Поводом обележавања Међународног дана музеја, у Народном музеју, у Галерији „Нова“, отворена је изложба „Живот у банатској војној граници“, аутора Ивана Радића. Кроз изложене слике, географске карте, оружје, па и куће у којима се живело на веродостојан начин приближен  је свакодневни живот на простору јужног Баната током периода Војне границе.

-Изложба је настала поводом обележавања 300 година од Пожаревачког мира и кроз богату документарну грађу, илустрације, реконструкције и визуелне приказе осветљава историјске, културне и друштвене промене које су обликовале Банат током 18. и 19. века – наводи аутор – Пре оснивања Великокикиндског дистрикта основана је војна граница и посетиоци могу да се путем ове изложбе увере у промене које су се десиле у том периоду. На који начин су људи живели и како су долазиле промене за становништво које је регрутовано као војна снага. Војне власти управљале су животима обичних људи и условљавали су их да буду у војној служби.

Кроз богату изложбу посетиоци имају прилику да се упознају са животом граничара, развојем насеља, војном организацијом и обичајима становништва које је живело на простору некадашње банатске војне границе.

-Посебан сегмент поставке чине реконструкције униформи, историјске мапе и илустрације које верно приказују време великих промена на простору јужног Баната и ширег подунавског региона. Војна униформа има велики утицај и уплив на народно одело. На самом почетку долази до отпора јер су Срби сматрали да увођењем униформе губе свој идентитет. Марија Терезија, пошто је видела реакције, оставила је време да се становништво навикне на униформе које су касније биле толико прихваћене, да су их граничари носили и након завршетак војног рока као успомену на ратишта на којима су били. Поједини делови војне униформе прихваћени су и као народно одело – каже Радић.

Са увођењем промена долази и до бољег живота становништва, развија се трговина, обрада земље је боља и ефикаснија.

-Током 100 година, то су четири генерације једне породице, спремније се дочекује 19. век када су људи са ових простора помогли Србима са друге стране Саве и Дунаве да дође до спајања у једну земљу Србију – додао је Иван Радић.

Слике су дело студената са Факултета примењене уметности. У оквиру наставе студенти, тада треће године, током читаве године радили су на реконструкцији униформе граничара банатске војне границе. Пре ликовних приказа следило је истраживање, а након тога са костимографима из позоришта урађена је реконструкција униформи. Од пет, колико треба да се уради и да прикажу њихов развој, урађен су две пешак и стрелац.

Милош Пушара, в.д. директор Народног музеја напоменуо је да ће бити организована стручна вођења кроз изложбу и предавања:

-И ми смо допринели да изложба буде богатија тако да смо изложили и део наше етнолошке и историјске збирке. Она има снажну симболику јер су граница, колонизација и миграције важан сегмент наше националне историје. Позваћемо и ученике да нас посете и тако више сазнају о локалном наслеђу.

Отварању изложбе присуствовала је и Маријана Мирков, чланица Градског већа која је позвала грађане да дођу и да виде поставку која све враћа у време које не сме да се заборави.

-Ово је прилика да сви ми видимо како је Банат некада изгледао, како су живели, размишљали и које наде и жеље су имали граничари, шта да оставе свима нама. Историја су људи и на нама је да сачувамо културу сећања на наше претке – прецизирала је Маријана Мирков.

Посебна атракција је приказ становања. Урађене су макете кућа које представљају евалуацију кућа кроз 18. век, а у природној величини је колиба која је најзанимљивији тип станишта.

Све посетиоце изненадили су Милан и Вид Вашалић који су свирали на архаичним инструментима и певали старе песме.

А.Ђ.