изложба Архиве | Page 6 of 9 | Кикиндски портал

Мултимедијални излет у Музеју „Тера“

Aleksandra Djuran June 12, 2024

У суботу, 15. јуна биће организован целодневни програм у Музеју „Тера“. Мултимедијални излет „Тера фантастик“ трајаће од 15 до 23 сата и обухватиће изложбу графита регионалних уличних уметника, као и програм „Поново базар“ који се односи на рециклажу и реутилизацију старе електронике.

Овом приликом биће организоване радионица за родитеље са малом децом током које ће моћи да се утискују стопала или шаке малишана у плоче од глине. Радионице са Љубишом Николићем почеће у 16 сати. Два сата касније биће организовано и дружење под назовом „Тера херц“ са Константиносом Петровићем која ће се базирати на употребу боја у музици и светлости током ког ће настати музички инструменти.

Таписерије корисника „Наше куће” у Галерији Културног центра

Aleksandra Djuran May 13, 2024

Изложба под називом „Ми смо та нит“ отворена је у Галерији Културног центра. Радове, таписерије, израдили су корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите. В.д. директора Центра Николета Павлов напоменула је да је значај велик јер корисници путем изложбе показују да су равноправни чланови друштва.

-Ткање је саставни део радионица које свакодневно реализујемо и један је од начина на који се наши корисници опуштају током радних терапија. На овај начин вежбамо концентрацију и пажњу, а служи и да се постанемо што ближи. Ова година је у знаку јубилеја, 10 година од почетка рада Центра и ово је прва од планираних изложби на којима ћемо показати шта све радимо у нашој установи. Приказане су различите технике ткања на малим и великим таписеријама, а у њиховој изради учествовали су сви корисници. Поред самих радова у оквиру изложбе суграђани могу да пронађу QR кодове који воде до наших друштвених мрежа које приказују наше активности – истакла је Николета Павлов.

Отварању изложбе присуствовала је чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Ова изложба подстиче инклузију и учи нас да поштујемо различитост. Прилика је и да корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите покажу свој таленат и стваралаштво ширем аудиторијуму чиме доказују колико могу да дају овом друштву – напоменула је Валентина Мицковски.

Суграђани ће, таписерије, урађене током ткачких радионица корисника услуге Дневни боравак, моћи да виде до петка 17. маја.

А.Ђ.

Прва Школска туцанијада у Банатској Тополи: Средствима од ускршње изложбе ићи ће на излет

Jelena Trifunović May 6, 2024

У Основној школи „Братство- јединство” у Банатској Тополи од прошле године организују новогодишњу и ускршњу продајну изложбу. Ове године, пред ускршњи распуст, уприличили су и прву школску туцанијаду, а победнику је обезбеђена награда.

– Од новца који зарадимо на овим изложбама частимо ученике излетом. Прошле године смо ишли у биоскоп у Зрењанин, а ове године планирамо посету базенима у Ади, у велнес центру Адице. Поједини ученици наше школе су први пут посетили биоскоп, а поједини ће први пут отићи на базен. Од ове школске године у нашим активностима учествује и вртић „Јежева кућица” из Банатске Тополе, а деца из вртића ће такође ићи са нама на излет- каже Јадранка Чавић, психолог у школи.

Додаје да изложбе подржава Месна заједница, удружење жена Банатске Тополе, локални маркет „Уна” и родитељи, тако што обезбеде храну и пиће за све госте и учеснике.

– Посебно смо поносни на наше пријатеље из Кикинде из Мото клуба „Банатски бајкери” на челу са председником клуба Тамаш Ференцом- Ферком који се радо одазову сваком позиву и обрадују наше ученике пакетићима и слаткишима- наводи наша саговорница.

Од Јадранке Чавић је и потекла идеја за овакве активности. Она води и Креативну радионицу на којој се израђују украси за продају, а у изради, поред ђака, учествују учитељице и поједини наставници, као и родитељи.

Запослени, родитељи и ученици велику подршку за организацију и реализацију ових садржаја који употпуњују школске дане и улепшавају празнична дружења, имају од директора школе Владимира Дејановића.

Ускршња изложба мокринских аутора

Aleksandra Djuran May 5, 2024

Ускршња изложба мокринских аутора отворена је у Галерији Дома културе у Мокрину. На изложби, коју је организовало удружење грађана „Раша Попов“ су приказане разнолике форме уметничког израза од уља на платну, уметничке фотографије до скулптура, дизајна, као и стрипова.

-Уметност у Мокрину није само изражавање вештине, већ и израз духа, додир музе, снаге и истине. У уметности се огледа љубав према завичају, животу, према свему што нас чини људима. Кроз радове које са поносом излажемо на овој изложби провлачи се нит која нас повезује са кореном наше постојбине, са својом причом и својом судбином. Ова изложба није само галерија слика, фотографија, скулптура, дизајна или стрипова, она надраста све то и много је више од тога. Ово је изложба душе Мокрина, изложба његових снова, његових страхова, његове радости, она задире у поре његове душе и открива нам суштину Мокрина – истакао је председник УГ „Раша Попов“ Живко Угреновић.

