Најновије Архиве | Page 678 of 732 | Кикиндски портал

Постављени крстови на цркву у Банатском Великом Селу

Igor Crnogorac May 27, 2023

На Храм Светог Василија Острошког у Банатском Великом Селу данас су постављена два крста, дар породице Латиновић из овог места. Верници и свештенство угостили су епископа банатског Никанора.

– Хвала богу дочекали смо и тај дан, посету епископа, нашег владике Никанора и тим поводом ми подижемо крстове на наш храм. Ово је дугоочекивани догађај – рекао је јереј Немања Милинковић, старешина Храма Светог Василија Острошког.

Епископ Никанор освештао је крстове, а затим је одржана и свечана литургија и постављени су крстови на храм.

Град финансијски подржава изградњу црркве на конкурсима за верске заједнице који се расписују сваке године, изјавила је Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника.

– Овде смо да поделимо радост овог великог и светог чина. Иградња храма показује колико се у миру, са пуно слоге, стрпљења, љубави, преданости и вере може завршити свако добро дело. Нека нам свима овај свечани чин буде на спасење и радост и нека буде место окупљања и молитве верујућег народа.

Иницијатива за градњу храма у Банатском Великом Селу потекла је од мештана 1992. године. Темељи су изливени 2007, а две године касније освештали су их епископ Никанор и епископ будимски Лукијан. Тада је и започето зидање цркве, које је завршено 2012. године.

Александар Димитријевић освојио осам медаља на Пољопривредном сајму

Jelena Trifunović May 26, 2023

Александар Димитријевић, пчелар са кошницама у Кикинди и на Келебији, добитник је осам златних медаља Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду за разне врста меда и пчелиње производе. Пчеларством се бави од 2015. године и његово газдинство броји 380 кошница.

–Од 2017. године производим кремасти мед и тада смо освојили прво признање овог сајма и то за кремасти мед са чоколадом. Наставили смо у том смеру што је ове године награђено са осам златних медаља и једним шампионским пехаром. Наше породично газдинство проглашено је за најбоље у области агробизниса. Ова признања ми много значе јер потврђују мој труд, рад, а пре свега, сам квалитет наших производа. Наш став је да сваки нови производ шаљемо на оцену квалитета јер то нам је потврда да ли добро радимо – истакао је Димитријевић који је био један од излагача на јубиларном сајму.

Пчелињак Димитријевић се бави производњом багремовог, сунцокретовог, ливадског и кремастог меда са разним додацима попут чоколаде, малине, цимета, нане, ту је и мед зимска чаролија, са брусницом, аронијом. Баве се и сакупљањем полена који суше у својој сушари и по потреби га мељу.

-Бавимо се и скупљањем прополиса од којег правимо прополис капи и прополис креме за ране и хемороиде, производњом чистог природног воска који користимо за производњу крема за лице за суву и масну кожу, а скупљамо пчелињи отров. За следећу годину спремамо крему са пчелињим отровом и етеричним уљима – сазнајемо од Димитријевића.

У плану је повећање производње и изградња погона за паковање и производњу кремастог меда као и производа од воска и прополиса у Кикинди. Такође, Димитријевић жели да у нашем граду отвори кућицу за апи терапију, односно инхалацију уз помоћ кошница пчела.

Школе из Накова и Сајана и Предшколска установа награђене за активности у области екологије

Igor Crnogorac May 26, 2023

Основне школе “Петар Кочић” из Накова и “Мора Карољ” из Сајана, и Предшколска установа „Драгољуб Удицки“ награђене су на конкурсу „За чистије и зеленије школе у Војводини“ Покрајинске владе. Признања су уручена на свечаности у четвртак.

За заслуге у подизању свести и личној одговорности за бригу о животној средини, Секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине са партнерима наградио је, за 2022/2023. школску годину, 54 васпитно-образовне установе у 26 градова, односно општина у Војводини.

