Најновије Архиве | Паге 678 оф 766

Дан поља кукуруза и сунцокрета

Aleksandra Djuran Септембер 4, 2023

Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ у среду, 6. септембра, на огледном пољу „Кинђа“ организује Дан поља кукуруза и сунцокрета. Ово је прилика да се на једном месту сусретну пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа, као и да погледају 80 хибрида кукуруза и 50 сунцокрета, међу којима има и нових сорти.

Општи закључак је да је година била шаренолика за узгој пролећних култура и да приноси и квалитет зависе од локалитета до локалитета. Оно што је обележило овогодишњу производњу су нестабилне временске прилике. Иако је падавина било више у односу на прошлу годину, те је до краја јула род обећавао утицај ветра, леда и високих температура од почетка августа довео је до тога да се приноси суцокрета, чија жетва је у току, крећу од 500 килограма до 2,5 тоне по јутру што је испод вишегодишњег просека. Жетву популарне уљарице је прекинула киша која је пала у недељу, а у појединим деловима атара било је и 20 литара по квадратном метру.

На територији Кикинде и Новог Кнежевца под сунцокретом је око 21.500 хектара и малтене да нема њиве где није било полегања, али и већих штета. Док су се Кикинђани борили са ледом, Мокринчани су имали сушу.

Берба кукуруза, који је и најраспрострањенија култура, почела је спорадично. У Кикинди и Новом Кнежевцу под златним зрном је око 27.000 хектара, а кукуруз је боље поднео нестабилне временске прилике које су задавале муку произвођачима.

Шаранџије из Кикинде балкански прваци

Aleksandra Djuran Септембер 4, 2023

Екипа „Шаран 1“ из Кикинде победник је Балканског првенства у шаранском риболову одржаном на језеру Лаповац у месту Нашице у Хрватској. Спортски риболовци Зоран Попов, Зоран Кајла и Дражен Шево за 52 сата такмичења ухватили су укупно 211,43 килограма рибе међу којима је било пет шарана и 13 амура. Најтежи шаран имао је 22,45 килограма и то је уједно о најтежа риба такмичења.

-Поносни смо на успех којим смо практично вратили пехар у наш град с обзиром на то да је екипа „Шаран 2“ из Кикинде прошле године такође била балкански првак, на такмичењу одржаном на кикиндском „Риболовачком царству“. Освојили смо пехар, медаље и пехар за најтежу рибу првенства. Освајањем првог места стекли смо право да учествујемо на Балканском првенству следеће године како би одбранили титулу. Месецима смо се спремали за ово надметање и труд и рад су се исплатили – сазнајемо од Зорана Попова.

Од укупно 52 сата такмичења, спавало се свега два сата, напомиње наш саговорник. Учествовало је десет екипа из Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине и Црне Горе, а свака екипа, да би стекла право учешћа, морала је да прође квалификације и да буде прва на својим државним првенствима.

-Прижељкивали смо победу, али нисмо је очекивали с обзиром на то да је екипа Хравтске била фаворит. Утисци са такмичења су одлични, а најемотивнији моменат било је интонирање српске химне приликом уручења пехара и медаља. Желим да се захвалим локалној самоуправи, Спортском савезу града, као и градоначелнику Николи Лукачу који су подржали наше учешће на овом првенству – додао је Попов.

Као резерве у кикиндској екипи били су Атила и Стефан Терек, а прошлогодишњи победници , екипа „Шаран 2“, коју су чинили Зоран Суботички, Саша и Никола Велемиров заузели су шесто место са уловом од 99,7 килограма. У укупном пласману друго место заузела је екипа из Црне Горе са 206,95, а трећи су били Хрвати са 147,55 килограма уловљене рибе.

Покрајински буџет показатељ привредног раста: Више од трећине за капитална улагања

Jelena Trifunović Септембер 4, 2023

Буџет АП Војводине сада износи 122,9 милијарди динара након што је на протеклој седници покрајинске скупштине у уторак усвојен ребаланс. Чак 45,5 милијарди опредељено је за капитална улагања. Повећање буџета је последица раста привреде, а значајно је то што први пут покрајински буџет износи више од 7 одсто одрепубличког буџета, указује Станислава Хрњак, покрајинска посланица и председница Градског одбора СНС Српске напредне странке.

