изложба Архиве | Page 8 of 9 | Кикиндски портал

383303118_258765760479668_3029642261877921712_n

Отворена изложба „30 година змајевања у Кикинди”

Aleksandra Djuran October 4, 2023

Од данас до петка Културни центар организује манифестацију „Змајеве дечије игре“ које се у нашем граду одржавају 30., јубиларни, пут. Под слоганом „Свака звезда има свога пута…“ од јутрос су одржани квиз за основце, дечија ликовна колонија и јавни час балета ученика Балетске школице у Кикинди. Отварена је и ретроспективa изложбе „30 година змајевања у Кикинди” којој је присуствовала Душица Мариновић, директорица „Змајевих дечијих игара“.

-Кикинда је једини град, после Новог Сада, који оволико организује најлепшу дечију манифестацију. Можемо да се похвалимо са три деценије успешне сарадње са децом, младима, менторима и породицама у вашем граду који је одличан домаћин. За све ове године учествовало је мноштво културних стваралаца који су радо сарађивали са некадашњим Домом омладине, а садашњим Културним центром. Програмима су била обухваћена и села, тако да су најмлађи могли да се друже са Мињом Суботом, Бранком Веселиновић, Драганом Лукићем, Душком Трифуновићев, као и познатим глумцима – рекла је Душица Мариновић.

Марко Марковљев, директор КЦК додаје да су „Змајеве дечије игре” најстаријa и најдуговечнија дечија манифестација у Кикинди која није прекинута ни за време недаћа које су снашле нашу земљу.

-Изложба је направљена у сарадњи са новосадским „Змајевим дечијим играма“, Историјским архивом и део материјала је из наше архиве. Представља ретроспективу 30 година манифестације. Овде је мали део онога што је организовано. На фотографијама су деца која су сада одрасли људи и имају своју децу која учествују у нашим програмима – истакао је Марковљев.

На тему овогодишњег слогана пристигао је велики број литерарних и ликовних радова. За најбољи литерарни рад у категорији од првог до четвртог разреда проглашен је састав Емануеле Дабић из иђошке Школе „Миливој Оморац“, док је у категорији од петог до осмог разреда награду добила Милица Весков из мокринске Школе „Васа Стајић“.

У категорији ликовних радова награђен је Михајло Станкић из вртића „Пчелица“, Јања Цветићанин, ученица ОШ „Жарко Зрењанин“ била је најбоља у нижим, а Мартин Куцуровски из ОШ „Фејеш Клара“ прво место освојио је у категорији виших разреда основних школа.

На првим „Змајевим дечијим играма“ у Кикинди учествовали су писци Мира Алечковић, Раша Попов, Павле Јанковић Шоле, Перо Зубац, Раде Обреновић, Миња Субота и други.

Цртежи Милоша Вујића изложени у Берлину

Igor Crnogorac September 13, 2023

Радови младог уметника из Кикинде, Милоша Вујића, од пре десетак дана изложени су у простору Театра „Бока“ у Берлину. Ово је Вујићева прва самостална изложба иако је иза њега дуг и озбиљан рад у овој уметности.

– Рекли су ми да сам цртао и пре него што сам проговорио – каже Милош. – Већ 11 година сам у стрип-радионици Културног центра, коју сам почео и да водим пре четири године.

Милош је дипломирани инжењер текстила и одеће и управо припрема мастер-рад. Међутим, од најранијег детињства је и у свету театра, у Позориштанцету „Лане“ чији је један од оснивача његов брат Милан. Захваљујући сарадњи овог позоришта са Театром „Бока“ из Берлина, родила се идеја о Милошевој првој самосталној изложби управо у Немачкој.

– Власница Театра „Бока“, Оливера Бекер, видела је моје радове и одлучила да морам излагати у њиховом простору. Изложба је отворена последњег дана августа и добио сам веома добре критике. Поставио сам више од 50 радова. Сви су у техникама у којима иначе радим, оловка и папир и дигитални цртежи, портрети и илустрације. Тада сам и одржао неколико стрип-радионица у Берлину – каже Милош.