Награде су: једнодневни излет за децу, наставнике и васпитаче у заштићеним подручјима у Војводини – Национални парк „Фрушка гора“ и Специјални резерват природе „Ковиљско-петроварадински рит“, обилазак Стражилова и Сремских Карловаца, вожња катамараном по Дунаву, семинар и литература за школе.

На рођендан Културног центра „Мелизми“ представили старе занате и рецепте

Igor Crnogorac May 26, 2023

Секција за очување банатске ношње и рецепата “Мелизми” јуче је представила још један сегмент овдашње народне баштине. На 38. рођендан Културног центра, у Галерији ове установе, чланице Секције уприличиле су изложбу рукотворина, заборављених заната и рецепата под називом „Од комлова циповка“.

– Поред свих рукотворина – пустовања, макрамеа, ришељеa, везa, затим сланих и слатких ђаконија које су направиле чланице Секције, истакле смо комлов, квасац из природе, отуд и назив овог догађаја – каже Биљана Мандић, која је основала „Мелизме“ и руководи Женском певачком групом. – Комлов је природни квасац. Кувао се од јунеће жучи и кукурузног или пшеничног брашна. Правиле су се обгице које су се сушиле на сунцу, а затим стајале на тавану, на промаји. Комлов се узимао вече пре мешења, потапао у воду и затим се, са њим, у наћвама месила циповка – велики, растресити хлеб са хрскавом корицом који је шест чланова породице могло да једе три дана.

Посетиоцима су послужене кифлице са салом, китникез, куглоф од бундеве, славски колач, сок од багрема. Изложбу су отвориле чланице Женске певачке групе.

– Показале смо да су знање, воља и вештина кључни како би се стари занати сачували од заборава – истакла је биљана Мандић.

Са пуно ентузијазма и радости „Мелизми“ чувају традицију већ 18 година. У женској певачкој групи, двема дечијим групама и секцији за очување банатске ношње, обичаја и рецепата имају, укупно, 35 чланова који поносно стоје на бранику најлепших вредности прошлих времена и културног идентитета.

Мамутске осе нису опасне

Igor Crnogorac May 26, 2023

Због учесталих пријава грађана о појави инсекта који подсећа на стршљена, Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој дао је објашњење да је у питању мамутска оса, веома користан инсект који није агресиван и не напада људе.

Појављује се од половине маја до половине јуна. Одрасле јединке (од 6 до 7 цм дужине) хране се нектаром и значајни су опрашивачи. Мамутске осе се увек налазе близу трулих пањева или у шупљинама стабала, саопштавају из Секретаријата.

Млади својим вршњацима и родитељима истакли важност менталног здравља

Igor Crnogorac May 25, 2023

Ученици Техничке школе снимили су филм „Превенција самоубиства код младих“. Чланови Ученичког парламента, њих 16, аутори су сваког сегмента у продукцији овог остварења.

– Мислим да је тема врло битна, а да се мало прича о њој. Хтели смо да помогнемо нашим вршњацима и сви смо се радо укључили у стварање филма. Највећи проблем који смо ми препознали јесте ментално здравље, од тога све потиче. Најважнија је превенција – каже Ања Ковачев, ученица четвртог разреда.

Ученици су радили под менторством психолога Школе Радојке Француски и професора Драгана Оџића.

– Идеја је да информишемо ученике и младе у граду на тему самоубиства. Ова тема је тешка и, као и ментално здравље уопште, често је табу. Мало се прича о томе и то, најчешће, када је већ касно. Желели смо да делујемо превентивно, да укључимо младе, како би они били снажна карика која може да помогне – каже Радојка Француски.

Она истиче да ученици имају поверења и да долазе да разговарају, отварају се, што је, како оцењује, веома значајно у превентивном раду и у интервенцијама, када је то потребно. Родитељи су, нажалост преокупирани другим проблемима и зато би било неопходно за њих организовати трибине на тему менталног здравља.

