изложба Архиве | Кикиндски портал

„Бисери од блата”: Скулптуре из „Тере” биће представљене у Београду

Jelena Trifunović June 10, 2026

На сада већ гласовитом месту културних догађања, београдским “Силосима”, биће уприличена ретроспективна изложба радова из кикиндске “Тере” под називом „Бисери од блата”. „Силоси” су некадашњи (пољо)привредни објекат на обали Дунава, који је некад служио за складиштење житарица, а од пре неколико година доживео је пренамену и сада представља престижан простор за одржавање изложби, сајмова, фестивала и других културно-уметничких догађаја.

Тако ће од петка, 12. јуна и престоничка публика моћи да изблиза погледа око седамдесет репрезентативних радова који су иначе део сталне „Терине” поставке. Селекцију радова извршила је кустоскиња „Териног” музеја Верица Немет и поставка је подељена по декадама. Посетиоце очекују и вођене туре, радионице, маркет војвођанских производа, музички програми и многи други садржаји.

Сви аутори заступљени су са по једним радом, осим утемељивача „Тере”, Слободана и Мирославе Којић, који ће бити престављени са по три рада. Од кикиндских уметника, осим брачног пара Којић, радове у теракоти Београђанима ће представити и Сања Радусин Смиљанић, садашња директорка Центра за ликовну и примењену уметност „Тера”, Јован Блат, Милан Рамаји и Игор Смиљанић. Изложба у „Силосима” трајаће три недеље.

У објави организатора стоји и позив Београђанима у виду лепог омажа нашем граду: “Ако још нисте били у Кикинди, сада имате прилику да упознате део колекције која је овај град уписала на светску мапу савремене скулптуре. А после тога, искрено се надамо да ћете посетити и град Кикинду, упознати људе који стоје иза “Тере” и открити једну од највреднијих културних прича из нашег региона”.

Н.С.

Изложба о животу у банатској војној граници у Народном музеју

Aleksandra Djuran May 16, 2026

Поводом обележавања Међународног дана музеја, у Народном музеју, у Галерији „Нова“, отворена је изложба „Живот у банатској војној граници“, аутора Ивана Радића. Кроз изложене слике, географске карте, оружје, па и куће у којима се живело на веродостојан начин приближен је свакодневни живот на простору јужног Баната током периода Војне границе.

-Изложба је настала поводом обележавања 300 година од Пожаревачког мира и кроз богату документарну грађу, илустрације, реконструкције и визуелне приказе осветљава историјске, културне и друштвене промене које су обликовале Банат током 18. и 19. века – наводи аутор – Пре оснивања Великокикиндског дистрикта основана је војна граница и посетиоци могу да се путем ове изложбе увере у промене које су се десиле у том периоду. На који начин су људи живели и како су долазиле промене за становништво које је регрутовано као војна снага. Војне власти управљале су животима обичних људи и условљавали су их да буду у војној служби.

Кроз богату изложбу посетиоци имају прилику да се упознају са животом граничара, развојем насеља, војном организацијом и обичајима становништва које је живело на простору некадашње банатске војне границе.

-Посебан сегмент поставке чине реконструкције униформи, историјске мапе и илустрације које верно приказују време великих промена на простору јужног Баната и ширег подунавског региона. Војна униформа има велики утицај и уплив на народно одело. На самом почетку долази до отпора јер су Срби сматрали да увођењем униформе губе свој идентитет. Марија Терезија, пошто је видела реакције, оставила је време да се становништво навикне на униформе које су касније биле толико прихваћене, да су их граничари носили и након завршетак војног рока као успомену на ратишта на којима су били. Поједини делови војне униформе прихваћени су и као народно одело – каже Радић.

Са увођењем промена долази и до бољег живота становништва, развија се трговина, обрада земље је боља и ефикаснија.

-Током 100 година, то су четири генерације једне породице, спремније се дочекује 19. век када су људи са ових простора помогли Србима са друге стране Саве и Дунаве да дође до спајања у једну земљу Србију – додао је Иван Радић.

