изложба

galesev-izlozba-(6)

У Галерији Културног центра отворена је прва самостална изложба суграђанке Ирена Галешев под називом „Маштања“  у оквиру манифестације „Недеља жена“. Пензионерка који је радник век провела у фабрици „Прима“ као хемијско-технолошки техничар, слика, како каже, читав живот.

-Стварам у енкаустици- сликању воском на глатком папиру уз помоћ топлоте, као и у акрилу са којим комбинујем силикон. Управо ових слика има и највише на изложби. Уз помоћ пиштоља за силикон најпре исцртам облике који се попуњавају акрилним бојама. На тај начин постижу се занимљиви ефекти и слојевитост – каже аматерска сликарка.

Озбиљније је почела да ствара деведесетих година прошлог века.

-Најпре сам сликала уља на платну и из тог периода имам свега једну слику која је и изложена. Остале сам поклонила рођацима, пријатељима и драгим људима. У том периоду није било уљаних боја у нашој земљи, па су ми стизале из Румуније. Пре четири године заинтересовала сам се за енкаустику. Сликам пеглом тако што најпре истопим воштане боје. Пега не треба да буде јако угрејана тек толико да се восак истопи као би могао да се нанесе на глатку хартију. Највише користим полеђину од календара на којој разливам различите боје. Техника је тешка и захтевна и требало ми је пуно времена да научим да окрећем пеглу у правом смеру како би добила одређени облик – појаснила је наша саговорница.

Мотиве проналази свуда око себе:

-Најчешће сликам природу и цвеће, разне облике који нас окружују. Слике сам до сада поклањала, никада нисам продала ниједну. Ово је први пут не само да имам своју изложбу, него и да се налазим на оваквом догађају – открила нам је Ирена Галешев.

Као пензионерка има времена да, како закључује,  са посвећеношћу и радошћу истражује  и дели своју љубав према сликарству.

А.Ђ.

izlozba-draga-3

У Галерији „НОВА“ Народног музеја  вечерас је свечано отворена гостујућа изложба „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“, реализована у сарадњи са Музејом рудничко-таковског краја из Горњег Милановца. Поставка ће бити доступна посетиоцима месец дана.

Коаутор изложбе, виши кустос историчар Александар Марушић, рекао је да је поставка до сада гостовала широм земље.

-Мали јубилеј је данас у Кикинди јер ова изложба гостује 35. пут – истакао је Марушић, подсећајући да је први пут представљена у Горњем Милановцу, месту рођења краљице Драге.

Према његовим речима, циљ поставке није глорификација, већ разумевање историјске личности.

-Она се не глорификује кроз ову изложбу, већ желимо да се њен живот сагледа из једног другачијег угла — да се види да је била, као и сви ми, обична особа од крви и меса.

Марушић је нагласио да изложба указује и на образованост и културни профил краљице Драге.

-Она је била образована, говорила је француски и немачки језик. Показали смо њене песме, као и чланке који сведоче о томе колико је радила на себи.

Посебну пажњу привукао један од најпотреснијих експоната.

-Овде се може видети део оригиналне завесе у коју су Обреновићи били замотани и бачени са прозора. То говори не само о начину убиства, већ и о намери да буду понижени и као личности сатрти – објаснио је Марушић.

Изложба обухвата око тридесет експоната, што представља око 60 одсто оригиналне поставке, док остатак није могао да путује.

Према речима аутора, поставка омогућава посетиоцима да стекну целокупнију слику о краљици Драги, али и о Србији друге половине 19. века.

-Важно је да посетиоци виде колико је радила на себи, колико је читала, преводила и писала, али и да кроз експонате сагледају трагедију наше националне историје – нагласио је Марушић.

В.д. директора музеја Милош Пушара истакао је да сам назив изложбе указује на сложеност историјске личности краљице Драге.

-Назив је интересантан јер слава симболизује краљицу и династију, а анатема је онај наратив који се створио о самој краљици. Неки је сматрају најодговорнијом особом за крај династије Обреновић и у биолошком и у династијском смислу – рекао је Пушара.

Он је нагласио да је изложба значајна и као почетак сарадње две установе културе, као и да се очекују пратећи програми.

-Надамо се пратећем садржају у виду историјских часова и радионица. Ови садржаји доприносе популаризацији музеја, а ово је уједно и почетак сарадње са Музејом рудничко-таковског краја – додао је он.

Пушара је подсетио и на историјску повезаност два града.