Међу радовима су портрети славних Срба, што је изазвало посебну пажњу посетилаца – ту су и Ђоковић и Јокић, али и Фрида Кало и стрип јунаци који га посебно инспиришу. Изложба у Берлину трајаће до почетка новембра, када ће се Милош вратити у Немачку на затварање и како би одржао још један циклус радионица са најмлађима.

У међувремену, своје таленте остварује у Позориштанцету „Лане“ у којем дизајнира и прави костиме и игра у представама. И наравно, свакодневно и посвећено, не одричући се своје страсти, ствара нове ликовне радове.

Нова поставка у Салону Музеја „Тера“

Igor Crnogorac August 29, 2023

Изложба под називом „Парадигма дома“ Весне Перуновић биће отворена у Музеју „Тера“ у петак, 1. септембра.

Пројекат “Парадигма дома” поставља питање да ли се дом уопште може посматрати као ентитет, или питање пребивалишта треба да схватимо као нову парадигму, појам који се стално тррансформише, као нешто што је у есенцији процес, а не стабилна стање, наводи се у најави поставке.

Весна Перуновић је канадска уметница рођена у Југославији, са седиштем у Торонту и у Београду. Њено дијаспорско искуство огледа се у раду који је вишеслојан и интердисциплинаран.

У каријери која траје дуже од три деценије, излагала је широм Канаде и света. Изложба ће бити отворена до 1. октобра.

У ОШ „Фејеш Клара” од четвртка до недеље: Међународна изложба ручних рукотворина

Jelena Trifunović June 28, 2023

Међународна изложба ручних рукотворина биће одржана 24. пут, а први пут домаћин ће бити Кикинда. Организатори манифестације су Савез љубитеља ручних радова и неговањe културних традиција Мађара и других народности Војводине, Удружење љубитеља ручних радова Културног уметничког друштва „Еђшег” и Удружење рукотворина „Виола”.

Учесници из целе Војводине и суседних земаља изложиће своје радове.

Сви заинтересовани, изложбу ће моћи да погледају у Основној школи „Фејеш Клара” у четвртак 29. јуна од 13 часова до 17 часова, у петак 30. јуна од 9 часова до 17 часова и у суботу 1. јула од 13 часова до 17 сати.

Изложба ће бити отворена у четвртак у 13 сати у поменутој школи, а затворена у недељу у 13 сати у КУД „Еђшег”.

Отворена изложба у Историјском архиву – „Јестесловије“, најстарије књижевно дело у Кикинди

Igor Crnogorac April 28, 2023

„Стара и ретка књига у библиотеци Историјског архива“ назив је вечерас отворене изложбе у овој установи. Од 4.700 књига у библиотеци Архива изложене су 42 најстарије и најзанимљивије, каже в. д. директор Архива, Срђан Сивчев.

– Ово су највредније старе књиге које чувамо. Најстарије је дело из 1811. године, „Јестесловије“ („Природопис“) архимандрита Павла Кенгелца, једног од првих богослова у српском народу. То је и прво дело из биологије, уопште из природних наука и ми смо урадили и његов репринт са преводом на српски. Изложено је још једно његово дело, „Всемираго свјатисловја“ („Повесница светских догађаја“). Имамо и дела из 19. века на латинском, немачком, мађарском, славеносрпском и на енглеском језику, углавном из историографије, архивистике, етнологије, географије. Веома су интересантне и читаве едиције атласа и енциклопедија на мађарском језику, које су излазиле у Будимпешти између 1860. и 1870 – изјавио је Сивчев.

Најстарија књига која се чува у Историјском архиву заправо је Матична књига, тачније Домовни потокол за Тиса Сент Миклош, данашње Остојићево, која је почела да се води давне 1747. године.

На поставци у холу Историјског архива, посетиоци ће имати прилику да прелистају и два ратна албума из Првог светског рата – на српском и на француском језику у којима су, са великим бројем фотографија, описане ратне операције српске војске и свих чланица Антанте.

Права посластица је и каталог Љеваонице жељеза и темпера “Бон“ која је овде радила и пре Другог светског рата. У каталогу из 1938. приказана је широка палета производа ове фабрике.

У припреми изложбе, поред Сивчева, учествовао је и Никола Радосавчев, координатор дигиталних процеса у Архиву. Већина изложених књига је у витринама, али су многе и доступне за прелиставање. У Архиву кажу да њихову ризницу углавном чине поклони и купљене књиге, али да је, за нека дела, остала мистерија како су стигла до њих.