Слике су дело студената са Факултета примењене уметности. У оквиру наставе студенти, тада треће године, током читаве године радили су на реконструкцији униформе граничара банатске војне границе. Пре ликовних приказа следило је истраживање, а након тога са костимографима из позоришта урађена је реконструкција униформи. Од пет, колико треба да се уради и да прикажу њихов развој, урађен су две пешак и стрелац.

Милош Пушара, в.д. директор Народног музеја напоменуо је да ће бити организована стручна вођења кроз изложбу и предавања:

-И ми смо допринели да изложба буде богатија тако да смо изложили и део наше етнолошке и историјске збирке. Она има снажну симболику јер су граница, колонизација и миграције важан сегмент наше националне историје. Позваћемо и ученике да нас посете и тако више сазнају о локалном наслеђу.

Отварању изложбе присуствовала је и Маријана Мирков, чланица Градског већа која је позвала грађане да дођу и да виде поставку која све враћа у време које не сме да се заборави.

-Ово је прилика да сви ми видимо како је Банат некада изгледао, како су живели, размишљали и које наде и жеље су имали граничари, шта да оставе свима нама. Историја су људи и на нама је да сачувамо културу сећања на наше претке – прецизирала је Маријана Мирков.

Посебна атракција је приказ становања. Урађене су макете кућа које представљају евалуацију кућа кроз 18. век, а у природној величини је колиба која је најзанимљивији тип станишта.

Све посетиоце изненадили су Милан и Вид Вашалић који су свирали на архаичним инструментима и певали старе песме.

А.Ђ.

Поводом Међународног дана музеја у Музеју изложба „Живот у банатској војној граници“

Aleksandra Djuran May 15, 2026

Поводом обележавања Међународног дана музеја, Народни музеј у суботу, 16. маја, у 18 часова у Галерији „Нова“, уприличиће изложбу „Живот у банатској војној граници“, аутора Ивана Радића, која ће публици приближити свакодневни живот на простору јужног Баната током периода Војне границе.

Изложба је настала поводом обележавања 300 година од Пожаревачког мира и кроз богату документарну грађу, илустрације, реконструкције и визуелне приказе осветљава историјске, културне и друштвене промене које су обликовале Банат током 18. и 19. века.

Посетиоци ће имати прилику да се упознају са животом граничара, развојем насеља, војном организацијом и обичајима становништва које је живело на простору некадашње банатске војне границе. Посебан сегмент поставке чине реконструкције униформи, историјске мапе и илустрације које верно приказују време великих промена на простору јужног Баната и ширег подунавског региона.

Гостовање ове изложбе у кикиндском музеју представља значајан допринос очувању и представљању заједничког културно-историјског наслеђа Баната, али и прилику да се шира публика упозна са важним делом регионалне историје.

Потпуно нова прича у Еђшегу: Премијера представе и отварање изложбе рукотворина

Redakcija Kikindski April 11, 2026

Снажна прича о повратку, породици и неизговореним емоцијама оживела је на сцени Културно-уметничког друштва „Еђшег“, где је вечерас премијерно изведена представа „Ернелини код Фаркашевих“ у извођењу драмске секције „Јожеф Атила“.

Публика је имала прилику да погледа актуелну и животну причу о изазовима повратка из иностранства и поновном сусрету породица које се, након дужег времена, налазе под истим кровом. Управо ти сусрети, како истичу аутори, откривају потиснуте емоције и старе сукобе, али и покрећу лична преиспитивања.

– У представи се говори о томе како изгледа повратак из иностранства, какви су изазови када се људи врате у свој родни крај и како се породице поново спајају. То је врло актуелна тема – истакла је Рамона Тот, председница КУД „Еђшег“, која је заједно са Шандором Кираљом радила на режији овог комада.

Припреме за представу трајале су од новембра, а како наводе из ансамбла, иза њих је интензиван рад који је кулминирао успешном премијером. Ова представа представља адаптацију мађарског филма из 2016. године.

