Најновије

сова буба 8

Највећа сова на свету од пре неколико месеци живи у Кикинди. Зове се Буба и кућни је љубимац породице Трумбеташев. Буба је још увек мала, има 4,5 месеца, и висока је више од пола метра. Када порасте, биће висока 70 центиметара, а распон крила биће јој 1,9 метара.

Њена врста зове се велика ушара или орлова сова, због канџи којима, на квадратни центиметар, хвата једну тону. На латинском назив врсте је Бубо бубо,  отуд и име. А у кућу Трумбеташових, породице која се, иначе, на свом пољопривредном газдинству, бави козарством, стигла је јер је Кикинда град сова, каже Веселин Трумбеташев. Али и као компромис.

– Ишао сам једном на вашар и видео сам, успут, јастребаре. И онда сам хтео јастреба. Рекао сам то жени, али она је хтела орла. Онда је чула да су се у Србији први пут, у одгајивачници, излегла три птића највеће сове и одмах смо се договорили. Ред је да у Кикинди живи највећа сова. Она је, иначе, иста као мала ушара, којих има у граду, само у много већем издању. Кад смо добили Бубу, била је беба, мала као веће пиле, бела и чупава. Живела је с нама у кући, целу ноћ је скакутала на прозору – каже Веселин.

Орлова сова је евроазијска птица грабљивица. Животни век у природи јој је 20-25 година, у заточеништву живи и до 60 година. Назив је добила због канџи и веома је опасна. У природи лови глодаре, зечеве, јежеве. али је забележено и да ноћу по плен улази у гнезда јастребова и сокола. Има бешуман лет. Једина међу птицама не може да помера очи, зато главу окреће за 180 степени.

Веселин има дозволу за држање Бубе од Министарства за заштиту животне средине, на шта га и Закон обавезује.

– Буба, ипак, није иста као припадници њене врсте који живе у дивљини, она је инпритована птица, што значи да је одгајана у инкубатору – објашњава Веселин. – Бубини мајка и отац су из Чешке. Ја сам је добио на поклон из легалне одгајивачнице у Панчеву, ту је рођена. Пошто је из инкубатора, она не може да се снађе у природи. У томе је разлика између ње и сова из дивљине. Има брата и сестру, што значи да је једна од пет легалних птица те врсте у Србији.

Један од разлога због којих Бубини сродници нису популарни као љубимци је и то што је тешка за обуку.

– Буба је јако паметна, али има своју нарав, и неће да слуша. Она мисли да је човек њена врста, мене и жену сматра за родитеље и нас не дира. Уловила нам је била мачку, али је мачка успела да побегне. Ја се играм са њом, цео дан смо заједно, прави ми друштво. Понаша се као куца понекад, има своје играчке, лопту, камиончиће, али највише воли да узме женину папучу и да је „удави“ у базену. Од кад је стигла, омиљена играчка јој је мали бели меда. Када спава, чучне, а спава када и ми, дању понекад дремне. Заправо има добар карактер, тако смо је ми научили – прича Веселин.

Бубина врста спада у усамљене птице. Буба то, свакако, није. Веселин и Соња већ јој знају и расположења. Када јој је забавно, љуља горњи дао тела, а када је љута, перје оку ушију јој се повлачи у назад. И то најчешће када наиђу Лаза и Маша, пулини који је, обично, нервирају. Иначе, када фиксира погледом, зенице јој се потпуно прошире, и тада се зна да је спремна за акцију.

Буба је сада већ девојчица и има свој стан-волијеру са базеном од 13 квадрата. Међутим, брзо расте, већ нема места да рашири крила и зато јој се гради нови, такорећи мањи једнособан стан од 30 квадрата и три метра висине, са базеном, наравно.

Посебна прича је храна за Бубу која је, разуме се, посебна.

– Као мала, јела је до девет једнодневних пилића на дан. Сада један њен оброк чине два бела пацова и две до три препелице. Прво сам јој храну куповао у Новом Саду. Схватио сам да је то прескупо, па сам решио да покренем производњу пацова и јапанских препелица. За то су ми била потребна и два инкубатора по које смо ишли у Темишвар. Тада ми је жена рекла да је много јефтиније да, када ми је досадно, идем у кафану, него да држим сову – признаје Веселин.

