Најновије Архиве | Паге 678 оф 700

На Дан жена – суграђанке о свом статусу

Igor Crnogorac Марцх 8, 2023

Обележавање Међународног дана жена свој зачетак има у протесту радница у индустрији одеће и текстила, одржаном 1857. године у Њујорку. Оне су демонстрирале због лоших радних услова и ниских плата.

Протести су настављени и наредних година. У Њујорку је, 1908. године, 15.000 жена захтевало краће радно време, већу плату и право гласа.

Идеја да се установи међународни празник потекла је од жене по имену Клара Цеткин, комунисткиње и боркиње за права жена која је овај предлог изнела на Међународној конференцији жена у Копенхагену 1910. године.иде

Дан жена први пут је обележен 1911. у Аустрији, Данској и Немачкој.

Шта жене данас мисле о овом празнику, односно свом положају у друштву, питали смо наше суграђанке.

Станислава Хрњак, посланица у Скупштини АП Војводине и повереница Градског одбора СНС

-Жене су ослонац не само српског друштва и породице, већ целе земље. Осми март је дан који има историјску симболику и важно је да то буде дан који је за сваку даму посебан. Често кажемо да би сваки дан требало да буде Дан жена узимајући у обзир колико оне улажу у породицу, посао, колико су предузимљиве, колико су покретачи свега, то се у свакодневном животу да видети. О томе треба да причамо чешће него једном годишње. Не смемо да занемаримо ни жене жртве насиља, и о томе треба да говоримо значајније и храбрије, да заштитимо жене у сваком смислу. Такође, да их изједначимо у друштву у контексту зарада, јер оне улажу далеко већи напор. Посебно жене које се баве јавним послом имају вишеструку одговорност која се ослања на дом, пријатеље, родитеље, посао. Оне не знају да буду површне, када преузму на себе одговорност, гурају до циља. И зато мислим да је свака жена посебна, да је треба подржати, да друштво треба да стане иза њих. Пажња која се женама указује данас јесте обавеза да бисмо им показали колико су посебне, али да се потрудимо сви заједно да пажњу и награду за свој труд и рад добијају и у осталим данима током године.

Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника

–Важан ми је овај празник из више разлога. Треба да истакнемо суштину и симболику, а то је, од Розе Луксембург па надаље, борба да се оствари бољи положај жена. Упорношћу и храброшћу су се бориле за политичка и економска права и слободе, и за пуно уважавање у друштву. Волим овај празник зато што ме је још као дете асоцирао на мајку, баку, тетке и увек је био у знаку радости и лепог расположења. Нека и буде у симболици ружа и цвећа, али заиста се осећала емоција, поклањате нешто и тиме изражавате љубав и поштовање према тој особи. Али ако и поред борбе за права жена постоји било какав покушај маргинализовања и оспоравања улоге и значаја жена у друштву, онда сваки такав поклон и обележавање празника је само ритуал и празна прича. Нека данашњи поклон- ружа или други знак пажње чини срећном жену током целе године, то је израз захвалности, поштовања и признања улоге жена у друштву без обзира на то да ли говоримо о домаћици или жени која се остварила у одређеном послу, или на било који други начин. Битно је да се улога жене поштује и освести, јер је она велика.

Јасмина Дрињак Малогајски, васпитачица у Берлину

– Осми март у целој Немачкој је веома битан празник и сви се некако труде да своје жене, мајке обрадују неким пригодним поклоном, изласком на вечеру, цвећем.. Велики број билборда има за тему честитку женама. Овде у Берлину конкретно, то је можда један од најважнијих празника јер је од пре неколико година уврштен у празнике који су нерадни дани. По клубовима су организоване свирке на којима наступају жене, данас се играју тематски стендапови о женама-који представљају жену као супер хероја, што и јесмо. Оне које данас морају да раде, на плату ће добити 100% на дневницу јер је државни нерадни дан.