– Текући приходи буџета премашили су оних седам процената дефинисаних Уставом Републике Србије. На укупан буџет то је и више, 7,7 одсто. За капитална улагања иде три седмине износа, што је врло важно истаћи. Ако погледате период од 2016. до 2023. године видећете да је ова покрајинска администрација на челу са Српском напредном странком имала у континуитету повећање буџета, осим, у једној прилици 2020. године када је један ребаланс ишао наниже и то услед епидемије короне.. Битна чињеница је, такође, да смо ми и у претходном периоду имали 65 одсто трансферних средстава. У овом тренутку од безмало 123 милијарде, 56 милијарди је трансферних средстава, а све остало практично иде у капитални део буџета који је јасан показатељ озбиљног привредног раста- прецизира Станислава Хрњак.

Ребалансом је буџет увећан за 6,2 милијарде динара. У поређењу са почетним буџетом за 2023. годину, који је износио 108,5 милијарди динара, његов обим повећан је за преко 13 одсто, односно за 14,4 милијарде динара.

– Само у овој години, имали смо два ребаланса, оба са повећањем, на шта највише указује раст прихода од пореза на добит што говори о томе да је привреда стабилна и растућа. Видели сте да и током ове године постоји озбиљна подршка покрајинске владе, и кроз комуналну инфраструктуру, улагања у образовање, спорт, културу и друге пројекте. Буџет Војводине осликава стварно стање на територији АП Војводине и озбиљан напредак наше земље и на то смо веома поносни- истиче наша саговорница.

На протеклој седници донето је и више покрајинских скупштинских одлука о доношењу просторних планова и заштити природних добара, међу којима је и Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута ИВ реда гранични прелаз са Мађарском Бачки Брег – Сомбор – Кула – Врбас – Србобран -Бечеј – Кикинда – гранични прелаз са Румунијом (Наково).

ИЗ ПОКРАЈИНЕ ЗА КИКИНДУ

Међу најзначајнијим актуелним пројектима који се финансирају из покрајинске касе је свеобухватна реконструкција водоводне мреже. Треба поменути и мини- постројења у селима, која ће такође бити изграђена захваљујући покрајинским средствима. Постављање јавне расвете у новој индустријској зони, радови у више основних и средњих школа, предстојећа обимна реконструкција ОШ „Фејеш Клара”- само су неки од пројеката које значајним износима подржава Покрајинска влада.

Усвојена одлука о просторном плану за брзу саобраћајницу Сомбор-Кикинда: Пројекат од посебног значаја за Републику Србију

Jelena Trifunović Септембер 4, 2023

Скупштина АП Војводине усвојила је на протеклој седници одлуку о доношењу Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута ИВ реда гранични прелаз са Мађарском (Бачки Брег)-Сомбор-Кула-Врбас-Србобран-Бечеј-Кикинда-гранични прелаз са Румунијом (Наково).

Овај пројекат је, закључком Владе Србије проглашен пројектом од посебног значаја за Републику Србију и његова реализација ће се вршити по основу Закона о посебним поступцима ради реализације пројекта изградње и реконструкције линијских инфраструктурних објеката од посебног значаја за Републику Србију.

– Поред саобраћајног повезивања и реализације интереса у области саобраћајне инфраструктуре, изградња предметне саобраћајнице представља пројекат који је од великог утицаја на развој и унапређење инфраструктурних, економских, привредних и других интереса, како Републике Србије као целине, тако и АП Војводине, али и локалних интереса у подручјима кроз које планирана саобраћајница пролази. Реализацијом пројекта, саобраћајно-географски положај Града Сомбора и Града Кикинде, као и општина Куле, Врбаса, Србобрана, Бечеја и Новог Бечеја и саобраћајна приступачност ће бити унапређени у значајној мери, што ће условити бржи и ефикаснији развој ових општина и градова – наводи се на сајту Скупштине Војводине.

Основни разлог за израду и доношење Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута ИБ реда је, како се наводи, стварање услова за реализацију националних и регионалних интереса у области саобраћајне инфраструктуре на принципима одрживог развоја и заштите, односно обезбеђење просторних услова за изградњу брзе саобраћајнице.

Подсетимо, након обављеног јавног увида, нацрт просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута ИВ реда гранични прелаз са Мађарском (Бачки Брег)-Сомбор-Кула-Врбас-Србобран-Бечеј-Кикинда-гранични прелаз са Румунијом (Наково) предат је Скупштини Аутономне Покрајине Војводине.

Брза саобраћајница дужине 175 километара спојиће два гранична прелаза, и између њих Сомбор, Кулу, Врбас, Бечеј, Нови Бечеј и Кикинду.

