изложба

distrikt-izlozba-i-koncert-(1)

У Народном музеју у галерија „Нова“ отворена је изложба „Округ златног лава – 250 година Великокикиндског дистрикта“. Музеј се и данас налази у згради која је наслеђе Дистрикта, згради магистрата некадашњег Великокикиндског дистрикта, грађанима позната као Курија тако да ова установа културе на својствен начин баштини наслеђе старо два и по века, истакла је директорица Лидија Милашиновић.

-Назив изложбе произашао је због грба златног лава који се налази на самом објекту Музеја и наша жеља била је да она по свему буде другачија од свега што смо до сада радили. Изложба је отворена до 12. марта и у наредном периоду биће организоване радионице и округли сто. Приказали смо историју Дистрикта, шта је он био и зашто је важан. Састављена је из неколико сегмената обухвата долазак граничара, формирање Великокикиндског округа, револуцију 1848 -49. и укидање Дистрикта 1876. године – рекла је Лидија Милашиновић.

Зграда Курије, је осим Дистричке улице и чињенице да је Кикинда и данас седиште округа једино што се баштини од Дистрикта, а да није везано за експонате у Музеју и архивску грађу.

-Златни лав је кикиндски симбол и нама је важно да сачувамо историју града. Добијањем аутономије од бечке круне добили смо и симболе које смо касније кроз хералдику прилагодили данашњем времену као обележја, знамење и симболе. Позивам све Кикинђане да обићу изложбе и виде историјске чињенице, уметничка дела и артефакте из тог времена јер ће стећи праву слику како је наша средина изгледала пре 250 година. Кикинда је била уважаван град и српски народ стекао је политичку, економску, верску аутономију – казао је градоначелник Богдан.

 

Одржана је и Свечана академија и концерт Љубице Вранеш и оркестра „Bellezza Serba“ односно „Српска лепота“.

Изложбу, али и публикацију која ће бити ускоро промовисана су подржали Министарство културе и Покрајински секретаријат за културу информисање, односе са верским заједнима и локална самоуправа.

А.Ђ.

Tera-Dragan-Vojvodic

У Салону Музеја „Тера“, у суботу, 19. октобра, у 16 сати, биће отворена изложба Драгана Војводића – „Light intermezzo N. 24.”.

Овај мултимедијални уметник дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду. Учествовао је на многим групним изложбама и самoстално је излагао у земљи и иностранству. Члан је Савеза удружења ликовних уметника Војводине и Удружења ликовних уметника Србије. Живи и ради у Новом Саду.

Tera-Lazarevic

У Галерији „Тера“ ће у среду, 16. октобра, у 19 сати, бити отворена изложба „Синхроницитети“ Младена Лазаревића.

Лазаревићеви радови настали су ове године и рађени су комбинованом техником на памучном папиру.

arhiv-dobrovoljci-(3)

У Историјском архиву отворена је изложба “Пут Прве српске добровољачке дивизије 1916-1918” поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе. На 25 паноа представљен је ратни пут Прве српске добровољачке дивизије, од Одесе, Солунског фронта и коначног ослобођења државе.

-Историјски архив први пут укључио се у обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе који се обележава сваке године 15. септембра. У реализацију изложбе укључио се и Градски одбор СУБНОР-а, а заједнички циљ био је да представимо епопеју српских војника од формирање дивизије у Русији, па све до пробоја Солунског фронта. Помоћ смо имали и од стручњака из Музеја жртава геноцида, али и државног и нашег архива – рекао је Срђан Сивчев, директор Историјског

У оквиру изложбе могу се видети и аутентична докумената који се тичу српских добровољаца из Велике Кикинде и северног Баната. Они су на фронт послати као Аустроугарски војници како би се борили против Руса, међутим пребегли су на руску страну и они су били део добровољачке дивизије. Око 1.500 Кикинђана учествовало је у Првом светском рату на страни српске армије као добровољци.

На отварању изложбе окупљенима се обратио пензионисани генерал Милорад Ступар који је овом приликом истакао да су добровољци најхрабрији борци јер они се сами пријављују да бране државу када је у опасности и не чекају да их било ко позове.

Догађају је присуствовао и члан Градског већа Жељко Раду.

-Изложба показује храброст и одважност наших предака који су нас задужили. На нама је да чувамо културу сећања на оне који су се борили за слободу – додао је Раду.

Изложба ће бити отворена наредна два месеца.

А.Ђ.

mamutfest-2024-(14)

„Мамутфест“, 18. по реду,  свечано је отворен у дворишту Народног музеја. Након што су  првог дана манифестације деца цртала честитке Кики, другог дана могла су да учествују у бројним радионицама  на „Базару музеја и идеја“,  које су за њих припремили гостујући музеји.

Директор Природњачког музеја у Београду Славко Спасић подсетио је на велико пријатељство између два музеја.