Татјана Кором, Удружење жена Кикинде

-Радујем се том дану зато што су се жене избориле за своја права, која и данас имају. Удружење жена Кикинде традиционално обележава тај дан. Ми смо га прославиле заједничким окупљањем у петак у Ресторану „Белавила“. Када је о поклонима реч, сматрам да нису важни. Битна је пажња и честитка од срца.

Даринка Маљугић, библиотекарка

– За мене је Осми март веома важан, жене су заборавиле зашто га прослављају. Ако смо се бориле за равноправност, не значи да смо себи само још натовариле додатни посао и да треба да имитирамо мушкарце, то ме јако иритира. Нисам феминисткиња, али јесам за равноправност.

Снежана Попесков, технички секретар у Народном позоришту

– Овај дан се обележава у знак сећања на борбу за женска права и зато мислим да је веома значајан. Жена има посебан сензибилитет и посебно место друштву, то не сме да се заборави.

Наталија Богосављев, предузетница

-Није ми важан овај празник. Сматрам да свакодневно и према свима треба да се односимо као према себи равнима и са поштовањем јер смо сви равноправни.

Јована Мишковић, наставница немачког језика у Новом Саду

-Празник је значајан да бисмо се подсетили да су жене једнако важне, чак и важније од мушкараца. и да је потребно да вуду цењене. Треба подсетити мајке, сестре, жене да су вољене, али није лоше и да добију неки поклон.

(ВИДЕО) Нови лекар у кикиндској болници – из Дамаска, са осмехом

Igor Crnogorac Марцх 8, 2023

Кикиндска Општа болница однедавно има новог лекара, а Кикинђани новог суграђанина.

Доктор Сами Хашим је радиолог из Дамаска. Захваљујући колегама и пацијентима, у нашем граду већ се осећа као код куће.

Веома је задовољан условима за рад и стицање искуства у кикиндској болници. За сада не планира нове дестинације, штавише, у изгледу је да ће још неке себи блиске људе довести у наш град.

Доктора Самија препознаћете по осмеху, а одмах затим по стручности, професионалности и изузетном односу према пацијентима.

Посетили смо га на његовом радном месту.

Тиса у земљи књижевности

Igor Crnogorac Марцх 8, 2023

Тиса Фелбаб завршава Основну школу „Свети Сава“ и носилац је Светосавске повеље Школе, Вукове дипломе и специјалних диплома из енглеског језика и из хемије. Ова тринаестогодишњакиња има и јединствену страст, помало неуобичајену за њену генерацију. Тиса много воли да чита и већ три године је књижевни критичар Издавачке куће „Лагуна“.

– Мама је видела да „Лагуна“ тражи децу да пишу приказе књига. Прва књига за коју сам написала критику је „Девојчице узвраћају ударац“ Роберта Такарича. После неколико дана јавила ми се уредница и понудила ми да напишем још један приказ. Тако је све почело – прича Тиса.

Уредница, али и читаоци, препознали су Тисин таленат да изрази своје утиске о књизи. Међутим, љубав према писаној речи код ове девојчице развијала се од најранијег узраста.

– Родитељи су ми читали књиге када сам била мала. Чим сам научила да читам, почела сам сама да узимам књиге из библиотеке. Мислим да има деце која јако воле да читају, али их је много мање од оних који не читају уопште – објашњава Тиса. – Волим да читам фантастику. Недавно сам завршила читање серијала „Стаклени престо“, за који пишем приказ.

Тиса каже да ће уписати Гимназију јер још увек није сигурна у то чиме ће да се бави. Једино што је сасвим извесно, каже, јесте то да ће и даље писати књижевну критику.

– Поред тога што могу да читам различите књиге, на тај начин и вежбам писање и могу да изразим своја осећања људима које ће то занимати. Наставници у школи и другари ми често приђу и кажу да су прочитали неку од мојих критика и да им се свиђа, што ми прија. Јаве ми се и писци, што ме посебно обрадује. Александра Филиповић поклонила ми је своју књигу пошто је прочитала мој приказ њеног романа „О крилима и чудима”. Писац из Кикинде, Срђан Тешин, дао ми је своју књигу „Лука каже”, како бих написала критику о њој. Посебну захвалност дугујем и Маријани Љиљак, наставници у Школи за менталну аритметику „БраинОБраин”, коју сам завршила пре две године.

