Најновије

драгана малешевић 3

Прва промоција интерактивних књига за децу едиције „Књиге са којима се расте“ ауторке др Драгане Малешевић, професорке Високе школе струковних студија за образовање васпитача, представљене су у среду увече у овој образовној установи. Књиге доносе издавачку новину јер нису само текст и илустрације, већ медиј који има звучне и видео записе QР кодова. Наслови ових књига су „Биљке”, „Животиње наших крајева”, „Облици и бројеви”, „Откривамо чудесни свет”, „Шта све може моје тело” и „Животиње далеких крајева“.

– QР кодови омогућују деци стварање јасних представа и сагледавање појава које нису у њиховом непосредном окружењу. Неки QР кодови имају само звук, неки само видео, а неки и звук и видео запис. Књиге се могу користити уз помоћ одраслих док деца не знају да читају, а и деца их могу користити индивидуално, као сликовницу. Књига може служити и за учење читања јер је текст с том намером и штампан већим словима и фонтом за почетно читање. Едиција враћа децу књизи у новој форми обједињујући њихова интересовања и дигиталне медије- каже др Драгана Малешевић.

Интересовање деце за употребу мобилних телефона ауторка ставља у функцију учења и развоја детета. Значајно је и то што се код деце развија способност за учење откривањем и, нарочито, дивергентно мишљење као основа креативности и разматрања различитих могућности.

Књиге су награђене значајним признањем. На Међународном сајму књига у Новом Саду, издавач Удружење за развој професионалних вештина „Провенс” добио је специјалну награду за допринос дечијем издаваштву.

– Садржаји свих шест књига едиције су повезани што омогућује целовитост дететове спознаје. Уважавају се дететова предзнања и дете је активни учесник у сопственом учењу и развоју. Текст комуницира са дететом и подстиче га да је активно истражује и открива, као и да говори о својим опажајима и изражава мишљење. Утицај на дететов развој је у свим аспектима његове личности. Видео и звучни записи QР кодова омогућују развој дигиталне компетенције деце и у складу су са новим основама рада предшколских установа- наводи ауторка.

Висока школа струковних студија за образовање васпитача је, захваљујући подршци Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност, одштампала ове књиге и бесплатно их поделила студентима да их користе као уџбенике.

Петефи 6

Ове године обележавају се два века од рођења Шандора Петефија, значајне личности мађарске и светске књижевности и историје. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди о овом песнику и револуционару приређена је изложба ауторки Кристине Ембер и Дуње Бркин Трифуновић. Свечаност отварања одржана је вечерас, дан после великог мађарског празника посвећеног револуцији и устанку 1848. године.

– У устанку је Петефи успео да се избори за слободу штампе, да Будимпешта, уместо Пожуна, буде главни град и да званични језик буде мађарски, уместо латинског – каже Кристина Ембер. – Определили смо се да направимо ову изложбу због нераскидивих веза Мађара и Срба на нашим просторима. Породица Петефи има српске корене, то је породица Петровић, а презиме је сам Шандор, у време асимилације, превео на мађарски. Прикупили смо његове песме, критике писане о њима, и дела познатих уметника инспирисаних Петефијем.

Назив изложбе је „Слобода и љубав“, по његовој истоименој песми у којој се види шта је све вољан да жртвује за слободу, рекла је Дуња Бркин Трифуновић.

– Верујем да млађи суграђани не знају ко је био Петефи Шандор и мислим да ће ова изложба дати и поглед на дела наших познатих песника на које је он утицао: Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића, који су били и његови први преводиоци. Овдашња омладина била је заинтересована за Петефијеве песме и пре него што су оне преведене.

У име локалне самоуправе изложби су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање и Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

– Сама чињеница да се, и након 200 година, обележава рођење овог песника, говори о његовој величини у светској књижевности. Част нам је да подржимо овај програм – рекла је Мицковска.

Музичко-сценски програм изведен је у препуном холу Библиотеке, у којем се налази и изложбена поставка о Шандору Петефију.

Козе 1

Млади људи из Кикинде, Давид Ханђа и неколико његових пријатеља, одважили су се, пре непуних годину дана, да почну да се баве козарством. Иако без претходног искуства, били су сигурни да ће њихов бизнис план донети резултате, и управо то се и догодило.

– Са осам грла, за непуних годину дана, сопственим радом и улагањима стигли смо до стада од 40 коза, новог објекта и настављамо да растемо – каже Давид Ханђа, који је основао газдинство.

Давид каже да је увек радо имао животиње у дворишту. Заснивањем стада љубав је постала озбиљан посао који захтева пуно радно време.