На изложби су дела Танета Ибрајтера, Валентине Чавић, Васике Тенкеша, Дејана Чавића, Душка Рамаија, Емилије Деспотов, Зорана Маленчића, Зорана Тенкеша, Зорана Србљина,Имреа Сабоа, Зорана Зрнића, Милана Рамаија, Милана Перића Дракуле, Милоша Србљина, Мирослава Антића, Николе Чавића, Слободана Бадрљице и Спасоја Кулаузова.

У Галерији „Нова”: Изложба најзначајнијих уметника прве половине 20. века

Aleksandra Djuran April 30, 2024

У Галерији „Нова” отворена je изложба „Седам деценија посвећености – Галерија Дома Војске Србије 1953–2023”. Реализује се у сарадњи Медија центра „Одбрана”, управе за односе са јавношћу Министарства одбране , а изложба је премијерно приказана у децембру 2023. у Галерији Дома војске Србије, истакла је Јелена Кнежевић, начелница поменуте галерије и ауторка изложбе.

-Најрепрезентативнија дела која се баштине у нашој збирци налазе се на изложби насталој поводом обележавања 70 година њеног постојања и рада. Кикинђани ће имати прилику да виде дела из прве половине 20. века попут радова Саве Шумановића, Јована Бјелића, међутим оно што чини окосницу уметничке збирке јесу дела настала на нашој чувеној манифестацији „Народно ослободилачка борба у делима ликовних уметника Југославије“. Она се скоро две и по деценије одржавала у нашој галерији и окупљала је врхунске уметнике са простора некадашње земље – навела је Јелена Кнежевић.

У галерији Народног музеја изложене су слике Влаха Буковца, Љубе Ивановића, Марина Тартаље, Мила Милуновића, Косте Хакмана, Јована Бијелић, Петра Лубарде, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Пеђе Милосављевића, Миће Поповића и многих других. Посетиоци могу да виде и скулптуре истакнутих вајара Нандора Глида, Томе Росандића, Ангелине Гаталице, као и радове примењених уметника Велимира Вукићевића, Боривоја Дедића, Аранке Мојак, Гордане Глид и Вање Жанко.

-Очекујем да суграђани изложбу посете не једном, него више пута. Свако може да пронађе дело за себе. Уједно ово је одличан преглед националне историје уметности. Наш циљ и стратегија је да бар једном годишње имамо изложбе које гостују из већих градова и које подразумевају сарадњу са већим установама од наше, са богатијим фондом. На тај начин пружићемо прилику Кикинђанима да могу и у свом граду да виде вредна дела националне уметности – рекла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

Отварању изложбе присуствовала је и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Сигурна сам да ће сарадња Галерији Дома војске Србије и кикиндског Народног музеја бити плодоносна. Могућности има у реализацији заједничких пројеката, размени знања, али и изложби. Позивам суграђане да посете изложбу јер имају могућност да погледају оригинална дела најзначајнијих сликара и вајара наше земље – напоменула је Валентина Мицковски.

За визуелни идентитет изложбе побринула се Маја Вучковић из Медија центра „Одбрана”, а рецензије потписују др Маријана Мраовић из Војног архива и др Катарина Живановић из Галерије САНУ. Изложба ће бити отворена до 6. јула.

A.Ђ.

У Народном музеју: Изложба поводом 70 година Дома војске Србије

Aleksandra Djuran April 29, 2024

У сарадњи Медија центра „Одбрана”, управе за односе са јавношћу Министарства одбране и Народног музеја Кикинда у Галерији „Нова” у уторак 30. априла у 13 часова биће отворена изложба „Седам деценија посвећености – Галерија Дома војске Србије 1953–2023”.

Изложба је премијерно приказана у децембру 2023. у Галерији Дома војске Србије у Београду, а посвећена је обележавању 70 година њеног постојања и рада. Поставку је чинило 70 најрепрезентативнијих дела ликовне и примењене уметности из богатог фундуса који броји око 1.500 остварења националног ликовног стваралаштва.

У галерији Народног музеја Кикинда биће изложено неколико дела насталих у првој половини прошлог века, као што су слике Влаха Буковца, Љубе Ивановића, Марина Тартаље, Мила Милуновића, Косте Хакмана, Јована Бијелића. Већи део поставке чиниће дела српских и југословенских уметника из друге половине 20. века попут слика Петра Лубарде, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Пеђе Милосављевића, Миће Поповића и многих других. Посетиоци ће моћи да виде и скулптуре истакнутих вајара Нандора Глида, Томе Росандића, Ангелине Гаталице, као и радове примењених уметника Велимира Вукићевића, Боривоја Дедића, Аранке Мојак, Гордане Глид и Вање Жанко.