Упориште Тисине креативности свакако је њена породица. Она је и узор свом млађем брату Аљоши који каже да себе у будућности види као професионалног рукометаша.

Ова млада књижевна критичарка до сада је написала педесетак приказа. Признаје да би волела и сама да напише књигу. Уз то, воли и да слика, па је њено усмерење ка уметности већ сада сасвим извесно.

У свету писане речи или неке друге креативне стварности, тринаестогодишња Тиса Фелбаб уобличава своју сјајну будућност. И сигурним корацима већ стиже до ње.

Поштин конкурс за предузетнице

Jelena Trifunović Марцх 8, 2023

Пошта Србије другу годину заредом организује национални наградни конкурс „100 успешних пословних жена”, овога пута намењен предузетницама из руралних и неградских подручја, чиме наставља да подржава женско предузетништво и поклања пажњу унапређењу положаја жена на тржишту рада.

Под слоганом “Најбоље тек долази”, конкурс почиње данас и трајаће до 8. априла.

Са циљем оснаживања и промоције женског предузетништва широм наше земље, овогодишњи конкурс намењен је оснивачицама и законским заступницама малих предузећа и удружења у руралним подручјима и осталим неградским срединама са територије целе Србије.

За 100 најбољих кандидаткиња по оцени стручне Комисије, Пошта Србије ће обезбедити националну видљивост њиховог пословања кроз бесплатан огласни простор у више од 1.500 пошта широм Србије.

Победнице и њихово пословање ће поред представљања у брошури која ће бити доступна без накнаде корисницима поштанских услуга, као и у онлајн брошури, бити представљене и на мониторима у поштама, на корпоративном сајту и званичним профилима Поште на Инстаграму, Фејсбуку, Линкедину и Yоутубе каналу, чиме ће њихови бизниси постати видљивији и боље позиционирани на националном тржишту роба и услуга.

Критеријуми за оцењивање су, између осталог, успешност презентованих пословних активности или пословне идеје, награде у области пословања или стваралаштва, друштвено-одговорне активности.

Детаљне информације о условима конкурса и начину пријаве доступне су на интернет адреси http://preduzetnice.posta.rs, док је за додатна питања на располагању имејл адреса konkurspreduzetnice@posta.rs.

Учитељство у Србији у мисији спасавања идентитета народа

Igor Crnogorac Марцх 7, 2023

Трибина посвећена 245. годишњици учитељства у Србији одржана је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Декан Учитељског факултета у Сомбору, историчар, проф. др Саша Марковић, претходно је учествовао у представљању ове високе школе средњошколцима у Кикинди.

У вечерњем програму истакнута је чињеница да је у Србији веома рано препознат значај просветитељстрва. Прва српска учитељска школа, „Норма“, основана је 1. маја 1778. године у Сомбору.

– Мисија просветитељства је да спасава и чува идентитет народа у времену безумља и дигитализације – рекао је професор Марковић. – Један од највећих изазова је како да просветитељство и критичко промишљање човек прихвати и да му школство то понуди. Кроз читаву историју политичке елите овде су, углавном, неговале идеју да Срби буду необразовни или полуобразовани, како не би угрожавали виталне интересе оних који владају.

Профитабилни ум, идеја о потрошачком менталитету, такође су супротстављени постепености, трезвеном промишљању и стрпљењу, што је веома важно за младе, али и све мање популарно међу њима, оценио је професор Марковић.

– Просвета данас има много мањи значај него што је то неопходно. Она је једини начин опстанка јер је најважније стварање интелектуалне и сазнајне вредности. Ако не негујемо образовање и не држимо корак у његовој актуелизацији, прети опасност да будемо асимиловани, да изгубимо идентитет у глобализацији. Просвети треба одредити много битнију улогу у друштву, треба неговати просветне раднике и чувати њихов статус.