Улоге су тумачили Теодора Сили (Естер), Давид Чикош (Фаркаш), Вивиен Фазекаш (Ернела), Норберт Ђуранки (Алберт), Диана Тот (Лаура) и Огњен Гавранов (Бруно).

Иначе, драмска секција „Јожеф Атила“ позната је по континуитету и посвећености. Тот истиче да сваке године припремају нову представу са којом учествују на Смотри војвођанских аматерских ансамбала.

-Јединствени смо по томе што већ три деценије без прекида учествујемо на овој смотри.

Поред позоришног програма, вече је употпуњено и отварањем изложбе ручних радова у холу друштва. Посетиоци су имали прилику да погледају уникатни накит од перлица са традиционалним мотивима, који представља део ширег пројекта очувања старих заната Панонске низије.

– Пројекат обухвата различите занате, од израде накита, преко ткања и корпарства, до природне козметике и израде медењака. Циљ је да се сачувају и пренесу традиционалне вештине – објаснила је Јолан Тот, вођа пројекта у Кикинди.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до 4. јуна, сваког радног дана од 9 до 13 часова.

Премијерно вече у „Еђшег“-у тако је спојило уметност, традицију и савремене теме, потврдивши још једном важну улогу овог друштва у културном животу Кикинде.

Т. Д.

Ускршње игре за децу и изложба фарбаних ускршњих јаја у Сајану

Aleksandra Djuran April 9, 2026

У организацији Друштва за неговање традиције и обичаја „Делибаб“ у суботу, 11. априла, биће организоване 31. Ускршње народне игре. Циљ је да се деца упознају са народним обичајима који се везују за ускршње празнике, али и да се угосте малишани из других средина. И овога пута биће организована изложба фарбаних ускршњих јаја и такмичење у ускршњим играма.

Посетиоци ће имати прилику да учествују и виде изложбу ускршњих фарбаних јаја које припремају чланице удружења жена. За млађе основце припремљене су интересантне игре у којима ће се надметати трчање са пластичним јајетом у кашики, бацање јаја у корпу, а последња игра је тражење јаја око Дома културе, где ће се и све дешавати. За најуспешније предвиђене су и награде.

Тог дана за све посетиоце биће отворена и Завичајна кућа у Сајану која чува начин на који се некада живело.

А.Ђ.

Мотиви свакодневног живота и портрети, међу којима је највише Рома, на самосталној изложби Милорада Кнежевића

Aleksandra Djuran April 8, 2026

Поводом обележавања Међународног дана Рома у Галерији Културног центра отворена је изложба слика Милорад Кнежевић из Башаида. Аутор кроз свој уметнички израз негује мотиве свакодневног живота, традиције и окружења из којег потиче, дајући лични печат темама које приказује.

-Ово је моја прва самостална изложба. Био сам запослен у НИС-у и фабрици „Тоза Марковић“ као дизајнер. Сликам портрете на којима су моји пријатељи, међу којима су и Роми. Моја помајка је била Ромкиња и отуда љубав према њиховој култури и народу – казао је Кнежевић.

Још одмалена, како истиче, желео је да студира, али породична ситуација је била таква да је завршио занат за металостругара.

-Када сам се запослио у Нафтагасу завршио сам тадашњу Вишу педагошку школу у Београду. Једно време био сам запослен и у „Ливници“ и где год да сам радио на зидовима сам оставио траг осликавајући их. Срећан сам што су моје слике, кроз ову изложбу, доступне већем броју суграђана. Волим да сликам портрете јер на тај начин представим особу, кроз сваку црту лица. Моји Роми воле коње тако да има слика са њима, а ту си и портрети Ђорђа Балашевића и Николе Тесле – истакао је Кнежевић.

Отварању изложбе присуствовали су представници града на челу са градоначелником Младеном Богданом, чланови Националног савета ромске националне мањине и Жељко Раду, в.д. директор Канцеларије за инклузију Рома са седиштем у Новом Саду.