– Имамо, рецимо, збирку поема и прича британског песника и политичара Едварда Булвера Литона, штампану на енглеском у Лајпцигу 1842. године – каже Сивчев. – Књига је била део личне библиотеке грофа Карла Малдегема који је столовао, имао каштел у данашњем Nовом Kнежевцу, за коју није познато како је стигла у Архив, и она је изложена за посетиоце.

У име локалне самоуправе отварању је присуствовала ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Ова изложба нам показује колико је Историјски архив важан за град, како би се прошлост сачувала, јер и сви документи који се данас чувају служиће будућим генерацијама да сагледају своју прошлост. Као заједница треба да радимо на приближавању архивске библиотеке суграђанима и Архив у томе има нашу пуну подршку- изјавила је Мицковска.

Изложба раритета међу старим издањима биће отворена две седмице, радним данима од 8 до 13 сати.

Изложба ђачких ветрењача – промоција обновљивих извора енергије

Igor Crnogorac March 13, 2023

Изложба ветрењача од рециклираног материјала које су правили ученици нижих разреда 12 основних школа са територије града, отворена је данас у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе. На конкурс, расписан поводом обележавања Светског дана енергетске ефикасности, 5. марта, стигло је више од 200 радова.

– Акцију смо спровели како бисмо скренули пажњу на заборављене, обновљиве изворе енергије: енергију ветра, сунца и воде, што су и енергије будућности. Ветрењачу смо изабрали јер она симболише производњу хране у давним временима. Због јако великог одзива, а уз то имамо и групне и појединачне радове, још увек нисмо осмислили начин награђивања, али свакако ћемо се трудити да обрадујемо поклонима што већи број деце – рекла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата.

Изложбу је подржала чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, која је и присуствовала отварању.

Сара, Анђела и Ивана, ученице трећег разреда школе „Вук Караџић, данас су са другарима из одељења дошле на отварање изложбе. Сара и Анђела су и ауторке радова за које кажу да их није било тешко напрвити, а од материјала су користиле картон, колаж-папир и фолију.

Марко и Стефан из Школе „6. октобар“ испричали су нам чему служе ветрењаче и рекли да им се највише свиђају оне највеће, које „личе на праве“.

Наредних дана и ђаци осталих основних школа посетиће изложбу и са својим учитељима причати о обновљивим изворима енергије.

Прича о породици кроз портрете: „Будишини” у кикиндском Музеју

Jelena Trifunović February 25, 2023

Мноштво емоција и сећања пробудилo је отварање изложбе „Будишини”, о једној од најпознатијих кикиндских породицa- код њихових потомака, али и бројних суграђана који су данас били у Народном музеју. Прича о овој фамилији, некада веома имућној и утицајној, а након Другог светског рата стављеној на стуб срама, испричана је кроз портрете, родослов, фотографије и друге породичне успомене. Четири портрета, потомци породице Будишин прошле године су даровали кикиндском Музеју, а изложена су и два групна портрета, аутора мокринског уметника Јована Диме, из збирке Галерије Матице српске.

-Моја мајка Олга рођена Будишин решила је да слике поклонимо Музеју како би рођаци и потомци могли да дођу и да их виде- започиње причу Емил Јовић, електроинжењер из Новог Сада. Свежа су сећања када је као дете по два, три месеца проводио у Кикинди, код деде по ком је и добио име. У том стану на градском тргу су се и налазили породични портрети.

– Деда је становао на тргу у стану који су купили од удовице Јована Пачуа. Када сам прелазио из Бачке у Банат као да сам долазио кући. Овај групни портрет памтим још из детињства, стајао је изнад кревета. Сећам се да је једном рођака коментарисала да се плаши слике јер су „сви тако озбиљни и страшни”, а ја сам одговорио: „не треба да се плашиш, то су наши дедови, они нас чувају”. Није било лако да поклонимо ове слике, али мислим да је то била најрационалнија одлука, Музеј ће их најбоље чувати- емотиван је Емил Јовић.