Професор Марковић изучава историју образовања, али и политичку и историју идентитета, као и културу и развој политичке мисли на простору Војводине.

Аутор је 12 монографија и данас је кикиндској библиотеци на поклон донео три своја дела: „Српски учитељ у Угарској 1778-1918.“, „Политичка биографија Јована Јоце Лалошевића“ и „Национално без одијума – поглед без претензија“.

Педагошки факултет из Сомбора представио се кикиндским средњошколцима

Jelena Trifunović Марцх 7, 2023

Представљање Педагошког факултета из Сомбора уприличено је у Културном центру где су средњошколци имали прилику да се ближе упознају са овом високообразовном установом. Факултет уписује сторинак студената, а поред постојећа три смера, у процесу акредитације је још један.

-Педагошки факултет у Сомбору је најстарија институција у Срба која образује учитеље. Традицију чува од 1778. године- указао је декан факултета проф. др Саша Марковић. – Факултет уписује учитеље, васпитаче и библиотекаре, а у процесу акредитације је смер дигитално образовање. Новоизграђени дом „Зоран Ђинђић“ је одмах поред факултета. Уписујемо 70 одсто буџетских места,а за самофинансирајуће студенте су најниже школарине у држави и могу се платити у ратама. Услови за студенте су одлични, само је потребан мотив код младих да се определе за просвету. Одлучујући мотиви су човекољубље и да воле књиге- указао је декан факултета проф. др Саша Марковић.

Присутне је поздравила и чланица Градског већа задужена за образовање и културу Валентина Мицковски.

-Учитељски позив је, по мени, један од најплеменитијих и свако ко има жељу да позитивно утиче на систем вредности код деце, требало би да размотри могућности које пружа овај факултет. Кикинда ће имати знатан одлив учитељског кадра. У наредних пет година, 28 учитеља одлази у пензију и ово је могућност да млади упишу факултет и добију сигуран посао. Да бисмо мотивисали младе да постану учитељи, размишљамо и о додели посебних стипендија- напоменула је Мицковски.

Остојићи до крова над главом уз помоћ државе

Jelena Trifunović Марцх 7, 2023

Министарство за бригу о селу недавно је расписало нови јавни позив за доделу бесповратних средстава за куповину сеоских кућа за окућницом. Путем овог конкурса, сеоске куће на територији Града Кикинде купиле су 33 породице. Међу суграђанима који су путем овог конкурса решили стамбено питање је и четворочлана породица Остојић из Нових Козараца.

-Живели смо у заједници и одлучили да се осамосталимо. Теже је било пронаћи адекватну кућу у селу, лоше су биле понуде, али ова је била идеална за нас. Сада смо кренули да је реновирамо. План је да се до лета заврше радови и да се уселимо. Иза куће је башта где ћемо посадити воће- причају Лидија (23) и Крстан (30) Остојић, родитељи двогодишње Таре и осмомесечног Боже.

Чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици Мелита Гомбар посетила је породицу Остојић и истакла да Град Кикинда учествује на конкурсу тако што заинтересованим лицима помаже у прикупљању документације и изјавом потврђује тачност података које се односе на некретнину.

– Циљ програма је ревитализација села и подстицање младих да остану да живе на селу односно да се враћају на села и ту заснивају породице. Колико се ова мера показала успешном, сведоче подаци. Путем конкурса, стамбено питање у Србији решило је 5.000 грађана, а само током прошле године продато је 980 кућа. Право учешћа на конкурсу имају пунолетни држављани до 45 година старости- појединци, самохрани родитељи, брачни односно ванбрачни партнери. Важно је да немају непокретност на свом имену, осим пољопривредног земљишта, да немају дуговања за порез. Сеоске куће које се купују морају бити безбедне и функционалне и да задовољавају основне услове за становање. Највиши износ средстава који се додељује је 1,2 милиона динара -прецизирала је Гомбар.