-Увек истичем да је Кикинда пример добре праксе, када је унапређење положаја Рома у питању. Међународни дан Рома прилика је да се скрене пажња на моје сународнике и дан када се наш глас чује мало више. Проблема је много, али оно што увек напомињем јесте да смо сиромашни зато што необразовани, а необразовани зато што смо сиромашни. Једини излаз из тог зачараног круга јесте да што више промовишемо и истичемо образовање Рома – навео је Раду.

Портрети су настајали годинама, а Кнежевић је неколико година био запослен и у школи где је предавао ликовно. Како је већ 13 година у пензији има пуно времена да ствара слике.

А.Ђ.

Вежени портрети династије Карађорђевић- некад и сад, нова изложба у Народном музеју

Aleksandra Djuran March 31, 2026

У Народном музеју отворена је изложба „Вежени портрети династије Карађорђевић – некад и сад“ у сарадњи да Музејом слатка – кућа Цветића из Краљева. Идеја је да се обједини, и у техници традиционалног веза репродукује све јавности готово непознате мустре са мотивима краљевког пара краља Александра I и краљице Марије Карађорђевић, као и њихове деце, који се чувају на дозидницама у етнолошским збиркама народних музеја широм Србије, и у приватним колекцијама.

-Пројектом је обухваћено седам музеја из Кикинде, Крагујевца, Краљева, Чачка, Ваљева, Аранђеловца и Пирота, са циљем да откријемо, анимирамо и артикулишемо рад локалних везиља, правећи спону између њих као чувара традиције и музеја као ризница, односно чворишта културе. Изложена су 32 уникатно извеженa радa у техникама народног и уметничког веза, који изражавају јединствену стилску црту и умеће сваке од 21 везиље и једног везиоца учесника пројекта, насталих труковањем поновљених и реконструисаних мустри у изради сертификоване трукерке Смиљке Булатовић, први пут након 70 година. Реплике изворних узорака, као и оригинали који им претходе, сведоче о оживљеној нити између овог феномена који је пратио краљевску породицу од 1922. године до Другог светског рата, и праксе данашњих занатлија, представљајући интегрални допринос репрезентацији националне културе, идентитета и народне уметности Србије – истакла је др Лидија Цветић Вучковић, креативни директор Музеја слака – кућа Цветића из Краљева.

Посебан допринос изложби дао је и сенћански Градски музеј који чува преко 8.000 различитих артефаката трукерског заната, што представља једну од највећих колекција у Европи. Одабране мустре са тематиком краљевских портрета наставиће да комуницирају и у форми аутентичних сувенира, које ће свака од учесница моћи да понуди у оквиру своје праксе. Музеји су ту да их пласирају публици и тако подрже креативни ручни рад и женско предузетништво са извориштем у традицији, као и вредност повезаности модерних занатлија са институцијама културе.

Овај пројекат наставиће се у новој фази која би,поред Београда и Новог Сада у којима се чува већи број дозидница са патриотском тематиком, обухватила и све преостале градове, као и приватне колекције који чувају мотиве са тематиком краљевских портрета Карађорђевића. Нареднa фазa започеће колективном израдом свечаног зидњака, са ликом Краља Петра II у медаљону, током изложбе на Белом Двору.

Пројекат је подржало Министарства културе, а под покровитељством је Њ.К.В. принцезе Данице Карађорђевић.

А.Ђ.

Сви путеви воде у Кикинду: 35. ЦАЦ национална изложба паса окупља врх кинологије

Redakcija Kikindski March 31, 2026

Кинолошко друштво „Кикинда“ организује 35. по реду ЦАЦ изложбу паса, која ће бити одржана у недељу, 5. априла, код тениских терена у близини хале „Језеро”. Реч је о националној изложби паса свих раса, која ће окупити велики број излагача и љубитеља кинологије.

Овакви догађаји традиционално представљају прилику да се на једном месту виде бројне расе паса, размене искуства и представе најбољи примерци у складу са стандардима.

Оцењивање паса вршиће судије по FCI групама, а међу њима су Милан Белић, Миланко Максимовић, Синиша Санчанин, Златко Јокић, Милан Весков и Бранислав Малек.

