изложба

Tera-muzej-(5)

Изложба „Материја супстанце“ биће отворена у среду у 18 сати у Салону Музеја „Тера“ и трајаће до 31. октобра.

У оквиру изложбе биће приказани радови уметница које су биле учеснице Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти претходних деценија. Ова изложба ауторке и кустоскиње Верица Немет  представља омаж уметницама и њиховом наслеђу, као и самој скулптури као трајном запису постојања — где материјал постаје медијум духа, а физичко дело постаје мост између оног што је било и оног што остаје.

Ана Бешлић, Олга Јеврић, Олга Јанчић, Мира Бртка, Дарија Качић и Драгана Илић на „Тери“ су стварале изван институција, у директном додиру са земљом, у ритму сопствене контемплације.

Иако различитих поетика, у глини су пронашле заједнички језик скулптуре: постојан, тих, неизбрисив.

У току трајања изложбе уследиће едукативан пратећи програм који ће укључивати стручна вођења, разговоре о значају скулптуре у савременој уметности као и радионице за децу.

 

ikone-muzej-(3)

У Галерији „Нова“ Народног музеја отворена је изложба рестаурираних икона из етнолошке збирке под називом „Нова лица светитеља“. Рестаурирање је са 800.000 динара финансирао преко пројекта Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама. Обухваћено је 14 икона на којима је урађена комплетна конзервација, рестаурација и заштита, истакао је кустос историчар кикиндског Музеја Милош Пушара.

-Већи део икона су дела самоуких сликара, тако да имају наивни народни израз. Само једна икона „Богородица“ сматрамо да је дело барокног сликара односно иконописца. У наш Музеј иконе су стизале из сеоских домаћинстава, из Башаида, Мокрина, Радујева и већину је сакупио оснивач саме установе Лука Надлачки. Различите су и епохе у којима су настајала, у другој половини 19. и почетком 20. века. У Великој Кикинди грађани су иконе могли да купе у штампарији Јована Радака, као и на вашарима, док је један од аутора је чувени Јован Ђурђулов из Иђоша – рекао је Пушара.

Конзерваторске радове обавио је Атељеа за конзервацију „Heritage“ из Новог Сада. Конзерватор Драган Огар представио је и појаснио окупљенима како је текао третман заштите на иконама.

-Иконе су израђене на дрвету, платну, стаклу или папиру и представља сведочанство народне уметности и њеног наивног ликовног израза. Рестауриране су најугроженије, оне које су биле у најлошијем стању. Горњи слој на самим иконама се изгубио и нису више биле препознатљиве. Специфично за свих 14 икона је то што су различити носиоци попут дрвета, уља на платну, олеографију и стакло. Било је изазовно рестаурирати их поготово дрвених које су се искривиле, док је стакло било специфично. Када се ради конзервација, осим чишћења стакла, рестаурација је рађена у огледалу. Било је изазовно с обзиром на то да је стакло било сломљено. Комплетан посао урађен је за годину дана уз поштовање свих конзерваторских процедура. Иконе су изузетно вредне и многе од њих нема ни у једних у другим музејима – навео је Огар.

Изложба ће бити отворена до 21. априла.

А.Ђ.

 

narodni-muzej-1
У Галерији „Нова“ Народног музеја сутра, 27. мартаса почетком у 18 часова, биће отворена изложба рестаурираних икона из етнолошке збирке Народног музеја Кикинда под називом „Нова лица светитеља“.
Рестауриране иконе резултат су пројекта који је у 2024. години финансирао Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама у износу од 800.000,00 динара, а у оквиру ког је извршена комплетна конзервација, рестаурација и заштита 14 икона од стране Атељеа за конзервацију Heritage из Новог Сада.
Већина икона израђена је од стране самоуких мајстора – иконописаца, на дрвету, платну, стаклу или папиру и представља сведочанство народне уметности и њеног наивног ликовног израза.
У склопу отварања биће одржана презентација конзерватора Драгана Огара који ће публици појаснити изведене третмане заштите на иконама.
Изложба ће бити отворена до 21. априла.
muzej a

Народни музеј 27. марта у 18 сати посетиоцима ће представити изложбу под називом „Ново лице светитеља“. Како истиче директорица Лидија Милашиновић на овај начин биће представљен пројекат из прошле године.

-Захваљујући финансијској подршци Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама рестаурирали смо 14 икона из етнолошке збирке Музеја. Циљ је да покажемо који су конзерваторски и рестаураторски радови обављени на иконама. Жеља нам је да грађани и посетиоци виде шта се све ради како би се иконе очувале. Међу њима је само једна класична икона, а остале ми зовемо банатске, односно карактеристичне су за наш, румунски и мађарски део Баната. Међу њима је и једна икона осликана на стаклу – напоменула је Лидија Милашиновић.

Конзерваторске радове обавио је Драган Огар који ће бити присутан на отварању изложбе.

Наша саговорница додаје и да се Народни музеј прикључио обележавању године археологије која има мото „Време је прошлост“.

-У оквиру обележавања планирано је доста догађаја, а први ће бити публикација књигу о археолошком локалитету у Подлокању. Она је спремна за штампу и очекујемо да ћемо потребан новац добити на конкурсу Министарства културе. Реч је о некрополи из бакарног доба. И овогодишњи „Мамутфест“ биће у знаку археологије открила нам је Лидија Милашиновић.

А.Ђ.

planinari-najava

Народна библиотека „Јован Поповић“ у четвртак, 13. Марта у 19 часова на организује изложбу фотографија Планинарског друштва „Кинђа“ и представљање књиге „Знаменити планинари Војводине“.