333061359_159891573603781_7573463299215153741_н

Цене ораница: За хектар у кикиндском атару и до 21.000 евра

Jelena Trifunović Марцх 7, 2023

Цене пољопривредног земљишта у Војводини бележе раст. Квалитет земље, величина и положај парцеле- само су неки од параметара који утичу на цену. И даље су најскупље оранице на територији Јужнобачког округа.

Пољопривредно земљиште на територији Града Кикинде у 2022. години продавано је по ценама од 1.250 евра по хектару па до 21.000 евра, колико је плаћен најскупљи хектар. Просечна цена износила је 8.800 евра.

Приближно толико новца у просеку, требало је издвојити и за хектар земље у Житишту (8.500евра), Ковину (8.700 евра) и Шиду (8.800 евра).

Највише цене забележене су на подручју општина Стара Пазова, Нови Сад, Бачка Паланка, Бечеј, Жабаљ, Кула, Оџаци, Рума, Суботица, Ковачица. Тако се у Старој Пазови цена кретала у просеку 15.600 евра- од 3.750 евра, колико је по хектару плаћено најјефтиније пољопривредно замљиште па до чак 39.500 евра за хектар.

Просечна цена ораница у Бачкој Паланци износила је 13.500 евра, у Бечеју 13.650 евра, у Кули 12.000 евра, Сомбору 9.600 евра, а у Кањижи 7.150 евра за хектар.

У оближњем Зрењанину, парцеле су продаване до нешто нижим ценама него у Кикинди- од 1.000 до 17.000 евра по хектару односно у просеку за 7.650 евра.

Према подацима РГЗ, у односу на 2020. годину, цена пољопривредног земљишта у Севернобанатском округу порасла је у просеку за 15 одсто.

Најскупље у Каћу

У 2022. години најскупљи квадрат пољопривредног земљишта плаћен је у Каћу по цени од 40 евра за м2 за парцелу површине 52 ара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у прошлој години прометовано је у општини Чока по цени од 2,36 милиона евра за 163 хектара, показују подаци Републичког геодетског завода.

Субвенције за возила на електрични и хибридни погон

Jelena Trifunović Марцх 7, 2023

За куповину нових возила која имају искључиво електрични погон, као и оних на хибридни погон, износи подршке биће од 250 до 5.000 евра. Циљ државне субвенције је подстицање еколошки прихватљивог вида транспорта. Субвенције се дају за набавку мопеда, мотоцикала, трицикала, четвороцикала, као и возила за превоз највише девет лица, односно теретна до 3,5 тона масе.

За субвенције могу да конкуришу правна лица, предузетници и физичка лица, осим таксиста који су већ искористили субвенцију за обнову свог возног парка. Износи субвенције су од 250 евра за мопеде до 5.000 евра за путничке комбије и мање теретњаке.

Субвенционисана куповина возила спроводи се исплатом износа на име учешћа за финансијски лизинг за куповину новог возила или плаћања дела купопродајне цене новог возила.

Захтеви за доделу субвенција подносе се закључно са 31. октобром. Министарство ће додељивати субвенције по пристиглим, уредним захтевима, до висине укупно расположивих средстава.

(ВИДЕО) Анкета: Да ли сте за потпуну забрану пушења у затвореном простору?

Igor Crnogorac Марцх 6, 2023

Предлог нацрта Закона о забрани пушења у затвореном простору ускоро ће се наћи пред надлежнима. Њиме је предвиђена потпуна забрана пушења у свим затвореним просторима, а пре свега то се односи на ресторане и кафиће.

Министарка здравља, проф. др Даница Грујичић, апеловала је да се Закону пружи безрезервна подршка. Предложила је да се у угоститељским објектима поставе детектори за дим чијим активирањем ће се наплаћивати казна од милион динара.

Наша земља, иначе, од 2010. године има Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму. Овим законом забрањено је пушење у затвореном радном и јавном простору и у јавном превозу, али су угоститељски објекти тада изузети.

И данас, 12 година после, најава могућег новог ограничавања пушења, изазива буру у јавном простору и, очекивано, потпуно опречна мишљења.

Ми смо проверили шта о могућој забрани пушења и у кафићима и ресторанима мисле Кикинђани.