На групном портрету је Гавра Будишин (1827-1895), први значајнији представник породице, велепоседник, жупанијски и варошки представник, члан црквеног одбора са четири сина: Шандором (Александром), Лазом, Ђуром и Митом.

Кикинђани углавном нису волели Будишине, али су према њима имали дозу страхопоштовања. Некада су били љубоморни на њихово богатство, а између два светска рата прозивали су их због њиховог политичког деловања и корупције. Непосредно после Другог светског рата, неколико чланова фамилије, означени су као издајници и сарадници окупатора.

-Емоције су ме савладале, вежу ме за Кикинду и породицу Будишин коју нажалост знам само по несрећи- прича Радмила Николајевић Богосављев чија је мајка Софија ћерка Милоша и Даринке Будишин. После завршене гимназије у Кикинди, завршила је студије права у Београду где и данас живи. -Мој деда Милош и његов рођени брат Стева Будишин су стрељани као велепоседници и нажалост, непријатељи државе. Ми имамо њихову рехабилитацију. Њихов грех је био само то што су били велепоседници и што су живели од те своје земље. Жао ми је што ово није раније уприличено, било је много потомака живо. Мој брат од тетке, адвокат Душко Будишин умро је пре пет година. Моја породица Будишин прошла је најгоре могуће ствари- каже Радмила Николајевић Богосављев којој је Гавра Будишин чукундеда.

По мајчиној лози из породице Будишин је и Иван Ножинић, иначе уредник информативног програма Радио Новог Сада.

-Милош Будишин је мој предак, стрељан је од стране комунистичке власти. Данчика Будишин, мој деда убијен је после Сремског фронта код Подравске Слатине, по наређењу Косте Нађа, као и неколико официра краљеве војске. После рата нам је комплетна имовина одузета и мој део фамилије, због непријатности које је доживљавао у Кикинди, преселио се у Сремске Карловце и Нови Сад. Одузете су хиљаде и хиљаде јутара земље, некретнине међу којима су и куће у улици Генерала Драпшина – каже Ножинић.

Будишини су Лужички Срби

-Будишини су из места Будишин, на граници Немачке и Чешке. Дошли су као трговци крупном стоком у Банат. Ту су се доселили и задржали православље, а пореклом су Лужички Срби- наводи Иван Ножинић показујући грб поменутог места.

Зла судбина

Гавру Будишина и његове синове јавно су прозивали да „нису били добри Срби” јер су на изборима неколико пута подржали „владиног” кандидата за посланика у угарском сабору. Међутим, Гаврини унуци су непосредно пред Први светски рат постали активни чланови радикалне странке. После Великог рата, представљали су варошку економску и политичку елиту.

-Поменућу двојицу који су најзначајнији због свог политичког деловања. Током двадесетих година двадесетог века, најзначајнијији и најмоћнији човек у Великој Кикинди био је Јоца Будишин (1879-1943), посланик у парламенту Краљевине СХС из редова Народне радикалне странке, питао се малтене за све у граду. Други, Стева Будишин је од 1931 до 1935. био посланик у парламенту Краљевине Југославије, па сенатор Дунавске бановине. Стева Будишин је био први који је страдао, одмах након што су партизани ослободили Кикинду. Тада почиње зла судбина породице Будишин. Поред Стеве, стрељани су и његов брат Милош и брат од стрица Ђура. Будишини су се повукли, велики део њихове имовине је национализован. Већина их касније одлази у Нови Сад и Београд, тако да, колико је нама познато, мада постоје опречна мишљења, потомака у Кикинди више нема-наводи историчар Владислав Вујин, кустос музеја.

Родослов Будишина

Кикиндском музеју је поклоњен и родослов породице Будишин који је урадио Иван Будишин,а допунио кустос музеја Владислав Вујин на основу расположивих података са надгробних споменика и умрлица.
Први Будишин из Велике Кикинде био је Јаков (1771-1845).

Изложба „Будишини”: Прича о познатој кикиндској породици кроз портрете

Jelena Trifunović February 22, 2023

У Народном музеју Кикинда у суботу у 12 сати биће отворена изложба „Будишини- прича о породици кроз неколико портрета”. Поставка ће бити реализована у сарадњи са потомцима породице Будишин који су кикиндском Музеју поклонили четири портрета, и са Галеријом Матице српске у чијем поседу се налази, између осталог, групни портрет породице из 1898. године, аутора Јована Диме.