Чини се да је супруга Соња била у праву када су у питању трошкови. Јер, када се Буба прехладила, схватили су да је најближи доктор за њу један ветеринар, Италијан у Дубаију. Само разговор са ветеринаром коштао је 200 евра, а инјекције против упале грла су, такође, стигле из Емирата. Нисмо питали за цену. Али смо схватили зашто је Соња зове Буба-трошак.

Буба је, ипак, добра девојчица и много воли да се шета по Тргу везана на руци свог газде. Тада јој прилазе деца и сви би да се фотографишу са највећом совом на свету која, сасвим очекивано, живи у граду ушара, малих и великих, свакако питомих. Као и људи у месту чији су заштитни знак.

371910851_3310381305774797_376075097454173488_н

На 58. Филмским сусретима у Нишу, глумац Народног позоришта у Кикинди – Владимир Максимовић – добитник је награде за најбољу епизодну улогу (улогу брата близанца) у филму „Овуда ће проћи пут”.

Рад на Павлу, Петровом брату близанцу је био врло узбудљив и изазован јер смо их правили на линији између стрипа и реалног. Наравно редитељка Нина Огњановић је била увек ту да нас придржава да ту линију нигде не пређемо, и поред ње цела екипа из Топлог Дола. Петар и Павле су једна улога два лика, што ни мало није била олакшавајућа околност, напротив.

– Као и што то иначе бива, близанци се допуњују а и разликују, толико смо покушали а верујем и успели у глумачкој интерпретацији ова два лика. Ово ми је прва филмска награда и сама та чињеница говори колико ми је драга. Награда ми је битна јер долази са најстаријег фестивала, са јединог глумачког фестивала и фестивала где нас колеге оцењују. Такође, веома је значајна јер традиционално нишка публика је та која воли и чува своје глумце, драго ми је да сам се уписао међу награђене – рекао је Максимовић.

Филм Нине Огњановић приказан је на овогодишњем ФЕСТ-у, након светске премије на Сламденс фестивалу у САД где је двоструко награђен. Филм говори о девојци Јани која није задовољна у својој средини и странца који долази у мало село види као свој излаз.

Улоге тумаче: Јана Бјелица, Нинослав Ћулум, Владимир Максимовић, Ева Рас, Светозар Цветковић, Златан Видовић…

Млади глумац кикиндског позоришта овдашњој публици познат је по представама које су премијерно изведене у протеклој сезони: „Љубавно писмо” редитеља Драгана Остојића, где је побрао симпатије гледалаца улогом Момчила, и „Облаци” у режији Стевана Бодроже, у којој му је поверена главна рола, лик песника Душана Васиљева.

 

372419399_263639603163014_3197812905233808998_н

На градском тргу вечерас (субота, 2. септембар) биће одржан концерт Ђорђа Давида и његовог бенда „Деатх Саw”, са Иваном Петерс и гостима Александром Јосифовским и Славицом Ангеловом.

Почетак концерта који Град Кикинда поклања суграђанина, заказан је за 20 часова.

Овим концертом биће завршено Кикиндско лето, манифестација која је суграђанима пружила разноврсне садржаје и улепшала им протекло лето у граду.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

мамутфест

Традиционална манифестација коју организује Народни музеј Кикинда „Мамутфест” биће одржана у петак 8. и суботу 9. септембра. Првог дана, у дворишту музеја, деца ће правити рођенданске честитке, а а у суботу следи низ радионица гостујућих музеја , изложба „Лета пре нета” Музеја науке и технике из Београда, и отварање парципативне изложбе/приче у сликама „У друштву са мамутом”.

Концерт за бебе. едукативна луткарска представа Дечијег позоришта „театрило” , али и плесна радионица- део су садржаја предстојећег „Мамутфеста”.

Девиц 1

Историчар Немања Девић данас је у Кикинди, у организацији Историјског архива, промовисао своју књигу „За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941-1944“ са којом је одбранио своју докторску дисертацију.

