July 1, 2026

изложба

Tera-muzej-(5)

„Biseri od blata”: Skulpture iz „Tere” biće predstavljene u Beogradu

Jelena Trifunović June 10, 2026

Na sada već glasovitom mestu kulturnih događanja, beogradskim “Silosima”, biće upriličena retrospektivna izložba radova iz kikindske “Tere” pod nazivom „Biseri od blata”. „Silosi” su nekadašnji (poljo)privredni objekat na obali Dunava, koji je nekad služio za skladištenje žitarica, a od pre nekoliko godina doživeo je prenamenu i sada predstavlja prestižan prostor za održavanje izložbi, sajmova, festivala i drugih kulturno-umetničkih događaja.

Tako će od petka, 12. juna i prestonička publika moći da izbliza pogleda oko sedamdeset  reprezentativnih radova koji su inače deo stalne „Terine” postavke. Selekciju radova izvršila je  kustoskinja „Terinog” muzeja Verica Nemet i postavka je podeljena po dekadama. Posetioce očekuju i vođene ture, radionice, market vojvođanskih proizvoda, muzički programi i mnogi drugi sadržaji.

Svi autori zastupljeni su sa po jednim radom, osim utemeljivača „Tere”, Slobodana i Miroslave Kojić, koji će biti prestavljeni sa po tri rada. Od kikindskih umetnika, osim bračnog para Kojić, radove u terakoti Beograđanima će predstaviti i Sanja Radusin Smiljanić, sadašnja direktorka Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera”, Jovan Blat, Milan Ramaji i Igor Smiljanić. Izložba u „Silosima” trajaće tri nedelje.

U objavi organizatora stoji i poziv Beograđanima u vidu lepog omaža našem gradu: “Ako još niste bili u Kikindi, sada imate priliku da upoznate deo kolekcije koja je ovaj grad upisala na svetsku mapu savremene skulpture. A posle toga, iskreno se nadamo da ćete posetiti i grad Kikindu, upoznati ljude koji stoje iza “Tere” i otkriti jednu od najvrednijih kulturnih priča iz našeg regiona”.

 

N.S.

noc-muzeja-2026-(7)

Izložba o životu u banatskoj vojnoj granici u Narodnom muzeju

Aleksandra Djuran May 16, 2026

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana muzeja, u Narodnom muzeju, u Galeriji „Nova“, otvorena je izložba „Život u banatskoj vojnoj granici“, autora Ivana Radića. Kroz izložene slike, geografske karte, oružje, pa i kuće u kojima se živelo na verodostojan način približen  je svakodnevni život na prostoru južnog Banata tokom perioda Vojne granice.

-Izložba je nastala povodom obeležavanja 300 godina od Požarevačkog mira i kroz bogatu dokumentarnu građu, ilustracije, rekonstrukcije i vizuelne prikaze osvetljava istorijske, kulturne i društvene promene koje su oblikovale Banat tokom 18. i 19. veka – navodi autor – Pre osnivanja Velikokikindskog distrikta osnovana je vojna granica i posetioci mogu da se putem ove izložbe uvere u promene koje su se desile u tom periodu. Na koji način su ljudi živeli i kako su dolazile promene za stanovništvo koje je regrutovano kao vojna snaga. Vojne vlasti upravljale su životima običnih ljudi i uslovljavali su ih da budu u vojnoj službi.

Kroz bogatu izložbu posetioci imaju priliku da se upoznaju sa životom graničara, razvojem naselja, vojnom organizacijom i običajima stanovništva koje je živelo na prostoru nekadašnje banatske vojne granice.