-Наша сарадња почела је још давне 1996. године када су стручњаци Природњачког музеја у Београду били у Кикинди на ископавању, конзервацији и реконструкцији мамутице Кике. До сада смо били део бројних манифестација и изложби које смо представљали у вашем граду. И овог пута сви посетиоци „Мамутфеста“ моћи ће да уживају у изложби која је у протеклих девет месеци изазвала велику пажњу публике и била је једна од најпосећенијих код нас – рекао је Спасић.

 

Гостујућа изложба  под називом „Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса“  чији је аутор Уроша Бузуровића, кустос Природњачког музеја у Галерији „Нова“ први пут је приказана ван Београда.

-Приказан је историјат зачина тачније како су путовали из државе у државу. Зачини су у прошлости били „папрено“ скупи и били су привилегија богатих, за разлику од данашњице када су свима доступни по повољним ценама. На изложби се може сазнати одакле потиче који зачин, како се користе у кулинарству, како их најбоље комбиновати са разним јелима и различитим другим зачинима. Ту су и разне занимљивости попут митолошких прича о зачинима – додао је Бузуровић.

„Мамутфест“ отворила је чланица Градског већа Мелинда Гомбар.

-Ово је најлепша и најпосећенија дечија манифестација у Кикинди и важна је јер спаја историју, науку, културу и забаву. Све радионице прилагођене су најмлађима и циљ им је да пробуде њихову пажњу и интересовање. Кроз сарадњу са бројним музејима из других локалних самоуправа сви посетиоци имају прилику да се упознају са њиховим радом – напоменула је Мелита Гомбар.

Директорица Народног музеја Лидија Милашиновић напоменула је да је јединствена манифестација постала пунолетна.

-Када смо почињали 2007. године нисмо знали колико ћемо трајати. Првенствени циљ „Мамутфеста“ је да промовише кикиндског мамута који је постао препознатљив бренд града. Ово је начин да га још више промовишемо, али и да нови клинце уче о Кики – рекла је Лидија Милашиновић.

Посетиоци фестивала могу да погледају већ постављену изложбу „Од ПоЕтике до Методике” аутора др Милорада Степанова у оквиру се  организују радионице.  Ту је и колаж едукативно-креативних радионица који ће трајати од 15 до 18 сати. За родитеље са бебама и млађом децом  биће приређен „Концерт за бебе“ . Стреличарска радионица намењена је нешто старијој деци, а у 18 сати своје знање из праисторије моћи ће да провере деце у оквиру „Квиза из доба Јуре“. Од 19 часова је  плесна радионица у извођењу Сање Решћански из Плесног студија „Џеси“.

А.Ђ.

 

psi-3-obr

Прва изложба паса мешанаца „STRAY DOG SHOW“ биће одржана у недељу, 8. септембра, на полигону поред Прихватилишта, на адреси Тополски пут број 10, у организацији ЈП „Кикинда“. Циљ је подизање свести о добробити кућних љубимаца, значају удомљавања напуштених паса и одговорног власништва.

За изложбу која почиње у 10 сати се пријавило 44 учесника, а власнике најлепшхих мешанаца чекају лепе награде. Посетиоци имати прилику да од ветеринара и запослених у Прихватилишту чују све о значају одговорног власништва, потребама паса и обавезама власника истих, као и да уколико сами желе, постану власници напуштених куца које су спремне за удомљавање.

stepanov-izlozba-(4)

У Народном музеју отворена је  изложба ликовних радова др Милорада Степанова и студената ВШССОВ у Кикинди „Од ПоЕтике до Методике“.  Изложбом се обележавају два јубилеја 70 година постојања Високе струковне школе за образовање васпитача и 20 година рада Милорада Степанова у установи.

-Најпримарнији израз код деце је ликовни израз тако да су изложени цртежи деце насталих у протеклих десет година. Од деце учимо и ми, старији. Њихова изворност коју имају и преносе на цртеже све више су ми инспирација. Наставни рад и сликарство за мене су етичка морална ствар јер знање треба дати – рекао је Степанов.

Ту су и слике настале на наставним и ваннаставним активностима, а чији аутори су студенти.

-Могу се видети ликовне технике чији је покретач игра. За децу је она најважнија, али и слобода да се изразе и да стварају. Томе учим студенте, а ја се трудим да се вратим ликовној игри на коју ме често деца у вртићу подстакну – додао је наш саговорник.

Посетиоци могу видети и слике Милорада Степанов настале у протеклих пет година које су се нашле на изложбама у Београду и Кореји, али до сада нису излагане у Кикинди.

-Непресушна инспирација ми је равница и риба и вода као симбол живота. Сваког дана доста времена проводим у природи и трудим се да имам еколошки приступ сликарству. Да заборавим све хемикалије које уништавају природу и да се вратим природи тако се трудим да што чешће користим угљен. Први сусрети са природом је најупечатљивији – закључио је др Милорад Степанов.

Већ наредне године у јуну Милорад Степанов излагаће неколико својих слика са ове изложбе у Галерији Коларчеве задужбине.

Изложба ће у Народном музеју бити отворена до 22. септембра.

А.Ђ.