-Један куриозитет који повезује Кикинду и Горњи Милановац јесте да је велики број њихових и наших суграђана био интерниран у северну Норвешку – рекао је он.

Изложба „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме” доноси причу о животу Драге Машин — између двора, политичких интрига и трагичног краја 1903. године — позивајући посетиоце да ову историјску личност сагледају изван стереотипа и предрасуда.

Т. Д.

 

galerija-nova

Народни музеј, у петак у 18 часова, у Галерији „НОВА“ отвара гостујућу изложбу „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“, реализовану у сарадњи са Музејом рудничко-таковског краја из Горњег Милановца. Поставка ће бити доступна посетиоцима до 27. марта.

Изложба је посвећена Драги Машин (1864–1903), супрузи краља Александра Обреновића, чији је живот обележио крај 19. и почетак 20. века. Њена прича, смештена између дворског живота, политичких интрига и трагичног краја у Мајском преврату 1903. године, представљена је у ширем историјском и друштвеном контексту.

Брак краља Александра и Драге Машин 1900. године изазвао је снажне реакције у тадашњој Србији — због разлике у годинама, њеног неплемићког порекла и сложених политичких околности. Управо те супротстављене представе обликовале су њен историјски лик.

В.д. директора Народног музеја Кикинда Милош Пушара истиче да изложба доноси вредну архивску и музејску грађу.

-На овој изложби у другим градовима посетиоци су могли да виде личне предмете краљице Драге, фотографије и документа из периода њихове владавине, новинске чланке, као и реконструкцију догађаја повезаних са Мајским превратом.

Он додаје да сам назив поставке указује на сложеност њене историјске улоге

-Назив изложбе симболично указује на две крајности у перцепцији Драге — славу као краљице Србије и анатему, јер ју је део јавности и политичке елите сматрао одговорном за кризу династије – истакао је Пушара.

На свечаном отварању посетиоцима ће се обратити један од аутора изложбе, виши кустос историчар Александар Марушић из Музеја рудничко-таковског краја. Аутори поставке су Александар Марушић, виши кустос историчар, и Ана Ранковић, виши кустос историчар уметности.

Т. Д.

azaric-(2)

У холу Народне скупштине Републике Србије у четвртак 5. марта биће уприличена самостална ретроспективна изложба сликара Браце Азарића. Овај уметник ће изложити својих двадесетак стилски препознатљивих, експресионистичких дела.

Како наводи Азарић, на изложби, коју ће отворити историчар уметности Здравко Вучинић, очекује се присуство дипломатског кора, као и многобројних љубитеља његовог сликарства, а посебно чланова Удружења Новокозарчана у Београду.

 – Уметник треба да зна да он не иде испред слика и да није важнији од свог дела, него да иде иза њега. Моје слике које ћу представити јавности, пре свега доприносе промоцији нашег града- каже Азарић, додајући да га већ средином марта очекује и изложба у Смедереву, а током априла и у Зрењанину.

Такође, Азарић најавље и традиционалну групну изложбу у Козарцима поводом Дана жена, чланова Удружења  „Здравко Мандић” у истоименој Галерији.

Кад је у питању предстојећа изложба у Скупштини, ово није изненађење, с обзиром да је престоничка публика врло добро упозната са стваралаштвом овог сликара, јер је већ имао више самосталних београдских изложби (Скадарлија, Дом војске, Божидарац…).

– Мене више познају у Београду, него у Козарцима, додаје кроз шалу овај уметник.

Отварање изложбе у Скупштини је у 19 часова.

Н.С.

PLAKAT-NAJAVA

У галерији Теrrа у среду, 11. фебруара, у 19 часова, биће отворена изложба „Срце од папира“ Јошкина Шиљана. Поставка доноси цртеже и радове у комбинованој техници на папиру, настале 2025. године, кроз које уметник истражује материјал као простор слободе, покрета и експеримента.

Јошкин Шиљан (Небојша Стојковић), рођен 1953. године у Пироту, један је од најзначајнијих савремених српских уметника. Активно се бави сликарством од 1987. године, а од 1994. излаже самостално и групно у земљи и иностранству. Добитник је бројних признања, међу којима су „Златна палета“ УЛУС-а (2006), Велика награда 14. Бијенала наивне и маргиналне уметности (2009), Главна награда за сликарство на папиру ОСТЕН (2016) и „Златни ОСТЕН“ за цртеж (2018).