– Сви смо ангажовани колико год је то потребно, а посла има увек – потврђује Давидов друг из детињства, Дарко Сивчев. – Радимо много и много се трудимо. На почетку баш ништа нисам знао о козама, учио сам успут и сада већ можемо да будемо задовољни.

Ови вредни момци успели су зимус да уложе у проширење капацитета и сада имају објекат од 240 квадрата у које ће моћи да стане стотину грла. Све козе су музне и дају од два и по до три литра млека на дан – већ су се стекли услови за ново унапређење производње, каже Давид.

– За неколико дана започећемо изградњу млекаре јер планирамо и производњу сира, сурутке, киселог млека. Такође, имамо земљу на којој ћемо, овог пролећа, засејати детелину. Козије ђубриво бацаћемо на њиву и, на тај начин, заокружићемо производњу, што нам је од почетка био циљ.

У плану је, разуме се, и ново проширење стада. Момци у овом озбиљном пољопривредном газдинству кажу да воле свој посао и да им ништа није тешко. Посебно јер су се уверили да се труд и вредан рад исплате.

декорација

Иако је читав радни век провео као трговац, што је и по образовању, суграђанин Драган Поповић је заправо, прави мајстор. Да веште руке тешко могу да мирују, сведочи овај 75. годишњи Кикинђанин.

-У кући и дворишту све што видите, мојих је руку дело- са поносом каже.

У жељи да прекрати пензионерске дане и направи нешто креативно, а захваљујући интернету, открио је занимљив хоби. У његовим рукама искориштене лименке постају интересантан и функционалан предмет. Хоби је усавршио, па мноштво ових уникативних минијатурних посуда поклони пријатељима, родбини и познаницима. У Драгану је, ипак, прорадио и трговачки дух, па је дошао на идеју да их понуди тржишту. Протекли „Дани лудаје” били су права прилика за то. Плануло је, каже, 350 комада.

-Видео сам како се праве на интернету и пробао. Направио сам прво неколико шерпица за пробу, а онда их усавршио. Од три лименке настане једна – пажљиво нам показује и објашњава поступак израде.

– После шрафљења и лепљења делова, следи фарбање и ето их. Прво сам их поклањао, а онда изнео да продајем за „Дане лудаје“. Био сам са Цулетом, на ћошку код ветрењаче. Сви се одушеве кад их виде. Могу да се користе за држање зачина, као свећњак или једноставно за украс. Једна васпитачица из Ваљева се одушевила и купила 14 комада да носи у вртић, да се деца играју. Бака из Накова купила је десетак, да поклони другарицама. Један човек их је од мене купио, ставио унутра мале кактусе које узгаја, и тако их у мини саксијицама продавао- прича Поповић.

У домаћинству нема мајсторског посла којег није желео да се лати. Од ситних кућних мајсторија, па до израде разних алата и машина, чак и фарбања и пеглања аутомобила.

-Моје снахе баба, Мађарица, рекла је за мене езер мештер што значи мајстор за све. Нема шта нисам радио, само још хеликоптер нисам возио- прича нам са осмехом.

Времешни суграђанин не спори да је исто толико важно колико и мајсторске руке, и у трећем добу задржати дух и вољу да се време употпуни нечим креативним, забавним и корисним.

дјак

Пробни завршни испит за упис у средње школе биће организован 24. и 25. марта. Будући средњошколци ове године полажу српски, математику и један изборни премет, за разлику од ранијих генерација, које су као трећи, имале комбиновани тест који се састојао из питања из физике, хемије, биологије, историје и географије. Ова генерација као трећи тест полаже један од тих предмета, за који су се определили у децембру, наводи председник Актива директора школа Тихомир Фаркаш.

-Ученици ће у петак, 24. марта радити пробни тест из математике, а у суботу 25. марта у 9 часова, тест из српског, односно матерњег језика, а истог дана у 11. 30 тест из изборног предмета. У школама је у току припремна настава. Такође, ђаци могу и самостално да вежбају тестове путем портала  е-вежбаоница- каже Фаркаш.

Како је у протеклом периоду наведено из Министарства просвете, од 64.747 ученика осмог разреда ове године, највише њих је изабрало биологију- 38 одсто. Следе географија са 29 одсто заинтересованих осмака, историја са 16, хемију је изабрало девет процената малих матураната, док се за физику одлучило осам процената од укупног броја ђака који завршавају основну школу.

Завршни испит је уведен 2010.године, када су се полагали само српски и математика, а од школске 2013/2014. осмаци су полагали и комбиновани тест.

Приликом уписа у средњу школу 60 бодова носи успех из школе, из шестог, седмог и осмог разреда. Тестови носе 40 бодова- максималан број поена из математике и српског језика је по 14, а из изборног предмета 12.