Првом приказивању филма присуствовали су и градоначелник Никола Лукач, председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Деца уочавају проблеме и то нам говори да су зрелији него што мислимо. Овим филмом помажу да се отворено разговара о свему што их тишти и у томе треба сви да их подржимо и да реагујемо на адекватан начин. Најважније је да имају поверења у нас и једни у друге. Оваквим активностима и нас старије подстичу на размишљање о томе како да приђемо овом проблему – рекао је Лукач.

Према подацима Светске здравствене организације самоубиство је други узрок смртности код млађих од 24 године. Поражавајућа статистика показује да сваке године самоубиство покуша више од шест и по хиљада младих, а 66 њих одузме себи живот.

Сарадњом Кикинде и Жомбоља до нове опреме за здравство

Igor Crnogorac May 25, 2023

Служба Хитне помоћи добиће нова возила и медицинску опрему захваљујући Интерег-ИПА пројекту прекограничне сарадње Србија – Румунија “Банат 112 – брз одговор за заједнички изазов”. Кикинда је водећи партнер, а осим Општине Жомбољ у реализацију је укључен и Црвени крст из нашег града.

Поводом „Европског Дана ургентне медицине“ који се сваког 27. маја обележава широм Европе, Кикинда је била домаћин медицинском особљу оба места ради размењивања знања и искуства, истакао је начелник Хитне службе, др Милош Бајић.

– Пројекат у којем учествују кикиндски Дом здравља и Општа болница из Жомбоља, подразумева значајна финансијска средства која ће се искористи за куповину опреме за обе установе, а ми ћемо добити и три санитетска возила. Два возила биће комплетно опремљена, и предвиђена је и комплетна опрема за амбуланту Хитне службе. Санитети ће се користи за теренски рад – прецизирао је др Бајић.

Жомбољској болници “Др Карл Диел” припашће 300 хиљада евра, открила је директорица, др Данијела Крли.

– Поред амбулантног возила, опремићемо две собе на Ургентном одељењу. Драго ми је што ћемо сарађивати са колегама из Кикинде. Наша здравствена установа мања је од кикиндске, али и једни и други можемо пуно да научимо и стечена знања применимо у свакодневном раду – додала је др Данијела Крли.

Кикинда и Жомбољ су братски градови од 1982. Године. Оваквим активностима сарадња се унапређује и развија, напоменуо је члан Градског већа, Саша Танацков. Опредељење локалне самоуправе је да се прекогранични пројекти односе на решавање проблема и на унапређење начина рада и опремљености виталних служби.

– Са Румунијом већ скоро читаву деценију реализујемо пројекте који помажу и једној и другој страни. Одређне ванредне ситуације не познају границе,а са суседима делимо заједнички простор који ће, у неком моменту, постати једна целина. Пројекат траје до краја године. Следи одлазак у жомбољску Болницу, али и њихова посета Хитној служби и Општој болници – рекао је Саша Танацков.

Укупна вредност пројекта је 768 хиљада евра, од чега је Кикинди припало 350 хиљада.

Откривен споменик тројици бораца из Мокрина

Igor Crnogorac May 25, 2023

У Мокрину је данас, на Варошком тргу, свечано откривено спомен-обележје житељима овог места, погинулим у ратовима деведесетих: Драгану Перишићу, Љубомиру Рељину и Милану Кебићу.

– Стално радимо на томе да отргнемо од заборава и очувамо сећање на све наше суграђане погинуле у ратовима деведесетих – изјавио је Владимир Радојчић, председник Скупштине Српских ратних ветерана Кикинде. Од идеје до реализације прошло је три године.

У подизању спомен-обележја, који је рад Милана Рамајија, учествовали су, поред Српских ратних ветерана, и породице погинулих и Месна заједница Мокрин.

– Изузетно је важно што, и после 30 година, не допуштамо да избледи успомена на ове борце, наше драге Мокринчане. За Мокрин је ово велики дан – рекао је Горан Ристић, потпредседник Савета МЗ Мокрин.