Изложба „Срце од папира“ фокусирана је на папир као крхку и тактилну подлогу која омогућава лаку трансформацију форме и значења. Шиљан папир користи за колажирање, цепање и писање, градећи радове са више визуелних и наративних слојева. Посебно место заузимају покретљиве лутке од папира, неконвенционално изложене, које отварају простор за слободно и вишеслојно тумачење. Радови на овој поставци настају спонтано, као непосредна реакција на тренутак, и крећу се између естетске и филозофске димензије, одбијајући стандардизацију и чврсте оквире.

Изложба ће бити отворена до 14. марта.

Muzej-kraj-godine-(6)

У Свечаној сали Народног музеја у Кикинди, у петак, 23. јануара, са почетком у 18 часова, биће одржан програм посвећен обележавању 80 година од колонизације, под називом „Колонизација 1945–1948. године у Војводини“. Догађај је намењен свима који желе да се упознају са историјским, правним и друштвеним аспектима једног од најзначајнијих послератних процеса на овом простору.

О колонизацији и њеним последицама говориће др Јелена Веселинов, историчар права, др Милан Мицић, историчар, мр Павле Орбовић, историчар, и Богдан Шекарић, етнолог. У оквиру програма учествоваће и КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца.

Посетиоци ће имати прилику да погледају и изложбу посвећену Бранку Ћопићу, у организацији Културног центра Нови Сад, која тематски допуњује причу о послератном времену и сеобама становништва.

galerija-nova

У новој галерији Народног музеја у уторак, 16. децембра, у 18 часова биће отворена изложба „Уметничка колонија на Старом сајмишту – уметници из збирке Рајка Мамузића“. Реч је о гостујућој поставци која представља део уметничке баштине из једне значајне колекције.

Изложба је реализована у сарадњи са Галеријом ликовне уметности поклон-збирка Рајка Мамузића из Новог Сада. Поставка доноси избор радова уметника окупљених око уметничке колоније на Старом сајмишту, сагледан кроз Мамузићеву колекционарску целину.

Изложба ће бити доступна публици од децембра 2025. до фебруара 2026. године.

 

 

 

sove

„Совембар“ већ годинама окупља хиљаде посетилаца и љубитеља природе. Манифестација има едукативни, еколошки и туристички значај, спајајући знање, природу и заједништво у духу овог јединственог симбола нашег града. Ове године, активности су почеле 3. новембра, под слоганом „Сове Кикинду свету препоручују“.

Централни и најдинамичнији дан манифестације биће петак, 28. новембар. Посетиоци свих узраста моћи ће да уживају у богатом програму који обједињује едукацију, такмичења, изложбе и забавне садржаје посвећене заштити и очувању наших чувених кикиндских сова утина.

Јутро отвара изложба „Моја визура – сова утина“ у сали „Партизана“ где ће основци и средњошколци приказати свој доживљај заштитног симбола града. Овај изложбени простор биће отворен за посетиоце од 10 до 14 часова.

Током преподнева, посетиоци ће на градском тргу моћи да уживају у новембарском базару, а у периоду између 10.30 и 12 часова, одржаваће се традиционална „Сова патрола – путем станишта сова ушара“. Бројање сова ће предводити Милан Ружић у сарадњи са члановима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Од 12 часова, у сали „Партизана“ биће одржано финале популарног школског квиза знања. Екипе које су ушле у завршницу надметаће се у познавању света сова, њихове заштите, начина живота и значаја који имају за Кикинду.

Новина у овогодишњем програму је активност „Совембал – маскота сове“, у оквиру које су ученици основних и средњих школа креирали своју школску маскоту сове. У 13 часова у сали „Партизана“ биће организован избор најлепше школске сове.

У 17 часова, библиотека „Јован Поповић“ приредиће совембарски читањац – интерактивну радионицу за малишане предшколског узраста. Као и претходних дана, Народни музеј ће одржати радионицу „Совине супермоћи“ и активности „Шта је сова појела“ и „Совин поглед“, чиме ће и заокружити овогодишњу манифестацију.

dragana-karanovic-luka-2

Као увертира пред промоцију зборника награђених радова са књижевног конкурса “Банатско перо”, Кикинђанка Драгана  Карановић Лука имала је у понедељак 24. новембра изложбу својих слика у Житишту.