Говорећи о томе да су историчари који се баве критичком историографијом често сувишни и непожељни, Девић напомиње да и сам дели ту судбину.

– Постоје одређени наративи у друштву који су се формирали под утицајем вишедеценијске пропаганде, филмова, књижевности. У нашем друштву свакодневно има превише прошлости. Сувишни су историчари који се ослањају на историјске изворе, који руше и преиспитују митове, који митовима постављају неугодна питања – каже Девић.

Као историчар, додаје, настоји да утврди тачне податке у сваком свом истраживању, не осврћући се на идеологију и пропаганду.

– О партизанима се писало много, До 1985. године, на територији целе тадашње Југославије било је објављено између 80 хиљада и 100 хиљада различитих наслова, од новинских чланака до биографија. То говори о снажној пропаганди која је требало не само да реконструише Други светски рат, него да га конструише. Идеологија је легитимна, али ми живимо у постидеолошком добу и, ако се бавимо историјом, треба стално да се преиспитујемо. Овом књигом ја нисам дао коначну и савршену, идеално објективну верзију историје, него сам поставио нека нова питања. То је моја тежња, да критички ишчитавам постојећу литературу, да користим нове изворе и да отварам нова питања. Надам се да ће нове генерације демантовати нас, као што ми понекад деманутујемо старе генерације историчара, то ћу сматрати искораком – објашњава Девић.

У Институту за савремену историју у којем је запослен, каже, не ради се на новим и епохалним открићима, али се постављају нова питања, откривају извори и труде се да период од 1941. до 1945. године прикажу као један драматичан и комплексан период у историји српског народа који треба разматрати из више углова.

– Живимо у времену деградације вредности институција и људи од струке, поготово успоном друштвених мрежа имамо ситуацију да смо малтене сви постали експерти за све и ту видим највећи проблем и потенцијал за даље урушавање кредибилитета и установа и стручних појединаца. С друге стране, трудим се да својој генерацији поручим да на догађаје не гледа црно-бело. Андре Жид је рекао да је сиво једина боја истине, и управо тако, са много нијанси, треба гледати према прошлости.

Иако је докторирао са монографијом о партизанима, написао је и неколико књига о Равногорским покрету и био у јавности означен као ревизиониста, четник, што је, како каже, судбина историчара који се баве савременом историјом, да буду обележени по ономе што истражују.

На данашњој, добро посећеној промоцији, публика је имала прилику да са овим перпективним историчарем сучели мишљења, као и да купи два његова дела: „За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941-1944““ и „Српска прича – Сећања из рата и револуције 1941-1945 – Александар М. Милошевић“.

прва-књига-2023

Три књиге младих аутора до 35 година старости биће објављене на основу конкурса који традиционално расписују Град Кикинда и Банатски културни центар, из Новог Милошева.

Чланови жирија донели су одлуку да објављивањем прве књиге награде ауторе: Нину Катана за збирку прича „Безнађе“,  Уроша Павлова за збирку поезије „Небо су разгажене ципеле“ и Миливоја Бајшанског за књигу „Све јунаке по имену знадем: Атрибуција јунака у песмама Тешана Подруговића“.

Јубиларни, 15. конкурс био је отворен од 1. маја до 1. августа, и у том периоду млади аутори слали су пријаве са необјављеним рукописима поезије и прозе, есеја и књижевне критике, научних и истраживачких радова. На конкурс је пристигао велики број рукописа, а трочлани жири је имао задатак да изабере и награди три рукописа. То је захтевало више читалачких кругова, детаљну анализу и разговоре о књигама које су пристигле на конкурс.

Жири је радио у саставу: др Младен Ђуричић, књижевни критичар; мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка; и Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија). Они су у свом саопштењу истакли да награђене књиге припадају различитим књижевним жанровима, али да свака од њих на оригиналан начин обрађује тему којом се аутори баве.

Збирка кратких прича, симболично насловљена речју „Безнађе”, већ на прво читање издвојила се међу прозним рукописима. Нина Катана је у њој отргла од заборава болне и емотивне тренутке живота, које – захваљујући својој списатељској вештини – успева да претвори у сугестивне кратке приче које, повезане истим насловом, чине вредну и компактну књижевну целину.