-Poseban segment postavke čine rekonstrukcije uniformi, istorijske mape i ilustracije koje verno prikazuju vreme velikih promena na prostoru južnog Banata i šireg podunavskog regiona. Vojna uniforma ima veliki uticaj i upliv na narodno odelo. Na samom početku dolazi do otpora jer su Srbi smatrali da uvođenjem uniforme gube svoj identitet. Marija Terezija, pošto je videla reakcije, ostavila je vreme da se stanovništvo navikne na uniforme koje su kasnije bile toliko prihvaćene, da su ih graničari nosili i nakon završetak vojnog roka kao uspomenu na ratišta na kojima su bili. Pojedini delovi vojne uniforme prihvaćeni su i kao narodno odelo – kaže Radić.

Sa uvođenjem promena dolazi i do boljeg života stanovništva, razvija se trgovina, obrada zemlje je bolja i efikasnija.

-Tokom 100 godina, to su četiri generacije jedne porodice, spremnije se dočekuje 19. vek kada su ljudi sa ovih prostora pomogli Srbima sa druge strane Save i Dunave da dođe do spajanja u jednu zemlju Srbiju – dodao je Ivan Radić.

Slike su delo studenata sa Fakulteta primenjene umetnosti. U okviru nastave studenti, tada treće godine, tokom čitave godine radili su na rekonstrukciji uniforme graničara banatske vojne granice. Pre likovnih prikaza sledilo je istraživanje, a nakon toga sa kostimografima iz pozorišta urađena je rekonstrukcija uniformi. Od pet, koliko treba da se uradi i da prikažu njihov razvoj, urađen su dve pešak i strelac.

Miloš Pušara, v.d. direktor Narodnog muzeja napomenuo je da će biti organizovana stručna vođenja kroz izložbu i predavanja:

-I mi smo doprineli da izložba bude bogatija tako da smo izložili i deo naše etnološke i istorijske zbirke. Ona ima snažnu simboliku jer su granica, kolonizacija i migracije važan segment naše nacionalne istorije. Pozvaćemo i učenike da nas posete i tako više saznaju o lokalnom nasleđu.

Otvaranju izložbe prisustvovala je i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća koja je pozvala građane da dođu i da vide postavku koja sve vraća u vreme koje ne sme da se zaboravi.

-Ovo je prilika da svi mi vidimo kako je Banat nekada izgledao, kako su živeli, razmišljali i koje nade i želje su imali graničari, šta da ostave svima nama. Istorija su ljudi i na nama je da sačuvamo kulturu sećanja na naše pretke – precizirala je Marijana Mirkov.

Posebna atrakcija je prikaz stanovanja. Urađene su makete kuća koje predstavljaju evaluaciju kuća kroz 18. vek, a u prirodnoj veličini je koliba koja je najzanimljiviji tip staništa.

Sve posetioce iznenadili su Milan i Vid Vašalić koji su svirali na arhaičnim instrumentima i pevali stare pesme.

A.Đ.

 

narodni-muzej-1

Povodom Međunarodnog dana muzeja u Muzeju izložba „Život u banatskoj vojnoj granici“

Aleksandra Djuran May 15, 2026

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana muzeja, Narodni muzej u subotu, 16. maja, u 18 časova u Galeriji „Nova“, upriličiće izložbu „Život u banatskoj vojnoj granici“, autora Ivana Radića, koja će publici približiti svakodnevni život na prostoru južnog Banata tokom perioda Vojne granice.

Izložba je nastala povodom obeležavanja 300 godina od Požarevačkog mira i kroz bogatu dokumentarnu građu, ilustracije, rekonstrukcije i vizuelne prikaze osvetljava istorijske, kulturne i društvene promene koje su oblikovale Banat tokom 18. i 19. veka.

Posetioci će imati priliku da se upoznaju sa životom graničara, razvojem naselja, vojnom organizacijom i običajima stanovništva koje je živelo na prostoru nekadašnje banatske vojne granice. Poseban segment postavke čine rekonstrukcije uniformi, istorijske mape i ilustracije koje verno prikazuju vreme velikih promena na prostoru južnog Banata i šireg podunavskog regiona.

