Zašto naprednjaci nemaju razloga da previše brinu kako će proći na narednim lokalnim izborima, šta onespokojava socijaliste, na šta se sveo celokupni angažman šarolikog opozicionog ešalona- u poslednjem broju Kikindskih novina piše Milan Ivetić.
U predizbornoj, a možda i izbornoj, godini – jer je sa najvišeg državnog nivoa nagovešteno da se ne isključuje mogućnost provere volje građana s pravom glasa na jesen, Srpska napredna stranka može unapred, već sada, da u Kikindi ukalkuliše novi, pobednički mandat. A šta je sa lokalnim oponentima naprednjaka, gde su, kakvi su i čemu na biralištima mogu da se nadaju?
Srpska napredna stranka će novim izbornim trijumfom dodatno poništiti uvreženo pravilo da jedna partija, odnosno određena politička grupacija,ne vlada duže od decenije. Očigledni primeri su iskustvo SPS do 2000. godine, a potom i Demokratske stranke. Dominacija SNS u vlasti na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, nema dileme, produžiće se i nakon prolećnog izbornog presabiranja. Na neodređeno vreme.
Zašto naprednjaci u Kikindi ne treba da strahuju da će na narednim izborima biti ozbiljnije uzdrmani, još manje da će ih izborni rezultati gurnuti na margine političkog života? Respektabilan suparnik ne može da im bude jedva uočljiva, raštrkana, ideološki heterogena, grupacija političkih nezadovoljnika koje jedino ujedinjuje nepresušna netrpeljivost prema SNS i fanatička opsednutost liderom SNS i njegovim najbližim saradnicima. Rezon opozicije da je ključni adut u borbi za vlast neskrivena, javno iskazana i u naklonjenim medijima plasirana, mržnja pre svega prema Vučiću, a potom i Brnabićevoj, Malom, Vesiću, Šapiću, našem sugrađaninu Jovanovu, vodi u njeno – dodatno razočarenje. Takav metod političkog „delovanja“, preuzet, inače, od svojih vođa iz stranačkih centrala u prestonici, dodatno je ovde u Kikindi, u ime „slobodnog“ i „nezavisnog“ novinarstva, podstrekavan govorom mržnje iskazanim opskurnim uvredljivim tekstovima i do gadljivosti neukusnim rugajućim ilustracijama na račun Vučića i njegovih sledbenika u lokalnom latiničnom bilten-tabloidu, u međuvremenu propalom i letos ugašenom.
Opoziciona moć, statistika nedvosmisleno potvrđuje, počev od 2013. kada su naprednjaci od DS preuzeli Kikindu, neprekidno slabi. Do sadašnje frustrirajuće beznačajnosti, kao posledice katastrofalne odluke da se ignoriše izborna utakmica. Tako je Demokratska stranka, kao ključna karika opozicionog bloka, nakon lokalnih izbora 2016. sa prethodnih 9, spala na svega dva odbornika, dok je danas bez predstavnika u Skupštini grada. A bez respektabilne DS nema ozbiljne opozicije.
Ligaški parlamentarni potencijal danas se sveo na jednog odbornika, umesto četvoro, koliko ih je bilo do 2020. godine. U skupštinskoj klupi je i jedan predstavnik DSS. Opozicionim strankama na poslednjim izborima nije pomoglo ni naprednjačko dobročinstvo na sopstvenu štetu – da se izborni cenzus sa pet odsto spusti na tri procenta. Od pomenute Vučićeve velikodušnosti prema opoziciji, koja neodoljivo asocira na riskantno, ispostaviće se dobitno, šahovsko žrtvovanje važne figure, ovajdila se uoči izbora samo na brzinu oformljena Grupa građana „Naše malo mesto“, koja je stekla dva predstavnika u Skupštini grada, odnosno – polovinu opozicionog odborničkog sastava.
Socijalisti su, po izbornim rezultatima 2016. i 2020, sa po četiri osvojena odbornička mandata, druga po snazi politička stranka u našem gradu. Oba puta osvojili su po četiri odbornička mandata. Teško je predvideti šta mogu da očekuju od narednih izbora. Nespokoj i strah od lošijeg rezultata imaju osnova, ponajviše kao posledica velike afere i pritvaranja njihovog donedavnog neformalnog lokalnog vođe, protiv kojeg se, zbog sumnje u kriminalne radnje, vodi krivični postupak.
Savez vojvođanskih Mađara, najpouzdaniji koalicioni partnera SNS van njenog bloka, ima dvoje odbornika. Za očekivati je da se novi izborni rezultat barem ponovi, ako ne i poboljša.
Sve u svemu, već se zna ko će pobediti na narednim lokalnim izborima. Samo se ne zna kojom razlikom će pobednik trijumfovati.
Samo nemi posmatrači
Ovdašnja opozicija kao da ne postoji. Nema njenih inicijativa, niti konkretnih akcija radi boljitka sugrađana. Nema ni njenih reakcija na poteze vlasti i zbivanja u gradu i okolnim selima. Opozicionari su autsajderski nastrojeni, jer su se uglavnom pretvorili u neme posmatrače jalovog angažmana svojih partijskih prvaka u Beogradu i Novom Sadu, koji, izgleda, baš i ne mare puno što im je stranačka aktivnost u provinciji skoro upotpunosti zamrla.
Nezaustavljivi sunovrat rejtinga kikindske DS započeo je još u leto 2009. godinu dana nakon osvajanja lokalne vlasti, svojevrsnim unutarstranačkim prevratom.usledili su surovi obračuni sa nepodobnima, frakcijska trvenja i dodatne podele, potom i gubljenje vlasti i na kraju – poniranje u opoziciono mrtvilo.
Naredni rival Kikinđankama, koje su večeras doživele 12. poraz u sezoni, biće petoplasirani NS Volej tim. Susret je na rasporedu u subotu, kako do opstanka u našem trećem razredu?
Klub s Vašarišta u nedelju sa svoga „placa” i s 12. pozicije na tabeli, kreće u susret proleću na vojvođanskom „Istoku”, a već na startu očekuje ga lokalni derbi s drugoplasiranom novokozaračkom Slobodom.
U Sinđelićevu ove su zime došli: Marko Živkov, Minja Ratko, Miroslav Berbakov, Marko Krnić i Veljko Lakić, a na koncu pete decenije registrovan je opet golman Petar Mileusnić. Barkoci, Mesaroški, Josimović, Ševo, Adamov i Monoštori nisu više članovi ŽAK-a.