С друге стране, Урош Павлов исписује поезију која настаје као одговор на различите друштвене (и личне) теме. Он нам доноси снажне песничке слике, карактеристичне за поезију коју исписују млади аутори у последњој деценији, али истовремено комуницира и са традицијом, показујући нам да гради своје стихове на богатом читалачком искуству.

Насупрот тој модерности, стоји трећа награђена књига, у којој се Миливој Бајшански окренуо традицији, истражујући народну књижевност и атрибуцију јунака у песмама Тешана Подруговића.

Рукописи награђених аутора биће објављени у едицији „Прва књига“ Банатског културног центра.

радови скола басаид

У Основној школи „1. Октобар“ у Башаиду у току лета предузети су радови у свлачионицама и тоалетима поред фискултурне сале.

– Од Покрајинске владе по конкурсу нам је одобрено 2,6 милиона динара за ове радове. Званична примопредаја биће ових дана. Сада је, од приоритетних радова, преостало да се реконструише део дворишта Школе – рекао је директор, Мирко Влајков и нагласио да, до пре неколико година, у ову установу није улагано најмање четири деценије.

Први радови после дужег времена били су реконструкција фискултурне сале, нова расвета у Школи и грејање, истакао је градоначелник Никола Лукач приликом посете Башаиду.

– Најновији радови обезбедиће још боље услове за ђаке у Башаиду. Град је ове године определио 40 милиона динара за реконструкције, поправке и санације у основним школама. Добра сарадња са покрајинским и републичким органима резултирала је одобравањем пројеката нашим школама – рекао је Лукач. – Нећемо се зауставити, неке школске зграде су старе и дотрајале, трудимо се да правимо приоритете.

Само ове године, новац за радове од покрајинске и републичке владе добиле су и школе „Вук Караџић“, „Ђура Јакшић“, „Фејеш Клара“, „Јован Поповић“, „Петар Кочић“ у Накову. Уз добру сарадњу, удруженим снагама, допринећемо још бољој опремљености свих школа на територији Кикинде, закључио је градоначелник.

П1200856

Првог школског дана, најмлађим ђацима на територији Кикинде стигли су и поклони од Града: уџбеници, и пакети са делом школског прибора. Некима од њих, ђацима у три градске и две сеоске школе, поклоне су јутрос, на првим часовима, уручили градоначелник Никола Лукач, покрајинска посланица и председница Одбора за образовање и науку Станислава Хрњак, начелник Полицијске управе Павле Рајков и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Првог септембра Град традиционално дарује прваке. Из буџета смо, ове године, за уџбенике и поклоне са прибором и опремом, издвојили око 4,1 милион динара. Уверили смо се да су деца жељна дружења и стицања знања, желимо им да чувају једни друге, да слушају своје учитеље и да са њима савладају знања која су им потребна, да овај период живота почну на најлепши начин. Потрудићемо се да у свакој школи обезбедимо још боље услове за ђаке, као и за наставни и ненаставни кадар и, у наредном периоду, наставићемо да обезбеђујемо средства за опремање школа. Желимо да знају да ће Град Кикинда увек бити уз њих и уз све грађане – рекао је Лукач.

Први дан у школи велики је догађај и за ђаке и за њихове родитеље, као и за наставни кадар, рекла је Станислава Хрњак, честитајући првацима полазак у школу.

– Покрајинска влада од 2016. године интензивно сарађује са Градом на различитим пројектима које школе подносе на конкурсима. Ми се заиста радујемо свему што је корак напред и из године у годину, како расте буџет Покрајине Војводине, а сада је безмало 123 милијарде, тако расте удео капиталних инцвестиција, као и подршка грађанима Кикинде, односно најмлађима кроз образовне институције. Стално радимо на томе да унапредимо систем како бисмо помогли деци и родитељима у сваком смислу, у образовном процесу, у безбедности, кроз психолошку подршку и социјалну политику у нашем граду која је проглашена за једну од најбољих у Србији. То је наш заједнички задатак – нагласила је Станислава Хрњак.