Gostovanje ove izložbe u kikindskom muzeju predstavlja značajan doprinos očuvanju i predstavljanju zajedničkog kulturno-istorijskog nasleđa Banata, ali i priliku da se šira publika upozna sa važnim delom regionalne istorije.

 

 

predstava-edjseg-4

Potpuno nova priča u Eđšegu: Premijera predstave i otvaranje izložbe rukotvorina

Redakcija Kikindski April 11, 2026

Snažna priča o povratku, porodici i neizgovorenim emocijama oživela je na sceni Kulturno-umetničkog društva „Eđšeg“, gde je večeras premijerno izvedena predstava „Ernelini kod Farkaševih“ u izvođenju dramske sekcije „Jožef Atila“.

Publika je imala priliku da pogleda aktuelnu i životnu priču o izazovima povratka iz inostranstva i ponovnom susretu porodica koje se, nakon dužeg vremena, nalaze pod istim krovom. Upravo ti susreti, kako ističu autori, otkrivaju potisnute emocije i stare sukobe, ali i pokreću lična preispitivanja.

– U predstavi se govori o tome kako izgleda povratak iz inostranstva, kakvi su izazovi kada se ljudi vrate u svoj rodni kraj i kako se porodice ponovo spajaju. To je vrlo aktuelna tema – istakla je Ramona Tot, predsednica KUD „Eđšeg“, koja je zajedno sa Šandorom Kiraljom radila na režiji ovog komada.

Pripreme za predstavu trajale su od novembra, a kako navode iz ansambla, iza njih je intenzivan rad koji je kulminirao uspešnom premijerom. Ova predstava predstavlja adaptaciju mađarskog filma iz 2016. godine.

 

Uloge su tumačili Teodora Sili (Ester), David Čikoš (Farkaš), Vivien Fazekaš (Ernela), Norbert Đuranki (Albert), Diana Tot (Laura) i Ognjen Gavranov (Bruno).

Inače, dramska sekcija „Jožef Atila“ poznata je po kontinuitetu i posvećenosti. Tot ističe da svake godine pripremaju novu predstavu sa kojom učestvuju na Smotri vojvođanskih amaterskih ansambala.

-Jedinstveni smo po tome što već tri decenije bez prekida učestvujemo na ovoj smotri.

Pored pozorišnog programa, veče je upotpunjeno i otvaranjem izložbe ručnih radova u holu društva. Posetioci su imali priliku da pogledaju unikatni nakit od perlica sa tradicionalnim motivima, koji predstavlja deo šireg projekta očuvanja starih zanata Panonske nizije.

 

– Projekat obuhvata različite zanate, od izrade nakita, preko tkanja i korparstva, do prirodne kozmetike i izrade medenjaka. Cilj je da se sačuvaju i prenesu tradicionalne veštine – objasnila je Jolan Tot, vođa projekta u Kikindi.

Izložba će biti otvorena za posetioce do 4. juna, svakog radnog dana od 9 do 13 časova.

Premijerno veče u „Eđšeg“-u tako je spojilo umetnost, tradiciju i savremene teme, potvrdivši još jednom važnu ulogu ovog društva u kulturnom životu Kikinde.

T. D.

ivabalk-easter-707700

Uskršnje igre za decu i izložba farbanih uskršnjih jaja u Sajanu

Aleksandra Djuran April 9, 2026

U organizaciji Društva za negovanje tradicije i običaja „Delibab“ u subotu, 11. aprila, biće organizovane 31. Uskršnje narodne igre. Cilj je da se deca upoznaju sa narodnim običajima koji se vezuju za uskršnje praznike, ali i da se ugoste mališani iz drugih sredina. I ovoga puta biće organizovana izložba farbanih uskršnjih jaja i takmičenje u uskršnjim igrama.

 

Posetioci će imati priliku da učestvuju i vide izložbu uskršnjih farbanih jaja koje pripremaju članice udruženja žena. Za mlađe osnovce pripremljene su interesantne igre u kojima će se nadmetati trčanje sa plastičnim jajetom u kašiki, bacanje jaja u korpu, a poslednja igra je traženje jaja oko Doma kulture, gde će se i sve dešavati. Za najuspešnije predviđene su i nagrade.

