Најновије

Маково Лунга 4

Озваничење преласка милионитог путника на међународном граничном прелазу Наково-Лунга протекло је у знаку иницијативе да овај прелаз буде отворен 24 сата и да се дозволи пролазак аутобуса и других категорија возила. Ово би, закључено је, умногоме помогло радницима који свакодневно прелазе границу путујући на посао у три смене, послодавцима и инвестиционим потенцијалима Кикинде и читавог округа.

Милионити прелазак забележен је пре неколико дана, била је то хрватска држављанка са пасошем Европске уније. Данас је овај јубиларни прелазак обележен уз посету званичника.

Сусрету на граничном прелазу присуствовали су градоначелник Никола Лукач са сарадницима, представници Севернобанатског управног округа, Министарства спољних послова, Министарства за европске интеграције, Управе граничне полиције и Царине Републике Србије, Амбасаде Румуније у Београду, Граничне полиције Румуније, Префектуре Жупаније Тимиш, Компаније „Зопас“ и локалних пограничних општина.

– Значај овог граничног прелаза немерљив је за Кикинду, за пограничну зону и за читав регион – истакао је градоначелник Лукач. – Ми смо поново надлежним институцијама пренели захтев и молбу да прелаз буде стално отворен. Свако са овог скупа, са обе стране, учиниће све што може да заједнички остваримо сан који је реалан и да будемо ближи једни другима, да повећамо инвестиционе потенцијале, као и да унапредимо сарадњу и пријатељство.

Осим у радном времену, ограничење које сада постоји је и у категорији возила којима је дозвољен прелаз, а то су: путнички аутомобили, бицикли, мотоцикли и лака теретна возила до 3,5 тоне, али не и аутобуси.

Сама чињеница да је, за непуних седам година, овде забележено милион прелазака, знак је да постоји потреба за стално отвореним прелазом, закључили су данас и присутни румунски пријатељи.

– Ово је важан јубилеј, надам се да ће у будућности границу Наково-Лунга више прелазити и путници друге националности. Даћемо све од себе да овај гранични прелаз ради 24 сата како би се и повећао број прелаза – рекла је заменица амбасадора Румуније у Београду, Анка Попа.

Међународни гранични прелаз Наково–Лунга трајно је званично отворен 8. новембра 2014. године. До почетка пандемије, забележен је стални пораст броја путника. Најпрометнија је била 2018. година, када је било 193 хиљаде прелазака

Са партнерима из Румуније до данас је реализовано или је у току остваривање девет прегораничних пројеката, укупне вредности готово три милиона евра. Заједнички наступ пред европским фондовима значајно је унапредио животне услове Кикинде и места у Румунији. У овом тренутку реализују се три, из области ванредних ситуација, здравства и ревитализације животне средине.

 

 

Олга Јеврић 1

Изложба „Олга Јеврић – композиција и структура”, уприличена поводом стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке, легатора, прве и једине жене вајара, редовног члана САНУ, постављена је у Салону Музеја „Тера“.

– Велика нам је част што имамо прилику да угостимо изложбу Олге Јеврић радовима из легата САНУ и из Куће легата. Олга Јеврић је велики авангардни стваралац који је, својим радом и залагањем, много допринела да се скулптура, посебно када је реч о женском уметничком стваралаштву, пробије на уметничку сцену. Наша је част што Кикинда има прилику да велики опус од безмало 70 радова, који хронолошки приказују њено стваралаштво, угости у простору Салона Музеја. Олга Јеврић била је учесница Међународног симпозијума „Тера“ 1991. године и том приликом је креирала радове који се налазе на овој изложби. Такође, наш фундус обогатила је својим стваралаштвом, именом и статусом – каже историчар уметности Верица Немет, кустос у Центру за ликовну и примењену уметност „Тера“.

Изложба је инетерактивна, садржи и ку-ар кодове помоћу којих се могу видети легати Олге Јеврић у САНУ и у Кући легата, као и видоматеријале, снимљене у току њеног живота.

Поставка радова ове велике уметнице доступна је посетиоцима до краја маја, од уторка до суботе, од 10 до 16 сати.

киша одвод

Од синоћ до јутрос у седам сати, у Кикинди је пало 34 литра кише по квадратном метру, сазнајемо у кикиндској Метеоролошкој станици.

Кол-центар ЈП „Кикинда“ није примио ниједну пријаву грађана о загушењу амосферске канализације. Ипак, овог јутра интервентна екипа је на терену у Микронасељу, где је остала вода на прилазном путу пијаци из Светосавске улице.

– Догађа се да, са кишом, у одводе уђе и земља, грање и лишће и онда је неопходно да интервенишу наше екипе са механизацијом и одгуше одвод – каже Ивана Петровић ПР овог јавног предузећа.