(Е Капија)

Подручна лига: Победе Наковчана и Мокринчана, пораз Тополчана

Dejan Panić Септембер 3, 2023

У четвртом колу Подручне лиге „Зрењанин”, наковачки Полет победио је 3:1 (Зорић, Кењало, Фејеш) у Ботошу, тим Омладинца, а мокрински Делија 2:0 (Милин двапут) Војводину у Новом Милошеву док је у Банатској Тополи Напредак поражен 0:1 од Црвене звезде из Војводе Степе.

Преостали резултати четвртог кола: Раднички – Младост 0:2, 2.октобар – МСК 3:2, Банат – ЖФК Банат 1:0, Напредак (Ч) – Билећанин 1:0, Стајићево – Јединство (није одиграно).

ТАБЕЛА: Напредак (Ч) 12, 2.октобар 10, Стајићево 9, Ц. звезда 9, Билећанин 9, Раднички 6, МСК 6, Банат 6, Младост 6, Полет 6, Напредак (БТ) 4, ЖФК Банат 4, Делија 3, Јединство 1, Војводина 0, Омладинац 0.

У петом колу, у суботу и недељу (16), играће: Полет – Раднички, Јединство – Омладинац, Билећанин – Стајићево, ЖФК Банат – Напредак (Ч), Ц. звезда – Банат, Делија – Напредак (БТ), МСК – Војводина, Младост – 2.октобар.

Војвођански „Исток”: Рускоселцима дерби против ЖАК-а

Dejan Panić Септембер 3, 2023

Данас је комплетирано четврто коло Војвођанске лиге „Исток”, а у Руском Селу у локалном дербију, резултатом 2:0, Црвена звезда савладала је тим кикиндског ЖАК-а.

У првом делу Радивојац је био у стопостотној шанси, али је у ситуацији један на један, голман Рускоселаца Мишков изашао као победник. И Коцкар је запретио домаћину, свом донедавном клубу, али тукао је у изгледној прилици поред гола. Исти играч још једанпут је у наставку покушао, али опет је Мишков био одличан.

На супротној страни Звезда је стрпљиво чекала своју шансу и стигла до вођства ближе крају. Кресоја је набацио повратну, а ветеран Зечевић у 77. минуту, сјајним приземним ударцем из прве, донео предност да би победу оверио Симић. Након убачене лопте Цвијановића пред петерац, Симић је седам минута пре краја у дуелу „отресао” Крнића и рутински ставио тачку, иако је победа Рускоселаца могла бити и уверљивија, међутим Цвијановић је на самом крају, ударцем главом, погодио стативу.

Резултати четвртог кола: Борац – Војводина 2:1, Русанда – Полет 2:3, БАК- Младост 1:2, Јединство (БК) – Козара 1:2, Ц. звезда – ЖАК 2:0, Слобода – Будућност 1:1, Бегеј – Јединство (В) 2:3, Раднички – Пролетер 0:0.

ТАБЕЛА: ЖАК 9, Војводина 9, Борац 8, Будућност 8, Козара 7, Јединство (В) 7, Ц. звезда 7, Пролетер 6, Бегеј 5, Русанда 4, Младост 4, Полет 4, Слобода 3, Раднички 3, Јединство (БК) 1, БАК 0.

У петом колу, у суботу и недељу (16.00), играће: Пролетер – Борац, Јединство (В) – Раднички, Будућност – Бегеј, ЖАК – Слобода, Козара – Ц. звезда, Младост – Јединство (БК), Полет – БАК, Војводина – Русанда.

Креће наранџасти караван промоције „Дана лудаје“

Igor Crnogorac Септембер 3, 2023

„Дани лудаје“, 38. пут, биће одржани од 14. до 17. септембра. Од сутра ће предшколци, као и годинама уназад, посетити неколико градова и позвати их у госте.

Караван ће у понедељак бити у Суботици, у уторак у Сомбору, а у среду у Зрењанину и Новом Саду. У петак ће на „Дане лудаје“ бити позвани Београђани, а затим, у уторак, 12. септембра, и грађани Темишвара.

Наранџаста поворка малишана упознаће потенцијалне госте са програмом манифестације на којој нас очекују такмичење за најтежу и најдужу лудају, и спортски, кулинарски и културни програми, између осталих и: „Карневал предшколаца“, „Банатски фруштук“, „Гостинска соба“, „Европски кутак“, „Сајам предузетника“.

У музичком делу наступиће Стефан Миленковић, „Ју група“, Неле Карајлић, Милица Павловић и Саша Матић.