Tog dana za sve posetioce biće otvorena i Zavičajna kuća u Sajanu koja čuva način na koji se nekada živelo.

A.Đ.

izlozba-romi-basaid-(3)

Motivi svakodnevnog života i portreti, među kojima je najviše Roma, na samostalnoj izložbi Milorada Kneževića

Aleksandra Djuran April 8, 2026

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana Roma u Galeriji Kulturnog centra otvorena je izložba slika Milorad Knežević iz Bašaida. Autor kroz svoj umetnički izraz neguje motive svakodnevnog života, tradicije i okruženja iz kojeg potiče, dajući lični pečat temama koje prikazuje.

-Ovo je moja prva samostalna izložba. Bio sam zaposlen u NIS-u i fabrici „Toza Marković“ kao dizajner. Slikam portrete na kojima su moji prijatelji, među kojima su i Romi. Moja pomajka je bila Romkinja i otuda ljubav prema njihovoj kulturi i narodu – kazao je Knežević.

Još odmalena, kako ističe, želeo je da studira, ali porodična situacija je bila takva da je završio zanat za metalostrugara.

-Kada sam se zaposlio u Naftagasu završio sam tadašnju Višu pedagošku školu u Beogradu. Jedno vreme bio sam zaposlen i u „Livnici“ i gde god da sam radio na zidovima sam ostavio trag oslikavajući ih. Srećan sam što su moje slike, kroz ovu izložbu, dostupne većem broju sugrađana. Volim da slikam portrete jer na taj način predstavim osobu, kroz svaku crtu lica. Moji Romi vole konje tako da ima slika sa njima, a tu si i portreti Đorđa Balaševića i Nikole Tesle –  istakao je Knežević.

Otvaranju izložbe prisustvovali su predstavnici grada na čelu sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom, članovi Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i Željko Radu, v.d. direktor Kancelarije za inkluziju Roma sa sedištem u Novom Sadu.

-Uvek ističem da je Kikinda primer dobre prakse, kada je unapređenje položaja Roma u pitanju. Međunarodni dan Roma prilika je da se skrene pažnja na moje sunarodnike i dan kada se naš glas čuje malo više. Problema je mnogo, ali ono što uvek napominjem jeste da smo siromašni zato što neobrazovani, a neobrazovani zato što smo siromašni. Jedini izlaz iz tog začaranog kruga jeste da što više promovišemo i ističemo obrazovanje Roma – naveo je Radu.

Portreti su nastajali godinama, a Knežević je nekoliko godina bio zaposlen i u školi gde je predavao likovno. Kako je već 13 godina u penziji ima puno vremena da stvara slike.

A.Đ.

 

muzej-vez-karadjordjevic-(8)

Veženi portreti dinastije Karađorđević- nekad i sad, nova izložba u Narodnom muzeju

Aleksandra Djuran March 31, 2026

U Narodnom muzeju otvorena je izložba „Veženi portreti dinastije Karađorđević – nekad i sad“ u saradnji da Muzejom slatka – kuća Cvetića iz Kraljeva. Ideja je  da se objedini, i u tehnici tradicionalnog veza reprodukuje sve javnosti gotovo nepoznate mustre sa motivima kraljevkog para kralja Aleksandra I i kraljice Marije Karađorđević, kao i njihove dece, koji se čuvaju na dozidnicama u etnološskim zbirkama narodnih muzeja širom Srbije, i u privatnim kolekcijama.