Делегат изложбе је Миломир Мариновић – Лека.

За све додатне информације и пријаве, заинтересовани се могу обратити на бројеве телефона: 061/311-1778, 060/719-7264, 060/363-7434.

Везом исписана историја: краљевски портрети стижу у Кикинду

Redakcija Kikindski March 27, 2026

У Народни музеј у уторак, 31. марта, са почетком у 19 часова, биће отворена изложба „Вежени портрети династије Карађорђевић– некад и сад“, посвећена очувању и савременом тумачењу традиционалног трукерског заната. Изложба се реализује у сарадњи са Музеј слатка – кућа Цветића из Краљева.

Реч је о пројекту који има за циљ да оживи и представи јавности готово заборављене везене мустре са мотивима српских краљевских породица, повезујући традиционалне технике ручног рада са савременим уметничким изразом.

Поставка обухвата 32 уникатна рада настала у техникама народног и уметничког веза, које су израдиле 21 везиља и један везилац. Радови представљају реконструкције и интерпретације старих мустри, које су се некада налазиле у етнолошким збиркама музеја широм Србије и приватним колекцијама. Посебну вредност изложби дају и оригинални текстилни предмети, као и нови радови инспирисани историјским мотивима.

Пројекат је обухватио сарадњу више музеја из различитих градова, са намером да се истакне значај традиционалног занатства, али и да се подржи савремено женско предузетништво засновано на очувању културног наслеђа.

Изложба такође указује на континуитет између прошлости и садашњости, представљајући вез као живу уметност која и данас проналази своје место у савременом друштву.

Реализацију пројекта подржало је Министарство културе Републике Србије, док је покровитељство пружила принцеза Даница Карађорђевић.

Мермерна позорница за пола века уметности: Браца Азарић изложио ретроспективу у Скупштини Србије

Redakcija Kikindski March 6, 2026

Ретроспективна изложба слика Браце Азарића отворена је јуче у Народној скупштини Републике Србије. Поставка обухвата 26 радова насталих током пет деценија стваралаштва и представља пресек његовог уметничког пута — од реализма до апстракције.

Азарић каже да му је излагање у здању парламента посебно значајно због самог амбијента.

-Раније сам већ излагао у Београду — у Скадарлији, Дому војске, галеријама, „Божидарцу”— али ово ми је можда и најдраже излагање због самог простора Скупштине. То је јако леп простор, све је у мермеру – наводи уметник.

Поставка чини 26 слика из различитих фаза његовог рада, укључујући и три апстрактна дела. Радови су бирани тако да представе континуитет стваралаштва. Централну идеју изложбе описује као „борбу за душу“.

-Сликар даје део своје душе делу, а она се преноси на онога ко слику посматра. Праву уметност и лаик може да разуме и осети – истиче Азарић.

Уметник је поделио са публиком у Београду и своју забринутост по питању стања у друштву.

-Влада једно ништавило. Можда је то и циљ – да човек изгуби душу. Вештачка интелигенција улази у све поре друштва па и у уметност. Она може да буде паметнија од човека, али нема душу. Вештачка интелигенција направи прелепу слику али она је мртва, нема душе: када погледаш у слику направљену на тај начин, нема осећаја присности. Права уметност има моћ да човеку сачува душу – каже Азарић

Изложбу је отворио историчар уметности Здравко Вучевић, дугогодишњи кустос Музеја савремене уметности. Академска сликарка и песникиња Наташа Радосављевић Нара говорила је своју поезију, док се аутор обратио публици и рецитовао стихове Јована Дучића.

Након Београда, изложба ће почетком априла бити представљена у Центру за културу у Смедереву. Планирана су и гостовања на СПЕНС-у у Новом Саду и у музеју у Руми.

Азарић себе сврстава у апстрактни експресионизам и сматра да уметност има суштинску улогу у друштву.

Заједно са колегама сликарима, Браца Азарић ће сутра у Галерији “Здравко Мандић” у Новим Козарцима уприличити изложбу посвећену дамама са почетком у 19 часова.

Т. Д.