– Књига је драгоцени споменар у којем су забележене биографије али и приче, подвизи и страсти сто једног предузимљивог, радозналог и неизмерно храброг појединца, који су велики део свог живота посветили планинарењу, волонтерском раду у планинарској организацији, уређењу објеката, обележавању и истраживању скривених стаза наше прелепе покрајине – наводи у свом предговору Исо Панић.

У програму учествују: председник Планинарског савеза Војводине Милан Мирковић, секретар Планинарског савеза Војводине и уредник књиге Миливој Ердељан, новинарка спортске рубрике „Дневника“ Кристина Бугарски и наш суграђанин, планинар високогорац Небојша Бошњак. Модератор вечери је Милана Бајкин.

slikarke-kck-(1)

Изложбом „Сликарке“ којој су се одазвале уметнице из Кикинде и региона, у Културном центру почела је „Недеља жена“. Ово је пета година да се уочи Дана жена, 8. марта, организује поменута изложба, а међу учесницама које се одзивају сваки пут је суграђанка Смиљана Шалго.

-Прва изложба организована је 2019. године и исте године ја сам у Галерији Културног центра имала прву самосталну изложбу. Све учеснице радо се одазивају овом догађају, а овај пут, осим сликарских платна, изложила сам и свилу. У протеклих годину дана почела сам да осликавам свилу посебним бојама и посебном техником. Срећна сам што сам први пут своје радове изложила баш у оквиру „Недеље жена“ – сазнали смо од Смиљане Шалго.

Драгана Симић слика већ три деценије.

-Дугогодишња сам учесница ове изложбе. За све нас она је важна јер промовише наш рад. Ово је најбољи начин да се виде како жене сликају и који мотиви нас привлаче. Сликам реализам и изложила сам више дела. Сама по себи изложба је специфична јер су све технике и мотиви различити од сликарке до сликарке. Све су се потрудиле да донесу своја најлепша дела – навела је Драгана Симић.

Светлана Петров Рацков додала је да је ова изложба сваке године другачија.

-Уметнице које излажу напредују и интересантно је видети на који начин сазревају и оне саме и њихова дела. Позната сам по томе што највише волим да сликам природу те сам за ову прилику донела две слике. Прва је сликана у природи и представља наш канал Дунав-Тиса-Дунав. Друга слика је моја замисао, у ком простору бих волела да живим – напоменула је Светлана Петров Рацков.

Изложбу је отворила Тања Ножица из Културног центра која је истакла да се 13 уметница одазвало и свака од њих донела је по две слике. Свима су уручене захвалнице Културног центра у знак захвалности што помажу да „Недеља жена“ траје.

А.Ђ.

Udruzenje-penzionera

Изложба ликовних радова Олге Пејаков, чланице КУД “Сунчана јесен”, биће отворена сутра (уторак), у Градском удружењу пензионера. Свечаност отварања заказана је за 18 сати, а у програму ће учествовати деца из вртића “Чуперак”.

galerija-nova

Народни музеј наставља одржавање пратећих програма изложбе „Округ златног лава” која је постављена у Галерији Нова.

У суботу, 18. јануара, од 18 сати, премијерно ће бити изведен музејски театар “Гледам вас из Беча”.

Кроз интерпретацију у првом лицу царице Марије Терезије, у изведби дугогодишње сараднице Музеја, Гордане Перуновић Фијат, биће откривени детаљи царичиног живота, њен однос према Кикинђанина, као и заслуге по којима је памтимо.

Аутори програма су Гордана Перуновић Фијат и Драган Киурски, виши музејски педагог. Улазак је бесплатан.

galerija-nova

„Барјак златног лава“ тема је другог стручног вођења кустоса историчара Милоша Пушаре које ће бити одржано сутра, у среду, 11. децембра, од 18.30 у Галерији Нова Народног музеја. Пушара ће говорити о хералдици и грбовима са заставе и из повеља Великокикиндског привилегованог дистрикта.

Биће то друга од четири сесије стручног вођења кроз изложбу „Округ златног лава“, приређену поводом два и по века од добијања статуса Великокикиндског привилегованог дистрикта.

С. В. О.

(Фото: Чедомир Вујанић)

dzev-izlozba-bvs-(1)

Чланови Удружења ликовних и књижевних стваралаца „Џев“ из Банатског Великог Села у месној библиотеци организовали су изложбу слика насталих на 8. Ликовној колонији „Керкез Душан – Џев“.  Током августа 35 сликара из Србије стварало је у окружењу језера „Лагуна“, подсетио је овом приликом Марко Ђаковић, председник удружења.

-На колонији је настало више од 40 радова које смо представили Великоселцима и гостима. Тема ликовне колоније била је слободна, а део сликара наставио је да осликава архитектуру у селу, у којој се преплићу утицаји различитих нација, које су и стварале ово место. На овај начин желимо да сачувамо објекте из прошлог века и већ сада можемо да се похвалимо да имамо одличне слике које сведоче о прошлости Банатског Великог Села – рекао је Ђаковић.

До краја године планирао је да иста изложба буде организована и у кикиндском Културном центру.

Душан Керкез Џев седмадесетих година прошлог века био је зачетник културних догађаја у Банатском Великом Селу. Уписао је ликовну академију у Новом Саду, али га је рана смрт спречила да постане први академски сликар у овом месту.

А.Ђ.

 

error: Content is protected !!