-Projektom je obuhvaćeno sedam muzeja iz Kikinde, Kragujevca, Kraljeva, Čačka, Valjeva, Aranđelovca i Pirota, sa ciljem da otkrijemo, animiramo i artikulišemo rad lokalnih vezilja, praveći sponu između njih kao čuvara tradicije i muzeja kao riznica, odnosno čvorišta kulture. Izložena su 32 unikatno izvežena rada u tehnikama narodnog i umetničkog veza, koji izražavaju jedinstvenu stilsku crtu i umeće svake od 21 vezilje i jednog vezioca učesnika projekta, nastalih trukovanjem ponovljenih i rekonstruisanih mustri u izradi sertifikovane trukerke Smiljke Bulatović, prvi put nakon 70 godina. Replike izvornih uzoraka, kao i originali koji im prethode, svedoče o oživljenoj niti između ovog fenomena koji je pratio kraljevsku porodicu od 1922. godine do Drugog svetskog rata, i prakse današnjih zanatlija, predstavljajući integralni doprinos reprezentaciji nacionalne kulture, identiteta i narodne umetnosti Srbije  – istakla je dr Lidija Cvetić Vučković, kreativni direktor Muzeja slaka – kuća Cvetića iz Kraljeva.

Poseban doprinos izložbi dao je i senćanski Gradski muzej koji čuva preko 8.000 različitih artefakata trukerskog zanata, što predstavlja jednu od najvećih kolekcija u Evropi. Odabrane mustre sa tematikom kraljevskih portreta nastaviće da komuniciraju i u formi autentičnih suvenira, koje će svaka od učesnica moći da ponudi u okviru svoje prakse. Muzeji su tu da ih plasiraju publici i tako podrže kreativni ručni rad i žensko preduzetništvo sa izvorištem u tradiciji, kao i vrednost povezanosti modernih zanatlija sa institucijama kulture.

Ovaj projekat nastaviće se u novoj fazi koja bi,pored Beograda i Novog Sada u kojima se čuva veći broj dozidnica sa patriotskom tematikom, obuhvatila i sve preostale gradove, kao i privatne kolekcije koji čuvaju motive sa tematikom kraljevskih portreta Karađorđevića. Naredna faza započeće kolektivnom izradom svečanog zidnjaka, sa likom Kralja Petra II u medaljonu, tokom izložbe na Belom Dvoru.

Projekat je podržalo Ministarstva kulture, a pod pokroviteljstvom je Nj.K.V. princeze Danice Karađorđević.

A.Đ.

izlozba-pasa-2

Svi putevi vode u Kikindu: 35. CAC nacionalna izložba pasa okuplja vrh kinologije

Redakcija Kikindski March 31, 2026

Kinološko društvo „Kikinda“ organizuje 35. po redu CAC izložbu pasa, koja će biti održana u nedelju, 5. aprila, kod teniskih terena u blizini hale „Jezero”. Reč je o nacionalnoj izložbi pasa svih rasa, koja će okupiti veliki broj izlagača i ljubitelja kinologije.

Ovakvi događaji tradicionalno predstavljaju priliku da se na jednom mestu vide brojne rase pasa, razmene iskustva i predstave najbolji primerci u skladu sa standardima.

Ocenjivanje pasa vršiće sudije po FCI grupama, a među njima su Milan Belić, Milanko Maksimović, Siniša Sančanin, Zlatko Jokić, Milan Veskov i Branislav Malek.

Delegat izložbe je Milomir Marinović – Leka.

Za sve dodatne informacije i prijave, zainteresovani se mogu obratiti na brojeve telefona: 061/311-1778, 060/719-7264, 060/363-7434.

Kraljevski-Portreti-Plakat-(1)

Vezom ispisana istorija: kraljevski portreti stižu u Kikindu

Redakcija Kikindski March 27, 2026

U Narodni muzej u utorak, 31. marta, sa početkom u 19 časova, biće otvorena izložba „Veženi portreti dinastije Karađorđević– nekad i sad“, posvećena očuvanju i savremenom tumačenju tradicionalnog trukerskog zanata. Izložba se realizuje u saradnji sa Muzej slatka – kuća Cvetića iz Kraljeva.

