U Galeriji Kulturnog centra Kikinde otvorena je izložba „Riznica biblioteke“, koja publici otkriva manje poznato lice Narodne biblioteke „Jovan Popović“ – ne samo kao mesta knjige, već i kao čuvara vredne umetničke zbirke. Izložba je deo obeležavanja velikog jubileja, 180 godina postojanja najstarije kikindske ustanove kulture, i biće otvorena do 30. novembra.
Među posetiocima otvaranja bio je i profesor u penziji Dragoljub Badrljica, dugogodišnji pratilac likovnih dešavanja u okrugu.
-Pratim sve što se dešava vezano za umetnost na teritoriji našeg okruga. Ovo je jedno bogatstvo koje treba staviti javnosti na uvid. Ovakva umetnička dela u našoj sredini zaslužuju poštovanje. Biću subjektivan i reći ću: sve mi se sviđa – rekao je Badrljica.
Stručnjaci za istoriju umetnosti ovu zbirku svrstavaju među najznačajnije u ovom delu Vojvodine – pre svega zahvaljujući motivima i imenima autora koji su zastupljeni. O tim delima biblioteka je pre nekoliko godina objavila monografiju i katalog, čime je po prvi put sistematski obrađena likovna zbirka i zabeleženi podaci o slikama i autorima.
-Fond broji 52 umetničke slike različitih stilova i motiva, od kraja 19. veka do savremenih autora. Zbirka nije sistematski pravljena sa namerom da bude kolekcija, već se skupljala godinama, decenijama – objasnila je Dunja Brkin Trifunović, v. d. direktora Narodne biblioteke.
Za izložbu „Riznica biblioteke“ odabrane su slike koje inače nisu svakodnevno dostupne posetiocima ove ustanove.
-Želeli smo da publici pokažemo najzanimljivija dela, ali i ona koja se inače nalaze po kancelarijama i ne mogu da se vide svakog dana – izjavila je Brkin Trifunović.
Postavka otkriva bogatstvo tema i stilova: od portreta, žanr-scena i pejzaža do mrtve prirode. Zbirka svedoči o multikulturalnom karakteru Kikinde. Mnoge slike stare su više od jednog veka, pa je, kako naglašava Brkin Trifunović, prioritet njihova zaštita.
-Postoji plan da sve slike sredimo. Neke su u odličnom stanju, ali na pojedinima je zub vremena ostavio trag. Najpre želimo da ih restauriramo pa onda da ih učinimo još dostupnijim publici – istakla je v. d. direktorka biblioteke.
V. d. direktora Kulturnog centra Marko Markovljev rekao je da je izložba rezultat dobre saradnje kikindskih ustanova kulture.
-Ustanove kulture u Kikindi imaju lepu saradnju i ovo je samo još jedan vid našeg zajedničkog rada. Mi rado ustupamo prostor i programe kada je to potrebno, kao što i druge ustanove izlaze nama u susret. Važno je da delimo resurse i da smo jedni drugima podrška – podsetio je Markovljev.
Da izložba prevazilazi okvire jedne ustanove smatra i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i turizam.
-Ova izložba je primer kako se u jednoj ustanovi čuva umetnosti, bilo da su u pitanju slike ili knjige. Važno je da negujemo kult čuvanja umetničkog bogatstva. Kultura je nasleđe našeg naroda i nešto što treba da nosimo u sebi i čuvamo – naglasila je Mirkov.
Izložba „Riznica biblioteke“ pokazuje da se u tišini prostorija, među knjigama i policama, kriju i dragocena dela likovne umetnosti. Njihovo iznošenje „na svetlo“ nije samo omaž prošlosti, već i poziv da Kikinda nastavi da gradi svoju kulturnu budućnost na temeljima očuvane baštine.
– Slikarstvom se bavim od 2021. godine. Tad je u našem Kulturnom centru počela s radom likovna radionica „Stvaram ono što sanjam“ koju je vodila slikarka Smiljana Šalgo, i u početku je ta radionica bila namenjena deci, međutim zainteresovali su se i mnogi odrasli. S obzirom da sam ja kao domaćin prisustvovala tim radionicama u Kulturnom centru, tako sam spontano počela i da slikam. Smiljana nam je ukratko objasnila tehnički deo i ja sam se ubrzo ohrabrila da uradim prvu sliku-kaže Tanja dodajući da je Smiljana, nakon godinu dana vođenja radionice, smatrala da su polaznici savladali osnove i da mogu da se dalje samostalno likovno izražavaju i bez njenog patronata. Tanja je nastavila da se dalje slikarski usavršava, ne zaboravljajući likovne osnove koje je naučila uz Smiljanu. Veliki podstrek za dalji likovni rad našoj sagovornici, kako onda na počecima, tako i danas, pruža Braco Azarić s kojim je ova neumorna kikindska kulturna poslenica organizovala i mnogobrojne likovne susrete i kolonije.
Banat i ravnica su večita Tanjina inspiracija. Kuće, njive, salaši i drugi ovdašnji prizori najčešći su motivi na njenim slikama, jer, kako navodi, prizori ravnice uvek deluju blagotvorno na posmatrača. Njeni pejzaži oslikani su živim bojama i kako su prisutni posetioci izložbe mogli da primete, sa njenih slika zrači velika radost stvaranja.
Inače, ovo je peta samostalna izložba Tanje Nožice i Aleksandrovčani su mogli da vide dvadesetak radova nastalih u poslednje četiri godine. Podsetimo, pre dve godine prvi put je javno prezentovano Tanjino likovno delovanje u Galeriji kikindskog Kulturnog centra i, kako ona sama navodi, čak i mnogi njeni prijatelji su tad prvi put saznali da se bavi slikarstvom.