Породица Будишин је најпознатија фамилија у локалној историји. Будишини су првенствено били велепоседници и пољопривредници. Као богати, виђенији чланови локалне заједнице и често, као вирилски одборници општине, имали су велики утицај на изборе у вароши и околини. Кикинђани су према њима имали различите ставове – од поштовања, страхопоштовања, па чак и презира и љубоморе због њиховог богатства.

После Другог светског рата, неколико чланова фамилије, означени као издајници и сарадници окупатора,стрељани су, док су остали трпели комунистички терор одузимањем имовине и стављењем на стуб срама. Деценијама после тога, није било лако бити Будишин. Током периода социјализма Будишини су наставили да живе мирно, скромно и повучено у Кикинди, али су се многи и одселили из родног града.

Повод за реализацију изложбе „Будишини – прича о породици кроз неколико портрета” је представљање портрета које је Народни музеј Кикинда добио на поклон од потомака: Олге и Милане (ћерке Емила Будишина), њихове деце Емила, Вање и Војислава и унука Катарине, Анастасије, Тијане и Наталије.

Посетиоци ће изложбу имати прилику да погледају у галерији Музеја до 15. априла.

Ангажована ликовна уметност у служби еколошке савести

Igor Crnogorac February 3, 2023

Изложба визуелне уметнице Бојане Лукић из Београда, отворена је вечерас у Галерији „Tера“. Прва гостујућа поставка у овој излагачкој години садржи цртеже, скулптуре и инсталације уметнице која је дипломирала сликарство на Академији лепих уметности “Брера” у Милану.

Њени радови налазе се у многим домаћим и иностраним колекцијама. Назив изложбе је „Natura morta“ и отвара еколошко питање.

– То је тема која ме највише дотиче. Имам троје мале деце, стално смо у природи, и не могу да останем равнодушна у вези са оним што нам се дешава и на то како људи, углавном, не реагују. Ово је мали позив деци и одраслима да се што више упознамо са природом, да је волимо и штитимо. Инспирисана сам еколошком књигом „Шесто изумирање“ Елизабете Колберт, која је проучавала шта су људи урадили, како су се понашали према природи некада и како се сада понашамо, као и проценама да ће, због климатских промена, прво настрадати водоземци, односно жабе. Томе сам посветила триптих у којем се, кроз цртеже, једна жаба претвара у оригами-жабу. Ту су и скулптуре које су направљене од правог биља, посађеног на слоју земље, а испод су три врсте ђубрета које највише срећемо у природи: пластика, керамика и текстил. Рад који алудира на „Корпицу“ Каравађа из 1559. године поставља питање како би он данас реаговао да види воће које је нама доступно, колико је различито од оног у његово време, колико делује пластично, колико је здраво и каква би данас била његова мртва природа – каже Бојана Лукић.

Уметница ће сутра, у суботу, од 11 сати, одржати радионицу за нижи основношколски узраст, најавила је кустос, Верица Немет.

– Бојана Лукић је ауторка великог броја креативних радионица за децу, она се образовала и за педагошки рад. Сарађивала је и водила радионице у Музеју савремене уметности и у Народном музеју у Београду. На радионици ће се бавити темом природе и друштва, односно рециклаже, односом деце према природи и како је то повезано са уметношћу.

Изложба „Мртва природа“ Бојане Лукић биће доступна у Галерији „Terra“ током фебруара.

У Културном центру у понедељак ретроспективна изложба слика Браце Азарића

Jelena Trifunović December 11, 2022

Отварање ретроспективне изложбе слика Браће Азарића биће уприличено у понедељак 12. децембра у Културном центру Кикинда, са почетком у 19 сати.

Брацо Азарић је рођен 1951. године у Новим Козарцима. Сликарством се бави од 1975. године. Излагао је на бројним колективним и самосталним изложбама и учествовао на бројним ликовним колонијама у земљи и иностранству. У Новим Козарцима руководи радом Уметничке галерије „Здравко Мандић”.

Кикиндски Културни центар сутра ће бити домаћин још једног ликовног догађаја. Новогодишња ликовна колонија у овој установи културе окупиће сликаре из седам градова.