Reč je o projektu koji ima za cilj da oživi i predstavi javnosti gotovo zaboravljene vezene mustre sa motivima srpskih kraljevskih porodica, povezujući tradicionalne tehnike ručnog rada sa savremenim umetničkim izrazom.

Postavka obuhvata 32 unikatna rada nastala u tehnikama narodnog i umetničkog veza, koje su izradile 21 vezilja i jedan vezilac. Radovi predstavljaju rekonstrukcije i interpretacije starih mustri, koje su se nekada nalazile u etnološkim zbirkama muzeja širom Srbije i privatnim kolekcijama. Posebnu vrednost izložbi daju i originalni tekstilni predmeti, kao i novi radovi inspirisani istorijskim motivima.

Projekat je obuhvatio saradnju više muzeja iz različitih gradova, sa namerom da se istakne značaj tradicionalnog zanatstva, ali i da se podrži savremeno žensko preduzetništvo zasnovano na očuvanju kulturnog nasleđa.

Izložba takođe ukazuje na kontinuitet između prošlosti i sadašnjosti, predstavljajući vez kao živu umetnost koja i danas pronalazi svoje mesto u savremenom društvu.

Realizaciju projekta podržalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije, dok je pokroviteljstvo pružila princeza Danica Karađorđević.

azaric-izlozba

Mermerna pozornica za pola veka umetnosti: Braca Azarić izložio retrospektivu u Skupštini Srbije

Redakcija Kikindski March 6, 2026

Retrospektivna izložba slika Brace Azarića otvorena je juče u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Postavka obuhvata 26 radova nastalih tokom pet decenija stvaralaštva i predstavlja presek njegovog umetničkog puta — od realizma do apstrakcije.

Azarić kaže da mu je izlaganje u zdanju parlamenta posebno značajno zbog samog ambijenta.

-Ranije sam već izlagao u Beogradu — u Skadarliji, Domu vojske, galerijama, „Božidarcu”— ali ovo mi je možda i najdraže izlaganje zbog samog prostora Skupštine. To je jako lep prostor, sve je u mermeru – navodi umetnik.

Postavka čini 26 slika iz različitih faza njegovog rada, uključujući i tri apstraktna dela. Radovi su birani tako da predstave kontinuitet stvaralaštva. Centralnu ideju izložbe opisuje kao „borbu za dušu“.

-Slikar daje deo svoje duše delu, a ona se prenosi na onoga ko sliku posmatra. Pravu umetnost i laik može da razume i oseti – ističe Azarić.

Umetnik je podelio sa publikom u Beogradu i svoju zabrinutost po pitanju stanja u društvu.

-Vlada jedno ništavilo. Možda je to i cilj – da čovek izgubi dušu. Veštačka inteligencija ulazi u sve pore društva pa i u umetnost. Ona može da bude pametnija od čoveka, ali nema dušu. Veštačka inteligencija napravi prelepu sliku ali ona je mrtva, nema duše: kada pogledaš u sliku napravljenu na taj način, nema osećaja prisnosti. Prava umetnost ima moć da čoveku sačuva dušu – kaže Azarić

Izložbu je otvorio istoričar umetnosti Zdravko Vučević, dugogodišnji kustos Muzeja savremene umetnosti. Akademska slikarka i pesnikinja Nataša Radosavljević Nara govorila je svoju poeziju, dok se autor obratio publici i recitovao stihove Jovana Dučića.

Nakon Beograda, izložba će početkom aprila biti predstavljena u Centru za kulturu u Smederevu. Planirana su i gostovanja na SPENS-u u Novom Sadu i u muzeju u Rumi.

Azarić sebe svrstava u apstraktni ekspresionizam i smatra da umetnost ima suštinsku ulogu u društvu.

Zajedno sa kolegama slikarima, Braca Azarić će sutra u Galeriji “Zdravko Mandić” u Novim Kozarcima upriličiti izložbu posvećenu damama sa početkom u 19 časova.

T. D.

error: Content is protected !!