Мајстори рока на концерту за памћење

Igor Crnogorac Септембер 3, 2023

Сјајни музичари, моћни вокали, тврди рок-звук и сами хитови рок-бендова са простора Југославије од пре шест деценија до данас ређали су се синоћ на Тргу, на концерту под називом „Да се не заборави“ који су приредили Ђорђе Давид, „Деатх Саw“ и Ивана Петерс.

У жестокој завршници „Кикиндског лета“ публика на Тргу уживала је пуна два сата, певајући са Давидом и Иваном који су их освојили професионализмом и непосредношћу.

– У Кикинди сам после 20 година, последњи пут овде сам наступао, такође са Иваном, на Мото-сусретима на Плавој бањи. Сада сам дошао да се кандидујем за наступ на „Данима лудаје“ јер је то ствар престижа. Ако добро одрадимо вечерашњи концерт, можда имамо шансу – рекао је Ђорђе публици која га је, у томе, у наставку вечери, здушно подржала.

Иако је наступ каснио читав сат (музичари су то оправдали радовима на путу), публика је имала стрпљења да испрати и врло савесне тонске пробе и да сачека концерт који им је донео пуна два сата чисте енергије и сјајне атмосфере.

Ивана Петерс, певачица групе „Негатив“, каријеру је започела као вокал (уз Гоцу Тржан) поп-групе „ТАП 011″. Ђорђе Давид најавио ју је као најбољи женски вокал на Балкану.

– Рокенрол још увек живи, „Негатив“ још увек постоји, имамо нове песме, само још треба да их снимимо. Ми увек имамо где да наступамо, имамо своју „фан-базу“. Није лако, али код нас је рокенрол у запећку, мислим да су мало бендови криви, али нема нас ни у медијима – каже Ивана.

Ђорђе Давид, деведесетих година певач групе „Генерација 5“, по занимању глумац, сада наступа са бендом „Деатх Саw“. Млађим нараштајима познат је и као члан жирија такмичења „Звезде Гранда“.

– Упркос томе што га медији игноришу, рокенрола итекако има. Не можете да видите спотове, стављен је са стране, али имамо страшне клинце у овој музици, у читавој држави – каже Ђорђе. – Вечерас представљамо Александра Јосифовског који је био мој први суперфиналиста у „Звездама Гранда“, и заузео је прошле године друго место, и, такође мог кандидата, овогодишњу победницу, Славицу Ангелову из Струмице. Захваљујући њој сам успео у својој мисији, да освојим парче простора са таквом музиком јер је финалу певала Луиса Армстронга.

И Ђорђе и Ивана успели су, присним односом са публиком и изванредним даром за комуникацију, потпуно да освоје Кикинђане свих генерација. Овај завршетак „Кикиндског лета“ остаће упамћен, а рокери, старији и млађи, сигурно ће прижељкивати њихов наступ на „Данима лудаје“ или било којим другим поводом.

Трагедија младе породице у Кикинди – страдао двогодишњи дечак

Igor Crnogorac Септембер 2, 2023

Дечак од непуне две године смртно је страдао данас у поподневним сатима док се играо са братом близанцем. Претпоставља се да се, у игри, случајно, упетљао у канап од завесе. Дечаци су били сами у соби док је мајка отишла до оближње продавнице.

У повратку, мајка је затекла сина без свести, са канапом око врата. Истрчала је из куће са дететом и затражила помоћ. Комшије су покушале да помогну, детету је дато вештачко дисање, затим га је Хитна помоћ одвезла до Болнице у којој су лекари покушали да га реанимирају. Нажалост, било је прекасно.

Млади родитељи са дечацима су се недавно доселили у своју кућу у улици Стерије Поповића. Дечаци би рођендан прославили у новембру.

Трагедија је потврђена у Полицијској управи у Кикинди у којој кажу да је о догађају обавештено Више јавно тужилаштво у Зрењанину.

Сова Буба, највећа на свету

Igor Crnogorac Септембер 2, 2023

Највећа сова на свету од пре неколико месеци живи у Кикинди. Зове се Буба и кућни је љубимац породице Трумбеташев. Буба је још увек мала, има 4,5 месеца, и висока је више од пола метра. Када порасте, биће висока 70 центиметара, а распон крила биће јој 1,9 метара.