Традиционални конкурс литерата, који већ 25 година заредом организује тамошња библиотека, био је прилика да се Житиштани и њихови гости из целе Србије упознају и с Драганиним ликовним стваралаштвом. Овдашњој јавности Драгана Карановић Лука позната је најпре као врстан рукометни тренер, а кад је у питању ликовно изражавање, открива да је овом уметношћу почела да се бави тек недавно- пре четири године.

-Овај догађај у Житишту ћу посебно памтити, јер ми је то била прва самостална изложба и имам само речи хвале за домаћине – каже Драгана Карановић и додаје: -Сликам акрил на платну, а кад је у питању ликовни правац, један мој колега, наставник ликовног, каже да га подсећа на про-импресионизам. Дакле, импресионизам, али са елементима реализма. Од мотива на мојим сликама, присутни су како урбани, тако и природни мотиви, а често сликам и цвеће.

Што се тиче колорита, наводи да углавном бира топле, светле тонове, јер оне зраче, шире позитивну енергију, представљају свежину и радост.

-Љубав према сликању постоји још из детињства. Нисам до недавно имала прилику да се посветим сликарству, јер сам се интензивно бавила спортом. Иако су те спортске активности и даље присутне у мом животу, налазим времена и за овај, код мене релативно нови сликарски хоби. Веома ми је драго што је публика у Житишту позитивно реаговала на моје радове – наводи наша саговорница.

Можда као куриозитет и уједно највећа похвала за једног уметника јесте да је Драгана пред ову изложбу морала да потражује своје слике из приватних збирки, јер нема “на легеру” своја платна, с обзиром да јој стално поручују, а она сама не стиже да наслика онолико радова колико би поштоваоци њеног опуса желели да имају у својој колекцији.

Н. Савић

 

pozoriste-1

Поводом великог јубилеја – 75 година од оснивања, Народно позориште Кикинда 2. децембра приређује богат програм којим ће обележити свој вишедеценијски рад, уметнички развој и дугу традицију аматерског и професионалног театра у нашем граду.

Вршилац дужности директора, Бране Марјновић, подсетио је да је 2. децембра 1950. године Скупштина општине донела одлуку о оснивању аматерског позоришта, као и да је кикиндска сцена 1992. године добила статус професионалног театра. Он је истакао да хронолози бележе изузетно богат позоришни живот у Кикинди и пре званичног оснивања, те да су још крајем 18. века немачки студенти на овим просторима извели прве представе.

-Срећа је што наша кућа води озбиљну архиву о представама и људима који су својим радом обележили позориште. Од осамдесетих година имамо и аудио-визуелне записе, што је драгоцен материјал за обележавање овог јубилеја – рекао је Марјановић. Он је нагласио да је постојање професионалног позоришта у граду величине Кикинде привилегија коју треба чувати, јер она сведочи о трајном улагању у културу.

Како истичу у позоришту, за јубилеј пажљиво је осмишљен програм који ће окупити публику, глумце и сараднике у вечери посвећеној времену, стварању и људима који су градили кикиндску сцену.

Из маркетинг службе позоришта, Милена Живков представила је детаљан програм.

-Почињемо у 18 часова изложбом „Ткање времена: 75 година позоришног костима“, коју је припремила позната костимографкиња Татјана Радишић, која ће уједно и отворити изложбу. Од 19.30 часова, следи пројекција кратког филма са избором најзначајнијих сцена из претходних представа, док ће од 20 часова публику очекивати јединствен програм – разговор са свим глумцима ансамбла на великој сцени. Разговор ће модерирати глумица Тања Марков Крижан, која ће са колегама поделити анегдоте и приче „иза сцене“. Свечано вече биће заокружено у 21 час доделом признања и повеља Народног позоришта заслужним појединцима, сарадницима, члановима ансамбла и особљу које не видимо на сцени, али чији је рад од суштинског значаја – објаснила је Живков.

Марјановић je открио и да ће бити додељена повеља за животно дело – личности која је дала немерљив допринос развоју позоришта, најпре у аматерском, а затим и у професионалном периоду.

-Ово позориште је годинама било једно од најбољих у Југославији, награђивано на фестивалу у Хвару а касније и у Требињу. Да није било снажне аматерске екипе, не би било основа ни за каснији професионални статус – истакао је Марјановић, напомињући да се имена добитника за сада држе у тајности.

Улаз на све програме је бесплатан, а из позоришта поручују да желе да 2. децембар буде дан када ће се грађани Кикинде окупити око своје сцене и заједно прославити важан јубилеј.

Т. Д.

error: Content is protected !!