Уколико постоји потреба за интервенцијом, грађани то могу да пријаве на број 0230 422 760 до 15 сати, или дежурној служби на бројеве 062 884 48 91 и 062 884 48 88.

Наково-Лунга

Град Кикинда ће сутра, 18. маја, озваничити пролазак милионитог путника на Међународном граничном прелазу Наково–Лунга од дана његовог трајног отварања 2014. године.

Догађају ће присуствовати градоначелник Никола Лукач са сарадницима, представници Севернобанатског управног округа, Министарства спољних послова, Министарства за европске интеграције, Управе граничне полиције и Царине Републике Србије, Амбасаде Румуније у Београду, Граничне полиције Румуније, Префектуре Жупаније Тимиш и локалних пограничних општина.

Међународни гранични прелаз Наково–Лунга трајно је званично отворен 8. новембра 2014. године и, до почетка пандемије, забележен је стални пораст броја путника. Отварањем прелаза битно је унапређена прекогранична сарадња  Кикинде са суседним пограничним местима, посебно са Темишваром, центром Жупаније Тимиш.

До данас је реализовано девет прегораничних пројеката, од којих су најзначајнији управо они у вези са граничним прелазом. Изграђена је недостајућа инфраструктура на самом прелазу, затим бициклистичка стаза са соларном расветом и видео-надзором од Кикинде до граничног прелаза, реконструисано је 1.800 метара државног пута ка граници.

Такође, захваљујући трајно отвореном Међународном граничном прелазу, италијанска групација „Зопас“ која у Румунији послује у Великом Семиклушу и Темишвару, отворила је 2016. године фабрику у Кикинди, у којој ради 650 људи, и још око 200 наших суграђана  запослено је у њиховој фабрици у Великом Семиклушу.

вино 1

Бургундац Винарије „Кепул“ из Иђоша проглашено је за најбоље бело вино у професионалној конкуренцији на десетом оцењивању вина Баната. У Каштел „Ечка“ стигла су вина из свих крајева ове регије, а награде су први пут додељене и у професионалној и у аматерској категорији.

Такмичарима је припало шест трофеја, четрнаест златних и велики број сребрних и бронзаних медаља. Иђошко вино из 2022. понело је трофеј за најбоље бело вино, за најбоље црвено вино проглашен је „Каберне Совињон 2019“ винарије „Галот“ из Банатског Карловца, а за најбољи розе – „Ронде Розе 2021“ винарије „Драгић“ из Зрењанина.

У аматерској конкуренцији за најбоља вина проглашена су: бело вино „Гараже Звекић“ из Зрењанина, црвено вино Ивана Урошевића, и розе Винарије Драган.

Узорке су оцењивала два судијска панела којима су председавали др Владимир Пушкаш и енолог Срђан Лукајић.

Оцењено је да се види напредак у квалитету вина, посебно међу аматерима и да Банат има потенцијала за оснивање још нових професионалних винарија. Манифестацију је организовао Клуб вина из Зрењанина.

Додела трофеја биће уприличена у суботу 20. маја, на Винском фестивалу у Градској башти у Зрењанину, када ће посетиоци моћи и да пробају награђена вина.

Беби пакети 3

У свечаној сали Градске куће данас су поново били најдражи гости – бебе рођене у прва три месеца ове године. Поздравио их је градоначелник, Никола Лукач.

– Честитам вам рођење детета. И ја сам родитељ и знам колико енергије и труда треба да се подигне дете и да се изведе на прави пут. Град Кикинда жели увек да изађе у сурет најмлађим Кикинђанима, свима вама, и да се сви боримо за бољи живот у овом граду. Не знам шта ће нам брза саобраћајница и фабрика воде и реконструисана болница и нови Дом здравља ако нема деце због које све ово радимо. Хајде да их чувамо, да бодримо једни друге и да заједнички истрајемо у циљевима – рекао је Лукач.

Град Кикинда је новим суграђанима обезбедио 105 беби-пакета у којима су столица за храњење, пешкир са капуљачом, торба и „Радосница“. Појединачна вредност пакета је осам и по хиљада динара.

Ово је само један од програма Града ради подршке породицама, рекао је председник Градског парламента, Младен Богдан.

– Спроводимо свеобухватне мере социјалне и дечије заштите. Ово је прилика да покажемо колико Град мисли на децу и колико нам је стало да нас има још више – рекао је Богдан. – Желимо да, на сваки начин, подржимо родитеље, да им пружимо све што им је потребно, да планирају породицу, да одгајају децу у Кикинди и да пошаљемо поруку да је Кикинда град породице. Наше мере дечије заштите су свеобухватне. И ове године имамо висока издвајања за родитељство, за помоћ деци, за пронаталитену политику, за прворођено и другорођено дете. Такође смо у Покрету три плус, помажемо незапосленим породиљама, а од 2021. године и паровима који су у процесу вантелесне оплодње. Свако ко је родитељ и жели да постане родитељ има сигурну подршку од нас. Сада нам је потребно јединство, да причамо о породичним, здравим вредностима на којима треба да подижемо нова поколења.

