У Галерији Културног центра Кикинде отворена је изложба „Ризница библиотеке“, која публици открива мање познато лице Народне библиотеке „Јован Поповић“ – не само као места књиге, већ и као чувара вредне уметничке збирке. Изложба је део обележавања великог јубилеја, 180 година постојања најстарије кикиндске установе културе, и биће отворена до 30. новембра.
Међу посетиоцима отварања био је и професор у пензији Драгољуб Бадрљица, дугогодишњи пратилац ликовних дешавања у округу.
-Пратим све што се дешава везано за уметност на територији нашег округа. Ово је једно богатство које треба ставити јавности на увид. Оваква уметничка дела у нашој средини заслужују поштовање. Бићу субјективан и рећи ћу: све ми се свиђа – рекао је Бадрљица.
Стручњаци за историју уметности ову збирку сврставају међу најзначајније у овом делу Војводине – пре свега захваљујући мотивима и именима аутора који су заступљени. О тим делима библиотека је пре неколико година објавила монографију и каталог, чиме је по први пут систематски обрађена ликовна збирка и забележени подаци о сликама и ауторима.
-Фонд броји 52 уметничке слике различитих стилова и мотива, од краја 19. века до савремених аутора. Збирка није систематски прављена са намером да буде колекција, већ се скупљала годинама, деценијама – објаснила је Дуња Бркин Трифуновић, в. д. директора Народне библиотеке.
За изложбу „Ризница библиотеке“ одабране су слике које иначе нису свакодневно доступне посетиоцима ове установе.
-Желели смо да публици покажемо најзанимљивија дела, али и она која се иначе налазе по канцеларијама и не могу да се виде сваког дана – изјавила је Бркин Трифуновић.
Поставка открива богатство тема и стилова: од портрета, жанр-сцена и пејзажа до мртве природе. Збирка сведочи о мултикултуралном карактеру Кикинде. Многе слике старе су више од једног века, па је, како наглашава Бркин Трифуновић, приоритет њихова заштита.
-Постоји план да све слике средимо. Неке су у одличном стању, али на појединима је зуб времена оставио траг. Најпре желимо да их рестаурирамо па онда да их учинимо још доступнијим публици – истакла је в. д. директорка библиотеке.
В. д. директора Културног центра Марко Марковљев рекао је да је изложба резултат добре сарадње кикиндских установа културе.
-Установе културе у Кикинди имају лепу сарадњу и ово је само још један вид нашег заједничког рада. Ми радо уступамо простор и програме када је то потребно, као што и друге установе излазе нама у сусрет. Важно је да делимо ресурсе и да смо једни другима подршка – подсетио је Марковљев.
Да изложба превазилази оквире једне установе сматра и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.
-Ова изложба је пример како се у једној установи чува уметности, било да су у питању слике или књиге. Важно је да негујемо култ чувања уметничког богатства. Култура је наслеђе нашег народа и нешто што треба да носимо у себи и чувамо – нагласила је Мирков.
Изложба „Ризница библиотеке“ показује да се у тишини просторија, међу књигама и полицама, крију и драгоцена дела ликовне уметности. Њихово изношење „на светло“ није само омаж прошлости, већ и позив да Кикинда настави да гради своју културну будућност на темељима очуване баштине.
– Сликарством се бавим од 2021. године. Тад је у нашем Културном центру почела с радом ликовна радионица „Стварам оно што сањам“ коју је водила сликарка Смиљана Шалго, и у почетку је та радионица била намењена деци, међутим заинтересовали су се и многи одрасли. С обзиром да сам ја као домаћин присуствовала тим радионицама у Културном центру, тако сам спонтано почела и да сликам. Смиљана нам је укратко објаснила технички део и ја сам се убрзо охрабрила да урадим прву слику-каже Тања додајући да је Смиљана, након годину дана вођења радионице, сматрала да су полазници савладали основе и да могу да се даље самостално ликовно изражавају и без њеног патроната. Тања је наставила да се даље сликарски усавршава, не заборављајући ликовне основе које је научила уз Смиљану. Велики подстрек за даљи ликовни рад нашој саговорници, како онда на почецима, тако и данас, пружа Брацо Азарић с којим је ова неуморна кикиндска културна посленица организовала и многобројне ликовне сусрете и колоније.
Банат и равница су вечита Тањина инспирација. Куће, њиве, салаши и други овдашњи призори најчешћи су мотиви на њеним сликама, јер, како наводи, призори равнице увек делују благотворно на посматрача. Њени пејзажи осликани су живим бојама и како су присутни посетиоци изложбе могли да примете, са њених слика зрачи велика радост стварања.
Иначе, ово је пета самостална изложба Тање Ножице и Александровчани су могли да виде двадесетак радова насталих у последње четири године. Подсетимо, пре две године први пут је јавно презентовано Тањино ликовно деловање у Галерији кикиндског Културног центра и, како она сама наводи, чак и многи њени пријатељи су тад први пут сазнали да се бави сликарством.