У име локалне самоуправе, откривању споменика присуствовао је председник Градског парламента, Младен Богдан.

– Догађај је веома значајан за Мокрин и Мокринчане, борачка удружења и породице поготово, које су дуго чекале дан подизања споменика – рекао је Богдан. – Град је определио средства и пружили смо подршку јер је наша политика да одржавамо успомену на хероје.

Богдан је додао да је намера локалне самоуправе да, у сваком месту, подигне културу сећања на борце који су дали своје животе за отаџбину.

Први Фестивал балона оцењен као успешан

Igor Crnogorac May 25, 2023

Туристичка организација Града Кикинде приредила је суграђанима протеклог викенда право изненађење организовањем Првог фестивала балона на Старом Језеру. Веома брзо резерисана су сва расположива места за летење међутим, због временских услова, много заинтересованих није имало прилику и да полети.

– Много људи је овог пута остало ускраћено за летење, чак и неки који су се први пријавили – каже в. д. директорица Туристичке организације, Јасмина Миланков. – Временски услови нису доволили да се остваре сви планирани летови – од четири предвиђена полетања балона, реализована су два што је, како су нам рекли пилоти, уобичајени учинак и у просеку је за овакве манифестације. Управо пилоти су одлучивали о томе да ли је безбедно за полетање, узимајући у обзир и податке Републичког хидрометеоролошког завода и Контроле летења у Београду.

Ипак, и они који су летели, и публика која је са земље посматрали балоне, задовољни су приликом да учествују у првој оваквој манифестацји у нашем граду. Да је наклоност обострана, потврђују утисци пилота.

– Балонари су одушевљени Кикинђанима, кажу да су људи дивни, веома непосредни и да им је било веома лепо у нашем граду. Они стално учествују на фестивалима широм Европе и тврде да нигде нису наишли на тако топао пријем. Кажу да им је боравак у Кикинди био право уживање и да једва чекају да их поново позовемо – каже Јасмина Миланков.

У другом плану, бар за оне који су летели или се надали летењу, остао је такмичарски део, односно Отворено првенство за топловаздушне балоне. Победила је екипа из Словеније, другопласирани су били балонари из Мађарске, док је румунска екипа заузела треће место.

У Туристичкој организацији имају у плану да Фестивал прерасте у традиционалну манифестацију. Уз подршку Града и добар ветар, већ се радујемо новим шареним балонима на небу изнад града.

Сребрна медаља за квалитет вина Зорану Малбашићу

Jelena Trifunović May 25, 2023

Винар и виноградар из Нових Козараца Зоран Малбашић добитник је велике сребрне медаље 90. Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду који траје до 26. маја. Признање је стигло за вино каберне совињон из 2015. године. Све ове године вино је чувано у старом подруму, на одговарајућој температури и у амбалажи и, када је довољно одлежало, дато је на оцењивање.

-Вино каберне совињон једно је од првих које сам направио годину дана пошто сам почео да се бавим виноградарством. Зато је ова медаља међу највреднијима које сам добио. Вино сам дао на оцењивање како бих се уверио да идем правим путем и да бих видео где сам у односу на сличне винарије. Сребро за мене сија као злато – рекао је Малбашић.

Подрум Малбашић настао је 2014. године и у производњу су укључени сви чланови породице. Узгаја три сорте грожђа, од којих две црвене каберне совињон и мерло, док је од белих заступљен рајнски ризлинг. Виноград је Малбашић засадио 2009. године, што је захтевало прилично улагање, али је преовладала жеља да стигне до циља.

-Сада смо коначно и доказали да француска сорта грожђа може итекако добро да рађа на банатском тлу. У плану нам је да региструјемо и винарију до краја године и да у будућности производимо још боља вина – открио је Малбашић.

Годишње произведе око 3.000 боца вина, а уз вино пече и ракију.