Данијела Гојковић је данас дошла по пакетић за свог трећег дечака, Милана.

– Већ сам добила овај пакетић за старијег дечака. Сада поклон дпбија Милан који има три месеца. Много ми значи ова помоћ јер сам самохрана мајка – каже Данијела.

Ивана и Милорад Тодор стигли су са ћеркицом Аурором и малим Михајлом, који има три месеца.

– Имам четворо деце и увек сам добила пакетић, сваки поклон нам помаже – каже мама Ивана

Подели пакета присуствовала је чланица Градског већа за бригу о породици, Мелита Гомбар. Пакетићи за новорођену децу део су  акције „Кикиндски беби клуб“ коју Град Кикинда спроводи од 2014. године.

Библиотека 3

Народна библиотека „Јован Поповић“ организује предавање и приказивање документарног филма „Исидора“ које ће бити одржано у четвртак 18. маја у 18 сати и 30 минута.

О Исидори Секулић говориће Лаура Барна, књижевница.

фирма

Агенција за привредне регистре је на свом порталу за е-Сервисе покренула нову услугу за електронску регистрацију оснивања привредног друштва, предузетника и осталих правних форми које се уписују у Регистар привредних субјеката.

Ова електронска услуга обухвата подношење пријаве путем посебне апликације, прилагање електронских докумената потписаних квалификованим сертификатом, као и плаћање накнаде за регистрацију оснивања платном картицом, саопштио је АПР.

Агенција ће решење о оснивању привредног друштва, у форми електронског документа који је потписан електронским потписом регистратора, доставити на адресу за пријем електронске поште коју је подносилац унео у пријаву, или се може преузети из саме апликације након завршеног поступка електронске регистрације.

Од 17. маја 2023. године, подношење електронске пријаве искључиви је начин подношења пријаве за оснивање друштва с ограниченом одговорношћу (ДОО), ортачког, командитног и акционарског друштва.

Пријаве за регистрацију оснивања наведених друштава се од данас подносе Агенцији искључиво у електронској форми, у складу са чланом 9. став 2. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, док ће пријаве поднете у папирној форми бити одбачене, јер нису у складу са наведеним прописом.

-Напомињемо, обавезна електронска регистрација се не односи на већ регистроване привредне субјекте и на оснивање предузетника, задруге, задружног савеза, јавног предузећа, представништва и огранка страног привредног друштва. Ови субјекти убудуће могу да бирају између два начина подношења пријаве за регистрацију оснивања – у папирној или у електронској форми- наводи се у саопштењу АПР.

 

Музеј Сто невидљивих 5

Иако је „Ноћ музеја“, због трагичних догађаја, отказао организатор, „Музеји за 10“, на подручју читаве Србије, договорено је да, до петка, 19. маја планиране изложбе ипак буду постављене, али без пратећих догађаја. У кикиндском Народном музеју од вечерас је доступна изложба под називом „Сто невидљивих“, која је требало да буде централни догађај у Ноћи музеја.

– Изложба садржи вероватно и више од сто предмета који никада нису излагани и неће ни бити јер не одражавају на прави начин локалну историју или нису у најбољем стању. У суштини, чине је интересантне приче – каже директорица Народног музеја, Лидија Милашиновић. – Мени је најинтересантнија вилица бебе мамута коју је Музеј добио на поклон пре два месеца. Занимљива је и збирка учитеља Чипчића коју чине фотографије познатих Кикинђана и града, затим  најавни леци и плакати из двадесетих и тридесетих година прошлог века биоскопа „Олимпија“ и „Национал“, слика Мирослава Антића, коју не знам да ли је публика имала прилику да види, такође и слике неправедно запостављеног, јер није био академски сликар, Синише Момчилова. Ту је и кућни биоскоп са тродимензионалним сликама старим стотинак година, које се гледају са посебним наочарима, а све то израдили су Кикинђани, и још много тога.

Директорица додаје да ће изложба, такође предвиђена за Ноћ музеја, под називом „Сто заборављених“, о заборављеним Кикинђанима, бити организована у наредним месецима.

Изложба „Сто невидљивих“ у приземљу Народног музеја биће доступна три месеца.

Приједор 2

Драган Пецарски, члан Градског већа, и Мирослав Дучић, начелник Севернобанатског управног округа, присуствовали су обележавању Дана братског града Приједора, који овај датум прославља као Дан првог ослобођења града у Другом светском рату.

Академији „Приједор у срцу” присутвовали су и министри у владама Републике Српске и Србије, потпредседници и посланици Народне скупштине Републике Српске, амбасадор Грчке Димитриос Папандреу, представници братских градова и општина и пријатељи из Италије и Словеније.

error: Content is protected !!