Завршни испит, ученици осмог разреда полагаће 21,22. и 23. јуна.

Игор Јурић 1 (Ларге)

О опасностима које вребају на друштвеним мрежама, начинима да се препознају предатори и заштите млади, данас је у Кикинди говорио Игор Јурић, оснивач Центра за несталу и злостављану децу.

Едукативне радионице под називом „Превенција насиља на друштвеним мрежама“ одржане су за ђаке и родитеље, у Културном центру, Дому ученика и у Основној школи „Вук Караџић“, чији ученици су иницирали одржавање предавања.

У интерактивном наступу Јурић је говорио о формама насилних и садржаја који до насиља могу да доведу, доступних на интернету, и о начинима њихововог препознавања.

– За тему увек имамо актуелне опасности на интернету. Тренутно је највећи проблем дељење нагих фотографија. Деца нису свесна опасности и врло лако деле такве фотографије, што је тренд и ми не знамо зашто је то тако – каже Јурић. – Такође, велики број деце се веома лако и без икаквопг страха налази са људима које упознаје на друштвеним мрежама. Према истраживању које смо радили са три хиљаде малишана, деца највише верују наставницима, чак много више него родитељима. Закључак је да су нам деца веома небезбедна јер је однос поверења између детета и родитеља-старатеља на врло ниском нивоу и мора много да се ради на томе да се то исправи.

Он је додао да родитељи морају да схвате да је веома важно да се информишу и едукују и да није довољно да једном месечно разговарају са дететом. Када је у питању интернет, деца су веома затворена, каже Јурић. Када дете одлучи да се повери родитељу, он не сме да пропусти прилику, мора да буде спреман да га саслуша, да не изгуби његово поверење. Свакодневни разговори, активно слушање, неопходни су за изградњу поверења, објаснио је.

Јурић истиче да дете, најчешће, не препознаје да је злостављано. Насилници су веома перфидни и манипулативни и зато је важно упознати се са начинима њиховог деловања на друштвеним мрежама.

Одржавање едукативних радионица остварено је у сарадњи са Градском управом.

– Овакве радионице веома су важне за децу, родитеље и читаву заједницу. Градска управа ће, у сарадњи са школама, континуирано спроводити активности на спречавању насиља међу младима – рекла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

Све одржане радионице биле су веома посећене. И млади и њихови родитељи сазнали су како да препознају ризичне садржаје и како исправно и благовремено да реагују на потенцијалне опасности.

Центар за несталу и злостављану децу

Организатор, Центар за несталу и злостављану децу је непрофитна организација, настала из Фондације Тијане Јурић. Тијана је имала је 15 година када ју је, у Бајмоку, надомак Суботице, 2014. године, отео и убио месар из Сурчина који се сада налази на четрдесетогодишњој робији. Њен отац, Игор Јурић, основао је Фондацију у сећање на њу и како би подигао друштвену свест о опасностима које прете младима и, својим деловањем, побољшао безбедност деце у нашој земљи.

Тијана Јурић. Извор: Facebook

Захваљујући деловању Фондације, 2015. године измењен је Закон о полицији у делу потраге за децом. Према тој измени, полиција више не чека да прође 24 сата, већ у потрагу за несталим дететом креће одмах након пријаве нестанка. Пре усвајања закона, у пракси је тај период био између 24 и 48 сати. Измењени члан 72 симболично је назван „Тијаниним законом“.

Туристичка Секретарка3

У радној посети Кикинди данас је била државна секретарка Министарства туризма и омладине, Милена Поповић. Туристичка понуда, потенцијали и планови представљени су јој у Туристичкој организацији Града.

– Дуго нам није био нико из ресорног министарства. Са аспекта града са туристичким потенцијалима који нису, нажалост, довољно видљиви, ово је била прилика да се државна секретарка упозна са оним што ми можемо да понудимо.  Веома нам је важна подршка Министарства и надам се да ћемо наставити сарадњу на много вишем нивоу и да ћемо осмислити и нове туристичке производе – рекла је в. д. директорица Туристичке организације Града, Јасмина Миланков.

В. д. директорица и члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков обишли су са државном секретарком Музеј, Старо језеро, зимовалиште сова и музеј и атеље „Тере“.

Државна секретарка истакла је да је себи одредила мисију да обиђе све туристичке организације у Србији, како би Министарство помогло мањим срединама у овој области.

– Први пут сам у Кикинди и фасцинирана сам идејама које сам овде данас чула и оним што се ради на терену. Свакако ћу Кикинду издвојити као један од градова који има посебан потенцијал и заложићу се да заузме место које му припада на туристичкој мапи Србије. Надам се да је ово почетак лепе сарадње – рекла је секретарка Поповић.