 

krila-andjela-kolonizacija-(1)

У галеријском простору удружења грађана „Крила анђела“  отворена је изложба „Културно наслеђе“ чија је тема колонизација.  Јелена Вушуровић, сликарка са Цетиња срећна је што је постала део Кикинде.

-Већ неколико дана стварам у Новим Козарцима и дела која сам насликала остављам удружењу. Сарадња ће у наредном периоду бити боља и садржајнија и на овај начин повезујемо Цетиње и Кикинду. Духовност која је владала у породици Рељић инспирисала ме је да урадим конфигурацију Исуса и Марије. На мојим сликама има пуно жуте и наранџасте боје што је заправо апстракција наше мисли јер волим светлост и позитивна сам, а то су највеселије боје – истакла је Јелена Вушуровић.

Данијел Першић, председник и оснивач уметничког студија „Сомбор“ подсетио је на одличну сарадњу са удружењем „Крила анђела“.

-Неколико година уназад окупљамо децу и младе који су део  саборовања у Новим Козарцима. Омогућено им је да сликају и развијају се, а ове године тема је била колонизација и настале су изузетне слике. Деци је важно да се и њихов рад међу делима изузетних сликара, али и да уче и раде са њима. То им даје подстрека да буду још бољи – навео је Першић.

Удружење „Крила анђела“ важан је чинилац културне слике наше средине, рекао је председник Скупштине града Младен Богдан приликом отварања изложбе којој су присуствовали и градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Александар Аћимов.

-Удружење се труди да подстиче и афирмише младе и талентоване људе. Наша жеља је да помогнемо свима који се труде да развијају културне садржаје и успостављају нове сарадње. Тема изложбе и саборовања је колонизација која је темељ битисања суграђана који су населили део територије нашег града. Важно је очувати сећање на претке и корене и у средини коју су населили – додао је Богдан.

Изложба је део десетогодишњег пројекта „Чување српског националног идентитета“ у оквиру ког се чува културно наслеђе овог дела Баната, појаснио је Милан Рељић, председник удружења „Крила анђела“.

-Пројекат „Колонизација 1946 -1947 у Нове Козарце и Банат“ има за циљ да на сликарским платнима сачува аутентичне догађаје из свакодневног живота наших предака и да их оставимо нашим потомцима. Овековечен је и долазак наших предака из Босне возом. Њих су дочекали домаћини, али и они који су стигли пре њих. Циљ ми је да будућим генерацијама оставимо живу историју

Отварањем изложбе уједно је обележена и деценија постојања „Крила анђела“.

А.Ђ.

kreca

Изложба слика великих формата суграђанина Владимира Седљака Креце биће отворена у петак у 20 часова у Змај Јовиној улици број 71.

Биће изложено десетак слика препознатљивог експресионистичког стила и све су рађене техником уља на платну.

После отварања изложбе, биће одржан концерт Крле и Креца (ex Le Šanades). Овај својевремено веома популаран кикиндски бенд основан је 1994. године. Како је забележено у књизи Владислава Вујина „Мали круг- историја кикиндског рокенрола”, група је поред Кикинде, свирала по већим градовима у Србији и у београдском СКЦ-у. Многе песме су стигле и на бројне радио станице широм Србије и Републике Српске, а њихов видео спот за песму „Ево ме доле” емитован је на београдским и новосадским телевизијама.

Из књиге „Мали круг-историја кикиндског рокенрола” историчара Владислава Вујина

„Le Šanades” су ушли у финале Зајечарске гитаријаде 1995. и освојили четврто место, а свирали су и у Бањалуци на великом концерту у хали Борик поводом потписивања Дејтонског споразума и Париског мира- наведено је, између осталог, у поменутој књизи историчара Владислава Вујина.

 

imre-sabo-najava-(2)

Народна библиотека „Јован Поповић” и Народни музеј у суботу 22. јуна у 19 часова позивају на отварање изложбе „Имре Сабо – живот кроз објектив” као и представљање истоименог каталога, који обухвата селекцију од 81 ауторске фотографије.

-Фотографије представљају његов уметнички рад, од почетка у Мокрину, па до најважнијих репортерских радова. Каталог почиње разговором, који је са Имреом водио Мића Вујичић. То је искрена исповест о почецима, првом фотоапарату, првом учитељу фотографије, о првим професионалним фотографијама и настајању најтежих и најдраматичнијих фотографија током ратова деведесетих у бившој Југославији. Од хобија и аматеризма, Имре је постао врхунски фотограф који је радио за највеће светске медије. Ово је значајно за Завичајно одељење јер је Имре хроничар историје наше земље. Последњи пут у Кикинди, у Галерији „Тери“, је имао изложбу 1989. године и сада ће први пут своја дела изложити  у Народном музеју – истакла је Милана Бајкин из Народне библиотеке.

Издавач је Народна библиотека “Јован Поповић”, а средства за штампање обезбедили су Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама.

Изложба ће у Народном музеју Кикинда бити отворена до 3. августа 2024. године.

error: Content is protected !!