koji nosi ime Dušana Vasiljeva, do dodeljivanja književne nagrade i književnog konkursa koji je raspisala Gimnazija, dali smo doprinos da se njegovo delo ne zaboravi. Kako je Vasiljev, na žalost, život završio u ranoj mladosti, on je ostao večno mlad i sa njim mladi mogu da se identifikuju i razumeju ga na pravi način –  rekao je Srđan Srdić.

Otvaranju izložbe prisustvovale su zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i članice Gradskog veća Valentina Mickovski i Melita Gombar.

-Naš dug prema ovom pesniku je višestruk i književnom nagradom koju Grad dodeljuje pokušavamo da se odužimo Dušanu Vasiljevu. Na ovaj način činimo da njegovo ime živi u sponi sa svim dosadašnjim laureatima, ali i budućim. Po svom kvalitetu nagrada zaslužuje epitet nacionalnog priznanja. Današnjim mladim, ali i budućim generacijama treba da govorimo o delu Dušana Vasiljeva, koji je tragično, premlad izgubio život i stvarao je svoja dela u surovim uslovima, krajnje bede, siromaštva, bez podrške, bez prisustva majke. I pored svega našao je nadahnuće i snagu da stvori dela koja ostaju – navela je Dijana Jakšić Kiurski.

 

Pomoć izložbi pružili su i Vladimir Maksimović, glumac Narodnog pozorišta Kikinda, kao i Dragana Mladenović, Zvonko Karanović, Lazar Pavlović i Mića Vujičić , dobitnici nagrade „Dušan Vasiljev” u proteklih deset godina.

Vasiljev će ostati upamćen kao autor pesama „Čovek peva posle rata“, „Domovina“, „Plač matere čovekove“, „Suton“. Interesantno je da za života nije objavio nijednu knjigu, a vek kasnije je više nego poznat u čitavoj Srbiji. Izložba je otvorena do 15. aprila.

A.Đ.

PLAKAT-SARA-M-garmond-(1)

U Galeriji „Tera” izložba „Alternativna priča o greškama” Sare Masnikose

Aleksandra Djuran February 27, 2024

U Galeriji „Tera”, sutra, 28. februara, u 19 sati biće otvorena izložba „Alternativna priča o greškama” Sare Masnikose. Na  izložbi predstavlja  otuđenje i koheziju pojedinca i njegovog položaja u različitim sistemima, recipročnim odnosima koji se formiraju u okviru
tog sistema, kao i način na koji ljudi komuniciraju  jedni sa drugima, kao i sa društvom uopšte.

Sara Masnikosa završila je Akademiju umetnosti u Novom Sadu, odeljenje za slikarstvo u klasi profesora Gorana Despotovskog. Redovno izlaže od 2015.  i do sada je organizovala petnaest samostalnih, a učestvovala je i na velikom broju kolektivnih izložbi. Učesnica je i u mnoštva projekata, radionica i umetničkkih kolonija.

 

error: Content is protected !!