Она је додала да је Основна школа „Фејеш Клара“ на почетку велике реконструкције за коју је Покрајинска влада, само за прву фазу радова, већ обезбедила 150 милиона динара.

Директорица Хермина Чемере рекла је да је уписано 19 првака – 12 ће учити на српском, а седморо на мађарском језику. Укупно Школу похађа 210 ученика.

У самом граду госте су на првим часовима имали и ђаци у Основној школи „Ђура Јакшић, у којој су, у први разред, уписана 34 ученика. И прваци у Школи „Јован Поповић” јутрос су дочекали госте.

– Ова школа уписала је 34 првака у два одељења. Први пут, од када сам ја директор, првог школског дана нас је обишао градоначелник – рекла је директорица, Јелена Крвопић.

Испред сваке школе од јутрос су и дежурни полицајци који ће, и надаље, сваког дана, бити са децом у току наставе.

– Полицијска управа у Кикинди спремно је дочекала први дан наставе, имали смо довољно времена да анализирамо и постављамо нове задатке, сваки наш полицијски службеник на обезбеђењу школе зна тачно шта треба да ради како би максимално обезбедио ученике у свим школама. Поред тога, ове школске године, са свим ученицима реализоваћемо и пројекат „Заједно и безбедно кроз детињство“ – казао је начелник Полицијске управе Кикинда Павле Рајков.

У ОШ „Иво Лола Рибар“ у Новим Козарцима уписано је 10 првака.

– У току распуста уређивали смо школу, а првацима смо данас приредили свечани пријем. Следећи смернице Министарства , надамо се да ће ова школска година бити година развијања другарства и поверења на општу добробит свих нас – рекла је директорица Школе, Драгана Радујко.

Жељко Вукмировић један је од пет дечака-првака у Школи у Новим Козарцима.

– Све ми се свиђа у овде, и учитељица и учионица. Ово су већ све моји другари – каже Жељко.

Тијана је првак у ОШ „1. Октобар“ у Башаиду.

– Најважније је учење, здравље, да слушаш своју учитељицу и да помажеш својим другарима. Већ пишем слова и цртам домаћи. Мој најбољи друг Милош седи са мном у клупи – похвалила се Тијана.

Школа у Башаиду уписала је 25 нових ученика, што је седморо мање у односу на прошлу школску годину, па је формирано једно уместо два одељења. Укупно Башаид има 250 основаца.

Прва лига у седећој одбојци. Порази Кикинђана

Одбојкашки клуб инвалида Феникс, сутра од 10 сати у дворани „Језеро” организује 13. „Куп Кикинде” у седећој одбојци. Надметаће се шест екипа: Искра (Бугојно), Бања Лука, Татабања, Смеч (Београд), репрезентација Србије и Феникс, а финале је предвиђено између 15 и 16 сати.

вибер_имаге_2023-09-01_09-34-21-324

Ове године, око 450 ђака првака на територији Града Кикинде први пут село је у школске клупе. Свима њима, Град Кикинда обезбедио је бесплатне уџбенике и део школског прибора и тим потезом олакшао родитељима. Подсетимо, ова мера помоћи породицама уведена је први пут прошле године, када је такође око 450 првака добило бесплатне књиге за школу.

Средњошколци који живе у сеоским месним заједницама, имају обезбеђен бесплатан превоз до школа у Кикинди, као и ранијих година.

За обе мере подршке деци и њиховим породицама, средства су опредељена градским буџетом.

Већ по традицији, градоначелник Никола Лукач и овог 1. септембра обилази школе како би ђацима и просветним радницима пожелео успешну нову школску годину. Градоначелник је, са сарадницима, од јутрос у обиласку основних школа „Фејеш Клара”, „Јован Поповић”, „Ђура Јакшић”, „Иво Лола Рибар” у Новим Козарцима и „1. октобар” у Башаиду.

Са градоначелником Николом Лукачем су покрајинска посланица Станислава Хрњак, чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар, као и начелник Полицијске управе у Кикинди Павле Рајков.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић изјавила је раније да школе спремно дочекују ученике, да ће ђаке и школе обезбеђивати полицајци и да ће се током школовања посебна пажња посвећивати неговању људских вредности.