Њена врста зове се велика ушара или орлова сова, због канџи којима, на квадратни центиметар, хвата једну тону. На латинском назив врсте је Бубо бубо, отуд и име. А у кућу Трумбеташових, породице која се, иначе, на свом пољопривредном газдинству, бави козарством, стигла је јер је Кикинда град сова, каже Веселин Трумбеташев. Али и као компромис.

– Ишао сам једном на вашар и видео сам, успут, јастребаре. И онда сам хтео јастреба. Рекао сам то жени, али она је хтела орла. Онда је чула да су се у Србији први пут, у одгајивачници, излегла три птића највеће сове и одмах смо се договорили. Ред је да у Кикинди живи највећа сова. Она је, иначе, иста као мала ушара, којих има у граду, само у много већем издању. Кад смо добили Бубу, била је беба, мала као веће пиле, бела и чупава. Живела је с нама у кући, целу ноћ је скакутала на прозору – каже Веселин.

Орлова сова је евроазијска птица грабљивица. Животни век у природи јој је 20-25 година, у заточеништву живи и до 60 година. Назив је добила због канџи и веома је опасна. У природи лови глодаре, зечеве, јежеве. али је забележено и да ноћу по плен улази у гнезда јастребова и сокола. Има бешуман лет. Једина међу птицама не може да помера очи, зато главу окреће за 180 степени.

Веселин има дозволу за држање Бубе од Министарства за заштиту животне средине, на шта га и Закон обавезује.

– Буба, ипак, није иста као припадници њене врсте који живе у дивљини, она је инпритована птица, што значи да је одгајана у инкубатору – објашњава Веселин. – Бубини мајка и отац су из Чешке. Ја сам је добио на поклон из легалне одгајивачнице у Панчеву, ту је рођена. Пошто је из инкубатора, она не може да се снађе у природи. У томе је разлика између ње и сова из дивљине. Има брата и сестру, што значи да је једна од пет легалних птица те врсте у Србији.

Један од разлога због којих Бубини сродници нису популарни као љубимци је и то што је тешка за обуку.

– Буба је јако паметна, али има своју нарав, и неће да слуша. Она мисли да је човек њена врста, мене и жену сматра за родитеље и нас не дира. Уловила нам је била мачку, али је мачка успела да побегне. Ја се играм са њом, цео дан смо заједно, прави ми друштво. Понаша се као куца понекад, има своје играчке, лопту, камиончиће, али највише воли да узме женину папучу и да је „удави“ у базену. Од кад је стигла, омиљена играчка јој је мали бели меда. Када спава, чучне, а спава када и ми, дању понекад дремне. Заправо има добар карактер, тако смо је ми научили – прича Веселин.

Бубина врста спада у усамљене птице. Буба то, свакако, није. Веселин и Соња већ јој знају и расположења. Када јој је забавно, љуља горњи дао тела, а када је љута, перје оку ушију јој се повлачи у назад. И то најчешће када наиђу Лаза и Маша, пулини који је, обично, нервирају. Иначе, када фиксира погледом, зенице јој се потпуно прошире, и тада се зна да је спремна за акцију.

Буба је сада већ девојчица и има свој стан-волијеру са базеном од 13 квадрата. Међутим, брзо расте, већ нема места да рашири крила и зато јој се гради нови, такорећи мањи једнособан стан од 30 квадрата и три метра висине, са базеном, наравно.

Посебна прича је храна за Бубу која је, разуме се, посебна.

– Као мала, јела је до девет једнодневних пилића на дан. Сада један њен оброк чине два бела пацова и две до три препелице. Прво сам јој храну куповао у Новом Саду. Схватио сам да је то прескупо, па сам решио да покренем производњу пацова и јапанских препелица. За то су ми била потребна и два инкубатора по које смо ишли у Темишвар. Тада ми је жена рекла да је много јефтиније да, када ми је досадно, идем у кафану, него да држим сову – признаје Веселин.

Чини се да је супруга Соња била у праву када су у питању трошкови. Јер, када се Буба прехладила, схватили су да је најближи доктор за њу један ветеринар, Италијан у Дубаију. Само разговор са ветеринаром коштао је 200 евра, а инјекције против упале грла су, такође, стигле из Емирата. Нисмо питали за цену. Али смо схватили зашто је Соња зове Буба-трошак.

Буба је, ипак, добра девојчица и много воли да се шета по Тргу везана на руци свог газде. Тада јој прилазе деца и сви би да се фотографишу са највећом совом на свету која, сасвим очекивано, живи у граду ушара, малих и великих, свакако питомих. Као и људи у месту чији су заштитни знак.