Представљени пројекти за уређење Старог језера, Бландаша и Музеја „Тера“

Планом развоја града одређено је и побољшање туристичке инфраструктуре, рекао је Саша Танацков, члан Градског већа за привреду и инвестиције.

– Поднели смо три пројекта за програм прекограничне сарадње Србија-Румунија. Уколико нам буду одобрени, озбиљно ће утицати на наш туристички потенцијал. У питању су реконструкција парка Бландаш, довођење текуће воде из система ДТД до Старог језера и парк скулптура у касарни, у оквиру Музеја „Тера“. Већ имамо значајне домаће и партнере са универзитета у Румунији. И даље имамо потребу за инвеститорима из комерцијалног сектора – за изградњу хотела, спа и велнес садржаја у оквиру постојећег комплекса базена.

игралиште

Ново место за игру, забаву и дружење малишана „никло” је у трећем рејону- на углу илица Партизанске и Синђелићеве. Ново игралиште је лепо уређено, са занимљивим мултифункционалним справама, има две клупе за седење, канту за отпатке и ограђено је.

Када смо сазнали од суграђана који живе у овом делу Кикинде, изградњу игралишта затражили су од Града, а захтев озваничили и петицијом, сматрајући да је овакав садржај недостајао малишанима у трећем рејону.

Разлога за задовољство сада свакако имају, јер су градски челници уважили њихов захтев. Преостаје апел да се игралиште сачува, како би бројне генерације деце могле да уживају на омиљеном месту за дружење у крају.

Наш фоторепортер забележио је новине и у Микронасељу где је постојеће игралиште код вртића „Мики” обогаћено новим справама. Омиљена је и хит међу децом, сазнајемо од њих, трамболина.

 

Музичка 1

У Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“ данас је одржан први промотивни концерт за основце. Ово је редовна годишња активност Школе како би се најмлађи ђаци упознали са инструментима и наставом у музичком образовању.

– Да бисмо деци олакшали избор инструмента, у сарадњи са основним школама, од средине марта одржавамо промотивне концерте. Концертима присуствују ђаци првог и другог разреда јер се Музичка најчешће уписује у трећем разреду основне школе – каже директорица, Маргита Детари.

Данас су концерту присуствовали ученици Школе „Ђура Јакшић“. Кроз причу и музику упознали су се са инструментима и наставницима и стекли слику о томе како изгледа музичко образовање.

У име локалне самоуправе, концерту је присуствовао председник Градског парламента, Младен Богдан.

– Музика помаже расту и развоју младих. Локална самоуправа подржава рад Музичке школе, сматрамо је веома важном установом за наш град. Прошле године обезбедили смо инструменте, намештај и пултове за ноте, у вредности од око 600 хиљада динара. За следећу годину планирана су улагања у громобране и ограду око Школе. На њихов предлог, подржали смо отварање одсека за саксофон од наредне школске године и драго нам је да ће један од предавача бити управо бивша ученица ове школе – рекао је Богдан.

Основну Музичку школу тренутно похађа 310 ученика на осам одсека: клавир, хармоника, флаута, кларинет, виолина, тамбура, гитара и соло певање. Пријављивање ђака је у априлу, а пријемни испити одржавају се у мају и јуну. Школовање је бесплатно.

пензионери3

Пријава за пензионерске картице на сајту Фонда ПИО почиње у поноћ. Од 15. марта пензионери могу да поднесу захтев електронски или у филијали Фонда, где ће им запослени помоћи да попуне електронски захтев.

За пријаву је потребна само лична карта, а читава процедура траје до два минута. Картице ће се издавати сукцесивно, како буду израђиване, и до 1. октобра сви корисници пензија који се пријаве имаће своје картице.

Картице ће се преузимати на шалтерима Фонда ПИО. Фонд ће обавестити пензионере телефоном или мејлом, у зависности од тога за шта се корисник буде одлучио приликом пријаве, када њихове пензионерске картице буду у филијали, објаснио је министар финансија, Синиша Мали.

Истовремено, он је позвао друштвено одговорне компаније да се укључе у акцију. Привредни субјекти треба да попуне контакт-форму са основним подацима, коју ће од 15. марта моћи да пронађу на сајту Фонда ПИО, како би благовремено били припремљени споразуми о сарадњи.

Свако ко се пријави за картицу имаће попусте у разним трговинским ланцима и продавницама, ресторанима, салонима, музејима, позориштима, рекао је Мали.

Линк за пријављивање за пензионерску картицу је зпк.трезор.гов.рс.