Аутор изложбе је Јелена Кнежевић, музејски саветник и начелник Галерије Дома Војске Србије „Београд”. За визуелни идентитет побринула се Маја Вучковић из Медија центра „Одбрана”, а рецензије потписују др Маријана Мраовић из Војног архива и др Катарина Живановић из Галерије САНУ.

Изложба ће бити отворена до 6. јула.

Обреди, ритуали, нити које привлаче и спајају – на мултимедијалној изложби Коштане Бановић у „Тери“

Igor Crnogorac April 10, 2024

Ритуал, обред у различитим медијима, као средство и начин спајања људи, са истим смислом и сврхом на различитим меридијанима, тема је вечерас отворене изложбе у Галерији „Тера“. Ауторка је мултидисциплинарна уметница Коштана Бановић која живи и ради у Холандији.

Дипломирана сликарка рођена је у Сарајеву и почетак њеног уметничког пута одредиле су ратне прилике у којима се нашла по завршетку Академије.

– Нисам желела да седим у атељеу и да сликам, то ми се није чинило у реду. Било ми је потребно да изађем и да будем у контакту са људима и тада сам почела да радим перформансе и видео записе. Кад све материјално нестане у рату, када остане само седам ваших фотографија, човек се запита: „Шта је мој идентитет?“. Ја сам открила да је то ритуал бацања граха, то је баш моје. Пуно таквих перформанса сам радила, али не као гатање, него као прављење мостова према другом човеку, људима. Тако је почело – објашњава Коштана Бановић.

И наставило се истраживањем ритуала „са системом“, односно начина на који различите културе негују своју традицију: пасуљ има 41 комад, у Бразилу је то 16 шкољки, а у западној Африци су чак 362 линије у песку. Као уметник-антрополог, из Африке одлази у Бразил, па у Сенегал, на острва Карипске Холандије, Кубу…

– Изражавајући се кроз различите дисциплине и медије – цртеже, видео-радове и перформансе, откривала сам дубљу функцију обреда, и световних и религијских – каже уметница. – Они су као скулптура у простору, за њих нам није потребан језик, само их осетимо и они нас повезују.

Изложба „Цртање нити“ садржи и предмете – објекте/медије, „нађене, поклоњене, купљене, остављене“ са свих места на којима је истраживала своју основну тему.

– Коштана Бановић је организаторка великог броја самосталних и колективних изложби, учесница многобројних резиденцијалних програма, а њени филмови се приказују на фестивалима. Њен етнолошки филм у фокус ставља чулне аспекте обреда, а двоканална видео инсталација – однос локалне заједнице према природи – истакла је Тијана Тошевски, историчарка уметности, отварајући изложбу.

На цртежима са перфорацијама, нитима тражим конекцију према живима и према мртвима и зато је у средишту ритуал, као средство да се повежемо сами са собом, са другима и са читавим колективом, закључила је Коштана Бановић.

На тај начин, њене нити привлаче, спајају и доносе утеху заједнице. Разумите их на изложби у Галерији „Тера“ на Тргу до 20. маја.

С. В. О.

Мода је променљива, стил је вечан, истакнуто на изложби „Мала лила хаљина”

Aleksandra Djuran April 2, 2024

„Мала лила хаљина“ назив је изложбе хаљина ауторке Зоране Драшковић Ковачевић, вишег кустоса педагога Народног музеја у Крушевцу. У Галерији Културног центра наредна три дана суграђани могу да погледају изложбу хаљина у приватном власништву од прве половине двадесетог века до данас.

-Изложба садржи 67 хаљина из приватног власништва Крушевљанки, понеке Београђанке, Пожаревљанке. На наш позив одговориле су 32 жене које су донеле хаљине, њима драге, које су носиле у посебним животним приликама. Најстарија хаљина је из раних шездесетих година прошлог века, а најмлађа је сашивена прошле године. Свака од њих има своју историју и ручно је шивена – рекла је Зорана Драшковић Ковачевић.

Изложене хаљине неупоредиве су по лепоти, значају и трајању. Најстарија међу њима је власнице Светлане Цеце Крстић. Свечана хаљина дугих рукава са златном траком око деколтеа, шивена је код чувене кројачице Заге у Крушевцу. Међу њима је и дуга плава хеклана хаљина ручни рад тетке Милосије Ђидић. Власница Дара Виријевић ју је носила два пута 1978. године на апсолвентској вечери Медицинског факултета у Нишу, али и 2012. на венчању сина. Ту су и оне купљене у Швајцарској, Америци, Солуну, Истанбулу. Ношене за концерт Београдске филхармоније, прославу Дана жена, Дана републике, мале и велике матуре, наслеђене од маме, баке, чувају у својим наборима, карнерима, фалтама свилама и чипкама дане и ноћи смеха, уздаха, тајних љубави, аплауза публике, сватова.

Ауторка изложбе напомиње да дуго сарађује са локалном заједницом и да протеклу деценију организује изложбе повезане са грађанским животом.

-Ово је петнаеста и јубиларна изложба и сваки пут имамо све више учесника. Хаљине су заправо материјализована сећања на лепшу страну живота – додала је Драшковић Ковачевић.

Отварању изложбе присуствовале су и заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски и чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

-Друга изложба у Кикинди продубила је сарадњу Народног музеја из Крушевца и Културног центра. Изложба је интересантна и веома лепа. Мој утисак је да свака хаљина представља животну причу жене која ју је носила. Нису важне хаљине и модели него повод због ког је настала – рекла је Валентина Мицковски.

А.Ђ.

У Народном музеју отворена изложба „Читање Васиљева”

Aleksandra Djuran March 22, 2024

Изложба „Читање Васиљева” отворена у Галерији „Нова“ Народног музеја реализована је у оквиру обележавања стогодишњице смрти песника Душана Васиљева. Посвећена је кикиндском песнику експресионисти, драмском и прозном писцу, човеку који је преминуо пре сто година у непуној 24. години.

-Покушали смо добијемо одговор на питање како ми данас читамо Душана Васиљева, шта нам данас значе његова поезија и проза, да ли можемо да га разумемо и да ли смо у праву. То су питања на која, вероватно, никада нећемо добити одговор, али можемо да пробамо. Дали смо и публици могућност да нам кажу шта читају у делима Душана Васиљева, а сви посетиоци моћи ће да прочитају, у оригиналном рукопису, две његове приче које никада нису објављене. Важно је да промовишемо кикиндског песника који се чита и у основним и у средњим школама и налази се и уџбеницима – истакла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

Изложба је реализована уз подршку писца Срђана Срдића, а сарадници су били Наташа Иветић, професорка књижевности, Тиса Фелбаб, Емилија Рељин и Николина Ружић, ученице Гимназије „Душан Васиљев“.

-Душан Васиљев није заборављен и запостављен и није један од аутора о којима се ретко говори. Напротив, од сређивања споменика, објављивања сабраних дела, оснивања регионалног центра за таленте који носи име Душана Васиљева, до додељивања књижевне награде и књижевног конкурса који је расписала Гимназија, дали смо допринос да се његово дело не заборави. Како је Васиљев, на жалост, живот завршио у раној младости, он је остао вечно млад и са њим млади могу да се идентификују и разумеју га на прави начин – рекао је Срђан Срдић.

Отварању изложбе присуствовале су заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски и чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

-Наш дуг према овом песнику је вишеструк и књижевном наградом коју Град додељује покушавамо да се одужимо Душану Васиљеву. На овај начин чинимо да његово име живи у спони са свим досадашњим лауреатима, али и будућим. По свом квалитету награда заслужује епитет националног признања. Данашњим младим, али и будућим генерацијама треба да говоримо о делу Душана Васиљева, који је трагично, премлад изгубио живот и стварао је своја дела у суровим условима, крајње беде, сиромаштва, без подршке, без присуства мајке. И поред свега нашао је надахнуће и снагу да створи дела која остају – навела је Дијана Јакшић Киурски.

Помоћ изложби пружили су и Владимир Максимовић, глумац Народног позоришта Кикинда, као и Драгана Младеновић, Звонко Карановић, Лазар Павловић и Мића Вујичић , добитници награде „Душан Васиљев” у протеклих десет година.

Васиљев ће остати упамћен као аутор песама „Човек пева после рата“, „Домовина“, „Плач матере човекове“, „Сутон“. Интересантно је да за живота није објавио ниједну књигу, а век касније је више него познат у читавој Србији. Изложба је отворена до 15. априла.

А.Ђ.

У Галерији „Тера” изложба „Алтернативна прича о грешкама” Саре Масникосе

Aleksandra Djuran February 27, 2024

У Галерији „Тера”, сутра, 28. фебруара, у 19 сати биће отвoрена изложба „Алтернативна прича о грешкама” Саре Масникосе. На изложби представља отуђење и кохезију појединца и његовог положаја у различитим системима, реципрочним односима који се формирају у оквиру
тог система, као и начин на који људи комуницирају једни са другима, као и са друштвом уопште.

Сара Масникоса завршила је Академију уметности у Новом Саду, одељење за сликарство у класи професора Горана Деспотовског. Редовно излаже од 2015. и до сада је организовала петнаест самосталних, а учествовала је и на великом броју колективних изложби. Учесница је и у мноштва пројеката, радионица и уметничкких колонија.